Jedanaest minuta i 30 sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, predlagač.

Gospodine Ostojiću, rekli ste da svi kandidati ispunjavaju formalno-pravne uslove konkursa i postavili pitanje da li oni ispunjavaju zakonske uslove.
Članom 23. Zakona o zaštiti konkurencije propisani su uslovi konkursa koji je raspisan. Uslovi koji su u konkursu bili su zakonski uslovljeni. Te dve stvari ne možemo odvajati i odgovorno tvrdim ako jedno iz drugog proističe, ako su formalno-pravno ispunili uslove konkursa, normalno je da su ispunili i zakonske uslove.
Tačno je, i meni kao i vama su papiri u klupama skoro godinu dana. Mogu da ponesem odgovornost, odnosno Odbor treba da ima odgovornost za rad ove Skupštine, ali gde je odgovornost poslanika koji nisu želeli da učestvuju u radu Odbora, jer u suprotnom bismo ovu komisiju odavno izabrali.

Pravo na repliku, narodni poslanik Zoran Ostojić.

Gospodine Nikoliću, prvo, ne možete kriviti opoziciju da je blokirala rad Odbora, zato što se Odbor sastajao od raspisivanja konkursa do donošenja odluke, znači, do proleća mnogo puta i donosili smo razne odluke i zakone, nikada to niste stavili na dnevni red izbor članova komisije, pa da onda, do promene Poslovnika opozicija je imala većinu, mi iz opozicije ne dođemo, srušimo kvorum, pa vi kažete, ne damo da se izabere komisija. Nikad to niste stavili na dnevni red. Stoji ovo, na more sam nosio ove biografije, sve se iscepalo.
Drugo, kada kažem da li ispunjavaju uslove, pa izvinite, u konkursu jasno piše 10 godina relevantnog radnog staža. Drugo, postoji i znanje, objavljeni radovi itd. Nećete mi reći da neizabrana sudija u opštem izboru, koju ste izabrali za predsednicu komisije, ima radove, a bila je sudija Okružnog suda u Beogradu, parničar, ima radove iz oblasti konkurencije. Jednostavno, to nije tačno, ima drugih ljudi koji su se javljali koji imaju te radove, imaju neka iskustva, radili su u Saveznom ministarstvu za spoljnu trgovnu na tim poslovima itd..
Samo kažem da ako vi to tumačite kao formalno ispunjavanje uslova slažem se, ali činjenica je da su ti radovi jedan od uslova. Ako se govori o relevantnom iskustvu, onda znači ne bilo kakvo iskustvo, bio sam sudija ili radio sam na univerzitetu lepih umetnosti, pa imam 10 godina iskustva. O tome se radi.
Kažem, vaša je odluka, preuzeli ste odgovornost, jedini sam bio tamo, glasao sam, po mom sudu, za najboljeg kandidata, to nisu vaši, osim jedne gospođe koju ste vi izabrali, a koja je kod mene bila visoko rangirana, treća. Nije sporno, pošteno sam glasao za tu gospođu iako je vaš predlog. Kada je u pitanju predsednik komisije, mislim da se tu nešto desilo. I činjenica je da se ona prvo nije javila za predsednika, pa ste je naknadno nagovorili.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Zahvaljujem. Konkretno o radu Odbora za trgovinu, gde je predmet diskusije bio izbor članova i predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, govoriće moje kolege Zoran Babić i Veroljub Arsić, ja im se izvinjavam što sam predajući listu zaboravila na novu praksu da se obavezno zaokruži za ili protiv, pa su oni zadnji na listi, ali naučićemo to pravilo koje nas svrstava na kraju.
Hoću da u načelnoj raspravi u ime poslaničke grupe SNS govorim o borbi protiv korupcije i Skupštini kao mestu i cilju koje treba da ostvare ove dve komisije, jer su s pravom javne nabavke i zloupotreba monopola ili kartelska pozicija razlozi za rast korupcije ili postojanje korupcije ili takvo ružno rangiranje naše zemlje unazad deset godina, što znači da nismo imali ili iskrenu nameru da se protiv nje borimo, ili nismo imali dobre mehanizme ili nismo shvatili koliko je korupcija značajan problem.
Skupština je važno mesto i ne samo po tome što se nalazi u centru grada. Mi je prikazujemo gostima kada dođu, u njoj se dešavaju i obeležavaju razni jubileji, svetkovine, bogami ima i neprimerenih. Slavi se možda više nego ikad, po mišljenju mnogih od nas i nezasluženo.
Ali se Skupština vidi kao značajan organ i kada je ne prikazujete. Podseća na svoj značaj, a današnja tema i današnji zakoni podsećaju na značaj Skupštine u kontroli procesa koji uzrokuju korupciju, pa preko nezavisnih organa koje ona treba da izabere i koji njoj podnose izveštaje.
Odeljci o Skupštini, bez obzira što neki želi da je omalovaže, zauzimaju vrlo značajno mesto u Ustavu, u zakonima, onda kada se govori o odnosu Vlade, predsednika i ostalih organa prema narodu, odnosno poslu koji su ti organi ili predstavnici dužni da obavljaju.
Međutim, putevi tog najvišeg predstavničkog tela, što smo mi kao Skupština, od neposredne volje građana do njihovog predstavljanja preko nas i našeg reagovanja i uticanja na ono zašto ovde sedimo su prilično zamršeni, i zamršeni do te mere da građani koje mi ovde predstavljamo ponekad i zbog nekih, a ne zbog svih nas, bukvalno odriču predstavnika svoje volje, smučili smo im demokratiju, i ispada da je ova Skupština odrođena od naroda.
Posao svih nas je da pokažemo da se borimo za ono što smo im obećali. Neki od nas to čine, a neki zaboravljaju. Ja ću na jubilej jučerašnji, a povodom 6. oktobra, da vas podsetim, baš povodom ovih zakona, o kojim je to obećanjima bilo reči, zašto nisu ispunjena ta obećanja i zašto delom narod ovu Skupštinu smatra odrođenom.
Problem koji je jednako važan kao i to da narod ne shvata da je ova Skupština njegova je i taj što regulatorna tela, koja ova Skupština bira, koja njoj treba da podnose izveštaje, Skupštinu doživljavaju bezubim lavom, kome se vrlo često, čak i otvoreno podrugljivo podsmehuju za ulogu koju zvanično ima, a u stvari ne može da izvrši.
Svi uglavnom konstatuju da je besmisleno boriti se, jer to je opšti trend, neko reče korupcija dolazi iz Evrope, da, ima je i tamo, da regulatorna tela kakva takva su predstavljaju uobičajenu praksu, da su to evropski standardi, a ja otvoreno tvrdim da mnogo od njih lažu.
Lažu kada kažu da je standard korupcija, i da je ima i tamo i da mi ništa ne možemo da uradimo. Zato što standard boriti se protiv korupcije podrazumeva slobodu i mogućnost ove Vlade i ove Skupštine da nađu odgovarajuće mehanizme da se protiv korupcije bore i da njena regulatorna tela i nezavisni organi zaista budu instrumenti za borbu protiv korupcije.
U Skupštini se normalno govori o temama, po pravilu, koje su važne najvećem broju građana i one bi, u suštini, trebalo da znače dostizanje nekog višeg standarda i mirnog života u okruženju. Koliko to Skupština zaista i čini i ko je za to kriv? Uvaženi analitičari tvrde da je mnogo jeftinije dopasti se Briselu i potkupiti elitu, političku i finansijsku, nego obezbediti građanima bolji standard.
I mi smo svedoci te politike i zato su nam nezavisna i regulatorna tela ikebane, jer u zakonima koje smo ovde donosili voljom vladajuće većine nismo propisivali preciznu proceduru - a šta se dešava kad jedan od članova komisije izgubi pravo na članstvo po bilo kom osnovu zakonom propisanom? Odbijali ste da preciziramo rad tih organa u zakonitim i zakonskim uslovima.
Šta je zanimljivo? Javnost rada, kao nešto što je mnogo važno u borbi protiv korupcije, o čemu ću govoriti i kao dostignuću koje ste obećali a niste ispunili, podrazumeva da čovek nema privatnost u najbanalnijem smislu kad je poslanik ili vrši neku javnu funkciju. Ali, da li je poslanicima koji ovde govore protiv vašeg načina borbe protiv korupcije obezbeđena javnost rada ili je to učinjeno kao sinoć, kada ste nam objavili sa govornice da će RTS nastaviti odloženi prenos ove sednice u 22.00 časa?
U 23.00 počinju reklame i najavljuje se naučni intervju. Zaista je tema bila vrlo važna, govorilo se o bolestima, bilo je posle i nekih kulturnih priloga, ali je pitanje zašto je jedan od načina borbe protiv korupcije, sa zloupotrebama u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva i Agenciji za kontrolu leta, i o načinu kako se zbog Luke "Beograd" treba novim zakonom boriti protiv monopola, odnosno ove konkurencije koju komisija treba da rešava, ostavili ste da se negde oko jedan ili dva po ponoći razgovara.
Da li je to volja direktora Javnog servisa, da li je to dogovor nekog ko je to hteo da nam se slegnu utisci ako smo gledali zanimljivo svedočenje predsednika Borisa Tadića na Prvom programu, ne znam i nije ni važno, ali kada se ovde kaže 22.00 časa, reč se mora držati, ne zato što je to moralno i ljudski, nego zato što to obezbeđuje javnost rada u borbi protiv korupcije i u radu ovog organa koji je u centru grada, najviši zakonodavni organ i koji je u svim telima, u svim zakonima, od Ustava pa nadalje, propisan kao onaj koji je prvi i mora da prednjači u poštovanju zakona.
Ima onih koji govore kad hoće, na teme koje sami sebi zadaju, ali mi ovde kojima se nameću teme i koji moramo uvek da budemo spremni i da govorimo, i želimo da radimo svoj posao odgovorno, morali bi makar da imamo pravo da ono što govorimo bude i dozvoljeno građanima da čuju.
A šta treba da čuju? Povodom jučerašnje godišnjice "Transparentnost Srbija" vas podseća da je 2000. godine tada nevladina organizacija G17 donela dokument kojim se obavezala da obnovi poverenje građana u državu, da iskoreni korupciju u upravnim organima i javnim ustanovama i da se svrsta u red evropskih država.
"Imamo priliku da zamenimo dosadašnje korumpirane političare pravnim narodnim predstavnicima i država više ne sme da bude zaštitnik neradnika, kriminalaca, i paravan za lično bogaćenje držanih i partijskih funkcionera."
U prvih sto dana Vlade obećali su, ste i svi vi tada, da ćete se boriti protiv korupcije tako što ćete doneti antikorupcijske zakone, uvesti drakonske zakonske kazne za sve zloupotrebe i malverzacije sa državnim, društvenim, privatnim novcem i imovinom, da će se posebno sankcionisati one radnje koje su usmerene na ostvarivanje profita i drugih koristi upotrebom javnih funkcija.
Čime ste dočekali jubilej? Ozakonjenjem ovde u Skupštini obavljanjem dvostrukih funkcija, obavljanjem duplih i nespojivih funkcija koje Ustav zabranjuje, iako ste svojevremeno rekli da će čak i pokloni koje neko ko vrši državnu funkciju biti evidentirani, prijavljivani i na uvidu javnosti.
Srbija je kao zemlja već davno ratifikovala antikorupcijske konvencije, pristupila GREKU i obavezala se da će objaviti podatke o imovini javnih funkcionera, ali ta obaveza objavljivanja postoji tek od 1. januara 2010. godine.
Obavezali ste se da ćete 2000. godine postaviti imovinske karte funkcionera, njihovih rođaka i svih onih koji učestvuju u vlasti, i bilo ih je kratko, ali su skinute sa svih sajtova i samo najbliže komšije znaju kako su živeli i kako danas žive njihovi petooktobarski savremenici, predsednici opština, oni čija imena želimo da zaboravimo, oni o čijim aferama se još vode ili ne vode sudski sporovi, koji su u fiokama i neko čeka da budu izvađeni iz fioka.
Posebnu pažnju želim da vam skrenem na ono što je bilo nazvano drakonskim kaznama za one koji su zloupotrebili državnu, društvenu ili privatnu imovinu. Od tog obećanja da će biti drakonskih kazni mi imamo porast broja otkrivenih, procesuiranih, ali nezavršenih afera i neću da pominjem nijednog od tih učesnika, ne dajući im pravo na ekskluzivitet, a ima ih mnogo u raznovrsnim i raznobojnim mafijama u svim oblastima.
Nezakonitost u javnim nabavkama od 2002. godine, kad su uvedene, u korupcijama, monopolskim zloupotrebama, kartelskom ponašanju, govore o tome da je priča o borbi protiv korupcije sve vreme za ovu vlast bila zastavica kojom se mahalo u izborne svrhe, u najvećoj mogućoj meri, a da su rezultati znate kada nastajali – onda kada su unutar postojeće vlasti nastajali sukobi, i pred formiranje nekih novih vlada vadile su se iz fioka fascikle i tek tada govorilo kao kada se supružnici razvode, pa prljav veš pred sudijama, javnošću, komšilukom i rodbinom prikazuju. Tada smo samo imali prilike da čujemo ko je šta radio, ko je više vlasti zloupotrebljavao.
Ono na šta želim da ukažem posebnu pažnju i što ostaje i dalje nepokriveno i Zakonom o javnim nabavkama, i ovom Komisijom za borbu protiv korupcije, jeste to da je, pored povećanog broja zloupotreba i koruptivnih afera, došlo i do sasvim specifičnih zloupotreba državnih sredstava kroz nekontrolisane subvencije, pod maskom priče o povećanju broja zaposlenih, uz istovremeno lažno prikazivanje i skidanje sa lista nezaposlenih, a sve da bi rezultati bili veći.
I da se apsolutno ne ostvaruje adekvatna kontrola, ne samo da li su podneli zakonsku dokumentaciju kao članovi komisije, nego da li je namenski iskorišćeno sve ono što je iz budžeta koji punimo svi odobreno samo nekima, a odobravaju neki sasvim posebni političari koji time žele da preskoče cenzus, da budu treći, ali nisu oni krivi nego onaj ko im dozvoljava da to radi, a mi znamo ko je stub ove koalicije.
DS, srpskim jezikom rečeno, dozvoljava Mlađanu Dinkiću da subvencije iz budžeta koristi za ličnu promociju i da te subvencije niko ne kontroliše, da konverzija potraživanja bude osnov za zloupotrebu sredstava i da se jutros pitamo kako je to "Energoprojekt" mogao mimo zakona ponovo da bude vraćen državi i zašto je sa neki drugim preduzećem, iako je ispunjavalo ugovor, sa njim ugovor raskinut i vrši se reprivatizacija, a zašto se nekim drugima, koji ne uplaćuju u državnu kasu rate na koje su se obavezali u procesima privatizacije, i dalje gleda kroz proste?
Bole li vas ruke od tog gledanja kroz prste onima koji ne rade prema ugovoru i po zakonu?
Dodajmo tome i da proces privatizacije društvenih i državnih preduzeća zaista nije bez neosnovanih napada, vrlo su osnovani i vrlo su konkretne i precizne cifre gubitaka u ovim procesima. Očigledno je da nije adekvatno praćeno ispunjenje ugovornih obaveza i za to neko mora da snosi odgovornost, ne moralnu, ne samo ovakvu vrstu osude da mi o tome govorimo, nego sasvim preciznu zakonsku odgovornost koja je propisana.
Svedoci smo takođe da ovi i ovakvi organi, koji su trebali da primenjuju antikorupcijske zakone, i nezavisni državni organi, u stvari su bili suočeni sa nizom necelishodnih rešenja, koja su namerno bila tako formulisana da ne mogu da se primene, da su im nedostajala sredstva za rad, da im je nedostajala oprema, da im je nedostajao prostor.
I iako DRI ne ubrajam direktno u ove dve komisije koje treba da se bave javnim nabavkama i zaštitom konkurencije i ona je na neki način, i na najdirektniji način organ koji treba da se bori protiv korupcije i to jesu samo mehanizmi za ovaj cilj.
To što nije formirana republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki do dana današnjeg govori samo o tome da su prošli milionski vredni tenderi u doba važećeg zakona. Da vas podsetim, poslednji sastav koji kontroliše te i takve milionske zloupotrebe je nezakonito izabran. Kad kažem, citiram i nekog ko se ovim bavi, na nivou međunarodno priznatih standarda i institucija, citiram izveštaj najnoviji Transparentnosti Srbije.
Nesumnjivo veliki napredak u oblasti borbe protiv korupcije ostvaren je donošenjem Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji je promenio odnos građana i državnih organa, kaže se. Međutim, deluje pomalo smešno kada neko, kao na primer fiskalni savet koji pokušavamo da formiramo, očekuje kada im neko od državnih organa ne dostavi traženu informaciju, da je dobiju od Skupštine.
Koliko je poslanika i poslaničkih grupa i samo rukovodstvo Skupštine puta bilo suočeno da je moralo da preko Zaštitnika građana i Poverenika za informacije dobija informacije, na primer, o platama u nekim javnim agencijama, koje su se potpuno odrodile od države koja ih je formirala, koja im plaća da žive, da nam naplaćuju skupe takse i da samostalno troše novac.
Ustavni sud, koji bi morao da bude to sunce na ovom zakonodavnom nebu, u koje se uvek gleda i postupa po njegovim preporukama ili nalozima, takođe je obezvređen, jer onda kada je on kao najznačajniji kontrolor odluka trebalo da pomogne u borbi protiv korupcije, draga moja gospodo, zatrpali ste ga ogromnim brojem neustavno donetih zakona, sa kojima moraju da se bave i ne mogu da obave posao za koji su izabrani zato što im previše materijala stiže od ove skupštine i od ove vladajuće većine.
Mi sad očekujemo da nezavisni organ, koji mora da ima politički milje kao podlogu, kao bekgraund, rekli bi oni koji vole strani jezik, očekujemo da radi nezavisno i očekujemo da u ovakvom izveštaju, koji sam samo načelno i kroki naznačila kao borbu protiv korupcije, koja je priča o borbi protiv korupcije, a ne prava borba protiv korupcije, treba da pomogne.
Želim da verujem da će ovi ljudi to da urade, ali kada budete čuli od mojih kolega ko je izabran i da nas i danas pokušavate uveriti da treba da se borimo sa posledicama, a ne sa uzrocima i zakonima koji su doveli kao ekonomske, trgovinske i ostale loše politike da mi imamo i kartele i monopole, nećete nas uveriti u iskrenost te borbe. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Arsen Đurić ima reč.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dve veoma bitne tačke, to su izbor predsednika i članova Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Kada je reč o Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kolega Krasić je jutros izneo primedbu da mi nismo dobili biografije predloženih kandidata, na šta je predsednica Skupštine odgovorila da je sve u skladu sa procedurom.
Naravno, ne mogu da raspravljam o imenima ljudi o kojima nema ni reči, o njihovim profesionalnim biografijama, o njihovom obrazovanju i prethodnom radnom iskustvu, tako da smo mi onemogućeni da na valjan i kvalitetan način raspravljamo o tim predloženim kandidatima.
Posebno ako imamo u vidu činjenicu da je kandidat za predsednika te komisije bio već jednom kandidat negde u martu, ako se ne varam, ovde na Skupštini, da je bilo određenih problema u njegovoj biografiji i da je pod pritiskom javnosti on sam povukao svoju kandidaturu, da bismo nakon šest meseci birali istog čoveka za predsednika te komisije, a da pri tom nismo dobili njegovu biografiju i biografije ostalih kandidata. Iz tog razloga neću ni govoriti o toj komisiji, već ću pričati o izboru predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Obe ove komisije trebalo je da budu izabrane dosta ranije, s obzirom da poslednjih nekoliko godina Srbija sve više pada na lestvici kada je u pitanju korupcija, kada je u pitanju zaštita konkurencije i kada je u pitanju monopoli koji vladaju u Srbiji.
Ono što je interesantno za izbor Komisije za zaštitu konkurencije jeste da je konkurs za predsednika i članove te komisije raspisan još u novembru prošle godine, da je menjan i dopunjavan, odnosno da se čitav postupak tog konkursa završio negde u januaru ove godine, a da mi tek sada biramo jedno tako bitno regulatorno telo.
Moram da se osvrnem na nešto o čemu sam govorio kada je prošle godine menjan Zakon o zaštiti konkurencije. Tada je poslanička grupa DSS predlagala amandmanima da se zadrži stanje iz prethodnog zakona o načinu izbora predsednika i članova Saveta za zaštitu konkurencije.
Naime, podsetio bih vas da su po prethodnom zakonu predsednika birali izabrani članovi, a članove su predlagala strukovna udruženja, Naučno društvo ekonomista Srbije, Udruženje pravnika, Advokatska komora, Privredna komora, a predlagali su po dva kandidata, od kojih je Skupština birala po jednog člana tog saveta i tada se moglo reći da je to zaista jedno nezavisno regulatorno telo.
Izmenom zakona kandidate predlaže skupštinski Odbor za trgovinu i turizam i onda se već dovodi u pitanje koliko to telo zaista može biti nezavisno od nekih političkih uticaja, s obzirom da ga predlažu poslanici i biraju poslanici vladajuće većine.
Naravno, ti amandmani nisu prihvaćeni tada i ostalo je da se bira po tom principu, i zbog toga, između ostalog, imamo situaciju da već godinu dana nismo uspeli izabrati to vrlo bitno telo. Ja sam zamenik predsednika Odbora za trgovinu i turizam, učestvovao sam u radu tog odbora, bio sam protiv izbora predsednika Komisije, a o drugim kandidatima se nisam izjašnjavao.
Moram reći da prethodnih nekoliko dana u novinama je bilo raznih izjava, pa je tako jedan od novoizabranih članova Odbora rekao da je opozicija kriva zbog toga što ova komisija ranije nije izabrana. Odgovorno tvrdim da to nije tačno, pošto je prethodni predsednik Odbora za trgovinu i turizam podneo ostavku, odnosno nije više poslanik, ja sam, kao zamenik predsednika Odbora, iako sam iz opozicije, zakazivao sednice kad je to bilo potrebno da se razmatraju određeni predlozi zakona.
Zakazao sam sednicu za izbor novog predsednika gospodina Nikolića i mislim da je ta saradnja bila korektna. Vladajuća većina nikad nije stavila na dnevni red izbor ove komisije, pretpostavljam zbog nemogućnosti da se između sebe dogovori, a u prilog tome govori činjenica da je vrlo specifičan sastav i struktura Odbora za trgovinu i turizam kad je u pitanju vladajuća većina, s obzirom da od devet članova iz vladajuće većine, sedam su članovi DS, G17 plus je povukao svoje predstavnike pre izbora ove komisije za zaštitu konkurencije.
Mi smo imali na toj sednici Odbora razgovor sa svih 20 kandidata, imali smo njihove biografije i mislim da je bilo dosta kvalitetnih kandidata od ovih predloženih. Posebno mislim da je potpuno neadekvatno rešenje za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, s obzirom da formalno ispunjava uslove kad je u pitanju stručna sprema.
Međutim, u članu 23. Zakona o zaštiti konkurencije stoji da predsednik Komisije i članovi Saveta biraju se iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti prava i ekonomije, sa najmanje deset godina relevantnog radnog iskustva, koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u relevantnoj oblasti, a naročito u oblasti zaštite konkurencije i evropskog prava i koji uživaju ugled objektivne i nepristrasne ličnosti.
Gospođa koja je predložena za predsednika Komisije čitav svoj radni vek je provela kao sudija, odnosno sudijski pripravnik, sudija opštinskog suda i sudija okružnog suda u parničnim postupcima, tako da svakako nema relevantno radno iskustvo i nema priznate radove u oblasti konkurencije.
Čak ova ostala četiri predložena člana za izbor Komisije imaju bolje biografije od kandidata za predsednika Komisije. Gospodin Ostojić je već pominjao da je tu bilo nedoumica, jer je tu prvobitno u konkursnoj dokumentaciji gospođa navela u napomeni da konkuriše samo za člana, a kasnije je stigla dopuna da konkuriše i za predsednika Komisije. Verovatno je u međuvremenu postignut politički dogovor i dogovoreno da ona obavlja funkciju predsednika komisije.
Ono što je, takođe, bitno, to je da svih pet predloženih članova su pravnici i nema nijedan ekonomista, a što mislim da nije dobro, s obzirom da se radi o zaštiti konkurencije, o monopolima. Mislim da bi trebalo da u sastavu komisije bude i ekonomista.
Gospodin Ostojić je već naglasio, a s tim se potpuno slažem, da bi rad u ovom Savetu komisije trebalo da bude profesionalan, s obzirom na odgovornost i na obim poslova koji ta komisija treba da radi, a ne da to bude još jedna tezga za neke profesore fakulteta i univerziteta, koji će to obavljati onako volonterski i uz neki svoj rad.
Zbog svega ovog, DSS neće glasati za predložene kandidate za izbor članova Saveta za zaštitu konkurencije.

Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, želim da pozdravim ministarku, koja je danas prisutna na sednici. Evo, mi danas razmatramo o dve komisije koje su izuzetno važne i trebalo bi da se obraduju građani Srbije kad čuju da ćemo imati komisije za dva važna resora, zaštitu konkurencije i javne nabavke.
Međutim, komisije kao i sve komisije, sve agencije, sve što postoji u cilju bilo kakve kontrole, služi samo pro forme, da pokrije neke kriterijume, da pokažemo nekome da mi to sve kontrolišemo, štitimo itd, ali to su sve stranačke komisije, stranački ljudi.
Nemojmo sada govoriti da imamo neku zaštitu. Nemamo nikakvu. Sve ovo što se bira i što prolazi mnoge sednice, sve je to nešto što je viđeno, sve su to ljudi iz istog kruga koji jedni druge kontrolišu. Vi, gospodo iz vladajuće koalicije, sami sebe kontrolišete. Sve ono što je neka komisija, zaštita, gde nema prisustva bilo koga iz opozicije, smatram kao da nema nikakve svrhe što postoji.
Zašto se vi plašite da neko od stručnjaka, a i opozicija ima stručnjaka iz raznih oblasti, bude prisutan u nekoj od agencija, u komisijama, a posebno u ovakvim komisijama koje su izuzetno interesantne i gde su mehanizmi kontrole veoma značajni?
Opozicija je mehanizam, regulator kontrole jednog sistema i dovoljno je prisustvo jednog ili dvojice iz opozicije i već će morati da se radi znatno bolje, znatno poštenije i znatno odgovornije.
Međutim, vi nikada niste dali pravo opoziciji da iskontroliše nešto u vlasti. Budžetska inspekcija, sve inspekcije, sve pravi vladajuća koalicija, naravno i servira, i svaki izveštaj se debelo iskontroliše i onda idemo na određene institucije da bismo pro forme pokazali neke mehanizme kontrole. Od toga nema ništa.
Videli ste i sami koliko se trudite da iskontrolišete bivše vlade, bivše neke funkcionere, ali nikada se niste setili da kontrolišete sadašnje funkcionere. Oni su zaštićeni. Vi štaviše donosite i zakon i stavljate u drugi plan zakon koji se bori protiv korupcije, donosite zakon koji podstiče korupciju da bi sačuvali Vladu, da ne bi uvredili nekoga. Jer, znate i sami – ako dotaknete ijednog člana ili bilo kog funkcionera neke vladajuće partije, pade Vlada. Zato sve ovo što radite nema nikakve svrhe.
Ustavni sud ne može da presudi. Morao je da padne Zakon o informisanju zbog velikog pritiska Evropske unije. Inače, mi smo ovde satima objašnjavali da to ne valja, da to ne sme tako da se usvoji. Mi smo juče satima objašnjavali da neki zakon, na koji vi kao Vlada podnesete 41 amandman, treba da se povuče iz procedure, da ga doradite i da ga vratite u parlament.
Ali, kod vas sve može. Kod vas sada mogu i autoputevi da se rade bez javnih nabavki, slobodnom pogodbom. Kod vas može da sa Kinezima pogodite most isto slobodnom pogodbom. Kod vas mnoge investicije idu slobodnom pogodbom i niko ne sme da kaže šta se tu zapravo događa.
Zamolio bih gospođu ministarku, evo budite fer, dajte jedan anketni odbor ovog parlamenta da proveri koliko sada funkcionera u Vladi ili onih na najvišim državnim funkcijama oko Vlade imaju privatna preduzeća i koja rade za javna preduzeća.
Da li vi verujete, sad neću da vam nabrajam, da vaši koalicioni partneri, partneri koji ovde rade, imaju firme vredne milione evra, a da ne kažem da se i po pola milijarde evra prebacuje iz privatnih firmi? To vam je velika kočnica za ulazak u Evropsku uniju.
Kad god razgovarate sa bankama, sa predstavnicima EU, oni kažu – vi mislite da koristite naša kreditna sredstva i da perete i prebacujete u džepove vaših privatnih, stranačkih ljudi itd. Da li treba sad da vam nabrojim ljude koji imaju ovde stotine mašina koje rade stalno za Vladu?
Da li treba da vam nabrojim ljude koji opljačkaše RTS i zato vam RTS ovde traži tri miliona? To nije džeparac onome koji radi za Vladu, vašem visokom funkcioneru i koji je gazda u RTS-u. On je okrenuo stotine miliona evra, a ovaj parlament treba da plati RTS-u tri miliona evra, jer je to vrlo važna stvar da se plati, da bi mogli da se vrše televizijski prenosi.
Zato će oni što snimaju "Svadba 48 sati", "Menjam ženu" itd. da dobiju takvu minutažu i da zarade milione od ovih građana koji plaćaju pretplatu i koji ne znaju kako da prežive.
To je danas najsavremenija pljačka. Uzimate međunarodne kredite tolike, a ništa se ne događa. Da li znate da iz vaših ministarstava najodgovorniji ljudi imaju privatne firme i vode poslove na tenderima?
Biću prisiljen, ukoliko se ne urazumite, da jednom to iskontrolišete, da vam ovde taksativno nabrojim ko šta radi u ovoj državi. To ću stvarno jednom i uraditi. Oni koji treba da kontrolišu i oni imaju privatne firme ili su uključeni u određene poslove na takav način.
Da li znate koliko vaših sada članova Vlade je u procesu privatizacije postalo suvlasnik firmi koje su privatizovane spolja? Da li znate koliko vaših ljudi, koji sede na najodgovornijim mestima, sada su uzeli deo akcija u firmama koje su oni privatizovali na jedan podmukao, pokvaren način i na kome je ova Srbija opljačkana? Ne znate. Da li se tim neko bavi danas? Ne bavi. Zašto nestaje dokumentacija iz Vlade o tim firmama koje su na takav način urađene, opljačkane i napravljene?
Da li je moguće da brat jednog ministra učestvuje u stranoj firmi kao suvlasnik firme koja je ovde uložila kapital i bez tendera dobila posao vredan godišnje stotine miliona evra, a ulazni kapital strane kompanije je tri hiljade evra? Da li treba da vam kažem ime ministra i ime njegovog brata, o tome sam govorio?
Vi sve bežite od istine i onda ćete napraviti pro forme neku komisiju, koja će ovde tobože da da befel, pa ćete onda napisati – komisija za kontrolu javnih nabavki je jednoglasno zaključila da je sve u najboljem redu, ili za zaštitu konkurencije.
Da li znate da ovde postoji monopol u trgovini? Znate li ko je monopolista? Da li znate sa kim on sarađuje svakodnevno? Da li znate da je taj monopolista pre nekoliko godina doveo ceo kabinet u Ministarstvo finansija? Vi ste dali ministra, a ceo kabinet je bio monopoliste. Da podsetim samo – Vesna Džinić, Vesna Arsić i ostali. Doveo svoje direktore i postavio u ministarstvo, i da ceo budžet države da raspolaže jedan od monopolista koji je bio u Srbiji i postao najveći monopolista u trgovini kojem ne može niko ništa.
Sada će neka komisija, tobože, stručnih ljudi da ode i da kaže nešto. Ne može da kaže ništa jer ovo su stranačke komisije, i ovde nema ljudi koji smeju da kažu nešto i zato vam ponovo skrećem pažnju da morate upustiti opoziciju da vam pomogne.
Vi koji ste čestiti i pošteni u toj Vladi, i koji ste čestito i pošteno spremni da radite, zašto se plašite kontrole i prisustva opozicije da posmatra da li je taj proces u redu ili nije u redu?
Zato verujem da od ovoga nema ništa i ovo je samo gubljenje vremena, pravimo neke komisije, povećavamo administraciju i sve veće troškove pravimo itd, a niko da takne nikoga ne sme. Zato nije ni čudo što ne može da su uradi puno, namnožila se ta administracija, namnožila se korupcija, razvila se do maksimuma i ne može sada ništa da se učini. Ne diraj ovoga, ne diraj onoga, ovaj je od ovoga, ovaj je od onoga itd. Zato mi iz opozicije ponavljamo da su jedina šansa izbori, jer vi nemate snagu da to uradite.
Gospođo ministarka, evo dozvolite, evo predložite vi da mi ovde u parlamentu napravimo anketni odbor iz svih političkih stranaka i da vam dostavimo izveštaj, čestito i pošteno, i da vidite da pojedina oprema i tehnika vaših funkcionera radi 23 sata dnevno, a državna oprema u javnim preduzećima radi u proseku šest sati dnevno. Oni ne spavaju, ne toče naftu, samo rade ljudi i da im se sve avansno plaća, inače pade Vlada, nema šanse da preživi. Svi to moraju da ćute i svi to moraju da blagoslove i zato dolazi do velikih problema u Srbiji.
I cene se zidaju. Svugde je monopol. Imate monopol i u najvećim investicijama i sve je dogovor. Dve-tri privatne firme koje se među sobom dogovore, uslužne ponude, sve se pokrije i zato naše firme ne mogu da dobiju nijedan posao kada je finansiranje spolja i kada je banka neka strana prisutna koja će pokrivati određene investicije sa svojom kontrolom.
Zato sada pribegavate da bi zadovoljili nešto. Ne treba da pribegavate i da bežite od toga da se isključuju strani izvođači, neka budu uključeni. Nelogično je da je neki stranac koji dođe ovde u Srbiju jeftiniji od našeg izvođača koji živi u Srbiji i čiji su radnici odavde iz Srbije.
To je nelogično da bude jeftinije i nemoguće, ali zbog korupcije, zbog problema, zbog dodele određenih poslova ljudima, prvo koji su nestručni, drugo koji po raznoraznim rodbinskim vezama rade na taj način, nećemo dobiti poslove i nećemo dobiti veće investicije, a velike pare kreditne ulaze u Srbiju.
Velika sredstva od prodaje preduzeća su potrošena. Iskorišćen je jedan veliki potencijal države, a mi danas imamo više nezaposlenih 200 hiljada ljudi nego što smo imali pre pet godina. Da li je to logično? U međuvremenu smo prodali takve gigante da ne nabrajam koje i slilo se ovde milijarde.
Zašto je Fond za razvoj imao takve havarije i tolike ljude koji su pod istragom itd? Nije se radilo. Ti regionalni centri, ta muljanja, ta muvanja, te priče – ako je neko iz opozicije njega stavite na debelu analizu, ako mu nađete jednu sitnicu on je stradao. Zaboravljate da ćete vi već sutra biti opozicija, a možda za neki mesec. Onda će neko sve ovo izanalizirati.
Nikada više privatnih firmi nije bilo u vlasništvu pojedinih funkcionera nego danas. Pojedini ministri su se toliko osilili. Da li verujete, kada sam pogledao neke firme, da sada ne nabrajam, zovite ministre koji su izgledali tako da čovek ne bi pomislio da se oni bave takvim poslom, njihovi sinovi, pa premijer, pa estrada, pa deca ušla, pa se razigrala deca po Srbiji, pa milioni idu, sve je regularno, sve je bilo na tenderu itd.
Naravno, sada će ove komisije to samo da blagoslove, a mi ćemo biti srećni što smo izabrali komisiju i reći – evo, još jedna komisija je rekla da je sve u najboljem redu.
Zato vas molim da to presečete, gospođo ministarka, a verujem u vaše čestite namere i poštene. Evo, da formiramo mi ovde anketnu komisiju u parlamentu, pa da vam mi taj spisak dostavimo, da vidimo ko radi mostove u Srbiji, ko su izvođači mostova, čije su to firme, da vidimo ko radi građevinu, ko zida, ko šta radi, ko uvozi, ko prodaje, ko nabavlja za EPS, za NIS, sve to da vam lepo dostavimo, i da vi to malo pogledate i da vidite kakav će to kriminal da bude.
Sada ako imate snage predložite i to jedino može da uradi mešovita komisija pozicije i opozicije. Zajedno da sednemo. Interes i nas i vas je da to bude u redu. Ne da vas ucenjuju pojedinci i da kažu – samo pipnite, pade Vlada. Neka padne Vlada. Nije velika šteta da padne Vlada, da dođe druga, pa i ta druga da padne ako treba dok se sve ne uvede u red. Kada se uvede u red onda će u Srbiji biti mnogo bolje.
Zato vas molim, ove komisije ne mogu da prihvatim, bilo koju, ni mi iz Nove Srbije. Samo komisije u kojima će biti prisutna i opozicija. Neka bude jedan opozicionar. Neka sedi tamo. On će nas da obavesti, pa ćemo mi da preduzimamo određene mere, a ne vi napravite sami svoju komisiju, sami svoju agenciju, sami svoju kontrolu, sami sve uradite i onda nam podnosite izveštaj, mi gubimo vreme, i vi trošite ovaj materijal. Znamo da će sve da bude u redu.
Mi iz opozicije se nudimo da vam stvarno pomognemo. Ako vi kao ministar pravde želite borbu, pravu borbu protiv korupcije, pozovite nas. Sve informacije ćemo vam dati. Sve informacije imamo i sve papire imamo, pa ćemo vam dati.
Pogledajte kao pravnik, kao ministar, i ako kažete da to nije u redu – svaka čast. Ako prihvatite da je to u redu, onda ćemo moći o tome sigurno da nađemo neko rešenje, da ovom narodu i svima nama bude bolje, da mnogo više imamo para za one prave stvari koje su Srbiji neophodne. Hvala vam puno.