Deset minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Imate petnaest minuta i dvanaest sekundi.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo što moram da istaknem kada je u pitanju Komisija za zaštitu prava ponuđača, jeste da sam Zakon o javnim nabavkama nije dobar. I on sam je, u svojoj primeni, prepun zloupotreba, gde određene komisije koje sprovode postupak javne nabavke i izvođači radova na javnim nabavkama imaju određen dogovor.
Samo ću jedan primer da navedem, a ima ih svuda, na svim nivoima vlasti, počev od lokalnih samouprava do republičkih organa. Recimo, lokalna samouprava i njena komisija, bilo koja, iz Uprave ili Direkcije za izgradnju, za svaku uličicu će sprovoditi poseban postupak javne nabavke, za svaku trasu iskopa rovova, da li za toplifikaciju, kanalizaciju ili vodovod, sprovodiće jednu javnu nabavku, iako je u većini lokalnih samouprava donet plan i program javnih radova i usvojena odluka o budžetu lokalnih samouprava.
Kao rezultat toga, zato što imamo na teritorijama van grada Beograda i drugih većih gradova po jednog ili dva izvođača takvih radova, i oni imaju apsolutan monopol, jer niko drugi sa strane neće da dođe da radi jednu uličicu od 500 metara ili kilometar iz Beograda recimo u Jagodinu, tako da u zakonu za istorodne poslove ne samo da je uslov da mora da bude javna nabavka, nego jedna jedina javna nabavka sa dinamikom izvođenja radova. Možemo mi da postavljamo komisija koliko god hoćete, sam zakon je takav da se zloupotrebljava. Evo primera i monopola i zloupotrebe Zakona o javnim nabavkama.
Šta se još zloupotrebljava kada je u pitanju javna nabavka? Zloupotrebljava se hitan postupak ili skraćeni postupak. Tu ću da navedem primer da je Republička uprava sprovela hitan ili skraćeni postupak za opremanje Palate "Srbija", odnosno zgrade starog SIV-a.
Neka mi sad neko kaže u ovoj državi čime je to ta naša Uprava opravdala hitnost postupka u kome nema oglašavanja o javnoj nabavci, radi se po skraćenom postupku i samo su tri ponude dovoljne da bi zakon bio ispoštovan. Čemu onda komisija? Zašto ta naša komisija tada nije reagovala?
Takvih primera ima puno. Tu se vraćamo na onu priču oko Marije Rašete Vukosavljević i onog salona na Aerodromu "Nikola Tesla". Ako opet krenemo da proverimo vrednost te javne nabavke, verujem da ćemo pronaći slične rezultate. Znači, DS je tada bio na vlasti, DS je i sada na vlasti.
Kada je u pitanju monopol, dame i gospodo narodni poslanici, on danas postoji svuda i, nažalost, Srbijom danas ne upravlja ni ova vlada, čini mi se da veći uticaj na sve tokove života imaju lica koja imaju dovoljno novca da drže podređenim čak i predsednika Vlade.
Ali prvo bih da se osvrnem na jedan i te kako važan monopol, o kome danas izgleda niko ne želi da priča. Reč je o monopolu u bankarskom sektoru. Zahvaljujući tadašnjem guverneru Narodne banke Mlađanu Dinkiću, danas mi u Srbiji imamo zatvoreno bankarsko tržište. I njegov naslednik kasnije, sada već guverner koji je podneo ostavku, takođe je pomogao da u bankarskom sektoru imamo monopol.
Mi danas u Srbiji nemamo više od tri ili četiri ozbiljne banke koje mogu da utiču na tržište novca i finansijske tokove. Počelo je to sa "Nacionalnom štedionicom" i sa tadašnjom "Delta bankom", a sadašnjom "Intezom". Šta imamo kao rezultat? Imamo enormno visoke cene kredita i za građane i za privredu. Nema ko da konkuriše tim bankama ovde na tržištu.
I danas, kada svuda u svetu padaju krediti, bez obzira da li su za građane ili za privredu, u Srbiji, evo, rastu. I, ako spomenete Veroljubu Dugaliću da banke treba da smanje kamate – nemojte, taman posla. Ovde je visok rizik od nenaplaćenih kamata. Ako se pogleda analiza, korisnici kredita, bez obzira da li je privreda ili su građani, spadaju u red platiša koji su najbolji u Evropi, ako ne i u svetu. Znači, izuzetno je nizak procenat nenaplaćenih kredita u Srbiji i to nije razlog da banke koje ovde rade, zahvaljujući monopolu, smanje vrednost kredita.
Jedina utakmica koju banke danas imaju na tržištu jeste ko će više da otkupi evra sa ekstraprofitom, kroz primarnu emisiju Narodne banke koja je ostvarena prodajom hartija od vrednosti sa enormno visokom kamatom. I onda očekujete da danas u Srbiji bude ozbiljan rast privredne proizvodnje i rast životnog standarda.
Kad kažem da mi izgleda da pojedinci imaju želju da utiču na sve tokove u Srbiji, u jeku svetske ekonomske krize gospodin Mišković izlazi i poziva predsednika Vlade gospodina Cvetkovića da mu se dozvoli da privremeno obustavi plaćanje poreza na zarade i plaćanje poreza na dodatu vrednost, inače će, u suprotnom, morati da otpusti svoje radnike.
I, gle čuda, naš premijer, umesto da kaže ''ako damo Miškoviću, moramo svima, onda ne damo nikom'', ide da razgovara i pregovara sa njima. Rezultati tih pregovora nikome nisu poznati. Umesto da tamo pošalje poresku policiju da proveri poslovanje, ima li osnova za takav postupak i tu prozivku koju gospodin Mišković pravi prema državnim organima, jer porez moraju svi da plaćaju, on mu ide na razgovore na noge. E to je nečuveno.
Kada je u pitanju ta komisija, posle zamerki koje su iznele mnoge moje kolege, mogu samo da kažem da je prvo što me iznenađuje to da je, od svih kandidata koji su učestvovali, samo jedan bio iz privrede. Samo jedan, niko više nije došao iz privrede. Jesu dolazili iz pravosuđa, sa fakulteta, ali ni jedan jedini kandidat nije prošao a da je radio u privredi i da zna na koji način se ostvaruje monopol van svog kabineta ili van sudnice iz koje dolazi.
Jednom kandidatu sam postavio pitanje. Pričao je on o tome kako treba da naše tržište spremimo za utakmicu sa novim privrednim subjektima koji će doći kada Srbija bude punopravni član EU. Postavio sam prosto pitanje, s obzirom da je monopol u Srbiji na vrhuncu – šta ćemo sa tekućim problemima koji postoje, šta ćemo s tim da u velikim trgovinskim lancima koje predvodi "Delta"? Da li je to "Tempo", "Maksi" ili neko drugo njihovo povezano lice, proizvođači i dobavljači moraju da zakupe čak i raf na kome prodaju robu. Šta ćemo s tim da roba koja se prodaje mora da bude osigurana kod "Inteza osiguranja", koje je takođe povezano lice sa "Delta kompanijom"? Kandidat je odgovorio da to nije posao Komisije i da tu Komisija ne može da pomogne.
Čemu onda pravimo jednu ovakvu komisiju? Hoćemo li da postavimo te ljude da nam pričaju kako u Srbiji nema monopola ili kako ga ima, ali eto niko ne može i niko neće da reaguje?
Svi iz Vlade Republike Srbije i svi poslanici koji podržavaju Vladu Republike Srbije tvrde da obe ove komisije treba da budu nezavisne u svom radu. Ja u to iskreno sumnjam, gospođo ministre. Sumnjam zato što niste u stanju da obezbedite ni nezavisnost nosiocima pravosudnih funkcija. Jer je velika šteta ako i Ministarstvo i vi kao ministar koji je zadužen za to, ne daj bože, vršite pritisak na nosioce pravosudnih funkcija. A imam pravo da sumnjam da neko vrši pritisak jer, evo, sad će skoro pola godine kako Upravni sud ne izvršava odluku Ustavnog suda. Morate da se složite s tim da svi državni organi kojima su poverena javna ovlašćenja imaju obavezu da izvršavaju odluke Ustavnog suda u rokovima koji su najkraći.
Nemojte da me gledate tako zaprepašćeno, dovoljno je samo da pročitate nekoliko članaka u novinama. Upravni sud ne izvršava odluke Ustavnog suda. Mandati odbornika su u pitanju. Vraća se sve na ponovni postupak i nikako da se završi. Šta ćemo o toj činjenici da govorimo?
Ili, da li je tačno da je Evropskoj komisiji, koja je zatražila izveštaj o rezultatima reformi pravosuđa u Srbiji, poslato da u našem Apelacionom sudu postoji trenutno šest hiljada predmeta koji nisu rešeni, a da je Apelacioni sud uputio svoj izveštaj da postoji 22.000 predmeta? Ako je to tačno, onda smo mi u jednom ozbiljnom problemu i onda postavljam pitanje – ako se vrši pritisak na nosioce pravosudnih funkcija, ako se postavljaju direktive iz centrala stranaka, o kakvoj to najdemokratskijoj Srbiji u svojoj istoriji priča predsednik DS-a?
Da od demokratije nema ni "d", dovoljno je da se pogleda spisak kandidata koji su prošli za Komisiju za zaštitu konkurencije, jer svi nosioci javnih funkcija koji su sad u toj komisiji, na te svoje javne funkcije su došli za vreme vlasti DS-a. Od demokratije i od toga što priča predsednik DS-a nema ništa.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo pre dva dana utvrđivali dnevni red današnje sednice, gospođa Đukić Dejanović je rekla da ćemo doneti odluku o formiranju ''komisije za zaštitu korupcije''. Taj lapsus je u tom momentu zvučao smešno, pa su se poslanici nasmejali, ali, nažalost, nije to smešno.
Činjenica je da mi u Srbiji imamo ''komisiju za zaštitu korupcije'' u liku Vlade Republike Srbije i predsednika te komisije u liku predsednika države. Da je to tako, potvrđuju mnoge činjenice i, naravno, sve ovo što su moje kolege iz SRS danas govorile na temu o kojoj sada govorimo. Ali, bilo bi dobro da taj lapsus gospođe Dejanović iskoristimo, ili ona da ga iskoristi, pa da tu ''komisiju za zaštitu korupcije'' i njenog predsednika, odnosno predsednika države i Vladu Republike Srbije pozove da podnesu jedan izveštaj Narodnoj skupštini, da vidimo koliko su oni i na koji način zaista štitili korupciju i koliko je korupcionaških afera stavljeno pod tepih. Toga definitivno ima i toga ima zaista mnogo.
Malopre se na svim sajtovima pojavila vest da je predsednik države Boris Tadić pozvao, kako je on rekao, domaće tajkune, da, po uzoru na ove svetske tajkune, Bila Gejtsa i 40 drugih koji su se pojavili u javnosti da su deo svog imetka dali državi, to isto urade i ti tajkuni u Srbiji. Dakle, Boris Tadić kaže da u Srbiji postoje tajkuni i onda bi zaista bilo dobro da nam on ili neko iz Vlade objasni kako se to u Srbiji postaje tajkun i ko su ti ljudi koji su tajkuni i kako su oni došli do tog bogatstva koje bi danas trebalo da podele sa državom.
Mi, srpski radikali, mislimo da bi ti, takvi, umesto tog uljudnog poziva Borisa Tadića, trebalo da dobiju poziv državnog javnog tužioca. Slažete se, gospođo Malović, verujem. Onda bi to zaista bio dobar put u rešavanju ovih problema.
Znate, vi ste juče proslavljali 10 godina od 5. oktobra 2000. godine. Što se tiče nas, srpskih radikala, to je 10 godina tame i mraka, ali od danas, od 6. oktobra 2010. godine, više niko od vas nema pravo da pomene bivšu vlast koja je u Srbiji bila od 1990. do 2000. godine, zato što je ovaj režim sada na vlasti onoliko koliko je bila prethodna vlast Slobodana Miloševića.
Dakle, nemojte više da se na to pozivate. Što reče Krasić, zastarela su sva eventualna krivična dela iz tog perioda. Ali, vas podsećam, u najkraćem, čime ste vi obeležili 10 godina dosovske vlasti: Gospođom Marijom Rašetom Vukosavljević, Kolesarom, Januševićem, vinogradom Zorana Živkovića, Prvoslavom Davinićem itd. Pomenula sam samo ljude koji su bili direktno u vlasti u nekom periodu za ovih deset godina.
Kada je kolega Krasić rekao da imperija uzvraća udarac, misleći, naravno, na SRS i sve ono što ste vi radili SRS-u u pokušaju da nađete nekoga ko bi mogao krivično da odgovara (na vašu žalost, a na našu sreću, takvog u redovima srpskih radikala nema), poslanici vladajuće većine su se nasmejali. Meni je to vrlo simptomatično i čak mislim da je to, kolega Krasiću, odličan znak da si tačno rekao ono što je trebalo da kažeš. Jer, kada smo mi pominjali Mariju Rašetu Vukosavljević, kada smo pričali o fikusu koji košta 700.000 dinara, o kašičicama za kafu koje koštaju 700 dinara, isto ovako ste se smejali kao danas na ovu Krasićevu primedbu. Isto ste se smejali i kada je naš predsednik dr Vojislav Šešelj sedeo u skupštinskoj sali i pričao o podizanju velike Rusije. Tada su neki hteli da crknu od smeha.
Gde smo danas? Na onome što propagira SRS. I mi smo izuzetno ponosni što smo mi 20 godina na istom političkom putu i što smo mi 20 godina najžešći protivnici NATO-a i EU. Vi ste, gospodo iz DOS-a, ovog ili onog, svi ste vi DOS jer ste kao takvi došli 2001. godine na jučerašnji dan, za ovih 10 godina pokazali da ste vodili pogubnu politiku za srpske nacionalne interese i za građane Republike Srbije.
Jedan od vaših pokušaja tzv. evropeizacije jesu i ova, kako ste ih vi nazvali, nezavisna regularna tela, o kojima i danas, između ostalog, govorimo. Ko vam je ovde nezavisan u odnosu na DS, recimo? Evo najmanje jedan od ovih sa liste kandidata za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije bio je, gospođo Malović, član RIK predložen od strane DS. To znate jer ste i vi tada to bili.
Dakle, zašto se lažemo, zašto ne kažete da je i ova smena, smena ove žene koja je do sada bila na čelu ove komisije, samo politička igra? I, da javnost ne bude u zabuni, ne branimo mi ni nju, niti branimo onoga koga ćete danas da postavite, jer je to sve isto kolo, ista igra.
Vi ste, u želji da pokažete vašim prijateljima iz EU da ste spremni na sve što oni urade, uništili sve što može da se uradi. Gde smo mi danas kada je u pitanju konkurencija, odnosno zaštita od konkurencije? Što reče koleginica Nataša (završavam ovom rečenicom), postoji vic koji kruži u Srbiji – Kosovo je Srbija, ostatak je ''Delta''. Da li je to rezultat vašeg 10-godišnjeg rada i borbe za neke demokratske principe? Hvala lepo i izvinjavam se što sam minut više govorila.

Hvala i vama.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da.)
Gospodin Dejan Nikolić ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo pažljivo sam slušao izlaganja svih narodnih poslanika i moram, odmah na početku, da kažem da je, i to je vrlo jasno, Komisija za zaštitu konkurencije nezavisno regulatorno telo i nazivanje ove komisije nekakvom prekobrojnom administracijom je krajnje maliciozno i može da šteti ugledu ove komisije, koja ima vrlo težak i odgovoran zadatak.
Pomenuli su smenu. Dakle, odmah da raščistimo to. Nema nikakve dileme, mandat Komisije za zaštitu konkurencije je istekao i nema govora o bilo kakvoj smeni, govorimo o postavljanju novih članova, predsednika i članova Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Takođe, bilo je komentara i kritika na to zašto devet meseci nije izabrana Komisija. O tome sam danas govorio više puta. Dakle, na mesto predsednika Odbora za trgovinu i turizam došao sam u junu i odmah pokušao da obezbedim većinu za sednicu gde je trebalo da razmatramo kandidate za predsednika i članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije. Nisam uspeo da obezbedim većinu, a podsetiću da su do pre neki dan većinu u ovom odboru činili članovi opozicije.
Na kraju, što se same Komisije tiče, tržište je, po svojoj prirodi, što zna svako ko poznaje bar osnove ekonomije, višedimenzionalno, i smatrali smo dobrim da predložimo kandidate različitih struktura i različitih profila. Predložili smo univerzitetske profesore koji imaju dugogodišnji staž u oblasti privrednog prava, trgovinskog prava i prava konkurencije. Predložili smo i ljude koji su se vrlo operativno bavili svojim poslom u oblasti prava i ekonomije.
Što se same predsednice tiče, u samom Zakonu o zaštiti konkurencije, koji smo doneli novembra prošle godine, mislim da 27 članova regulišu mogućnost da ova komisija podnosi rešenje u prvom stepenu, jer u drugom stepenu je nadležan Upravni sud. Smatrali smo jako bitnim da, pored uslova koji su zakonom propisani, predsednica poznaje pravosuđe i ima dugogodišnju sudsku praksu, kako ta rešenja ne bi padala na Upravnom sudu, što je do sad bio slučaj. Dakle, odgovornost možemo da ponesemo kao Odbor, ali tu odgovornost ne možemo da ponesemo pre nego što je ova komisija uopšte počela da radi. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, gospođica Nataša Jovanović.

Kolega Nikoliću, moram da vam repliciram, zato što ste vi od ovog skorog saziva, tako da ga nazovemo, ne od početka, predsednik Odbora za trgovinu, i gospodin Novaković vrlo dobro zna, kao raniji predsednik Odbora za privatizaciju, a i mi koji smo bili u prethodnom sazivu, ja sam sad novi član, od petka, Odbora za trgovinu, da Komisija nijedan izveštaj nije dostavila Narodnoj skupštini Republike Srbije, a što je, inače, njena obaveza. To nije uradila verovatno zbog činjenice da, kao što sam i rekla u izlaganju pre sat vremena, vi ste u pravu, dakle, ta zakonska mogućnost je drugostepeni organ žalbe, odnosno da se povede spor pred Upravnim sudom, osam upravnih sporova, i to veoma važnih, još uvek nije završeno.
Ovaj skandal koji se desio sa ''Deltom'', sa Miškovićem i celim tim konzorcijumom i koncentracijom kapitala, što sada, dakle tri godine post festum, posle razilaženja sa Miškovićem, priznaje i Milka Forcan, koja je to tada demantovala, čuli ste verovatno i pratili i njene izjave, znate, kada se ti krupni kapitalisti posvađaju, onda će svako da iznosi prljavi veš.
Dakle, to su sve činjenice i nemojte da nas ubeđujete, jer mene ni sama Vesna Janković, kao ni koleginicu Dimitrijević iz SRS-a, nije ubedila da je sposobna da radi taj posao, to je govorio i kolega Ostojić jutros, jer ona nema nikakvog znanja iz oblasti ekonomije, a to je, inače, jedan od uslova, vi to vrlo dobro znate. Evo ja pred sobom imam, na svega tri strane je njena biografija, odnosno lični podaci. Nikakav dodir sa tržišnom ekonomijom i sa ekonomijom uopšte gospođa nije imala, a jedan od uslova je da ima deset godina neprekidnog iskustva u oblasti prava i ekonomije. Prema tome, ovo je sve farsa. Hvala.

Reč dajem gospođi Snežani Malović, ministru za pravdu.

Zahvaljujem, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici. Na samom početku bih želela da zahvalim svima koji su učestvovali u današnjoj raspravi i da se odmah izvinim što nisam učestvovala, kao što to činim prilikom odbrane određenih tačaka čiji je predlagač Ministarstvo pravde. U ovom slučaju ovo nisu tačke koje su u direktnoj nadležnosti Ministarstva pravde, ali svakako da sam ove predloge podržala kao član Vlade, za njih glasala i stojim iza njih.
Pošto danas imamo na raspravi izbor Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i izbor Komisije za zaštitu konkurencije, želim da izrazim očekivanje, tačnije, ubeđena sam u to da će njihov rad biti transparentan, koliko je i rasprava o njihovom izboru transparentna u ovom uvaženom domu.
Osnovni ciljevi prilikom formiranja Vlade Republike Srbije, čemu ste i sami prisustvovali još u julu 2008. godine, između ostalog, bili su i intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i kriminala uopšte, korupcije i evropske integracije. To su ciljevi koji su međusobno neodvojivi.
Sam cilj koji smo postavili, da idemo putem evropskih integracija i određeni poslovi koji su s tim u vezi preduzimani, između ostalog je određena i normativna aktivnost, i više puta sam, prilikom odbrane zakona koji su tretirali tu oblast, isticala da to ne radimo zbog puke želje ili obaveza prema evropskim integracijama, već zbog toga što želimo da povećamo i standard naših građana i omogućimo bolji život u Srbiji. Evropa nama sama po sebi nije cilj. Kad kažem Evropa, podrazumevam određeni sistem vrednosti, određena pravila uređene demokratske zemlje, kojima težimo i koje želimo da primenimo i kod nas.
Rekla bih da će izbor ovih komisija doprineti tome. Uostalom, one su same po sebi postavljene tako da budu nezavisne, jer ih bira ovaj uvaženi dom, odgovaraće vama za rad. Prilikom predlaganja na samoj sednici Vlade, imali smo raspravu o tim kandidatima. Imam poverenja u predlog Kadrovske komisije Vlade, za koju verujem da je pažljivo razmotrila njihove radne biografije. Da li smo opravdali takva očekivanja, videćemo kroz njihov rad. Ubeđena sam da hoćemo. Zahvaljujem.