Pravo na repliku, s obzirom na to da sam spomenut u izlaganju kolege Martinovića, a tiče se postavljanja kamena temeljca u selu Hrtkovci za izgradnju fabrike za proizvodnju hrane za kućne ljubimce.
Koliko je meni poznato, radi se o francusko-slovenačko-srpskoj korporaciji, kompaniji koja je odlučila da projekat izgradnje ovog pogona realizuje na teritoriji opštine Ruma.
Kao narodni poslanik i kao građanin koji živi na teritoriji opštine Ruma, pozdravljam ovu investiciju u vreme kada nema direktnih stranih investicija, naročito na našoj teritoriji, kada nema mnogo ovakvih projekata. Dakle, radi se o proizvodnji hrane za kućne ljubimce, jednoj respektabilnoj evropskoj kompaniji, referentnoj, najpoznatijoj i najjačoj u toj oblasti, koja će zaposliti na teritoriji Hrtkovaca nekoliko desetina radnika direktno, a indirektno i veliki broj poljoprivrednih proizvođača koji će ovu fabriku snabdevati repromaterijalom.

Ovo je bilo vreme poslaničke grupe, nisam vam dala repliku, kao što neće dobiti repliku ni gospodin Martinović.
Molim vas, nije bilo ničeg uvredljivog, ničeg nejasnog, samo smo se razjasnili u okviru vremena.
Reč ima gospodin Tomislav Ljubenović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodin Martinović je u ime poslaničkog kluba SRS podneo ovaj amandman i time ukazao na postojanje problema ili je pre propusta u ovom predlogu zakona mnogo veći akcenat stavljen na regione, dok su lokalne samouprave potpuno …

Izvinite, ipak ću dati reč gospodinu Martinoviću. Na taj amandmana još uvek nismo prešli. Izvolite, gospodine Martinoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je simpatična ta lucidnost kojom gospođa Đukić Dejanović vodi ovu sednicu, nemam ništa protiv.
Ako bih mogao da koristim vreme poslaničke grupe, pošto očigledno nemam pravo na repliku.
Prvo da polemišem sa uvaženim gospodinom ministrom. Dakle, i vi i ja gospodine ministre dolazimo iz jednog dela Republike Srbije koji je, kada je u pitanju evidencija nepokretnosti, kao sistem evidencije nepokretnosti, poznavao zemljišnu knjigu iz austrijskog odnosno austrougarskog pravnog sistema.
Ima jedna dobra rečenica o Austrougarskoj da je to bila loša država, ali da je imala dobru državnu upravu i da je imala dobre sudove i ma šta mi, posle više od 200 godina od nastanka sistema zemljišnih knjiga, kazali na tu temu, ne može niko da ospori da je to bio loš sistem evidencije nepokretnosti. Čak, to je moja lična ocena, mislim da je bio mnogo precizniji, mnogo kvalitetniji nego što je sistem evidencije nepokretnosti.
Kada je reč o katastru, da ne govorim o tome da pojedini delovi Republike Srbije, posebno južni delovi, nisu imali ni sistem zemljišnih knjiga, ni sistem katastra, nego su imali turski tapijski sistem. Sigurno je da je u tom pogledu postojao haos, ali što se tiče same evidencije nepokretnosti u sistemu zemljišnih knjiga, to je bio dobar sistem evidencije nepokretnosti i sumnjam da ste vi sa zemljišnim knjigama kao Ministarstvo imali problem.
Ono što vi mene izgleda niste razumeli, vi biste ceo problem sa izdavanjem građevinskih dozvola, odnosno sa izdavanjem akata koji su neophodni za izgradnju objekata, svalili na lošu administraciju, što bi rekli Englezi "maladministration", ali nije problem, gospodine, suštinski nije u tome.
Naravno, ima problema i sa administracijom, nekad je troma, nekad je spora, nekad ne poznaje propise, nekad ima i zlu nameru, ali s druge strane ne možemo, a da ne kažemo da i po lokalnim samoupravama ima dobrih pravnika, ima čestitih i savesnih službenika, koji pošteno rade svoj posao i koji nisu prepreka za izdavanje građevinskih dozvola.
Mi imamo problem, suštinski problem, gospodine ministre, sa drugom pojavom. Ne sa sporošću u izdavanju građevinskih dozvola, ne sa komplikovanošću procedure, ne sa bahatošću i aljkavošću birokratije, nego sa činjenicom da ljudi koji vode opštine nisu ni ušli u proceduru izdavanja građevinskih dozvola, nego su počeli radove, a da se nisu ni obratili nadležnim opštinskim službama za izdavanje građevinskih dozvola, odnosno prethodno lokacijske dozvole, nisu pristupili izgradnji projekata itd.
Mi sa tim imamo problem. Pitao sam vas kako mislite da taj problem rešite? Lako je, relativno je lako rešiti problem spore administracije. Ako neko krši zakon na štetu građana, ne poštuje Zakon, krajnje rešenje je da se da otkaz i neka se na njegovo mesto primi neko ko je savestan. Taj problem se lako rešava. Ali šta ćemo sa nedostatkom političke volje da se poštuje zakon? Kako ćemo taj problem da rešimo?
Rekao sam vam i na primeru kabla i na primeru fabrike za kućne ljubimce, ne da je opštinska administracija spora, nego je opštinska administracija, gospodine ministre, potpuno zaobiđena u celoj proceduri. Niko joj se nije ni obratio, nego su ljudi počeli da rade, a da prethodno nisu dobili sve potrebne akte i dokumente koji su neophodni po Zakonu o planiranju i izgradnji.
Čudim se uvaženom gospodinu Ratkoviću kada kaže – mi smo postavili samo kamen temeljac, koliko znam i fabrike i kuće se prave od temelja, ne prave se od krova. Kako možete da počnete da pravite temelj neke fabrike, a da prethodno niste obezbedili ni urbanističko planski osnov, niste dobili lokacijsku dozvolu, niste dobili sve neophodne saglasnosti javnih preduzeća, nemate prijavu radova i nemate odobrenje za izgradnju, ali imate postavljen kamen temeljac. Kako je to moguće u RS?
Da li je moguće da neko počne da pravi kuću, a da prethodno nije obezbedio sve neophodne akte po Zakonu o planiranju i izgradnji? Nije moguće, kao što nije moguće da počnete da gradite kuću od temelja, tako nije moguće ni fabriku za kućne ljubimce. Na stranu to što ovde postoji očigledan ekološki problem, što će fabrika za kućne ljubimce biti napravljena, ako uopšte i bude napravljena, u centru naseljenog mesta gde žive ljude, to je ekološki problem, ali mi smo sada pre svega na terenu planiranja i izgradnje objekata.
Imamo problem, gospodine ministre, da vi kao Ministarstvo ne možete ništa svojim partijskim kolegama na lokalnom nivou, koji svesno krše i zaobilaze zakon. Kako ćemo taj problem da rešimo?
Možete li da nazovete predsednika bilo koje opštine u Srbiji, koji je iz reda vaše stranke ili iz reda stranke vaših koalicionih partnera, i da ga pitate – šta to radite, kako je moguće da potpišete ugovor za postavljanje kabla a da niste sproveli javnu nabavku? Kako je moguće da date 58 miliona, a da je stvarna vrednost 32 miliona? Kako je moguće da u centru naseljenog mesta pravite fabriku za kućne ljubimce? Tu će radnici, gospodine ministre, koji prerađuju to meso za pse i mačke, morati da rade pod zaštitnim maskama, onda možete da mislite koliki je to stepen zagađenja, a svuda okolo su porodične kuće.
Najmanji je problem administracija, spora, aljkava, neodgovorna. Taj problem može da se reši. Mnogo je teže rešiti problem nedostatka političke volje da se poštuje zakon.
Primer Surdulice. Maločas ste navodili primer mog kolege Dragana Stevanovića. Znate li koji je slučaj u Surdulici? Pitam vas – gde to postoji u bilo kojoj državi članici EU kojoj navodno ova vlada teži?
Predsednik opštine je čovek koji je vlasnik građevinske firme. Kada je pravljen put od Surdulice do jedne mesne zajednice na teritoriji opštine Surdulica, znate li ko je dobio posao? Njegova firma. Čovek je sam sebi i poslodavac i izvođač radova. Sam sa sobom faktički potpisuje ugovore. Sam sebi isplaćuje sredstva iz budžeta opštine Surdulica za izgradnju tog lokalnog puta. Gde to ima?
Kako ćete sa tim problemom da se obračunate? To nije problem loše opštinske administracije u Surdulici. Ona sa tim nema nikakve veze. U pitanju je predsednik opštine, kao što je u pitanju i predsednik opštine Ruma i kao što su u pitanju predsednici opštine Savski venac i mnogi drugi predsednici opština u Srbiji koji svesno i namerno, verovatno iz svojih ličnih, koristoljubivih interesa potpuno zaobilaze zakonsku proceduru. Vi sa tim imate problem.
Meni nije jasno kako mislite sa tim problemom da se obračunate. Ne možete da kažete – moje je da predložim dobar zakon o prostornom planiranju. Šta se dešava na lokalnom nivou, time nek se bave tužilaštvo, policija i sud. Baviće se oni, ali time i vi treba da se bavite, jer ne završava se posao prostornog planiranja kada donesemo zakon nego kada se on primeni, kao i kod svakog drugog zakona. Imamo očigledan problem u primeni Zakona.
Ponavljam još jedanput, ne zbog loše administracije, možda ima i toga, nego zbog nedostatka volje onih koji vode pojedine jedinice lokalne samouprave u Srbiji, da ne poštuju zakone koje je izglasala Narodna skupština RS, i do sada, gospodine ministre, od vas nisam čuo – koji je to mehanizam da se tome stane na put. To je osnovni problem kada govorimo o ovoj materiji.

Ministar Oliver Dulić ima reč.

Ne znam kakav biste vi imali odnos prema strukturama vlasti kada biste bili ministar. Ne znam da li biste imali strah da svoje partijske kolege, koji su predsednici opština, kažnjavate ili ih upozoravate, ali ja taj strah nemam. U Srbiji svakodnevno inspekcije Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije i prostornog planiranja rade svoj posao, i među inspektorima ima i dobrih i profesionalnih ljudi, ima i onih koji možda to nisu, ali u svakom slučaju postupaju po nalozima koje im dajemo.
Kada pričamo o svemu ovome uglavnom je nadležnost na lokalnim nivoima, na lokalnim komunalnim inspektorima, odnosno građevinskim inspektorima. Kada pričamo o kontroli primene Zakona, onda pričamo o nadležnosti republičke inspekcije. Svake godine inspekcija podnese nekoliko stotina prijava, što prekršajnih, a bogami i krivičnih, protiv nadležnih u gradskim upravama zbog neprimene zakona. Među njima se nalaze i vanstranačke ličnosti, ali se među njima nađu i stranačke ličnosti, pogotovo kada pričamo o načelnicima opštinskih uprava i predsednicima opština.
Ne postoji nijedan problem da mi čvrsto insistiramo na primeni Zakona, i kada se tiče poštovanja rokova za donošenje određenih akata, i kada se tiče poštovanja rokova za ulazak u procedure, pogotovo procedura koje se tiču donošenja planskih i urbanističkih akata. Mi na tome čvrsto insistiramo.
Upravo je to insistiranje razlog što u ovom trenutku skoro 90% opština radi na donošenju prostornog plana i regulacionog plana. To nikada nije bilo. Na kraju mandata ove vlade Srbija će biti pokrivena prostornim i regulacionim planovima. Kada smo počeli da radimo bilo je samo 20%. To je ogroman uspeh.
Nakon toga pitanje izdavanja građevinskih dozvola će prestati, siguran sam, da postoji kao problem, pogotovo u planskom delu. Nadam se da ćemo tada rešiti ovaj imovinski deo. Imaćemo kompletno uređen sistem. To ne može bez batine, koja je državna i koja mora da dolazi iz Ministarstva, na čijem čelu mora da sedi neko ko se ne plaši da svom partijskom kolegi kaže – šta to radiš, moraš da poštuješ zakon. Budite sigurno da je u ovoj situaciji to slučaj.
Nemojte da mislite da i unutar moje stranke, DS, na nižim nivoima postoji bilo kakva ideološka prepreka da se moderni i normalni zakoni koji dovode do uvođenja reda primenjuju. Ne postoje. Ako ima nekih pojedinaca koji to ne rade, verujte mi, to su pojedinci koji se mere promilima.

Prelazimo na član 5. Amandman je podnela grupa od 21… Vi želite po ovom amandmanu? Gospodin Milan Avramović.

Gospođo Đukić Dejanović, stvarno nemam primedbe na vaše vođenje sednice, ali još nismo završili ovaj amandman, tako da ne bi bilo korektno da ne dobijemo reč, s obzirom na to da je ostalo dosta nedorečenih stvari od strane ministra.
U terminu reorganizacije ne dolazimo do toga i do zaključka da politička volja postoji i da se kontroliše dobra primena ovoga zakona, kao i do zaključka da tu nisu zavezane ruke onima koji hoće taj zakon da krše, gospodine ministre. Moram da vas podsetim, možda vama to smeta, što se daju primeri lokalnih funkcionera ili lokalnih samouprava, ali znate i vi da je tu osnovni problem kada je u pitanju nadležnost ministarstva nad primenom zakona, kada su u pitanju lokalne samouprave.
Dakle, konkretno o čemu se radi? Znate da je grad Beograd formirao sekretarijat zbog političke volje, koji se bavi samo legalizacijom građevinskih objekata i molio bih vas, gospodine ministre, da razgraničite šta je legalizacija, šta je upotrebna, a šta građevinska dozvola, da ne bi bilo brkanja pojmova i u ovom predlogu zakona, zbog čega je važna lokalna samouprava i zbog čega je važan ovaj amandman i neka ste isti prihvatili.
Podsetiću vas na to da su u Gradski sekretarijat za legalizaciju preneti predmeti lokalnih samouprava, konkretno govorim za grad Beograd, da je to urađeno na osnovu toga što je okrivljena administracija, da je mali broj predmeta u lokalnim samoupravama obrađen i legalizovan broj objekata zato što je administracija troma, neiskusna, spora itd. Da bi se to rešenje donelo, grad Beograd je formirao Gradski sekretarijat za legalizaciju, međutim, taj gradski sekretarijat za legalizaciju dao je još gore rezultate.
Da se ne bismo bavili analizom tih rezultata, nego postojećim amandmanom, molio bih vas da zapišete da je i urgenciju vašeg ministarstva i nalog Ministarstva upravo jednoj lokalnoj samoupravi, opštini Savski venac, stavljen po stranu, izbačen u Gradski sekretarijat za legalizaciju, i pošto tvrdite da nema problema u odgovornosti vaše političke partije i odnosima vas, kao ministra, prema pojedincima lokalne samouprave, molim vas da u tom cilju i reagujete.
Ako je jedan službenik obradio predmet i dao na potpis gradskom sekretaru, faktički je odrađen, samo da da saglasnost na upotrebnu dozvolu građevinskog objekta i sekretar iz političkih razloga uhvati to i iscepa zato što je video o kojoj lokaciji se radi, onda shvatate da ima ogromnih problema u komunikaciji između opština i grada i u komunikaciji između grada i Ministarstva, pa čak i u nadležnosti. Time stavljam do znanja da politička volja ne postoji da se taj problem reši i da volja generalno koja mora da ima za primenu ovog zakona nema uporište u samom ministarstvu.
Podsetiću vas ministre i da je, kako vi kažete, procedura kod dozvole za gradnju poprilično komplikovana, ali navešću primer predsednika opštine Savski venac, koji je napravio kuću totalno nelegalno, bez ikakvih saglasnosti mogućih urbanističkih uslova, iako je predao opštini dopis, ugovor sa Direkcijom za izgradnju, kome je platio ogromnu naknadu od 115 hiljada evra, da je uradio prijavu radova, a da nema tehnički prijem i da nema upotrebnu dozvolu, a da je isti objekat iznajmio jednoj ambasadi.
Dakle, ako ćemo rešavati probleme koji idu, prouzrokovani iz ovog zakona, onda moramo krenuti iz sopstvenih redova, tačnije, iz sopstvene kuće. Vi, ministre, treba da iskoristite svoje nadležnosti, treba da pošaljete inspekciju na svako mesto, evo, signaliziram koje je to mesto, to je kuća predsednika opštine Savski venac. To su blokovi 1 i 20 na teritoriji opštine Savski venac, za koji se na postojeći regulacioni plan već pravi novi regulacioni plan, niko ne zna zašto i zbog čega.
Podsetiću vas i na to da je izrada regulacionog plana u vrednosti negde oko 25 hiljada evra, da je čak i sam predsednik opštine, koji je arhitekta po struci, raspisao urbanističko-arhitektonski konkurs na kome je pobedila firma njegove supruge i da taj primer mora da se reši u najboljem mogućem primeru između vas kao ministarstva i njega kao lokalnog funkcionera ili predsednika opštine.
Zato koristim vreme poslaničke grupe, nemojte mi zameriti što vam dajemo te primere. Kada te probleme rešite u centru Beograda, u glavnom gradu jedne države, onda sigurno nećete imati problema ni u Nišu, ni u Subotici, ni u manjim gradovima, jer je ekstra lokacija - ekstra cena i zbog toga su zloupotrebe na tim lokacijama veće.

Poslanik Tomislav Ljubenović ima reč.