Dva minuta. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović i Jovan Palalić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Miković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospođo Čomić, koliko je nama vremena ostalo, pošto ima još 16 zakona?

(Predsedavajuća: Nema 16 zakona. Narodni poslaniče, da li znate koliko ima zakona? Prvo vi meni kažite. Ima šest zakona, zajednički načelni pretres, pretres u pojedinostima. Vama je u okviru rasprave u pojedinostima na raspolaganju još 39 minuta i 30 sekundi.)

Gospođo Čomić, malo ću da proširim, pošto u svim ovim predlozima zakona zbog nedostatka vremena jer smo predloge zakona dobili ujutru, a morali smo do 14,00 časova da podnesemo amandmane. Podneli smo na svaki od ovih predloga zakona po jedan amandman, da zakoni ne stupaju na snagu narednog dana od dana objavljivanja, već da stupaju na snagu onako kako je Ustavom propisano. Ustavom je propisano zato što su tako i građani Republike Srbije na referendumu rekli i to je standard, znači najranije osmog dana od dana usvajanja.

Moramo da kažemo da je potpuno neprimereno da se u decembru mesecu, pred kraj godine sve nešto hitno, hitno, hitno pa hitno da bi to stupilo 1. januara ubacuje jedna takva odredba kao što je član 9. da ćete sutra da izglasate, imate 128 ili 129 glasova, a već 1. januara stupaju izmene i dopune ovih zakona, a ovde konkretno Zakona o javnom tužilaštvu.

Moram da skrenem pažnju zašto to, pored toga što nije u skladu sa Ustavom, bez obzira na vaše obrazloženje, vi ispunjavate samo taj Ustavom propisani uslov da napišete neko obrazloženje, da date neki razlog i smatrate da je to dovoljno, jer opravdanost razloga ceni većinu. Jak argument i jak razlog. Gospođo Čomić, ovde se otvara jedno pitanje za koje mislim da vi koji vodite Narodnu skupštinu morate da zauzmete neki stav u smislu Poslovnika, u smislu Zakona o Narodnoj skupštini, u smislu Ustava, jer i vi ste čuvari Ustava RS.

Samo da vas podsetim, gospođo Čomić, znate da kada se priprema za neku tačku dnevnog reda koristim moj pres kliping i onu arhivu itd. Gospođo Čomić, hteo sam da objasnim i da uzmem stenograme sa kraja 2008. godine, od prilike decembar mesec, kada su se usvajali ovi zakoni i hteo sam da donesem dokumentaciju da se vidi da je tada predstavnik Vlade koji je bio u Narodnoj skupštini rekao da su sve te promene, svi novi zakoni iz oblasti pravosuđa u skladu sa najvišim standardima koje je ljudski um mogao da zamisli i da je savetovana i dobra praksa razvijenih država zapadne Evrope, da je saglasnost na te zakone dala Venecijanska komisija, a tada ste se smeškali i napadali SRS koja je bila jedina i najglasnija u tim promenama i upozorila vas šta će da se dešava. Vi ste se pozivali na strategiju reforme pravosuđa koju je doneo neko pre vas.

Samo da se podsetimo, pošto je to napisano. To su poznate činjenice, da neki ne glume ovde nešto Bog zna šta. Sada ta ista Venecijanska komisija vam daje punu podršku i za ove promene pa ste još jači i za stav Evropske komisije.

Kada je u pitanju DOS znate da nikada ne treba da verujete. Sada imamo dokaz da i Venecijanskoj komisiji ne treba verovati, jer i prvi put su bili u pravu i sada su u pravu, a ono je različito. Čekajte, šta smo mi ovde? Zamorčići? Čega? Kakvi fokusi se sprovode nad građanima RS?

Da se vratimo na ovo kako se razmišlja o pravima sudija i tužilaca. Vidite, to verovatno na prvoj godini Pravnog fakulteta bi morali da savladate jer ne bi mogli da upišete drugu godinu. Skrećem vam pažnju opet na nešto što je bilo 2008. godine. Sudije su imale tu stalnost funkcije i vi ste rekli – ponovni izbor, opšti izbor. Rekli smo vam da je to nemoguća varijanta. Ne radi se o stečenim pravima NN čoveka koji je sudija, nego se radi i o stalnosti sudijske funkcije.

18/1 AD/TĐ 13,05-13,15

Vi ste preko svega toga prešli, pa ste rekli taj kandidata, iako je bio sudija, nije izabran, pa ste rekli nije dostojan, pa nije ovo, pa nije ono. Šta je sa onim presudama koje je on radio godinama? Kako je mogao da sudi čovek koji nije dostojan? Nije on valjda izgubio dostojnost onog dana kada je zasedala komisija na čelu sa Boškom Ristićem? Znate, dostojnost se gubi u nekom malo dužem vremenskom periodu. Nije to trenutna stvar. To je, što se tiče srpskog pravosudnog sistema, dugotrajno trpno stanje. Trpe svi.

Zašto ja vas da ubeđujem u elementarne postulate prava? To mi ne pada na pamet, jer i vi ovu promenu ne radite da biste napravili nešto normalno, u redu, u skladu sa Ustavom, u skladu sa nekim standardima. Ne. Vama je cilj da to bude što gore, da dugo traje taj proces nerešene situacije. Oni koji nisu izabrani primaće plate, baš ih briga, nit luk jeli, nit luk mirisali. Potrebno je da jedanput, dva puta godišnje se skupe u nekom amfiteatru i da zakukaju nad svojom teškom sudbinom. Oni što su izabrani ima da se vataju za glavu zbog velike količine predmeta, a vi da preispitujete vaše odluke da li ste obezbedili u pravosuđu podobne ljude.

Kroz ovo naše pravosuđe se vidi, u stvari, kakav je odnos ove vlasti prema organizovanom kriminalu. Nije organizovani kriminal maska na licu, pa obijanje itd. To je sad poprilično sa belim kragnama, epoletama itd. Niko ne bi rekao da se taj čovek bavi kriminalom. Dokaz za to daje vlast. Milijardu i 350 miliona, kako kaže vlast, oprao je Darko Šarić. Verovatno je morao da ima neke pomagače.

Znate, kada neka firma uzima kredit, pa joj traže hipoteku koja se stavlja nad nekom imovinom, pa ta hala na koju se stavlja hipoteka je pet miliona evra procenjena, pa kroz dve godine ponovo neki kredit, pa opet hipoteka nad tom halom, ona pet miliona evra. Tako procenjena. Onda sada uđe u sistem prodaje, početna cena 450 hiljada evra. Znate, nema tog pravosudnog sistema koji može to da opere tako fino da se ne vidi da je ovde u startu planiran neki kriminal. Da ne pričam o "Metals" banci i svim onim likovima iz Novog Sada, pokrajinske vlasti itd.

Tu ću da stanem. Sami se bavite time. Šta se dešava sa našim pravosudnim sistemom? On je pod kontrolom. Kako? Bez izveštaja državne bezbednosti niko nije mogao da dođe u uži izbor. To su priznali. To nije moje, to su priznali ovi iz pravosudnih organa, da su konsultovani čak i ti eksperti. Jaki eksperti. Onda, imamo i advokatski lobi koji je u vezi sa nekoliko stranaka. I oni drže pod kontrolom. Tačno se zna – južna Srbija. Tačno se zna – Šabac. Tačno se zna - Vojvodina. Tačno se zna kome se dostavlja predmet. Nema tu prirodni broj kako će sudija da dobije. Ne, tačno se zna. Tačno se zna koji su predmeti završeni i došli na izvršenje. Vraća se sve na ponovni postupak da bi se sačuvala nečija imovina i tačno se zna koji će advokat da dobije predmet.

Da bi se to očuvalo, unosi se konfuzija u ceo pravosudni sistem. Ovde se kao sitne kosti podbacuje izbor sudija, izbor tužilaca, organizacija pravosuđa. Ovo je za široke narodne mase. Ovo je za jednu patetičnu priču kako sudija ne sme više da se šeta, onaj što nije izabran, jer je on povređen, pobogu itd. Onda, od ideje do ideje, javljaju se svi mogući sufleri iz inostranstva, kako kažu da je to proevropsko, najbolje, super najbolje. Samo kada se to uradi, mi smo, ma kakav Brisel, mi smo već preskočili Veliku Britaniju, na pola Atlantika smo prema Njujorku.

Ovo je jedna lepa priča u koju neko treba da poveruje. Ali očigledno sa pravosuđem neke stvari nisu završene – neki predmeti, neke druge stvari, jutros sam vas podsetio da postoji jedan uvrnuti sistem vrednosti. Duvači u balone su napredovali. Oni koji su spaljivali ovu zgradu su napredovali. Oni koji su išli na jedno egzotično ostrvo da traže pare su napredovali. Neki su se u međuvremenu i

posvađali itd. Pravosudni sistem je ona poslednja slamka spasa za svakog pojedinca, jer pored garantovanog prava na žalbu, postoji još jedna garancija, da će se pred nepristrasnim i nezavisnim sudom sve to ispitati.

Sada je stvarno devalvacija pravne profesije da o ovome ozbiljno pričam sa ljudima koji ne žele to da čuju. Njima je bitno 126 i onda krenu mediji – sredili smo, to je najbolje, to je fino, imamo puno poverenja. Kažite mi onda, sa kojim poverenjem idete prema čoveku koji 20 godina čeka da se reši neka parnica? Ili, sada da pričamo o suđenju u razumnom roku. Šta vredi da vas neko podseća na to, kada to svi znamo da se ne poštuje. Jednostavno, nema potrebe da se ozbiljno diskutuje. Ovde samo treba da se skine maska, da se vidi zbog čega se maltretira Skupština i neki se, naravno, u tome saučestvuju i zašto se to radi u toku decembra, gde se najavljuju neki epohalni rezultati i, po potrebi, tu je Evropska komisija, tu je Savet Evrope, tu je Venecijanska komisija, tu je GREKO, tu su neke međunarodne institucije koje uvek daju saglasnost.

Zašto daju saglasnost? Njima odgovaraju svi koji kažu da su za EU, za NATO pakt. Ko god to kaže na političkoj sceni Srbije, on je miljenik zapada. Može da bude ubica, može da bude kriminalac, može da bude i Neron koji pali sve redom, može da bude šta god hoće, ali je važno da oni kažu – svi za EU, svi su za propast. Ako su svi, vi ste sami građani Srbije odlučili da propadnete. Šta da radimo mi iz EU, propadnite. Mi ćemo da vam pomognemo u vidu nekog kredita, u vidu nečega itd. To je taj proevropski put kojim nas vodi Boris Tadić, DOS i sva agregatna stanja DOS. Zahvaljujem, gospođo Đukić-Dejanović.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VISOKOM SAVETU SUDSTVA

Primili ste amandman koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Da.)

Gospođa Vjerica Radeta, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom članu 10. je predviđeno da zakon o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva stupa na snagu osmog dana, odnosno istog dana, narednog dana usvajanja. Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku za takvo stupanje na snagu su napisane u obrazloženju Predloga zakona. Kaže se da se zakon donosi po hitnom postupku, budući da bi njegovo ne donošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Visokog saveta sudstva i sudova u Republici Srbiji, kao i, radi ispunjenja obaveza Republike Srbije u procesu pristupanja EU.

Pitanje na koje bi trebalo da dobijemo odgovor u ovoj raspravi jeste – koje to štetne posledice mogu da stupe na snagu i mogu da se dese, ukoliko ovaj zakon stupi na snagu u neuobičajenom roku iz Ustava Republike Srbije, odnosno u roku koji predstavlja izuzetke?

Da li su neke štete već prouzrokovane primenom zakona koji se danas menja? Jer ako se zakon se posle dve godine menja po hitnom postupku i treba da stupi na snagu narednog dana od dana donošenja, iz straha da ne prouzrokuje štetne posledice, onda je logičan zaključak da su već nastupile neke štetne posledice. Bilo bi dobro da čujemo koje su to štetne posledice.

Kažete da niste prihvatili, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, kao uostalom i ostale amandmane SRS, zato što je mišljenja da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu pre osmog dana. Dakle, ovo je neozbiljno obrazloženje i neodgovorno i govori o tome kakav je odnos vladajuće većine i Vlade Republike Srbije prema narodnim poslanicima, pre svega prema opozicionim poslanicima koji očigledno jedini učestvuju u ozbiljnom radu parlamenta.

Zašto mislimo da je to neozbiljno? Zato što ste prepisali odredbu iz Ustava, da Ustav Republike Srbije kaže da je moguće da zakon stupi na snagu u roku kraćem od osam dana, ako za to postoje naročito opravdani razlozi i onda valjda Ustav misli da treba da se kaže koji su to naročito opravdani razlozi. To nismo čuli ni od vas, ministre, ni od poslanika vladajuće većine koji su glasali za ovaj osnovni zakon, a sigurno će i za ove izmene i dopune.

Treba zaista da se vratimo na period od dve godine, kada smo otprilike u neko ovo doba godine raspravljali o Zakonu o Visokom savetu sudstva i poslanici SRS su imali mnogo primedbi na ovaj zakon, kao i na celokupnu reformu pravosuđa, u koju ste se vi zaklinjali da će biti nešto najbolje ikad sprovedeno na teritoriji Srbije i danas imamo suočavanje sa činjenicama, suočavanje sa istinom da je ovo zaista bila veoma loša i štetna, rekla bih, reforma pravosuđa.

Vi ste gospođo Malović, kada ste pre dva-tri dana, kada je to bilo, govorili u načelnoj raspravi u uvodnom delu o ovih šest zakona o kojima smo mi mogli da se pripremamo svega nekoliko časova jer smo ih tad dobili u odnosu na početak rada parlamenta. Rekli ste da se ovim zakonima stvara normativni okvir za reformu pravosuđa i ovo je stvarno neverovatno. Vi nakon dve godine i nakon tvrdnji svuda u javnosti i ovde u parlamentu da je reforma izvršena, da je to najbolja reforma, vi tek sad kažete da ovi zakoni stvaraju normativne okvire za sprovođenje reforme. E, sad je zaista pitanje da li ćete da priznate da je reforma bila promašaj i da zapravo nije urađena možda sa vašom dobrom namerom, ali uvek smo vam govorili, kada se govorilo o ovim zakonima i u reizboru sudija, itd, da se vaša dobra namera, ako postoji, mnogo kosi sa onim što nam kao ministar predlažete u obliku zakonskih rešenja.

Ono što je poražavajuće i zabrinjavajuće, sa aspekta SRS, jeste obrazloženje koji su razlozi za donošenje ovog zakona. Kažete u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu u delu koji se odnosi na pravosudni sistem istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Postupak izbora sudija izvršen je na netransparentan način, a Visoki savet sudstva koji je sproveo ovaj postupak radio je u privremenom sastavu, što znači da profesija nije bila predstavljena na odgovarajući način i da je rizik od političkog uticaja bio visok. Dalje kažete da je neophodno izvršiti preispitivanje odluka donetih u postupku opšteg izbora sudija koji je doneo prvi sastav Visokog saveta sudstva.

Šta je ovde poražavajuće i zabrinjavajuće? Ne ovo što je navedeno kao razlozi, mi znamo da to jesu razlozi i mi smo upozoravali na ove razloge i pre nego što ste se vi upustili u ovu avanturu zvanu reforma pravosuđa. Poražavajuće i zabrinjavajuće, gospođo Malović, je to što ste vi nama dve godine i javnosti Srbije u svakom javnom istupanju i nama poslanicima ovde u parlamentu, tvrdili da nema

nikakve greške, da je sve, kako vi kažete, transparentno, da je sve bilo u skladu sa zakonom, u skladu sa nekim međunarodnim standardima, itd. Mi smo tvrdili da to nije tako, mi vas upozoravali i konkretno navodili razloge da to nije tako. Vi niste prihvatili ono što govore poslanici SRS, ali kada su vam iz Evropske i Venecijanske komisije javili i obavestili vas da ste zaista napravili katastrofalne greške, vi to prihvatate i unosite u razloge za donošenje zakona, kao stav Vlade Republike Srbije. To je zaista nešto što je neprihvatljivo što se tiče SRS.

Vidite na osnovu čega ste vi došli do ovog što nama niste verovali da je ovako. Imamo mejlove koji su dostavljeni na zvanični sajt na mejl kabineta Ministarstva pravde. Jedan je od člana Evropske komisije Štefana Filea, a drugi je od vicepremijerke Evropske komisije pravde, kako ovde piše, osnova prava i državljanstvo, Vivijan Reding. U ova dva mejla sadržano je ono što ste vi napisali u obrazloženju za donošenje ne samo ovog, nego svih šest zakona o kojima danas navrat-nanos raspravljamo.

Šta je ovde interesantno? U zvaničnoj komunikaciji vi na mejl ministarstva dobijate pisma koje i jedno i drugo počinju sa "draga ministarka". Ovo je zaista neverovatno i neprihvatljivo, bez obzira koliko su Štefan File i Vivijan Reding vaši prijatelji ili nisu, vi to možete u ličnoj komunikaciji, ali u komunikaciji zvaničnoj, ovo je u najmanju ruku nepristojno. Ali, vi ste zato prihvatili ono što su vam oni naveli kao razloge zbog čega morate da menjate ove propise.

Vi ste ovim zakonima priznali i ovim izmenama zakona da u Srbiji nema pravne sigurnosti i da država Srbija nije pravna država. Mi to pričamo takođe punih deset godina, ali niste nam verovali. Često ste se smejali, ne vi lično, ali predstavnici režima i vladajuće koalicije često su se smejali na primedbe koje su iznosili poslanici SRS, ali nažalost, bili smo u pravu i kada smo tvrdili da u Srbiji nema pravne sigurnosti i da Srbija nije pravna država.

Pitanje na koje nam niste dali odgovor u onom uvodnom delu, odnosno niste objasnili u uvodnom izlaganju, a možda ćete dati odgovor – da li ste vi svesni da će ovi zakoni morati da se primenjuju retroaktivno? Kakve će to posledice imati za izabrane sudije, za reizabrane sudije i tužioce, za one koji nisu reizabrani, za državu Srbiju i državni budžet iz kojeg se već više od godinu dana isplaćuju naknade u visini zarada, za sve one koji nisu reizabrani, i sudije i tužioce, za sve one koji u međuvremenu nisu eventualno prešli u advokate i kojih ima više od hiljadu? Dokle će to stanje tako da traje? Da li ste vi u komunikaciji sa Ustavim sudom Republike Srbije, vi kao Ministarstvo pravde?

20/1 VS/MS 13,25-13,35

Da li ovi iz Ustavnog suda i ova gospođa koja više neće da se kandiduje za predsednika, kako smo obavešteni u medijima Bosa Nenadić, zaista i ne treba da se kandiduje, nije i nikad trebala da bude predsednik ni sudija Ustavnog suda jer je napravila takav haos u Ustavnom sudu odlukama koje je Ustavni sud donosio, haos u političkom i pravnom sistemu RS, pre svega mislim na funkcionisanje lokalnih samouprava a i na činjenicu da nije adekvatno reagovala na ukradene mandate SRS od strane Nikolića i njegove naknadno formirane stranke, jer u vreme izbora nisu imali stranku, u izbore su išli sa programom SRS kao deo kandidata SRS i taj program političke SRS je osvojio 78 mandata. ali Bosa Nenadić, je bogami, vi i celokupan režim niste mislili da je to tako zato, naravno, što ste imali zadatak da pomognete Tomislavu Nikoliću, da kao prilepak DS formira stranku da bi danas on pristupio neformalno DS tako što, recimo, prikuplja potpise za peticiju, za izmenu Ustava zbog navodno velikog broja poslanika u Narodnoj skupštini, a zapravo da bi se promenila preambula Ustava RS i da bi ste u preambuli napisali da Srbija mora da prihvati postojeće stanje na Kosovu i Metohiji. To znači posredno priznavanje nezavisnog Kosova, lažne države Kosovo.

I da je bilo mnogo grešaka u reizboru, da se vratim na reizbor sudija, da je bilo mnogo tužilaca, da je bilo mnogo grešaka.

Mi smo vam na sve konkretne odnosno na najveći broj konkretnih skretali pažnju i upozoravali vas u toku rasprave o reizboru, koji vi niste priznali kao reizbor, ali vidite kažu ovi kojima ste draga ministarka, da je to ipak bio reizbor, a mi smo vam to tvrdili od samog početka, i da to naravno nije Ustavno, ali ni to niste uvažili.

Vi ste opet, ne mislim samo na vas lično, ali i vi lično mnogo govorili o dostojnosti za obavljanje sudijske javno tužilačke funkcije i nekako se stekao utisak da svi koji nisu izabrani nisu dostojni te funkcije.

Pitanje, ako neko nije dostojan da bude sudija – kako je dostojan da bude pomoćnik ministra u vašem ministarstvu, od pre nekoliko dana, gospođo Malović? Mnogo je pitanja na koja niste dali odgovor ne poslanicima SRS, već građanima Srbije. Mnogo je problema koje je proizvela ova vaša takozvana reforma i tek će ih biti dalje u primeni i ovih zakona koje ćete za dan ili dva usvojiti. Hvala lepo.

Poštovani narodni poslanici, htela bih da vas obavestim da ćemo danas raditi i nakon 18,00 časova u skladu sa  Poslovnikom.

Dakle, preći ćemo na Predlog zakona o budžetu.

Pauza će početi nešto kasnije, kada završimo ovu tačku dnevnog reda, a reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovana gospođo Malović, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo predsednice, ja ću koristiti vreme koje mi pripada kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe DSS.

` Mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama zakona, istih onih zakona koje smo usvojili, o kojima smo raspravljali 5. 11. i 12. novembra 2008. godine, i ovo su te stenografske beleške koje je pominjao malo pre kolega Krasić. Doduše, tada je usvojen, pored ovog seta zakona i Zakon o sedištima i područjima sudova i tužilaštava, koje je nažalost, sveden broj sudova sa nekih 140 na samo 40. Tada smo vas upozoravali na predložena rešenja, na propuste, na rokove koje ste predvideli i sada vidimo da su oni zaista proizveli pogubne posledice po srpsko pravosuđe, ali ni tada nije bilo sluha sa vaše strane da prihvatite naše predloge.

Kada govorimo o Zakonu o Visokom savetu sudstva, poslanička grupa DSS je tada uložila 15 amandmana i na svu sreću prihvaćeno je sedam amandmana, kojima je u bitnom popravljen predloženi zakon. Iz ovog predloga koji ste sada dostavili, vidimo da su predložena neka rešenja koja smo mi u istovetnom tekstu predložili u novembru 2008. godine, tada ih niste prihvatili, a sada od reči do reči su prepisani i uneti u ovaj predlog.

Da vas podsetim samo da je u jednom članu 14. u stavu 1. tada stajao predlog da su sednice VSS ne javne. Zamislite da je taj predlog usvojen tako kako ste ga predložili, a da nije izmenjen amandmanom DSS, na šta bi to tek ličilo, kada sada posle tih izmena mi imamo ovoliko primedbi na transparentnost čitavog ovog postupka. Malo pre je kolega Krasić pominjao, a ja sam pronašao u stenogramu sa te sednice, kada ste vi u vašem uvodno izlaganju rekli – eksperti Venecijanske komisije pozitivno su ocenili tekst radne verzije zakona, ako i eksperti Evropske komisije koji su boravili u Beogradu u aprilu 2008. godine.

Znači, oni su, kako ste tada izjavili, bili saglasi sa Nacrtom tog Predloga zakona, a šta se u međuvremenu promenilo kada ste dostavili predlog Skupštini, to ćemo da vidimo tokom rasprave.

Ja ću biti slobodan da citiram ono što smo govorili u novembru 2008. godine, prilikom rasprave o VSS:"Kod uslova za kandidovanje, kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudija, može biti svaki sudija u RS, koji obavlja sudijsku funkciju najmanje sedam godina".

Tada sam vam rekao gospođo Malović, da je to neustavna odredba, jer Ustav nigde ne predviđa vremensko ograničenje nekome, da sudija mora u određenom periodu obavljati funkciju da bi mogao da se kandiduje za VSS.

Zaista vi u predloženom zakonu o kome danas raspravljamo, u istom članu 23. prepisujete praktično amandman koji je podnela DSS od reči do reči, gde kaže – kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudija, može biti svaki sudija sa stalnom sudijskom funkcijom.

Primer broj 2:"DSS je podnela amandman na član 23. gde mislim da jedan stav može bez ikakvih problema da se doda, gde predviđamo da sudijama treba dati mogućnost da se kandiduju uz određeni broj prikupljenih potpisa. Mislim da sudije treba da kandiduju svoje kolege, one koji su zaslužili, za koje smatraju da treba da obavljaju ovaj posao na kvalitetan i častan način i ne treba ih na taj način sputavati".

Ni tada niste imali razumevanja za ovaj predlog, a danas predlažete – kao i sudija koga podržava najmanje 20 sudija, prema vrsti i stepenu suda, i tako dalje.

Mi smo dali predlog da to bude deset potpisnika te inicijative, odnosno podrške određenom sudiji.

Primer broj tri:"Savet donosi odluku o Predlogu jednog kandidata. Ponovo ću vas podsetiti da Narodna skupština RS bira članove VSS, što podrazumeva da ima realnu mogućnost izbora."

Tada smo osporavali da se predloženi broj članova ujedno i bira, jer smo smatrali da je to imenovanje, i takođe, tada smo govorili da – Savet predlaže više kandidata u slučaju kada više sudija na jednoj izbornoj listi dobije približno jednak, najveći broj glasova. Tada smo sporili ovu formulaciju i pitali jasno – šta znači približno jednak najveći broj glasova, a na svu sreću, u ovom Predlogu zakona i ovo ste spomenuli, obrisali i prihvatili naš predlog da Savet predlaže dva kandidata sa najvećim brojem glasova.

Zaista se postavlja pitanje šta radimo mi u ovoj Skupštini? Ukoliko su dve godine i par meseci potrebne da vi prihvatite predloge koje je DSS iznela još u novembru 2008. godine, šta predstavlja ovaj parlament, da li je ovo samo pozorište, da li je bitno da li će ovde sutra ovde sedeti 150, 120 ili 50 narodnih poslanika, ukoliko se ne prihvataju predlozi, već su potrebne dve i po godine da se zaista razmotri na pravi način i prihvate rešenja koja vam je nametnula naknadno Evropska komisija.

VSS u svom radu, u proteklom periodu nije dokazivao ni nestručnost, ni neosposobljenost, ni nedostojnost kandidata, već je on samo izrazio sumnju da određeni kandidati ne ispunjavaju određene uslove.

Posledica takvih sumnjivih odluka VSS jesu stotine žalbe pre Ustavnim sudom Srbije. Ustavni sud je doneo neke odluke, ali na osnovu tih odluka, neizabrane sudije se ne mogu vratiti na posao.

Vlast, pod pritiskom i od Evropske komisije Saveta Evrope, Venecijanske komisije, ponovo pravi neke trule kompromise, na svoju štetu, na štetu hiljada ljudi koji su učestvovali u čitavom ovom procesu i naravno, na štetu svih građana RS.

Ekonomska komisija, od vas, od Vlade RS, zahteva reviziju čitavog procesa reizbora i vršiće nadzor nad postupkom koji vi treba da sprovedete.

21/1 DM/VK 13,35-13,45

Mnoge kolege su pominjale, pročitaću izvod iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu koja se odnosi na rad Visokog saveta sudstva, o kome sada raspravljamo i uopšte na funkcionisanje pravosuđa nakon donetih zakona 2008. godine.

"Srbija je zabeležila mali pomak ka daljem usaglašavanju svog pravosudnog sistema sa evropskim standardima, koja predstavlja ključni prioritet evropskog partnerstva. Ukupan broj sudija i tužilaca je smanjen za 20 do 25%. Nije reizabrano više od 800 od oko 3.000 nekadašnjih sudija i prekršajnih sudija. Postupak reizbora sudija i tužilaca izveden je na netransparentan način dovodeći u opasnost načelo nezavisnosti pravosuđa. Tela odgovorna za ovaj postupak Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca postupala su u prelaznom sastavu, koji je prenebregnuo odgovarajuću zastupljenost profesije i stvorio veliku opasnost od političkog uticaja. Pored toga ni u jednom od ovih veća nisu bili imenovani svi članovi. Objektivni kriterijum za reizbor, koji su bili razrađeni u bliskoj saradnji sa Venecijanskom komisijom Saveta Evrope, nisu bili primenjeni. Sudije i tužioci nisu intervjuisani tokom postupka i nisu dobili adekvatno obrazloženje odluka. Ukupan broj sudija i tužilaca nije bio izračunat na pouzdan način i prilagođavan je nekoliko puta do okončanja reizbora. Pravo žalbe neizabranih sudija bilo je ograničeno na obraćanje Ustavnom sudu koji nema kapacitet da izvrši potpunu reviziju odluka. Još nisu izabrani stalni sastavi Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Novi predsednici sudova nisu imenovani. Zakonski rokovi za njihovo imenovanje istekli su u julu, odnosno martu 2010. godine. Nisu usvojeni planirani novi zakonik o krivičnom postupku, zakon o parničnom postupku, zakon o izvršenju i obezbeđenju, kao ni zakon notarima", ne vidim ih ni danas na dnevnom redu. "Veliki broj nerešenih slučajeva i dalje izaziva zabrinutost, naročito obzirom na negativan uticaj nedavnih reformi, na opštu efikasnost pravosudnog sistema, smanjenje broja sudija i tužilaca nije bilo zasnovano na pravilnoj proceni potrebe. Nije ustanovljen ujednačen sistem organizovanja rada sedišta sudova i novih sudskih jedinica. Postoji ozbiljna zabrinutost zbog način na koji su sprovedene nedavne reforme, naročito reizbor sudija i tužilaca".

Gospođo Malović, molim vas da nikad ne izgubite iz vida da su ove mere koje ste sproveli u prethodnom periodu u kojima ste lično učestvovali kao ministar pravde i kao član Visokog saveta sudstva zaista ugrozile nezavisno sudstvo u Srbiji i da je neophodno što pre otkloniti nedostatke. Ali, nažalost, jedina mera koju je Vlada Republike Srbije u ovom trenutku preduzela do sada, znači jedina efektivna mera jeste zaključak Vlade, kojima se neizabranim sudijama isplaćuju naknade plate i socijalni doprinosi, mada ponavljam, to sam rekao i pre neki dan, u mnogim gradovima su one isplaćene za septembar mesec, a za oktobar i novembar već kasne.

Zaista se postavlja pitanje – da li je moguće da neko razmišlja da preispita odluke o reizboru 1600 sudija? O kakvoj stalnosti sudijske funkcije i nezavisnosti tih ljudi možemo govoriti ukoliko su ljudi, koji su već izabrani treba ponovo da prođu kroz određeni postupak. Ne radi se tu o fudbalskim sudijama, ne postoji tu u pravosuđu rubrika "kutak za sporni trenutak". Znate kako je Marko Marković radio, kad pomoćni sudija ne podigne zastavicu pa se iz ofsajda da gol, to se onda prikaže na medijima, pa onda taj sudija bude kažnjen, pa sledeće kolo ne sudi nego preskoči da sudi u narednom kolu. To se ne može raditi sa ovim sudijama. To su ljudi

koji svoje odluke donose tako što počinju odluku rečenicom – "u ime naroda", a ne u ime partije, u ime političkih interesa, u ime Evropske komisije ili ne znam koga.

Da li je moguće da ćete dati ponovo priliku Visokom savetu sudstva da preispita sopstveno pojedinačno odluke, da sve to uradi retroaktivno? Ne znam, gledao sam malopre Ustav Republike Srbije, nigde nisam našao odredbu koja bi to omogućila. Postavlja se zaista pitanje – da li isti oni koji su napravili grešku imaju upravo da ponovo raspravljaju o istim slučajevima i da ispravljaju te iste greške? Da li je moguće da ste predložili zakon u kome već izjavljene ustavne žalbe i žalbe Ustavnom sudu Srbije pretvarate u prigovore, čime se direktno zadire u nadležnost Ustavnog suda Srbije?

Da li je moguće nakon svih ovih primedbi koje su izneli poslanici DSS, koji su uzgred budi rečeno, 2008. godine bili najglasniji i najvredniji u diskusiji povodom izmena ovih zakona, da je Srbija rodila 126 junaka koji će izglasati protivustavne odredbe koje stoje u ovim zakonima? DSS najoštrije osuđuje ove predloge zakona, bez obzira na amandmane da li će biti prihvaćeni ili neće. Mi jednostavno ne možemo, ne želimo da urušavamo ugled pravosuđa u Srbiji i nećemo podržati ove predloge zakona u danu za glasanje. Hvala vam najlepše.

Narodni poslanik Zoran Antić ima reč.

Gospođo Đukić – Dejanović, javljam se za repliku gospođi Vjerici Radeti. Javio sam se malo pre, ali me niste videli. Pomenula je i Srpsku naprednu stranku i Tomislava Nikolića konkretno i smatram da imam pravo kratko, neće biti problematično i nećemo ući u veću diskusiju, nadam se. Mogu li?

(Predsednik: Ako je grupa pomenuta može šef ili zamenik šefa poslaničke grupe.)

Stav 3. vama omogućava, s obzirom da niti je šef poslaničke grupe niti zamenik da malo kreativnije to tumačite i da dozvolite, jer ovo nije prvi put da se događa.

(Predsednik: Zaista nema mogućnosti da vam dam repliku.)

Hvala vam.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 6. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM VEĆU TUŽILACA

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Aleksandar Martinović i Nenad Konstantinović.

Primili ste Mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres predloga zakona, u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstatinović.

Vlada je prihvatila amandman.

Da li neko želi reč? Ne.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, zašto se donosi ovaj predlog zakona, odnosno zašto će biti usvojen po hitnom postupku, to lepo piše u obrazloženju njegovom. Naime, kaže se ovako, "u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu u delu koji se odnosi na pravosudni sistem, istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost, postupak izbora javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca izvršen je na netransparentan način, a Državno veće tužilaca koje je sprovelo ovaj postupak radilo je u privremenom sastavu, a što znači da profesija nije bila predstavljena na odgovarajući način i da je rizik od političkog uticaja bio previsok". Onda se dalje navodi da u cilju bržih evroatlanstkih integracija Republike Srbije po hitnom postupku moraju da se usvoje ove izmene, kako bi Republike Srbija u 2011. godini dobila status kandidata za člana EU.

Iz ovog vladinog obrazloženja je potpuno jasno da Vlada radi pod političkim pritiskom EU, njenih tela i komisija i da se Vlada Republike Srbije, ne znam samo u čije ime, dobrovoljno odrekla političkog suvereniteta ove države. Ono što nije jasno, a to su neka rešenja koja su sadržana u ovom predlogu zakona. Prvo, pominjete u članu 1. kojim se menja član 23. stav 1. Zakona o Državnom veću tužilaca da kandidat za izbornog člana državnog veća iz reda javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca može biti svaki javni tužilac i svaki zamenik javnog tužioca sa stalnom funkcijom.

Ovde se postavlja jedno elementarno pitanje, od kada se računa stalnost nečije funkcije. Imali smo Ustav Republike Srbije od 1990. godine, koji je, takođe, garantovao stalnost tužilačke i sudijske funkcije. Međutim, vlada i većina u Narodnoj skupštini odlučili su da tu stalnost sudijske, odnosno tužilačke funkcije 2008. godine ne poštuju, pa smo onda uveli, odnosno došli u jedan postupak za koga su neki tvrdili da je reizbor, a neki su tvrdili, kao gospođa Nata Mesarević da predstavlja opšti izbor svih nosilaca pravosudnih funkcija, uključujući tu sudije, javne tužioce i njihove zamenike.

22/1 MO/MJ 13,45-13,55

Dakle, ispada da po Ustavu iz 1990. godine nije mogao da se poštuje princip stalnosti sudske funkcije, a po Ustavu iz 2006. godine, navodno, treba da se poštuje stalnost sudijske funkcije, iako je Ustav iz 2006. godine donet po odredbama Ustava iz 1990. godine.

Ne može biti diskontinuiteta ustavnosti sudijske, odnosno tužilačke funkcije. Možemo mi da mislimo o Slobodanu Miloševiću, o tadašnjem SPS, o tadašnjem Ustavu sve najgore, ali Ustav je donet na validan način, on je proizvodio svoje pravno dejstvo i od 1990. godine do 2010. godine, znači za punih 20 godina nisu smele da se menjaju neke temeljne norme koje važe u civilizovanom i demokratskom svetu.

Nažalost, Republika Srbija te norme je pogazila iz dnevno političkih razloga i sad smo došli u situaciju da menjamo kompletan set pravosudnih zakona pod pritiskom ljudi iz EU.

Ono što takođe nije jasno, to je kako je moguće da sad zakon treba da stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije? Navodno za to postoje, kako vi kažete u obrazloženju, naročito opravdani razlozi, a naročito opravdani razlozi sastoje se u tome da bi, odnosno sve u cilju, kako vi kažete, da Republika Srbija stekne status kandidata za članstvo u EU do kraja 2011. godine.

Dakle, zbog toga mora da se izbegne ustavna norma koja kaže da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja, i sad treba da stupi narednog dana od dana objavljivanja, što upućuje na jedini logičan zaključak - ako zakon, ne daj bože, stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja, Srbija neće moći u 2011. godini da stekne status kandidata za člana EU, što je, priznaćete, prilično neozbiljno obrazloženje.

Ono što je takođe neozbiljno, gospođo Malović, u celoj ovoj priči oko Državnog veća tužilaca, jeste sledeće. Zakon treba da stupi narednog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, a postupak izbora članova Državnog veća tužilaca izvršiće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ako ste već zaista predani poslu da Srbija u 2011. godini postane kandidat za člana EU, onda valjda rok za izbor stalnih članova Državnog veća tužilaca mora da bude kraći od 60 dana. Onda su rokovi prontni. Onda se to mora uraditi u narednih 15 dana. To je ono što je logično, a ne - zakon treba da stupi narednog dana od dana objavljivanja, što je jedna neuobičajena situacija u odnosu na ono što piše u članu 196. Ustava, ali zato je rok za izbor članova Državnog veća tužilaca, moram da kažem, prilično komotan i iznosi 60 dana od dana objavljivanja, odnosno stupanja zakona na snagu. Ta dva rešenja iz ovog predloga zakona nisu uopšte međusobno usklađena.

Ono što možda predstavlja šlag na tortu jeste sledeće. Ne znam da li građani Srbije koji prate ove sednice Narodne skupštine mogu ovo da vide. Dakle, na kraju Predloga zakona nalazi se ovaj uobičajeni formular - izjava usklađenosti propisa sa propisima EU. To je sastavni deo Predloga zakona. Znači, mi sad menjamo po hitnom postupku Predlog zakona o Državnom veću tužilaca, menjamo kompletan pravosudni sistem Republike Srbije po hitnom postupku, navodno zbog toga da bi Srbija u 2011. godini dobila status kandidata za člana EU. Da li je tako? Tako vi kažete.

Uzmite onda lepo ovu izjavu o usklađenosti propisa sa propisima EU i u tački 4. na pitanje - ukoliko ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, konstatovati tu činjenicu,

kaže se – ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca.

Sada vi meni kažite, gde običan smrtnik, u koje spadam i ja, može da pročita gde se nalaze ti evropski standardi vezani za funkcionisanje tužilaca i njihovih zamenika, ako ne postoje propisi EU? Gde je sadržan taj "aki komuniter", to zajedničko evropsko pravo, ako ne u propisima EU?

Sad se ovde postavlja jedno elementarno pitanje - da li mi ovo menjamo zato što su naši zakoni neusklađeni sa standardima EU, da biste vi nama na kraju rekli - pa u stvari tu nikakvi standardi ne postoje, odnosno ne postoje propisi EU sa kojima mi treba da uskladimo ovaj zakon? Ako ne stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, ne možemo da budemo kandidati za člana EU u 2011. godini.

Znači, gospođo Malović, potpuna kakofonija, potpuna zbrka, potpuni haos. Ispada da je ovde EU jedna dnevno-politička tema, ne znamo šta drugo da kažemo, pa eto menjamo zakon i mora da stupi narednog dana, da bismo mi ušli u EU 2011. godine, a onda kad vi treba da kažete koji je to propis EU koji nam nalaže da po hitnoj proceduri menjamo ovaj zakon, onda vi kažete – pa takav propis ne postoji. Uopšte, gde postoje, gde se nalaze ti standardi koji kažu kako se biraju sudije, kako se biraju tužioci, kako se biraju zamenici, kako funkcioniše Visoki savet sudstva, kako funkcioniše Državno veće tužilaca? Gde običan čovek u Srbiji može da pročita te standarde, ako ne postoje propisi EU?

Znači, ili ti propisi postoje, a onda vi neće da kažete koji su to propisi, ili ti propisi uopšte ne postoje, ali onda je besmisleno da menjate zakon zato što vam to nalaže EU. Nešto u toj vašoj argumentaciji, zašto po hitnoj proceduri moraju da se menjaju bukvalno svi pravosudni zakoni, nije dobro. To je ono što je problem i sa ovim predlogom zakona i sa svim drugim predlozima zakona o kojima smo mi ovih dana raspravljali.

Prosto, ne mogu da se otmem utisku da Vlada Republike Srbije pravi istu grešku koju je napravila 2008. godine. Mi u SRS imamo stav da vi u stvari, kao što ni 2008. godine, tako ni 2010. godine u stvari ne znate šta je krajnji cilj ove avanture koja se zove reforma pravosuđa. Koji je to cilj do koga vi želite da stignete? Mislim da takva ideja nije bila prisutna u vašim glavama ni 2008. godine, a bogami nije prisutna ni 2010. godine. Ono što piše u tekstu predloga apsolutno nije kompatibilno sa njegovim obrazloženjem, a najnekompatibilnija je izjava o usklađenosti ovog propisa i svih drugih pravosudnih propisa sa propisima EU. Zato što vama nije u glavi jasno šta u stvari želite da postignete imamo ovaj haos normativni koji je sadržan u zakonima, odnosno u predlozima zakona.

Dakle, da li vi hoćete efikasno pravosuđe, nekorumpirano, pošteno, stručno, pa ma šta EU o tome mislila, ili hoćete pravosudni sistem koji je kompatibilan sa navodnim evropskim standardima za koje sada ne znamo ni gde pišu, a bez obzira na to kako pravosudni sistem zaista funkcioniše? Da li vi hoćete da se ispuni suština ili da se ispuni forma? Ako hoćete da se ispuni suština, onda nije potrebno, gospođo Malović, ni da se pozivate na Venecijansku komisiju, ni na Evropsku komisiju, niti na bilo koje drugo telo EU, jer EU je jedan od najboljih primera kako ne treba da funkcionišu određene državne instituicje.

Nemojte da mi kažete da ne znate kako sad funkcionišu, recimo, pravosudni sistemi jedne Rumunije i Bugarske. Nemojte da mi kažete da je pravosudni sistem Bugarske kompatibilan sa pravnim, odnosno pravosudnim sistemom Velike Britanije. Nije sigurno. Uzmite bilo koju listu korumpiranih država i videćete da je Bugarska tu negde blizu nas, iako ona jeste, a mi nismo član EU.

Dakle, nema tu čarobnih štapića i nema tu gotovih rešenja. Varate se ako mislite da je ulazak u članstvo EU lek za sve naše probleme. Nije. Ali, na kraju krajeva i vi sami to priznajete. Nemojte, i to vam SRS i ovog puta poručuju, da radite ništa samo zato što vam je to rekla EU, nego radite onako kako to nalažu interesi građana Srbije. Poštenije je da kažete – napravili smo grešku 2008. godine, hajde sada da pokušamo da je ispravimo, nego da kažete – bilo je sve uredu, ali ipak moramo da menjamo zakone zato što nam je to naložila EU.

Šta će biti, gospođo Malović? Ko će da snosi političku odgovornost, ako Srbija i pored ovih hitnih izmena pravosudnih zakona u 2011. godini ne dobije status kandidata za člana EU?

Vlast u Srbiji od 2000. godine licitira sa našim članstvom u EU. Boris Tadić je 2004. godine obećao 2007. godinu kao godinu ulaska u EU. Pa kada je pobedio 2008. godine, rekao je 2012. godine ulazimo u EU, da bi sad izašao sa nekom genijalnom strategijom da mi navodno do 2020. godine treba da budemo član EU. Dakle, nemojte da se ponašamo neozbiljno. Mi do 2020. godine nema šanse da postanemo član EU. Prvo, EU to ne želi, ima dovoljno svojih problema. Šta ćemo joj mi sa našim problemima?

Drugo, besmisleno je i nije u skladu sa načelom političkom suvereniteta bilo koje države da se naši zakoni menjaju zato što tako misli neka Venecijanska komisija. Izvinite, gde u Ustavu Srbije piše da Narodna skupština donosi zakone ako ih je prethodno blagoslovila Venecijanska komisija? To ne piše nigde. Kakav je autoritet ta Venecijanska komisija?

23/1 LjS/TĐ 13,55-14,05

Da li su oni negde pokazali na delu svoje pravničko znanje? Ako postoji neka država gde su pokazali, kažite mi kako se ta država zove i pokušaću da vidim šta su to kapitalno uradili za tu državu, pa ćemo onda da vidimo da li mi u Srbiji treba da poštujemo nalaze Venecijanske komisije ili ne.

Dakle, zakoni iz 2008. godine su bili loš i mi smo vam to rekli i 2008. godine. Ovi zakoni iz 2010. su loši, ali su loši ne zato što nisu usklađeni sa propisima EU, za koje i vi sami priznajete da ne postoje, nego su sadržinski loši, normativno loši, materijalno. Biće problema sa njihovom primenom. To je ono što je problem sa ovim hitnim izmenama pravosudnih zakona. Brzopleto ste ušli u reformu pravosuđa 2008. godine i sad na isti način pokušavate da izađete iz problema koje ste napravili pre dve godine. Kao što onaj put nije bio dobar, tako nije dobar ni ovaj.