Zahvaljujem. Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim, na samom početku, da kažem ono što je, između ostalog, rekao i ovlašćeni predstavnik Poslaničkog kluba SPS-JS gospodin Petronijević u svom uvodnom izlaganju, dakle, Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Poslovnika o radu, jer smatramo da je izuzetno važno regulisati odnos Republičkog parlamenta prema nezavisnim državnim telima, odnosno treba otkloniti sve one nejasnoće, sve one nedoumice kada je reč o izveštaju koji dostavljaju nezavisna regulatorna tela Republičkom parlamentu. Treba imati na umu i vreme, jer je zakonska obaveza nezavisnih regulatornih tela da svoje izveštaje podnose u prvom kvartalu tekuće godine.
Ono što, takođe, želim da kažem jeste da prethodni poslovnik nije imao utvrđene procedure kada je reč o razmatranju ovih izveštaja. Novim poslovnikom o radu, koji je usvojen u julu 2010. godine, jesu predviđene procedure za razmatranje izveštaja nezavisnog regulatornog tela, ali naravno da namera nije bila politički pritisak ili bilo koja mogućnost zloupotrebe ili pokretanje postupka za smenu nekog od nezavisnih kontrolora. Prosto, zakonom o osnivanju je utvrđen postupak, utvrđene su procedure na osnovu kojih se pokreće pitanje odgovornosti nezavisnih regulatornih tela.
Naravno da nezavisna regulatorna tela koja se bave zaštitom prava građana treba da imaju nezavisnost u odnosu na organe čiji rad kontrolišu. Osnovna funkcija nezavisnih tela kao što je, između ostalog, danas više puta rečeno je kontrola vlasti i tu funkciju ubeđeni smo da niko nije imao nameru, niti je ko želeo da obesmisli ni onog trenutka kada smo usvajali novi poslovnik o radu Republičkog parlamenta, ni danas kada razmatramo i razgovaramo o izmenama i dopunama Poslovnika o radu Republičkog parlamenta.
Dakle, sa jedne strane, mora i treba da bude obezbeđena nezavisnost i samostalnost u radu nezavisnih državnih organa, ali, sa druge strane, mora da postoji i odgovornost nezavisnih državnih organa za ono što čine i rade, jer tu odgovornost danas u Srbiji treba da ima svako ko obavlja javnu funkciju.
Želimo da izrazimo zadovoljstvo što danas govorimo o Predlogu izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta, koji je rezultat kompromisa, rezultat konsultacija i razgovora u kojima su učestvovali i predstavnici nezavisnih regulatornih tela.
Šta zapravo ovaj predlog sadrži? Dakle, kao što je, između ostalog, više puta danas rečeno, briše se odredba kojom je predviđeno da nadležni odbor, kada je reč o izveštaju, može da predloži Narodnoj skupštini da ne prihvati izveštaj i pokrene postupak odgovornosti funkcionera u državnom organu, organizaciji, odnosno telu, i pored pomenutog rešenja, dodat je novi član u kojem se kaže da pomenute izveštaje razmatra nadležni odbor, postojeći izveštaj Skupštini, sa predlogom zaključaka, odnosno preporuke sa merama za unapređenje stanja u tim oblastima i upućuje ga Narodnoj skupštini na razmatranje, Narodna skupština razmatra izveštaje i na kraju rasprave donosi zaključak, preporuku sa merama za unapređenje stanja u tim oblastima.
Ubeđeni smo da zaključci Narodne skupštine Republike Srbije mogu samo dodatno da osnaže ove preporuke. Ono što je suštinski jako važno jeste nekoliko važnih poruka koje treba poslati i koje će biti poslate usvajanjem ovih izmena i dopuna Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Prva je, podrška nezavisnim državnim organima i ona nijednog trenutka nije dovedena u pitanje, kada je reč o Republičkom parlamentu. Druga je, otklanjanje bilo kakve sumnje različitih tumačenja. Ono što je treće, i što je, takođe, važno, jeste da mora postojati odgovornost nezavisnih regulatornih tela, i to u realizaciji zajedničkog cilja i Republičkog parlamenta i nezavisnih državnih organa, a to je zaštita prava građana i, naravno, zakonit rad državnih organa.
Na samom kraju, želim još jednom da istaknem da će Poslanički klub SPS-JS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Poslovnika o radu Republičkog parlamenta. Zahvaljujem. (Aplauz)

Pet minuta i pet sekundi iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković, a posle njega narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada Srbije, sa do sada neviđenom odlučnošću i sa  nespornim autoritetom, gotovo tri godine ubeđuje građane Srbije kako smo mi lideri u Evropi po brzini sprovođenja reformi. Slična poruka dolazi i iz Narodne skupštine Republike Srbije, s obzirom na to da se ovde usvaja stotine zakona koji u praksi, nažalost, ništa ne znače.
Ova današnja rasprava najbolje pokazuje koliki je besmisao svega ovoga što se dešava u Narodnoj skupštini, jer ovaj saziv Narodne skupštine je potrošio pola svog mandata, izgubio polovinu vremena koje smo proveli u ovoj sali ispravljajući greške koje je sam napravio, donoseći nove izmene i dopune zakona koji su usvojeni pre samo nekoliko meseci. Tako i danas raspravljamo o izmenama i dopunama Poslovnika, koji je podsećam vas, usvojen pre svega šest meseci. Drage kolege, ovo nije jelovnik da se menja svakog dana, već Poslovnik po kome bi trebalo da se ponašamo, koji utvrđuje naša prava, naše obaveze, i poslanika u Skupštini Srbije, ali i tela o kojima danas raspravljamo.
Gospođo Čomić, niste bili malopre ovde, ali predsednica je rekla da ćemo Zakon o porezu na dodatu vrednost imati na dnevnom redu u toku ove sednice. Molim vas da nas obavestite da li je to u pauzi za ručak od 14.00 do 15.00 časova ili će to biti večeras. Pogledajte u stenogram šta je predsednica izgovorila malopre. Možda je to neka nova izmena Poslovnika, tako da može i u toku sednice da se ubaci takav zakon. Ne verujem da je to bio samo lapsus.
Sledeće srede počinjemo redovno zasedanje Skupštine i na dnevnom redu su najnovije izmene i dopune zakona koji su usvojeni pre samo nekoliko meseci. To najbolje pokazuje prva tačka dnevnog reda, vezano za Zakon o planiranju i izgradnji. Malopre smo čuli da je, ukoliko se naprave greške, njih potrebno ispraviti, da je to u skladu sa evropskom praksom. Mislim da neće biti da je to, baš, tako.
Doduše, u obrazloženju Predloga izmena i dopuna Poslovnika stoji, napisali ste, da ne postoji obaveza usklađivanja Poslovnika, kao internog akta Narodne skupštine, sa propisima EU. I to je potpuno u redu, ali radi se o izmeni jedne skandalozne odredbe kojom ste sami sebi u julu 2010. godine omogućili da razrešite funkcije rukovodioce državnih kontrolnih tela i organa, ukoliko nam se ne dopadnu njihovi godišnji izveštaji. Ovim članom 237. Poslovnika predvideli ste mogućnost da se pokrene postupak za razrešenje funkcionera u državnim organima, organizacijama i telima, odnosno, između ostalog, to se primenjuje na Zaštitnike građana, na Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, na Agenciju za borbu protiv korupcije, Državnu revizorsku instituciju i niz drugih tela i organa.
DSS je na vreme ukazivala na neodrživost ove odredbe i nije nam čudno, jeste nenormalno što nije to podržano kada je vršena rasprava o Poslovniku u julu mesecu, ali zašto niste poslušali primedbe koje su u tom trenutku iznosili i Ombudsman gospodin Janković i Poverenik gospodin Šabić?
Izgleda da nije dovoljno što vlast kontroliše ove organe i ova tela kroz budžet, kroz sredstva koja im dodeljuje, uslove rada, kroz prostor u kome treba da sede i da rade, već je potrebno i na ovaj način ograničiti njihovo delovanje. Ništa vam to nije vredelo, na šta smo vam ukazivali u julu mesecu i vi ste tada glasali za takvo nakaradno rešenje, nismo dobili odgovor zašto, nismo dobili odgovor kakve su vam tada bile namere. Siguran sam da se na takav način ne sprovodi kontrolna funkcija parlamenta i to se najbolje pokazuje i danas. Ja to ne mogu da objasnim na drugi način, nego da ste pokušali da zastrašite i stavite pod kontrolu ljude koji rade svoj posao, ako se za to ukaže potreba, i ako vas u svojim izveštajima budu napali za ono što ste učinili, a da nije u skladu sa zakonom.
Tek nakon primedbe Evropske komisije i nakon Rezolucije Evropskog parlamenta, u kojoj je jasno naglašeno da postoji problem odnosa vlasti prema nezavisnim kontrolnim institucijama, kod vas se pali crvena lampica i danas shvatate da je potrebno izmeniti Poslovnik i regulisati to na predviđeni način. Tek sada ste shvatili, kako u obrazloženju stoji, da treba da se otkloni sumnja u mogućnost narušavanja Ustavom, odnosno zakonom utvrđenog položaja nezavisnih državnih organa. Zaista je neverovatna ta nepodnošljiva lakoća sa kojom se, a da ne pocrvenite od sramote, posipate pepelom posle samo nekoliko meseci.
Postavlja se prosto pitanje, da li ovde neki ljudi razmišljaju samo između dva hranjenja ili je naša obaveza, svih nas koji sedimo u parlamentu, da učinimo sve da građanima i ovom društvu, i ovoj državi sutra bude bolje kada ne budemo bili u ovom parlamentu, i kada neki drugi ljudi budu sedeli u Vladi Republike Srbije.
Ponovo ste pokazali da je za vas demokratija kula od peska, koja može da se sruši kada to odgovara volji vladajuće većine. I, stvarno je došlo vreme da nas odmorite od vaše brige i od vaše dobrote.
Ovih dana konkurencija za izbacivanje iz Vlade je veoma žestoka, nominacije su u toku, ali izbacivanje iz Vlade samo sada, samo ovaj put i nikada više, sprovodi gospodin Tadić, a izbacivanje iz Narodne skupštine, imaće priliku da sprovede narod. Kako, na koji način, videćemo u narednih nekoliko meseci. Hvala vam najlepše. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je pet minuta i 40 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić, posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.

Gospođo Čomić, na današnji dan, otprilike baš u ovo vreme, 1991. godine u Kragujevcu, Savić-Šumadija, krenula je sa nazivom SRS i jedna od najvažnijih odrednica programa SRS jeste borba za parlamentarizam. Dokazali smo ovih 20 godina da nastojimo da se politički život vodi u parlamentu, da parlament bude najvažnija institucija političkog sistema Republike Srbije.
Danas moram da konstatujem da, teško onoj zemlji i onom narodu gde je poslovnik narodne skupštine najvažniji opšti pravni akt. U Srbiji više nikoga ne obavezuje ni Ustav ni zakoni, ali Poslovnik je nešto što se primenjuje, i oko Poslovnika svi diskutuju, svi ga tumače, pa, čak ga i službe tumače.
Vidite, i kada je nešto potpuno jasno u praksi postane toliko konfuzno da se ukaže potreba za promenom. Tako je i nastala potreba da se ovaj poslednji Poslovnik, donet u skladu sa novim Ustavom i novim Zakonom o Narodnoj skupštini, menja posle ne znam koliko meseci.
Tada ste se hvalili kako ste Poslovnikom sve regulisali, a sada vidimo da ima nekih problema. Problemi postoje u zavisnosti od toga kako se interpretiraju činjenice i šta se koristi kao dokaz za postojanje neke činjenice. Sada moram da vam kažem da se u predstavljanju tih činjenica koriste i laži ili se to na drugi način interpretira kako bi se kupilo vreme ili dalo značaja nečemu što realno nema takav značaj.
Pošto smo se mi u SRS dogovorili, da ne ponavljamo naše diskusije, ja ću sada da obavestim građane kako to u praksi izgleda. Prošle godine je bio Izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji Završnog računa budžeta za 2008. godinu. U skladu sa Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji i u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine Odbor je napravio svoj izveštaj sa predlogom da se otvori rasprava u Narodnoj skupštini povodom takvog jednog izveštaja, jer je to zakonska obaveza. Taj izveštaj nije došao do ove sale, do plenarne sednice i do rasprave, jer, prvo, niste podneli zahtev da to bude po hitnom postupku, pa, onda, vanredno, redovno zasedanje, i taj izveštaj ovde nikada nije razmatran.
Međutim, to nije smetalo Ministarstvu finansija da preko jedne organizacije, navodno, iz inostranstva, koja prati stabilnost i pouzdanost javnih finansija, gde su dva stranca i dve gospođe iz naše zemlje, nisu čak ni bitna imena, naprave izveštaj koji će, otprilike, da parira Izveštaju Državne revizorske institucije. I, gle čuda, oni su konstatovali u tom svom izveštaju da je Narodna skupština razmatrala Izveštaj Državne revizorske institucije, u okviru jedne tačke kada su se postavljala pitanja predstavnicima Vlade. Eto, vidite kako zapadnjaci tumače propise.
Bilo je ovde govora, jedno, pola sata o tom izveštaju i rešen je problem. Sada imamo drugačiju situaciju, to je sada nova varijanta jednog istog zadatka, dakle, od 16. decembra prošle godine pred Odborom za finansije nalazi se Izveštaj Državne revizorske institucije po reviziji Završnog računa budžeta za 2009. godinu. I onda se pojavio novi problem, da li je to izveštaj koji je podnet na predlog zakona ili na nacrt zakona, prema tome, uvek se nađe neka začkoljica kako da se nešto izbegne. Zašto se to izbegava, da, jednostavno, Skupština ne ispunjava svoje ustavom i zakonom propisane obaveze, a onda se ide sa stvarno lepim pričama, širokim pričama o humanizmu, o renesansi, o svetloj budućnosti, narod ima pravo da očekuje, i tako dalje i tako dalje, kreće tako neka priča, pričica za narod da se izbegne suština.
Evo, mi nikako da završimo tu sednicu Odbora za finansije, zato što neki ne žele da dođu. Svaka čast izuzecima, ima koji dolaze, ali ima nekih koji ne dolaze. Mi ćemo za koji dan imati ponovo sednicu i još ne možemo da napravimo izveštaj. Ne znam da vam kažem zašto, iskreno. Kada budemo napravili taj izveštaj i ukoliko ga napravimo i pošaljemo Narodnoj skupštini, niko ne može da bude siguran da li će to biti na dnevnom redu.
Priča se o vlasnicima mandata da su poslanici, pa te poslanike treba osloboditi, evo, oslobodite poslanike DS tih stega koje imaju unutar DS, neka slobodno ljudi ispričaju sve što imaju, šta im je na srcu, šta narod od njih očekuje, šta traži. Nemojte da ih držite da budu taoci, dajte primer kako se oslobađaju poslanici.
Ono što me stvarno zaprepastilo u članu 2. Predloga ove odluke, šta vam je problem da napišete Zaštitnik građana, kada Ustav tako definiše taj organ, i šta vam je problem da napišete Državna revizorska institucija, kada je takav naziv iz Ustava i to ne može da se promeni zakonom.
Što se mene tiče, ne bi bio problem ni da ste napisali Agencija za borbu protiv korupcije, Poverenik za ravnopravnost ili Poverenik za slobodan pristup informacija od javnog značaja, nikakav problem ne bi bio. Neću da otvaram dilemu šta znači njihov izveštaj, ali vidim da ste zaboravili da postoji neka logička celina – 237. i 238. pa, ako s neba padne 237a sa ovakvom formulacijom, onda nema te pravno-tehničke redakcije koja to može da otkloni.
To smo vam unapred rekli svesni činjenice da ćete doći nekako do 126, pa ćete sve da izglasate, kao što ste sve izglasavali sa 126. Stekao sam utisak da jedini dokaz za normalno i za evropsko jeste 126, u tom trenutku, a posle dva meseca ponovo menjamo po evropskim standardima i sad je opet onih istih 126 evropski standard, svetski standard, standard za normalno. Kao što i ovde kada imate nešto protiv SRS vi napadnete Ivicu Dačića, Slobodana Miloševića ili Slavicu Đukić-Dejanović. Nemam ništa protiv, napadajte ih do mile volje. Slobodno ih napadajte. Ako ne možete da kažete njihovo ime, naziv stranke, kažite SRS, kažite Vojislav Šešelj, nikakav problem nije. Samo nemojte da potcenjujete građane, tačno se zna hronologija ko je kad gde bio, šta je radio, ko je palio Skupštinu itd. Sve se to zna. Ko je otpuštao sa posla, ko je izvršio privatizaciju, zašto građani ovako teško žive itd.
Čiji su to tragovi? Nemam ništa protiv, raste vam popularnost. Kako otpustite nekog s posla, tako vam raste popularnost! Kako uskratite neka socijalna davanja, tako vam raste popularnost. Nema nikakvih problema. Samo se vi uljuljkajte s tim pričama o rastu popularnosti!
Vrlo čudne stvari se dešavaju, znate, od kad je zavladala ova vrsta demokratije. Vidite, pre nekoliko godina, beše ono sa SRJ na državnu zajednicu ili, nije ni bitno koje godine, čoveka izbace iz savezne administracije i daju mu otpremninu 40 plata. Isplate ga da više ne radi u državnoj službi; da li je bio višak, da li je bio toliko loš, nemam pojma, ali ga isplate samo da ne bude više u državnoj službi – prođe dve godine, on se vrati i postane ministar odbrane. Sada, kada pogledate neki sukob interesa, pre nekoliko dana imali ste jednu gospođu koja je, takođe, primila otpremninu, pa se zaposlila u državnoj službi, e, to je sukob interesa, treba da se vodi postupak protiv nje. Znate, vodite računa kad se mnogo hvalite. Sinoć se jedan hvalio, kad, danas u novinama nema 370-380 tona nafte iz skladišta. Vodite malo računa kad se hvalite, aman, ljudi, makar neka ta pohvala traje dva dana. Nekako, stvarnost vas demantuje za tri sata.
Nije ništa sporno, vi ovde sve možete da uradite, i da izbacite i da kaznite, i da kažete nije tako, i da krenete da snimate ovde neke nove priloge, i da pravite ankete, sve možete da radite, to nikome ništa nije sporno, ali potrudite se malo i da promenite ovu stvarnost. Malo da je promenite, pa da kažete – e, ovim potezom smo promenili, vidite, rezultati posle dva meseca su krenuli na bolje. Sećate se prošle godine, ceo narod vrišti – nema, problemi sa mlekom. Jedan kaže – kako da ne, evo, sad sam zvao iz mog kraja, tamo, ljude, kažu ne znaju šta da rade sa mlekom, zadovoljni, otkupna cena, itd. Kad, pre mesec i po dana počeo i on ovde da kuka za mleko.
Dajte malo neka vaše rečenice izdrže neku proveru, makar neko minimalno vreme, da makar svi glumimo kako ste nas prevarili. Ova vrsta prevare koju vi nudite vređa dostojanstvo i jednostavno svako mora da se javi da obavesti javnost, mada je građanima i te kako dobro poznato sve ovo. Hvala, gospođo Čomić, što mi niste dali opomenu. (Aplauz)

Niste je zaslužili, ni zaradili, zato je i nemate.
Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč, posle njega narodna poslanica Milica Radović.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, hvala vama što ste dali opomenu onima kojima treba da date opomenu na izborima, pa nema potrebe da ih opominje bilo ko u ovoj sali.
Ova rasprava otvorila je neke veoma interesantne teme i pitanja koja zaista mogu da daju nemerljiv doprinos razvoju političkih teorija u Srbiji i novoj doktrini političke misli. Mi smo prisustvovali diskusiji jedne političke stranke koja ima sasvim suprotno shvatanje šta je to većina u parlamentu, u zavisnosti od toga da li je u vlasti ili u opoziciji, ali i u zavisnosti od toga koliki je ''vodostaj Kolubare''. Što je ''vodostaj Kolubare'' viši, oni imaju suprotna shvatanja šta je to većina u parlamentu.
I, dobra je ta naknadna opoziciona pamet kod tih političkih stranaka i dobro je što kad god krenu rasprave o nezavisnim regulatornim telima oni počinju da postavljaju pitanje koga će Boris Tadić da istera iz Vlade i koga će narod da istera iz parlamenta, ali bi bilo dobro da se zapitaju koga će Miljko Radisavljević da pozove na razgovor. I, vidim da ih nema u sali, otrčali su i oni. Hvala Đuri Mutavom što je uveo institut zaštićenog svedoka, pa vidim da je poveći red kod kancelarije Miljka Radisavljevića.
Sa druge strane, neki se pozivaju na skupštinski restoran kad su govorili ovde o ovoj tački dnevnog reda. Meni je od skupštinskog restorana draža jedna druga prostorija u ovom zdanju. U ovom visokom domu postoji skupštinska biblioteka; tako je, bravo, tačan odgovor, pet poena, uložite ''kviska'' sledeći put. U toj biblioteci građani Srbije, ali i zainteresovani narodni poslanici, mogu da provere šta je ko i kako govorio kada je reč o nezavisnim regulatornim telima. Evo knjige koja je najbolji vremeplov, najbolji mozaik vremena i najbolji svedok o svima nama, to su stenografske beleške sa sednica Skupštine!
Neki kada su bili na vlasti i kada su imali prilike da u ovoj zemlji formiraju nezavisna regulatorna tela, kada su imali prilike da formiraju Agenciju za borbu protiv korupcije, nije im palo na pamet da to urade. Oni su izmislili korupciju, implementirali korupciju u politički život Srbije. Oni su korupciju doživeli kao najprofitabilniju delatnost u Srbiji. To su oni koji danas kukaju nad sudbinom zapaljene Skupštine, iako znaju da je Skupštinu Srbije zapalila Služba Državne bezbednosti koja je unutra zatekla falsifikovane džakove listića sa zaokruženim Slobodanom Miloševićem pred drugi krug izbora.
Ti koji danas najglasnije kukaju nad sudbinom Srbije najglasnije su kukali kada je Skupština Srbije rešila da donese zakone i odluke kojima je formirala nezavisna regulatorna tela, kojima je po prvi put u novijoj istoriji parlamentarnog života Srbije zatraženo da se donese budžetski izveštaj i da se formira revizor, da taj revizor radi svoj posao. Taj revizor je njima bila najstrašnija noćna mora, za vreme njihovog vršenja vlasti. Danas, naravno, i oni shvataju prednosti tih nezavisnih regulatornih tela. Dobro je da su se obratili, dobro je da su se preobratili, da sada i oni brane nezavisne institucije države Republike Srbije.
Istine radi, imam ja još ovde knjiga i stenograma, i beleške sa raznih sednica Skupštine. I, zaista kada pročitate, bez namere da kršim Poslovnik o radu, a da govorim o temi, i kada govorite o tome kako je izgledala istorija Srbije, pa kad biste ovde sada samo izbrisali godinu i kada ne biste pročitali koje se godine dešava ovo, vidi biste, građani Srbije, da se politička rasprava u Srbiji nije mnogo pomakla. Evo, recimo, kako izgleda rasprava iz 1908. godine, kaže – mi iz Radikalne stranke, istine radi, tadašnje Radikalne stranke, smatramo da je najbolja radikalna opozicija i da će radikalna opozicija i te kako umeti da u stvarnost pretoči želje građana Srbije. A, onda Stojan Ribarac kaže, raspravljalo se, takođe, o nekim nezavisnim telima, sledeću rečenicu – i ta radikalna opozicija nije imala tada prečih, jačih i patriotskijih zadataka nego da traži da se ukinu načelstva, da se ukine savet, da se ukine žandarmerija, da se, pored svega ostalog, ukinu sve službe i sve agencije koje je formirala Kraljevina Srbija.
Mi često imamo situaciju da u ovoj skupštini mnogi traže da se ukinu mnoge agencije, a nikada ne kažu da li misle na Agenciju za borbu protiv korupcije. Sa druge strane, imamo neke koji bi ovde svima nama da dele savete šta treba da radimo, kako treba da se ponašamo, na koga treba da se ugledamo, pa nam kažu – nikada niste prihvatili nijednu inicijativu opozicionih stranaka. Pogledajte ove zapisnike sa sednica Skupštine i pogledajte samo broj amandmana, opozicionih amandmana koji su prihvaćeni i videćete da niste u pravu.
Pogledajte, kada govorimo o sednicama Skupštine, kada govorimo o onome što smo sve kroz zajednički dogovor probali da usaglasimo, koliko puta smo upućivali poziv na saradnju, koliko puta niste želeli da sarađujete. Setite se samo kako su izgledale sednice Skupštine u onom starom zdanju, dok nismo promenili Poslovnik. Nismo mogli danima da se mrdnemo iz rasprave o povredi Poslovnika. Danas, kad imamo jedan parlament koji brzo i efikasno radi, koji donosi zakone, mi se nikada nismo u tom parlamentu libili da kažemo da možda nešto nismo najbolje uradili, možda smo nešto brzo uradili, hajde da popravimo grešku, ali se nikada ovaj parlament nije bavio sam sobom i nikada se ovaj parlament nije bavio donošenjem izmena izmenjenih zakona.
Ovaj parlament se bavi ozbiljnim parlamentarnim radom. Svi oni koji žele da degradiraju naš učinak u javnosti, pre svega degradiraju sami sebe i govore o sebi samima.
Hoću da vam kažem da nisam mišljenja da vladajuća većina može sve, niti to ko misli u DS. Vreme kada je vladajuća većina mogla sve, od organizovanja dočeka Legiji u kancelariji ministra unutrašnjih poslova, pa, do čuvanja Radovana Karadžića, a da ne govorim o onom davno prošlom vremenu koje se nikada više neće vratiti, kada je zaista mogla sve, i da odlučuje o životu i smrti u ovoj zemlji. To vreme vladajućih većina je davna prošlost.
Donošenjem ovakvih zakona, implementacijom ovakvih zakona u život građana Srbije, sprovođenjem ovih zakona, donošenjem zakona koji nisu mrtvo slovo na papiru, već donošenjem zakona koji žive među građanima, mi pokazujemo da takvo vreme više nikada neće da se vrati. A, to, što neki kažu "počistiće vas narod", ne plašim se ja da stanem na crtu i izađem na izbore i svestan sam teškoća u kojima se Srbija nalazi, kao što je svestan toga i svaki član DS, ali ako neko misli da može besplatno sve ono što nam se dešavalo tokom 90-ih, ako neko misli da 130 miliona evra iz "Kolubare" neće niko da plati, to ima svoju cenu i tu cenu plaćaju građani Srbije danas.
I, ako neko misli da ovaj posao može bolje, uspešnije, pametnije, biće ili redovni, možda i vanredni parlamentarni izbori, apsolutno sam siguran redovni, neka kandiduje svoje ideje na tim izborima, neka stane na crtu i neka pobedi, ništa lakše od toga, neka upravlja ovom zemljom, ali ne da vlada, jer vreme vladanja Srbijom je davno prošlo vreme, Srbijom se danas upravlja.
Kao što dobrom čoveku, građaninu Srbije, uvek preti opasnost od lošeg čoveka, tako i dobrom zakonu uvek preti opasnost od loših zakonodavaca.
Apsolutno sam uveren da će ove promene Poslovnika biti urađene u skladu i duhu dobrih zakonodavaca i da će biti svedok vremena u kome su nastali, da će biti izraz stanja koje su proizveli, ali da će, pre svega, zakoni koje mi danas donosimo biti naše najbolje ogledalo u budućnosti, pred kojim ćemo mirno moći da stojimo i da se pogledamo u oči čiste savesti, neopterećeni bilo kakvih stega i da nikada neću ja, kao neki moji prijatelji i kolege ovde, da savijam glavu kada neko čita ove stenografske beleške, već ću moći da stanem iza svake svoje reči koju sam ovde izrekao i za šta je glasala DS u ovom parlamentu. Zahvaljujem. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je devet minuta i 30 sekundi.
Reč ima narodna poslanica Milica Radović, a posle nje narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ovako nadahnutog govora punog paušalnih ocena, sa mnogo marketinških izjava, jako je teško vratiti se temi, ali, za razliku od kolege koji je ovde govorio, ipak ću da pokažem da poštujem proceduru i da poštujem Poslovnik koji je, u krajnjem slučaju, danas i tema dnevnog reda.
Vrlo me raduje tema o Poslovniku o kojoj mi danas ovde raspravljamo, iz više razloga: prvo, zbog toga što ćemo mi kao predstavnici opozicije moći još jedanput da ukažemo na njegovu manjkavost; drugo, zbog toga što su predstavnici vladajuće koalicije vrlo brzo uvideli koliko ovakav poslovnik nije izraz demokratske težnje, kakvoj se ovde svakodnevno stremi; treće, ono što je možda najvažnije, jeste i zbog samih izmena koje se predlažu u ovoj odluci o izmeni Poslovnika, a koje samo delimično otklanjaju nedostatke kada su u pitanju nezavisna tela.
Mene ni najmanje ne raduje činjenica što se u ove izmene Poslovnika pristupa nevoljno, već samo isključivo po diktatu Evropske komisije. To je ono što je danas glavna tema kada govorimo o Poslovniku. Izmenama Poslovnika se ispravlja jedna greška, koja, da je svesti i znanja o tome kako demokratija u jednoj zemlji, posebno u zemlji bez preterano velikog parlamentarnog iskustva, treba da izgleda i treba da se razvija, nije smela da bude ni načinjena.
Da se opozicija danas uvažava, ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da bez nje parlamentarna demokratija u Srbiji danas ne bi postojala, da joj se ne ograničavaju i uskraćuju osnovna prava govora u Skupštini Srbije, mi bismo danas verovatno o ovim izmenama Poslovnika vrlo brzo završili raspravu i nadam se da ona ne bi ovoliko trajala koliko traje već sada, ali u ovakvim okolnostima je to nemoguće.
Podsetiću vas da su i ranije postojale vladajuće većine, da je i ranije postojala neka opozicija, ali da su odnosi između vlasti i opozicije bili bitno drugačiji. Mnogo se više raspravljalo, mnogo se više razgovaralo, što formalno, što neformalno. Jednostavno, obezbeđivao se konsenzus po najvažnijim državnim pitanjima, ne samo jedanput, nego, uvek kada su ta pitanja bila na dnevnom redu. Opozicija je imala mogućnost da svoj doprinos da u izgledu i kreiranju određenih zakona, ali od svega toga danas nema ništa.
Jednostavno, bilo je utemeljeno jedno pravilo koje je bilo nepisano, a koje je predstavljalo pravi primer kako se opozicija u jednoj državi poštuje. To je pravilo koje je govorilo da su na čelu najvažnijih skupštinskih odbora bili predstavnici opozicije, najjačih opozicionih stranaka u ovom parlamentu. Podsetiću vas da je na čelu Administrativnog odbora, na čelu Odbora za odbranu i bezbednost uvek bio predstavnik opozicije. Šta se danas dešava sa tim pravilom? To pravilo je danas iščezlo, ono je potpuno nepostojeće, ono je, u krajnjem slučaju, do te mere devalvirano da je vladajuća većina, kako bi ostvarila pravu prevlast u funkcionisanju ovog parlamenta, išla toliko daleko da je čak donela odluku po kojoj u svakom odboru ima većinu, kako bi mogla da preglasava samu opoziciju i kako bi na taj način obesmislila rad svakog skupštinskog odbora.
Nije samo opozicija ta čiji rad jako želi da kontroliše vlast i nije samo opozicija ta gde vlast zadire u njen rad. U ovom paketu, nažalost, nalaze se i nezavisna tela, ono o čemu mi danas ovde govorimo. Koliko je tek njihov rad devalviran, najbolje pokazuje odnos prema Agenciji za borbu protiv korupcije. Agencija za borbu protiv korupcije prinuđena je da primenjuje zakon koji je izglasan u ovoj skupštini, a kojim se ozakonjuje sukob interesa, kojim se legalizuje sukob interesa. Podsetiću vas da je sukob interesa i njegovo tolerisanje, u ovakvom obliku kako to danas imamo, temelj same korupcije. Onda ne treba da čudi situacija koju trenutno imamo u državi, a to je da je korupcija više nego rasprostranjena pojava, da je, uprkos gromoglasnom zalaganju, deklarativnom zalaganju za obračun sa korupcijom, Srbija i dalje na evropskom tlu i dnu, kada je u pitanju rasprostranjenost same korupcije.
Na osnovu odnosa vlasti prema Agenciji za borbu protiv korupcije mi možemo potpuno jasno da zaključimo da je preslikan odnos i prema samoj korupciji. Vlast je, što svojim činjenjem što svojim nečinjenjem, faktički u ovoj državi podstiče. Da li treba da pominjem duple funkcije, da li treba da pominjem način kako se u Skupštini postiže većina, da li treba da pominjem ucenjivački kapacitet raznih ministara unutar Vlade? Zar sve to nije koruptivno delovanje?
Hajde da vidimo sada kakva je situacija sa drugim nezavisnim telima. Recimo, za primer, uzeću Državnu revizorsku instituciju kao telo koje je pokušalo, takođe, da uvede red u do sada nekontrolisanu oblast javnih računa. I šta se dešava onog trenutka kada je Izveštaj sazreo, kada je o njemu trebalo da se raspravlja u ovom Parlamentu? Da li smo o tom izveštaju ikada raspravljali, zašto vladajuća koalicija nije imala hrabrosti da tu tačku dnevnog reda stavi na raspravu i zbog čega nikada o njoj nismo raspravljali? Na taj način je vladajuća koalicija pokazala kakav je njen odnos prema samom nezavisnom telu koje, napomenuću, treba prvenstveno da vodi računa o načinu na koji se državne pare troše.
Hajde da vidimo, možda sam u krivu, kakva je situacija sa Komisijom za zaštitu konkurencije. Da li je ona imala bilo kakvog uspeha kada je u pitanju samostalni rad? Jedanput se samo desilo da je Komisija za zaštitu konkurencije pokazala da nezavisno posluje, odnosno deluje i to onog trenutka kada je proglasila jedan trgovinski lanac za lanac koji ima dominantan položaj u samom društvu. Šta se desilo nakon toga? Ministar koji je bio nadležan za tu oblast, za taj resor, pokazao je, brže bolje, kako to nije tačno. Pravila same Komisije inicirana su od strane Vlade, znači promena, i na kraju je došlo samo do izmene u sastavu Komisije.
Zašto sve ovo govorim? Zbog toga što nezavisna tela, njihova mišljenja, preporuke, rešenja treba ipak da imaju nekog uticaja na one na koje se odnose, a ne da se na taj način devalvira njihov uticaj i samim tim se i obesmišljava njihovo postojanje. Tako da bi bilo bolje da je danas na dnevnom redu same Skupštine, pored ovih izmena o kojima danas raspravljamo, i nešto što bi se kvalitativno odnosilo na sam rad opozicije, na povećanja njenih prava unutar samog parlamenta, ali tih izmena ovde danas nema.
Smatram da nama kao predstavnicima opozicije jedino preostaje da pribegnemo određenim merama pritiska, jer pritisak je jedino što vlast razume i to je jedino na šta ona reaguje, ako ništa, ono bar u ovom trenutku kada znamo da su odnosi unutar vladajuće koalicije prilično poljuljani i da je ona sama kao takva nestabilna. Hvala. (Aplauz)

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je devet minuta i deset sekundi.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, ovlašćena predstavnica.