Sada vas upozoravam da kršenje Poslovnika podrazumeva moju obavezu da izričem kaznene mere. Ukoliko imate nameru da i dalje omalovažavate druge učesnike u sednici, da se rugate mojoj obavezi da vodim računa o redu na sednici, ja sam vam na raspolaganju.

Gospodine Đeliću, ja ću, kao da nisam čuo ovo, da nastavim. Da li je moguće da vi…? (Isključen mikrofon.)

Narodni poslaniče, upućujem vas na odredbu Poslovnika Narodne skupštine koja podrazumeva obavezu da se s uvažavanjem odnosite prema drugim narodnim poslanicima i prema predsedavajućem.
(Narodni poslanik Miroslav Markićević demonstrativno napušta salu.)
Narodni poslanik je upravo ispoljio ponašanje nedopustivo na sednici Narodne skupštine lupajući vratima i izlazeći iz sale za sednice Narodne skupštine.
Izvinjavam se svim narodnim poslanicima i izvinjavam se građanima Srbije što moraju da svedoče ovakvom ponašanju.
Imam puno razumevanje za narodne poslanike koji ne žele da poštuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, ali red je dobar. Red je dobar za sve nas. Molim vas da zajedno radimo na stvaranju reda na sednici Narodne skupštine.
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić želi da odgovori.

Mislim da, nezavisno od toga da li su poslanici prisutni ili ne, pošto su to bitna pitanja za građane Republike Srbije, treba o njima govoriti.
Naravno, dve i po godine posle početka ove krize bez presedana, razne zemlje u regionu i Evropi se na razne načine oporavljaju od krize. Neke zemlje su bile predmet jednog iznenadnog i neočekivanog kraha, gde je međunarodna zajednica posle tražila drakonske mere smanjenja i plata, primera radi u Rumuniji, za 25%, i u nekim drugim zemljama duboke promene koje nisu bile predmet demokratske rasprave u tom momentu, ali to je bila nužda.
Republika Srbija je u svakom momentu održala stabilnost. Tri dana posle rekonstrukcije Vlade vodeća rejting agencija "Standard i Purs" je poboljšala rejting naše zemlje, i to zbog toga što je i politička i ekonomska stabilnost očuvana i što je perspektiva u domenu investicija za našu zemlju bolja nego za neke druge zemlje u okruženju.
Nedvosmisleno, u ovom momentu naša zemlja prolazi kroz ekonomsku i socijalnu krizu. Niko ne može biti zadovoljan činjenicom da naša zemlja ima stopu nezaposlenosti skoro 20%, a da je ta stopa još veća u nekim delovima naše zemlje i za neke generacije, naročito za mlade i ljude u zrelijim godinama.
Zbog toga je Vlada Republike Srbije preduzela seriju mera. Ne bih ponavljao ono što je moj kolega Dušan Petrović malopre rekao, a to je jedna odvažna mera, dobro promišljena, koja se, pošto je hleb bio u pitanju, ticala zapravo onog tipa hleba koji konzumira 40% našeg stanovništva, uglavnom siromašnijeg. Na taj način je izbegnuta inflacija u tom domenu.
Vlada Republike Srbije je intervenisala i na drugim bitnim životnim namirnicama, poput šećera i jestivog ulja, i kroz tu intervenciju je obezbeđeno da ta cena ostane stabilna i u mnogo čemu niža nego u nekim zemljama u okruženju.
Nedavno je stupio na snagu i novi Zakon o socijalnoj zaštiti, koji je obezbedio da skoro 600.000 dodatnih građana naše zemlje dobije socijalnu podršku iz budžeta Republike Srbije i taj dodatni izdatak se meri s nekoliko milijardi dinara u budžetu za 2011. godinu.
Vlada Republike Srbije je, čim se za to na realnim osnovama formirala mogućnost, obezbedila da se, u skladu sa zakonom, primanja za one koji žive od budžeta i za penzionere povećaju za 5,5%. To se desilo pre 15 dana i budite uvereni, poštovani narodni poslanici, da je za nas veoma jasno da bilo koje naznake oporavka naše ekonomije imamo kao prioritet, ali na zdravim, stabilnim, održivim osnovama povećavamo životni standard naših građana.
Na srednji rok je prava socijalna mera privredni rast, investicije. Činjenica je da smo od početka godine dobili nekoliko značajnih investicija. Znamo da je jedna vodeća belgijska trgovinska firma u postupku preuzimanja 100% kapitala najvećeg trgovinskog lanca u našoj zemlji. To je bitno za celu ekonomiju, zbog toga što će se, prioritetno, iznos tog novca preusmeriti u podmirivanje dugova za dobavljače i banke. To će biti likvidnost za sve njih i to će biti dobro za našu državu.
Gospodin Ćirić je o tome pričao u nekom prethodnom momentu u ovom cenjenom domu. Potvrđuje se investicija ne samo "Fijata", nego i serije drugih investicija, od "Panasonika", "Benetona" i mnogih drugih firmi koje su odlučile u ovoj godini, u ovom momentu krize, ili da premeste određene proizvodne kapacitete iz drugih zemalja u Srbiju ili da lociraju posve nove kapacitete u našoj zemlji.
Standard građana je na prvom mestu. Zbog toga je bio i na prvom mestu u ekspozeu predsednika Vlade Cvetkovića u momentu rekonstruisanja Vlade. Nemamo čaroban štapić, ali veoma nam je jasno da naš prvi prioritet jeste standard građana i smanjenje stope nezaposlenosti. Hvala na vašoj pažnji.

Reč ima narodna poslanica Marija Bugarčić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, poštovane koleginice i kolege, htela bih da postavim pitanje ministru poljoprivrede, gospodinu Petroviću.
Pre nego što vam postavim pitanje, gospodine ministre, citirala bih vašu izjavu od 21. aprila ove godine – Vlada će jeftinim kreditima podržati razvoj stočarstva. Subvencije u agraru će biti odobrene u maju. Imaćemo jasan plan koji bi trebalo da dovede do povećanja proizvodnje, poboljšanja snabdevanja domaćih tržišta i snažnog izvoza.
Moje konkretno pitanje u vezi s ovim je – da li ćete subvencionisati i izvoz malina i da li ovaj vaš jasan plan podrazumeva i izvoz malina? Naime, znamo da se trenutno na lageru nalazi oko 15.000 tona maline u hladnjačama po Srbiji, a uobičajeno je da se u ovo doba godine nalazi oko pet hiljada tona maline u hladnjačama po Srbiji.
Što se tiče cene maline, za prvu klasu, rolend, trenutno se plaća (izvozna cena) 1,80 evra, za drugu klasu, griz, cena je 1,10 evra, i za treću klasu, blok, 0,70 evra. Kad uzmemo prosečnu cenu, to je 1,20 evra po kilogramu izvezene maline. Uobičajeno je zadnjih godina to bilo 2,2-2,5 evra po kilogramu i ovim potezom svi hladnjačari gube po pola evra po kilogramu. Ovo stanje je apsolutno neodrživo i imaćemo za mesec dana veliki problem ukoliko nešto ne rešimo po ovom pitanju.
Gospodine ministre, za mesec dana počinje berba maline. Svake godine otprilike u maju svaki ministar poljoprivrede, pa i onaj vaš prethodni, koji je unakazio Ministarstvo poljoprivrede i ništa nije uradio za agrar u ovoj zemlji…
Šta ćete uraditi po ovom pitanju i da li će biti nekog pomaka za ove ljude, jer znamo da oko milion ljudi na posredan ili neposredan način učestvuje u proizvodnji maline i bavi se nekim vidom delatnosti, od ambalaže do proizvodnje, u okviru ove proizvodnje?
Ukoliko država ne počne, tj. vi kao ministar, nadam se da vi hoćete to da uradite, ozbiljno da se bavi ovim pitanjem od samog proizvođača, koji je prva karika u ovom lancu, pa do izvoznika na kraju, mi ćemo imati veliki problem.
Trenutni zasadi su otprilike oko 12.000 hektara u našoj zemlji, s tendencijom rasta. Svake godine se poveća za pet do sedam procenata površina pod zasadima raznoraznih vrsta maline. Imaćemo veliki problem ukoliko nastavimo ovakvim tempom.

Tri minuta. Zahvaljujem.
Reč ima Dušan Petrović.

Želim pre svega da kažem da je gospodin Saša Dragin uradio veliki broj veoma dobrih stvari za vreme dok je bio ministar u Vladi Republike Srbije. Mislim da je za ono što predstavlja strateški cilj Vlade, za koji sam siguran da i stranka u kojoj se vi nalazite, LDP, to stavlja kao centralnu temu i najvažnije pitanje, a to je približavanje zemlje EU, što brže učlanjenje u EU, ministar Dragin napravio izuzetno dobre stvari.
Ovaj parlament je doneo veliki broj zakona, Ministarstvo je donelo veliki broj podzakonskih akata, i Vlada Republike Srbije, neke vrlo važne institucije, kao što je Uprava za agrarna plaćanja, Nacionalna referentna laboratorija, koja bi, doduše, tek trebalo da se faktički otpremi, kako fizički, tako i s ljudstvom, ali sve te jako važne stvari su urađene za vreme ministrovanja gospodina Dragina i ja želim da mu odam priznanje i ovom prilikom.
Mi ćemo imati pre Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, i to hoću sada u ovom visokom domu da kažem i da saopštim javnosti Republike Srbije, jedan potpuno zaokružen sistem mera agrarne politike. Naravno, doći ću i do vašeg pitanja i do malina.
Mi imamo jedan strukturni, veliki problem u našoj poljoprivredi, a to je da je stočarska proizvodnja, nažalost, u ukupnom obimu produkcije i našeg društvenog proizvoda u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, koji je prošle godine bio četiri milijarde evra, samo 28,3%. Srbija mora da ima 60% proizvodnje u stočarstvu, a 40% u biljnoj proizvodnji i menjanje te strukture će biti glavni cilj agrarne politike u 2011. godini. Zbog toga će glavni instrument biti subvencionisani krediti i poljoprivrednici će imati veoma povoljne kredite na raspolaganju.
Ali i to hoću ovde da kažem – mera razvoja poljoprivrede u Srbiji jeste mera efikasnosti i razvoja prehrambene industrije i nacionalni interes ove zemlje jeste da prehrambena industrija bude što efikasnija i što bolja.
Jer, na kraju, ukoliko se čovek bavi poljoprivredom, bilo ratarstvom ili stočarstvom, ukoliko ne proda ono što proizvede onima koji se bave prerađivanjem, i to industrijskom preradom, to može ili da upotrebi za sopstvenu ishranu ili najviše što može da uradi jeste da to iznese na pijac ili da proda nekim svojim prijateljima i onima koji se nalaze u njegovom okruženju, što svakako nije način da u 21. veku u ovoj zemlji možemo to da posmatramo kao održivi sistem.
Što se tiče voćarstva, Srbija je zemlja, i tu ste potpuno u pravu, koja iz godine u godinu povećava i proizvodnju i prodaju voća. Imali smo nešto malo manje od pola milijarde evra prošle godine u produkciji, u realizaciji. Jako je povećan izvoz, jer se, pored tradicionalnih kupaca naše robe, a pre svega iz EU i zemalja koje se nalaze u našem okruženju, dakle iz Cefte, pojavila vrlo značajna tražnja iz Rusije. Mnogo smo izvezli voća u Rusku Federaciju prošle godine.
Prošle godine je malina imala izuzetno visoku cenu. Dakle, imala je dobru cenu za ljude koji se bave proizvodnjom malina i oni su ostvarili jako dobru zaradu. Svi moramo da budemo svesni, a proizvođači malina to i jesu, da Srbija nije jedina zemlja u kojoj se malina proizvodi. Mi veoma mnogo zavisimo od toga kakva je produkcija maline u Poljskoj, kakva je produkcija u Čileu. Ove godine će biti, to je već sada očigledno, dosta visok rod pre svega u Poljskoj. Mi svi zajedno vrlo pažljivo pratimo šta će se desiti s cenom maline kada za mesec, odnosno mesec i po dana, uđemo u berbu.
Budite potpuno sigurni, to želim našim građanima da saopštim, da ćemo u Vladi Republike Srbije i Ministarstvu poljoprivrede preduzeti sve što je u našoj moći da bismo na najbolji mogući način zaštitili interese proizvođača maline, kao što ćemo to činiti i s proizvođačima drugog voća, a isto tako i s prerađivačima. Neki sastanci su već održani.
U proteklih 15 dana smo ušli u jedan vrlo ozbiljan proces. Kao što sam maločas rekao, doneo sam pravilnik o utvrđivanju kvaliteta. Želim da kažem svim proizvođačima da će biti potpuno zaštićeni, da će imati potpuno lak način da obaveste sve nadležne inspekcije i Ministarstvo o svim problemima koje budu imali.
Isto tako želim da kažem da radimo na tome da svi zajedno otklonimo ono što se otkloniti da, a to je loš način na koji se jedan deo poslovanja u ovom poslu odvija. Dakle, bilo bi veoma dobro da izađemo s jednim regularnim načinom plaćanja u ovoj oblasti.
Pozvaćemo, evo sad i pozivam sve proizvođače, prvo maline, pa onda i drugih vrsta voća, da budu potpuno sigurni da neće imati nikakve druge posledice kada je država u pitanju ukoliko sa svojim komitentima, s onima kojima prodaju malinu, uđu u bezgotovinske načine plaćanja. Pozivam ih da, ako to ne čine, otvore žiro račune, biće bezbedni, moći će potpuno da se zaštite, država će im pomoći u tome i to neće predstavljati nikakav povećan teret za njih. To hoću da im kažem. Na taj način svi ćemo zajedno biti u prilici da izbegnemo odliv jedne sume novca na nezakonite postupke u ovoj vrsti posla.
To je jedan skup činjenica koje u ovom trenutku mogu da vam kažem. Još jednom ću podvući, učiniću sve što je moguće da se učini da bismo zaštitili interese proizvođača. A svi moramo da budemo potpuno svesni da postoje različite godine …
(Predsedavajuća: Ministre, molim vas da završite izlaganje.)
… Završavam, izvinjavam se ... Postoje različite godine, u nekima prođete bolje, u nekima lošije, a mi ćemo pomoći koliko možemo da se, ako godina ne bude baš perfektna, njene posledice što manje osete.

Reč ima Marija Bugarčić, drugih tri minuta.

Hvala, gospodine ministre, ali ja nisam postavila pitanje gospodinu Draginu, nego vama. Prema tome, niste morali da ga branite, to prvo da vam kažem.
Drugo, konkretno, da li ste mi rekli da ćete pomoći subvencijom? Da ili ne? Samo to. Hoće li biti izvoznih subvencija ili ih neće biti, za rod koji je bio 2010. godine?