Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Ako da, molimo da se prijavite?
Pošto nema prijavljenih zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima zakona i sada određujem pauzu koja će trajati nešto malo duže od sat vremena. Podsećam da je rad produžen, tako da ćemo rad u popodnevnom delu nastaviti u 16,30 minuta. Hvala vam.
(Posle pauze.)

Možemo da počnemo sa popodnevnim radom.
Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2011. godinu i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2012. godinu.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o tačkama 19. i 20. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam da je u skladu sa članom 192. shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova i da se raspodeljuje na sledeći način: poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, a što je u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas takođe da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: narodni poslanik Milorad Buha, poslanička grupa SRS.
Drugih prijava nema.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2011. godinu i Predlogu odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Agencije za energetiku Republike Srbije za 2012. godinu.
Da li neko u ime predstavnika predlagača želi reč? (Ne.)
Da li neko iz nadležnog odbora želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Milorad Buha, predsednik Odbora za industriju.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, radi se o dve odluke koje je Odbor za industriju, u skladu sa odredbama Zakona o energetici i Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, razmatrao i predlaže Skupštini na usvajanje.
Moram ovde ukazati na jednu okolnost koja je vrlo nepovoljna i vrlo štetna sa aspekta pravne norme koja obavezuje ovaj organ, odnosno Narodnu skupštinu da sve one odluke o finansijskim planovima ne samo ove institucije, ne samo ovog regulatornog tela nego i drugih regulatornih tela razmatra i usvaja u terminima koji su predviđeni zakonskim propisima da bi ti pravni akti i finansijski akti, u ovom slučaju i pravni i finansijski akt, Finansijski plan za nastupajuću godinu mora imati pravnu i finansijsku formu. U ovom slučaju se radi o dva finansijska plana. Prosto čudi, evo, kraj godine je za 11 dana, da danas raspravljamo Finansijski plan za 2011. godinu, kada je on dostavljen ovde od strane Agencije za energetiku u zakonom predviđenom terminu, od strane Odbora za industriju je dostavljen 16. decembra 2010. godine i evo gotovo godinu dana on nije ušao u formu.
Zašto to sada, zašto nije ranije? Zašto nije uobičajena praksa da se na kraju godine sa budžetom razmatraju i finansijski izveštaji ne samo ove agencije, nego i svih drugih agencija i svih drugih državnih institucija koje imaju obavezu da svoja finansijska akta provuku kroz Skupštinu? Kad kažem provuku, u određenoj pravnoj noj formi dobiju adekvatne odluke i onda to ima jednu pravnu celinu, jednu pravnu suštinu, pravnu celishodnosti i sve se to završava objavljujući to u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Na taj način, vi to upotrebljavate često, kažete postajemo transparentni. Jeste transparentno i građani Srbije moraju znati šta to Skupština usvaja i šta ne usvaja. U ovom slučaju kod ovog Finansijskog plana za 2011. godinu očito je vidljivo da je to stajalo negde u ladicama u Narodnoj skupštini godinu dana i tek danas o tome razmatramo.
Primereno je i normalno da je to, a s obzirom da vodim Odbor za industriju znam da od 2004. godine ovo nije prošlo kroz Skupštinu niti je objavljeno u "Službenom glasniku". Te institucije su finansijski radile i podnosile završne račune i finansijske planove i predlagale.
Nadležni odbor, Odbor za industriju u ovom slučaju je dao svoj sud, saglasnost. Većinom članova Odbora usvojen je ovaj Finansijski polan i prosleđen je ovde.
To je zamerka Skupštini, ali ne samo sa aspekta ove agencije nego i druge agencije to moraju učiniti i druga regulatorna tela moraju položiti račun, polažući ovde svoje odluke o finansijskim planovima za nastupajuću godinu.
Zašto imamo probleme? Zašto imamo kriminal? Zašto imamo razne afere u sredstvima informisanja u tim agencijama? Upravo stoga što ne poštujemo pravnu normu, ne poštujemo sve ono što je zakonska obaveza i propuštamo određene rokove. U ovom slučaju se radi o Skupštini i kritika SRS odnose se na ovu Skupštinu koja, evo ovaj pravno-finansijski akt je držala u svojoj fioci godinu dana.
Sa druge strane, moramo ukazati na određeni aspekt SRS i stav SRS oko prihodovanja pojedinih agencija. Mi vidimo tu heterogene odnose u primeni propisa. Pojedine agencije se isključivo finansiraju iz budžetskih sredstava, druge imaju mešovitu varijantu, delimično budžet, delimično prihoduju od vlastitih izvora prihoda, a neke agencije imaju isključivo varijantu prihodovanja vlastitim radom.
Mogu li nastaviti kao ovlašćeni predstavnik.

Možete. Izvolite.

To je jedan heterogen pristup. I SRS i ekonomski tim SRS često vam je do sada ukazivao, kritikujući mnogobrojne agencije koje ste osnovali, posebno u poslednje četiri godine, da ne primenjujete striktno odredbe Zakona o javnim agencijama, koje vas obavezuju na unifikaciju propisa i prilagođavanje rada i poslovanja tih agencija odredbama Zakona o javnim agencijama.
Međutim, ništa tu nije napravljeno u smislu unifikacije, homogenizacije određenih propisa, a posebno je to bitno sa aspekta poslovanja. Zašto je to bitno? Zbog toga što pojedina regulatorna tela ostvaruju vlastite izvore prihoda i troše ih onako kako one smatraju da treba to da troše. A imamo situacija da i same te agencije i regulatorna tela određuju visinu naknada, taksi i drugih davanja u pogledu njihovih prihoda, što je nezamislivo u pravnom sistemu, da ja sam određujem visinu naknade i da na taj način ostvarujem visoke prihode da bi mogao kasnije trošiti onoliko koliko sam planirao, odnosno prilagođava svoje prihode svojim rashodima. Što više digne naknade, takse, imaće veće mogućnosti u rashodnom smislu, u pogledu rashoda. To je nezamislivo u pravnom sistemu.
Vi to imate u poslovanju naših regulatornih tela, to je jedna negativna praksa. Tu ima i kriminala, tu ima svega, ali ništa ne činite da se to otkloni. Srpska radikalna stranka to godinama ukazuje, evo i kroz ove dve tačke dnevnog reda ukazaćemo na taj problem i tražimo od vas da u praksi dosledno primenite odredbe Zakona o javnim agencijama.
Kada govorimo o finansijskom izveštaju, finansijskom planu za 2011. i 2012. godinu. Tu je zadovoljena forma, ali opet nije zadovoljena suština o kojoj ću malo više govoriti, samo o jednom segmentu.
Ovo je jedna nezavisna agencija, ovo je stručna agencija u oblasti kojom se bavi, u oblasti energetike i do sad je bila na margini događaja. Nije imala onu suštinu kakvu ima u savremenim energetskim sistemima. Izmenama, odnosno inoviranjem zakona, novim Zakonom o energetici koji smo usvojili pre pet, šest meseci, agencija je dobila ogromna ovlašćenja. Prilikom rasprave o Zakonu o energetici, ukazivali smo na aspekte rada ove agencije i tražili da se ovlašćenja koja su joj data smanje. Zašto da se smanje? Zbog toga što ni u kadrovskom ni u političkom smislu, posebno ću naglasiti ovaj politički aspekt, ni u stručnom smislu nije kipirana, nije zrela ovoga trenutka da izvrši sve ono što jedno regulatorno telo u jednom društvenom sistemu treba da ima.
Od 1. januara 2012. godine ova agencija će biti regulatorno telo za određivanje cena svih energenata, samostalna, nezavisna, onako kako je to definisano zakonom. To je velika opasnost, zbog političkog voluntarizma koji vlada kod nas, bez obzira na to što je ta agencija i nezavisna i stručna i koja će pripremiti adekvatnu dokumentaciju za određivanje cena, ko će stvarno određivati cene? Opet politika, opet Vlada ili pojedinci iz vlasti. Ono što je najpogubnije, cenu energenata će određivati lobi. Koji lobi? Energetski lobi, od Lazarevića, od Hamovića i svih drugih.
Ukazivali smo vam to. Nemojte dozvoliti da u sistemu imamo jedno telo iza koga će se sakrivati lobiji, kada zaškripi, kada narod, kao što je sada kod povećanja cena gasa, narod ustao i kaže – nemojte, povećanje 20, 25%. Onda ovi iz Vlade kažu od predsednika Vlade do pojedinih ministara, oni kažu – ne, tu je agencija, ona je dala prave parametre, ona je shodno pravilniku o načinu i uslovima određivanja i visine cena, ona je sve to iskalkulisala itd. Mi se zapanjamo, ali to je politički voluntarizam koji je vrlo štetan, jer se iza toga krije samovolja pojedinih lobija kojima odgovara da u pojedinim trenucima imamo visoke ili niske cene. Po pravilu su to visoke cene, cene koje naši građani ne mogu podneti.
Kada govorimo o mestu i poziciji ove agencije, moramo reći da će ona biti izložena ogromni političkim pritiscima i neće moći odoleti tim političkim pritiscima i u praksi ćemo imati političke zahteve da se pojedine cene nivelišu shodno kalkulativnim troškovima naših javnih preduzeća i EPS i Srbijagasa i toplana itd, svih onih koji su ovoj grani.
Da li ovo sve građani Srbije mogu da plaćaju? Ne mogu. Znamo i sami iz sredstava informisanja, dobijamo informacije da EPS građani i privreda duguju negde oko 83, 84 milijarde dinara, Srbijagasu četrdesetak milijardi, toplanama desetak milijardi itd. Milijardu i po evra je sada dug građana i privrede. To su ogromni dugovi. U normalnim državama, tog trenutka preduzeća su u blokadi, moraju bankrotirati. Međutim, kod nas to sasvim ide normalno, čak čujemo informacije iz EPS da će najverovatnije biti pozitivno poslovanje. Da li može biti realno poslovanje, normalno i pozitivno, ukoliko imamo takva dugovanja? Ne može biti normalno i ne može biti pozitivno. Šta mi činimo da omogućimo građanima da uredno izmiruju, ako znamo da ima milion nezaposlenih, da ima 50.000 invalida koji nisu u sistemu socijalnog zbrinjavanja, jer nemamo socijalnu kartu, nemamo predviđen program sanacije pojedinih sistema kroz određena društvena i državna sredstva koja ćemo pomoći javnom sektoru koji u ovoj oblasti ne može iz objektivnih razloga to naplatiti.
Situacija je danas takva da građani ne mogu izmirivati obaveze, posebno oni koji su nezaposleni, posebno izbeglice, interno raseljena lica, posebno invalidi, posebno onih četristo i nešto hiljada penzionera koji imaju ispod 100 evra penzije. Kako oni da izmiruju ovako visoke cene energenata? Ne mogu ih izmirivati. Ne možete izbeći situaciju da kroz socijalnu kartu pomognete njima. Međutim, evo obećavate godinama da ćete to, evo socijalna karta itd.
Slušali smo od ministra Ljajića još početkom mandata ove vlade i ove vlasti i njega kao ministra – evo, za šest meseci, za godinu dana napravićemo socijalnu kartu, želimo da pomognemo građanima, itd. Evo kraja mandata, nema socijalne karte, nema socijalnih davanja i pomoći građanima Srbije onim kategorijama stanovništva koji iz socijalnih razloga ne mogu izmirivati obaveze.
Suludo je ono što se napravili sa Ministarstvom za energetiku. U trećem mesecu kada je došlo do rekonstrukcije Vlade, ukinuto je Ministarstvo za energetiku kao samostalni organ i pripojeno je Ministarstvu za infrastrukturu i tako je postalo Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku.
Koji je razlog? Reforma sistema. Nikada niko, ni jedna država u svetu u svim vremenima, nije ulazila u reformske zahvate u nekoj oblasti, u određenoj grani, a gasi najviši državni organ, ministarstvo. Ali, iza toga se krije određena politička priča. Sa čela toga ministarstva, morao je otići čovek koji je zagovarao prorusku politiku i on je sklonjen iz ministarstva, ugašeno je ministarstvo, postavljen je na mesto savetnika za energetiku. Znate i sami o kome se radi.
Suluda je situacija da mi gasimo nešto i ulazimo u reformske zahvate u toj oblasti. Da li se radi o reformi? Ne radi. Samo nam je to bila politička dogma preko koje ćemo smeniti jednoga, ubaciti samostalni organ u neki drugi organ, itd, zabašuriti sve ono što se iza svega krije, a iza svega toga stoji pozicija EU kojoj nije odgovarao taj čovek na čelu toga ministarstva.
Kada govorimo o dugovanjima u EPS, 83 - 84 milijarde to je ono što duguju građani i privreda. Otprilike, pola je dug građana i privrede. Samo da nemamo socijalnu kartu i da su građani ugroženi i da to ne mogu izmirivati. Ali, kakva je situacija sa privredom i šta se čini da se od strane EPS, da se putem određenih posebnih ugovora i posebnih prolongiranja, plaćanja i posebnih beneficija pomogne privredi i da se u sve to umeša država?
Da li država pokazuje interes da pomogne javnom preduzeću? Sa druge strane, da li postoji inicijativa EPS da se reši taj problem? Ne postoji. Poslednjih godinu dana taj iznos od 50 se popeo na 83. Kakva će situacija biti u idućoj godini? Još gora – 120, 130 milijardi će biti u sledećoj godini, itd. Rapidno se to povećava, a ne činimo ništa. Država i Vlada ne čine ništa da zaustave taj negativan tok.
Gde je tu mesto i pozicija agencije? Šta ćete toj agenciji učiniti? Kažete da je to nezavisno telo, itd. Da li ona tu može pomoći? Ne može – niti stručno, niti kadrovski, ona u svemu tome ne može pomoći. Ne može bez Vlade. Ne može bez ozbiljne Vlade koja ulazi u sistem i reformiše. Bolje je i pogrešiti sa određenom merom, sa drugom i trećom merom, nego to prepustiti stihiji. Ovo je gola stihija.
Kako ćemo iz nje izaći? Teško. Nikako. Sa ovom vlašću, nikako. Zato morate dati izbore, da dođu snage koje će promeniti odnose.
Ono što vam SRS ukazuje o načinu finansiranja agencije i drugih regulatornih tela, vlastiti prihodi ne mogu biti prihod državne institucije, agencije. To mora biti prihod države, jer je država formirala agenciju i neće biti zloupotrebe. Onda ćete u ravnoteži unificirati sistem i ujednačiti rashode u tim agencijama, i u pogledu zarada, i u pogledu materijalnih i nematerijalnih troškova. Ovako, svaka agencija gleda da se ogrebe što više iz budžeta i što više iz vlastitih prihoda – dignemo takse, dignemo naknade i onda trošimo onoliko koliko uberemo. U pravilu, uberemo više zato što sami određujemo nivo cena. Sa aspekta SRS je to tragično. Vi ste svesni te činjenice, jer ne činite ništa da to ispravite i otklonite.
Svaki prihod državnog organa mora ići u budžet. Iz tog budžeta se deli kao i svakom direktnom budžetskom korisniku. Onda se tačno zna da u toj i toj agenciji, nivo zarade je takav. Može biti 10% više ili niže, ali ne može biti dva, tri, pet, osam puta. Čistačica u Skupštini Srbije ima 16-17 hiljada platu, a čistačica u pojedinim agencijama ima 7-8 puta više. Kako je to moguće? I jedno je državni organ i drugo je državni organ. To je moguće zato što vi to dozvoljavate.
Stav SRS je jasan i to vam govorimo godinama. Svaki prihod bilo koje agencije koji ostvari u sistemu vlastitih usluga je državni prihod. Ulazi u budžet i kroz finansijski plan se planiraju prihodi i rashodi svake agencije. Onda imate uravnoteženost i imate jedan pravni sistem koji deluje i koji radi. U protivnom, imate sve ovo što imate. Onda imamo situaciju da pojedine agencije, svaki radnik odlazi na dva stručna savetovanja, ima razne vidove školovanja, imaju letovanja, imaju zimovanja, imaju plaćene godišnje odmore, i ko zna šta sve imaju u odnosu na druge, a posebno, pa čak i u odnosu na ministarstvo.
Kakva je razlika između zarada u Skupštini i u ministarstvu? Gotovo da nema nikakve razlike. Ali, između institucija koji su monopolisti u tome, a govorim o regulatornim telima, neverovatna je razlika – dva, tri, pet, osam, deset puta. Kako je to moguće? Zašto to dozvoljavate? To je štetno i insistiramo da menjate te stvari. U protivnom, pozivam građane da menjaju ovakvu situaciju jer je zrelo. Sada je svakom građaninu jasno posle svih naših apela, sugestija, primedbi, prigovora da se to mora menjati.
Kada govorimo o poziciji u energetskom sektoru, moramo ukazati na nerad vlati i nerad države. Poslednji ozbiljni energetski objekat u energetskom sistemu je izgrađen pre 30-35 godina. Onda, znamo kakvo je stanje. Ako za 30-35 godina ova država nije našla mogućnosti da izgradi novi energetski sistem, novu termoelektranu, veću termoelektranu, onda vidimo koliko se ova država brine o energetskom sistemu. Tu nema brige. To je jedan sistem koji je rasturen sistem i samo nas sreća spašava što imamo prirodne resurse kojima možemo zadovoljiti neke naše potrebe.
S druge strane, imamo neracionalnost i imamo ogromno trošenje, pre svega, u državnim institucijama. Svetla gore i gore, troši se, razbacuje se itd. Nema odgovornog pristupa energiji, nema racionalnog trošenja energije, rasipamo je i razbacujemo je. Resursi su nam ograničeni i moramo svoju politiku prilagoditi. Prevashodno, to je zadatak Vlade i vlasti.
Šta je u tom pravcu učinjeno? Imamo Agenciju za energetsku efikasnost. Možda zadnjih godinu dana nešto kreće, ali ta agencija postoji šest – sedam godina. Da li je država postavila tu agenciju na noge, dala joj određene nadležnosti koje su utvrđene zakonom? Da li je insistirala i tražila od nje da položi račun? Kao što je Agencija za energetiku podnela finansijski plan, tako su Agencija za energetsku efikasnost i druge agencije morale podneti finansijski plan da se kontroliše, da se preko finansijskog plana, preko izveštaja o izvršenju završnog računa za prošlu godinu, prati i analizira, itd. Svaka institucija mora položiti račun početkom godine i da se zauzme određeni stav.
Niti tražite finansijski plan za nastupajuću godinu, niti tražite završni račun za prethodnu godinu, niti tražite izveštaj itd. To je jedno rasulo koje ne može doneti dobro ovoj državi.
Regulatorna tela koja deluju u pravnom sistemu Republike Srbije su organizovana na različit način i zbog toga imamo ove odnose i praksu koja je vrlo loša. Neke agencije su osnivane od strane ove skupštine kroz određeni zakon. Druge agencije su formirane kroz određene aktivnosti Vlade. Treće agencije su opet osnivane kroz treći oblik itd. To je jedan heterogen pristup u kome nemamo bonifikaciju i ne možemo imati sređene odnose.
Stav SRS je da menjate ovo stanje. Ovo stanje je jako loše. Evo, spomenuli smo oko ove agencije, oko Agencije za energetsku efikasnost i kroz druge. Stalno vam ukazujemo na taj problem oko rada regulatornih tela, međutim, pomoći nema. Dolaze izbori i zbog toga pozivamo birače da vode računa za koga će glasati. Mislim da smo dovoljno govorili, dovoljno ukazivali, dovoljno nudili rešenja, bez obzira što nam kažete – evo, opozicija nema rešenje.
Imamo rešenje i, konkretno, kada dođemo na vlast promenićemo sistem finansiranja u agencijama, izjednačiti nivo zarada u svakoj agenciji i ukinućemo određene agencije, ali određene agencije koje moraju da postoje i one moraju imati iste zarade, iste materijalne prihode, iste materijalne rashode i nematerijalne rashode. Ne može se desiti sve ovo što imamo u praksi. Hvala.

Obaveštavam da su, shodno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podneli poslanici poslaničke grupe SRS.
Dajem reč narodnom poslaniku Srboljubu Živanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dobro znamo da ove agencije, o kojima je malopre gospodin Buha govorio, su agencije koje je stvorila Vlada, odnosno agencije koje su stvorene na jedan veštački način, da bi u stvari pod jednim vašim patronatom mogli opet da kažemo – evo, to je sve stvoreno zbog EU.
Dobro znamo da je Srbija potpisnik ugovora o osnivanju energetske zajednice jugoistočne Evrope i u skladu s tim je obavezna da izvrši homogenizaciju zakonodavnog okvira sa direktivama EU. Pitam vas da li ta EU mora ili je ona ta koja će da reguliše sistem postojanja energetskog bilansa, kao što kolega Buha reče, i te pravne regulative koja je potrebna da postoji u funkcionisanju energetskog sistema, odnosno u funkcionisanju bilo koje agencije, ne samo Agencije za energetiku, i formiranja agencije za energetsku efikasnost?
Međutim, nažalost, moramo iskreno reći, kada smo još pre par meseci, pre dva-tri meseca razgovarali o ovim agencijama, bilo je reči gde smo napomenuli i gde smo rekli o određenim negativnostima vezano za funkcionisanje ovih agencija. Meni se sve čini da su sve tri agencije u stvari postavljene da bi u njima mogli da funkcionišu politički podobni, odnosno da bi se u njima mogao prati određeni novac iz budžeta Republike Srbije, odnosno da bi sa tim novcem mogli manipulisati za pokrivanje određenih negativnosti vašeg rada.
Jer, ova oblast, vezano za energetiku, ona je u stvari, moramo iskreno reći, sudbonosna oblast o kojoj treba diskutovati, o kojoj treba razgovarati, kao što sami znate, pa taj energetski potencijal, koji je prisutan u Srbiji, pa vidimo kakve su se zloupotrebe desile u Kolubari. Da li je to u stvari trebala da diskutuje ili da li je o tome trebala da razgovara Agencija o energetici?
Dosta dugo je prisutan, evo, čitavih 10 godina, a možda i šire, prisutan problem koji se danas manifestuje vezano za energetiku, a to je vrlo malo ulaganje u energetske potencijale. Mi želimo da se uključimo u sistem EU. Da li vam je poznato koliko EU danas uvozi energenata, da li vezano za gasifikaciju, da li vezano za sistem električne energije? Sve to pokazuje kolika je slabost vladajuće elite, koja se svih ovih godina faktički bavila uvozom energenata, a ne u stvari određenim podsticajem, individualnim podsticajem. Kad kažem individualnim, mislio sam na Republičku Vladu, misli sam na rukovodstvo Vlade, koje je još 2000. godine uz pomoć mučenih rudara došlo na vlast, odnosno taj DOS je došao na vlast. Tada je iskoristio i sve vreme iskorišćava loš položaj. Ništa se nije promenilo od te 2000. godine na ovamo u nekom pozitivnom trendu, da su radnici u "Energosektoru" osetili nekakvo poboljšanje, bar što se tiče vezano za termoelektrane, vezano za rudnike.
Molim vas, nije isto pritisnuti dugme i baviti se proizvodnjom električne energije. Nisu isto oni koji tu električnu energiju odnosno sirovinu proizvode, a to su rudari u rudnicima koji su nisko plaćeni, i sistem koji je još gori. Jeste da se vrlo malo ulaže u te rudnike. Čitav niz tih problema koji je danas prisutan, a imaju i problemi koji su prisutni i koji govore o potencijalu gde se najveći energenti, gde se najviše električne energije koristi danas, nažalost, u Srbiji. Zbog čega se koristi? Zato što industrije uopšte u Srbiji danas nema, ona je prestala da funkcioniše. Posle petooktobarske revolucije svi veliki giganti su ugašeni, odnosno veliki potencijali potrošnje električne energije.
Šta se dalje dešava? Dešava se da određenim potencijalom kredita, ovo što je gospodin Buha govorio, vi pokušavate da operete sistem svake godine, da prilikom prikazivanja koliki je taj energetski bilans, koliko je utrošeno u proizvodnji energije, pokušavate da sakrijete ili na neki način lažno da predstavite. Srbija je veliki uvoznik električne energije, nažalost.
Stalno govorimo kolikim potencijalom mi danas raspolažemo vezano za energiju. Pokušaću sada da vam prikažem kolika je, nažalost, proizvodnja. U posmatranju sektora za potrošnju, najviše učešće u finalnoj potrošnji električne energije, zbirno posmatramo domaćinstva sektora poljoprivrede i javna komunalna preduzeća, sa zajedničkim učešćem oko 40%, dok industrija svega 34%. Saobraćaj je u potrošnji negde oko 36%. Šta to govori? Vi na kraju hoćete da pokažete ili da dokažete da je u razvijenom svetu potrošnja električne energije, odnosno da je cena električne energije, koja se koristi u domaćinstvima i u industriji, najmanja kod nas od svih zemalja u Evropi. To nije tačno. Mogu da kažem da, u odnosu na BDP ili u odnosu na primanja naših građana, to su najveće cene u Evropi. Ovo što je gospodin Buha govorio, koliki je procenat danas penzionera koji su platno sposobni da plate električnu energiju?
Moramo reći da su to najvrednije platiše električne energije, jer oni prvo, ono što prime penziju, prvo plate, pa ono što im ostane posle toga, ali, zato najviše gladuju. To je taj problem. Najviše socijalne strukture, socijalna karta koja je danas, nažalost, koju samo prikažete za vreme izbora sa onom kesicom kada raznosite po selima ili po gradovima, od domaćinstva do domaćinstva, da bi opet prevarili građane koliko mislite o njima za kilo ulja ili kilo šećera, ili jedan kilogram deterdženta. To je, u stvari, vaša briga koju vi pokazujete prema građanima, ali ne u onom periodu kada ste na vlasti, kada ste trebali da napravite plan i program funkcionisanja, kako u ekonomskom, tako i, da ga nazovem i u političkom smislu danas u Republici Srbiji. Ali, to ne funkcioniše uopšte zato što pojedinci danas vladaju, što danas tajkuni vladaju Srbijom. Danas, ono što je najbolnije, oni koji su najviše privređivali ovoj zemlji i koji su od svog ličnog dohotka najviše izdvajali, a to su radnici, seljaci i penzioneri, danas su oni najveća sirotinja, jer srednjeg sloja, nažalost, više nema.
Danas Srbijom vladaju tajkuni koji su, nažalost, došli preko crnih fondova, odnosno preko crnog tržišta, došli su na vlast, jer su za vreme vaše vladavine oprali novac kupovinom velikih privrednih subjekata i objekata koji, nažalost, danas i ne funkcionišu, jer su njima oni samo služili da bi mogli da operu onaj svoj ukradeni novac koji su za vreme opet vaše vladavine uspeli da ga na taj kriminalni način primene, odnosno da ga na taj način zloupotrebe. I ta velika borba protiv korupcije i kriminala, ona je najviše izražena baš u prostoru energetike, jer dobro znamo kako su najveći kriminalci u energetskom potencijalu, ljudi koji su izvozili struju, koji su bili povezani takođe sa unutrašnjim tajkunima, kako je zaustavljeno to njihovo preispitivanje Hamovića, Lazarevića, da pokažu ili da dokažu svoju nevinost ovde u Skupštini, odnosno prozivanjem određenih poslanika još u vremenu kada je funkcionisala jedno telo, a na čelu tog tela je bio Aleksandar Vučić. I, na kraju, kada je trebalo da dođe do krajnjeg rezultata, da se utvrdi zloupotreba ove dvojice, to telo je na kraju prestalo da funkcioniše, ali ne znamo kako je prestalo da funkcioniše.
Znači, Aleksandar Vučić je normalno, i njegova elita koja je oko njega, oni su uzeli pare, jer i danas uzimaju pare od tih ljudi da bi mogli da finansiraju svoju političku opciju, odnosno da pokažu građanima koliko im je stalo do njih, jer njihova odela sigurno više vrede nego hektari zemlje u Mačvi ili u Posavini, ili Vojvodini. To su ljudi koji sa velikim primanjima danas pokušavaju da imaju samilosti odnosno jednu žalopojku nad tim mučenicima danas, koji bedno žive u Srbiji, radnici seljaci i penzioneri. Oni pokušavaju da ih prevare pa da sutra kažu – mi smo ta politička opcija koja će sutra misliti na vas, odnosno mi ćemo izvršiti reforme u bilo kom delu, da li u onom delu koji je sigurno najvitalniji, a taj deo je najvitalniji vezano za njihov džep, za njihova primanja. Ali, nažalost, to se neće desiti. Ti ljudi, koji nikada nisu mislili, niti će ikada misliti o građanima Srbije, niti o samoj Srbiji, njima je stalo do njihovog profita, do njihovog kapitala, njima je stalo da slušaju Brisel i Vašington, da izvršavaju njihova naređenja. To je ta alternativna politička partija koja kaže da Evropa nema alternativu, ta Evropa koja je, nažalost, propala i ta Evropa koja diktira tempo i koja diktira sada Srbijom uz pomoć Tadića i uz pomoć režima koji treba sutra zajedno da formiraju vlast, a to je režim Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića sa Borisom Tadićem. To treba danas da čeka Srbiju, ono što je najbolnije. Dobro znate da se SRS zalaže za ulazak u EU, odnosno zalaže se da se zaustavi rasparčavanje Srbije, zalaže se SRS da zaustavi ovaj trend siromaštva građana i njihovog uništenja. SRS se zalaže za taj nacionalni eho, zalaže se da se sačuva svaki prag, svaka porodica, da se sačuva Srbija u granicama u kojima je i ranije bila. Prema tome, znajte da ovo što predviđate sa ovom agencijom, to je čisto uništenje energetskog potencijala. Hvala.

Narodni poslanik Goran Mihajlović ima reč. Izvolite.

Hvala, gospođo Đukić Dejanović. Da bi građani Srbiji stekli potpuniju sliku o onome o čemu danas raspravljamo, podsetio bih da smo mi pre nekih pola godine, u julu mesecu, u ovom domu usvojili Predlog zakona o energetici, koji, kao što je poznato, predstavlja jedan od fundamentalnih zakona države Srbije, jer se bavi proizvodnjom, distribucijom i uređenjem tržišta energije i energenata u Republici Srbiji.
Između ostalog, u okviru ovog zakona, u petoj glavi članovi 36. do 51. bave se tzv. Agencijom za energetiku Republike Srbije, koja je predviđena da bude osnovana kao jedno regulatorno telo radi unapređenja i kontrole ovog veoma osetljivog i delikatnog tržišta. Svima nam je poznata činjenica da nivo privredne razvijenosti neke zemlje i životni standard njenih građana zavise baš od energije i energetskog sektora, pa je razumljivo zašto je ovaj zakon tada imao toliko veliki publicitet u javnosti.
Ono što je interesantno za danas, mi u okviru 19. tačke dnevnog reda imamo Predlog odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Agencije za energetiku za 2011. godinu. Da je ovo decembar 2010, pa da raspravljamo o tome, bilo bi logično, ali zaista ne razumem kako na kraju kalendarske 2011. godine mi uopšte možemo da raspravljamo o finansijskom planu za tu godinu. Podsetiću građane Srbije da to nije prvi put. Kada smo nedavno raspravljali o planu odbrane Republike Srbije za 2011. godinu, bio je identičan slučaj, pa je naš ovlašćeni predstavnik tada gospodin Božidar Delić pitao ministra Šutanovca – šta da je, ne daj Bože, neko napao Srbiju ove 2011. godine, po kom bismo se mi to planu branili i odbranili? Nešto potpuno slično se dešava i danas. Mi treba da govorimo o finansijskom planu za godinu koja je već protekla. Očigledno da je sve moguće, pa da i danas raspravljamo nešto retroaktivno, što po zdravoj logici ne bi trebalo da bude.
Inače, nadležnosti Agencije za energetiku definisane su članovima 46. i 47. Zakona o energetici. Podsetiću građane Srbije, između ostalog, da ona ima zadatak da donosi metodologije za određivanje cene električne energije i prirodnog gasa, pa za određivanje cene pristupa sistemu prenosa energije i distribucije gasa, pa donosi razna pravila i pravilnike o uređenju ove oblasti, zatim, izdaje i oduzima licence onima koji se bave delatnošću u energetskom sektoru, a takođe i daje saglasnosti na različite propise iz oblasti bezbednosti u energetskom sektoru.
Ova agencija ima velika ovlašćenja, a to je ono što je opasno. Mi smo i tada kritikovali ovlašćenja koja je zakon dao ovoj agenciji, jer sami znamo da je energetsko tržište, tržište gde dolazi do velikih mahinacija i zloupotreba. Setimo se samo "Kolubare" i nedavnih afera. Sigurno su kreatori ovog zakona pošli od proste logike: lakše je podmititi par ljudi u Agenciji nego možda čitavo ministarstvo.
Zbog toga mi ponovo ističemo da ova ovlašćenja su prevelika, jer agencija od 1. januara 2012. godine, kao što je gospodin Buha naš ovlašćeni predstavnik i rekao - treba da preuzme sve nadležnosti u energetskom sektoru, a sigurni smo da ona još uvek materijalno organizacionoj kadrovski nije dorasla da obavlja ovako krupne i delikatne zadatke.
Dalje, stav SRS je da su agencije nešto što je uopšte nepotrebno i suvišno jer, evo, konkretno ovde u energetskom sektoru, mi imamo Agenciju za energetiku, a imamo i Agenciju za praćenje energetske efikasnosti. Zašto je potrebno da dupliramo funkcije i samo uvećavamo administraciju, jer podsetiću vas na jedan podatak. Nekadašnja SFRJ imala je šest jugo republika i 28 hiljada ljudi u državnoj administraciji, a tada je bilo preko 20, 22 miliona stanovnika, a sadašnja Srbija sa sedam - osam miliona stanovnika, već ima 29 možda i 30 hiljada ljudi u javnom državnom sektoru. Pa, onda sami zaključite šta je Srbiju u ovom trenutku brod koji se stalno prenatrpava i koji ako se ovako nastavi moraće da potone.
Ali, normalno, mi to nećemo dozvoliti, zalagaćemo se za ukidanje ovih agencija, jer komparacija radi reći ću vam samo jedan primer, da u Nemačkoj koju eto, aktuelna vlast voli često da ističe kao lokomotivu EU postoji samo šest ovakvih agencija u Češkoj osam, Slovačkoj 11, i od prvog dana od kada su te agencije osnovane one su bile predmet kritike javnog mnenja. Šta bi tek bilo da se u našoj situaciji da imaju 131 agenciju, pa to bi bilo nešto što je nezamislivo zdravom razumu.
Dalje, želeo bih da na još nešto ukažem, skrenem pažnju građanima Srbije naime, ova agencija nikada do sada nije se pozabavila energetskim sektorom na KiM. Reći ću vam, da su na Kosovu ogromna rudna bogatstva, pre svega, po proceni Svetske banke mineralne rezerve iznose oko 13 i po milijardi evra, samo lignita, pa onda ima oko 50 miliona tona olova i cinka. Svi znamo šta je bila Trepča jedan gigant u evropskim i svetskim razmerama. Pa, onda rezerve boksita blizu dva miliona tona. Ljudi iz ove agencije nikada nisu napravili nekakav presek stanja rudnog bogatstva na Kosovu i Metohiji. I vidite kao član skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, imao sam nameru da na sednicama Odbora postavimo to pitanje nekome iz Ministarstva za Kosovo iz Vlade Srbije, ali videli ste pet ili šest puta za redom mi dolazimo na sednice Odbora tamo nema ni jednog predstavnika iz Vlade kao što je uostalom i danas slučaj vidite da je prazno mesto rezervisano za predstavnike Vlade i jednostavno izgleda da niko se i ne bavi ovim pitanjem da te ogromne rezerve na Kosovu i Metohiji su pod velikom znakom pitanja.
Ali, naravno, to neće biti tako do veka, to će biti do kraja mandata ove vlade, a kad odgovor nepatriotske snage u državi Srbiji dođu na vlast, mi ćemo i te kako pokrenuti pitanje rudnog bogatstva Kosova i Metohije i naći ćemo najbolji način da se ono razreši i trajno u interesu svih građana Srbije.

Dajem reč narodnom poslaniku Momčilu Duvnjaku.