Hvala gospodine Novakoviću. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, argumentacija koju je izneo kolega Nemanja Šarović je apsolutno utemeljena gospodine ministre i potkrepiću je nekim događajima iz bliske prošlosti. Vi ćete videti jer ste vi u toku načelne rasprave rekli da je to vaša obaveza i da ste vi do 24. decembra morali da se pojavite sa izmena i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, našta vas rok obavezuje kada su u pitanju naši državljani koji žive u rasejanju, odnosno u dijaspori.

Međutim, bez obzira na to što vi smatrate, a vodila se polemika oko Ustavnih rokova i oko situacija u kojoj ste se vi našli zbog propasti vašeg puta u EU i to je očigledno, zbog daljih pritisaka i ucena koje ćete da trpite od Amerike i od EU, oko termina i tajminga kada treba da se raspišu izbori. Sve i da oni budu u roku koji Ustav predviđa i kako ste vi predvideli da se raspišu početkom marta, a 6. maja da se održe, parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji.

Garantujem vam, gospodine Markoviću, da tek sada s obzirom na ovako nakaradan član 1. predloženog zakona nećemo biti u situaciji, niti ćemo pomoći našim ljudima koji žive u inostranstvu da se bez obzira što je danas 21. decembar, pa dok vi izglasate ovaj zakon, dok on stupi na snagu. Jer upravo je problem, gospodine Markoviću, i to vrlo dobro znate, rad diplomatsko-konzularnog predsedništava, jer oni nisu uopšte zainteresovani, gospodine Markoviću, ne 2004. godine, ni 2006. godine, kada je bio referendum o novom Ustavu Srbije, ni 2008. godine, da pomognu našim državljanima koji na to imaju pravo da se upišu u birački spisak. A vi sada ne prihvatate argumentaciju gospodina Šarovića i Srpskih radikala, već mislite da će se organima opštinske uprave taj posao uspešno da završe na način na koji ste to predvideli ovim članom 1. diplomatsko-konzularna predsedništva.

Mi smatramo da, a verujem da ste to pitali i pojedine koji nešto znaju o tome i koji hoće da pomognu, ima svetlih izuzetaka, mada uglavnom u tim diplomatsko konzularnim predstavništvima sede istrošeni kadrovi i DS i raznih drugih stranaka, koalicije. Oni su nezainteresovani za svoj posao. Baš ih briga, otišli su tamo, dobili su tu diplomatsku funkciju za četiri godine. Mnogi od njih su nama rekli kada putujemo u ovim međunarodnim delegacijama – evo ovde sam, sada imam vremena da čitam, da pišem neke knjige i tako, pojedinci, ne zaista svi i koliko se oni loše odnose prema Srbima koji nemaju pomoć iz matice. Pričali smo kada je bio Srećković ovde i interpelacija o kojoj još uvek nema glasanja, koju smo podneli, o njegovim malverzacijama i o lošem radu, a to ću sada, gospodine ministre, da vam ilustrujem nekim egzaktnim podacima.

Naime, kada je u pitanju nešto se očekivalo, nemam skroz precizne podatke što se tiče broja glasača za poslednje izbore parlamentarne i predsedničke 2008. godine, ali kada je bio referendum 2006. godine 16,55% je samo njih glasalo od ukupnog broja birača, a taj broj se nije znatno promenio ni kasnije, 2008. godine, samo 2.765 ljudi Srba koji žive u inostranstvu je iskoristilo svoje pravo glasa.

Gospodine Markoviću, pošto smo čuli razne procene koje su zaista grandiozne i neutemeljene, koliko vi mislite ili raspolažete nekim informacijama, a vi recite otprilike, da ima naših ljudi koji žive u inostranstvu a koji treba da se upišu u birački spisak i da ostvare svoje pravo glasa? Procenjuje se da ih ima i preko milion itd, neko kaže da ima i dva miliona, ima ljudi srpskog porekla koji žive na svim kontinentima, najviše ih ima onih na koje se računa koji žive u Americi odnosno u okolini Čikaga, ali ti ljudi su srpskog porekla i oni nemaju državljanstvo srpsko, mada mogu da ga ostvare po Zakonu o državljanstvu Republike Srbije koje smo usvojili pre nekoliko godina, odnosno vi uz našu asistenciju za taj član 7. zakona. Gospodine Markoviću, činjenica je da je od tih 18.000 ljudi i na parlamentarnim izborima i za referendum manje od 3.000 ljudi na čitavoj planeti srpskog porekla, odnosno Srba iskoristilo pravo glasa.

Kako su nesposobni ovi u diplomatsko konzularnim predstavništvima, gospodine Markoviću, najbolje govori činjenica da oni nas, narodne poslanike, ljudi, građani pozivaju. Meni se desio slučaj, jedna gospođa iz okoline Čikaga, pa me je zvala jedna žena odnosno cela porodica sa juga Francuske i oni kažu – pa oni nisu sposobni nas da animiraju, da nas obaveste kada će i gde će biti otvorena konzularna predstavništva, da mi iskoristimo pravo glasa, a vi sada njima dajete u ruke da upravo oni rešavaju ova pitanja. To je potpuno besmisleno. Vi ste taj organ, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji treba upravo da uradite do kraja ako hoćete jednom ovaj posao.

Gospodine Markoviću, prvo morate kao ministarstvo, vidite da je ovaj Srećković samo gledao kako će, kako kažu ovi iz dijaspore, lutrija Srećković, šakom i kapom da deli ovim SPO-skim ekspoziturama pare po inostranstvu, vi morate da budete taj organ odnosno to ministarstvo koje će na svaki način da animira te ljude i da ih uputi i da iskoristite sve potencijale da oni to urade do početka glasanja, ako bude tad taj 6. maj.

U Moskvi recimo procenjuje se da ima 30 – 40.000 Srba sa pravom glasa. Samo 300 njih je iskoristilo pravo glasanja na prošlim izborima odnosno za referendum. Nekoliko stotina njih se upravo diplomatsko konzularnom predstavništvu javilo, međutim oni nisu bili sposobni da ih blagovremeno u zakonskom roku upišu u birački spisak.

Šta se desilo Srbima koji žive u Čikagu? Na jednim izborima, 2004. godine, parlamentarnim, tamo je najveći broj onih koji imaju državljanstvo Srbije i koji su stekli mogućnost da glasaju, oni su odjedanput, nekoliko dana pred te izbore prebačeni u Vašington. Da li možete da zamislite situaciju da ljudi ne znaju kako im je onemogućeno sada da idu i kako oni mogu da glasaju?

Gospodine Markoviću, ti ljudi bez obzira što žive u rasejanju, ako ste na njih mislili kada ste ovaj tzv. jedinstveni birački spisak pravili, to nije, to su izvodi iz biračkih spiskova lokalnih uprava, apsolutno su obespravljeni po raznim drugim osnovama. Budite sigurni, kada biste se malo dublje upustili u tu priču, a ne samo da ispunite tu zakonsku formu, kada biste videli koliko su oni ogorčeni na takav odnos matice prema njima onda biste shvatili da ovi iz diplomatsko konzularnih predstavništava nisu ni sposobni niti oni treba to da rade, da im omoguće za nekoliko meseci da oni do maja meseca steknu pravo glasa i da se birački spisak ažurira.

Hvala.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nemanja Šarović, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Milan Avramović, Dušan Marić i Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima gospodin Šarović.

Pre svega, gospodine Markoviću, zaista još jedanput moram izraziti nadu da ćete promeniti dosadašnji stav i da ćete početi aktivno da učestvujete u raspravi. Kao što gospođa Čomić voli da kaže, nije neophodno prisustvo ministra, to je nekakva dobra praksa, kako ona to tumači, ali je to prisustvo ministra pre svega neophodno kako biste otklonili neke dileme koje poslanici imaju.

Koliko je interesovanje narodnih poslanika iz vladajućih stranaka, a bogami i iz ovih drugih, može se videti po tome što u sali sedi možda jedno dva poslanika vladajuće koalicije i gospodin Novaković koji je predsedavajući, ali on je tu zato što je to neophodno, zato što mora i svakako neće učestvovati u raspravi. To pokazuje do kog ste nivoa doveli demokratiju u Srbiji i koliko ste obesmislili rad Narodne skupštine Republike Srbije i poslovnicima koje ste doneli, tim drakonskim kaznama koje primenjujete prema poslanicima. Ako sada kada se donosi jedan zakon koji je ovoliko važan, nekoliko meseci pred izbore koji nas očekuju, ako je svega dvoje ili troje poslanika vladajuće koalicije u sali to je svakako pokazatelj koliko ćete vi ovom zakonu pridati značaja u javnosti. Mnogo besmislenije stvari, zakoni koji će mnogo manje uticati na budućnost svih građana Srbije nego što je ovaj Zakon o jedinstvenom biračkom spisku dobijaju znatno veći medijski prostor, međutim vi ste ti koji kontrolišu medije i koji mogu to da rade kako god hoće.

Amandmanom na član 2. smo tražili da se izmeni član 10. tako što će nakon stava 2. biti dodat stav 3. koji glasi – rešenje na kojima se zasnivaju promene u biračkom spisku, koje se odnose na birača koji ima boravište u inostranstvu i koje podnese zahtev za promenu u biračkom spisku neposrednoj opštinskoj odnosno gradskoj upravi, donosi opštinska odnosno gradska uprava po mestu njegovog prebivališta u zemlji. Nakon toga dodaje se stav 4. koji glasi da će rešenje predviđeno ovim Zakonom za upis u birački spisak za interno raseljena lica do zaključenja biračkog spiska doneti opštinska odnosno gradska uprava prema mestu u kome je prijavljeno kao interno raseljeno lice, a da dosadašnji stav 3. postane stav 5.

Iz istog razloga koji sam naveo maločas mislim da je neuporedivo efikasnije da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je po zakonu nadležno da vodi jedinstveni birački spisak, komunicira sa diplomatsko konzularnim predstavništvima u svetu kojih ima 93, nego da svih 198 lokalnih samouprava u Srbiji čini to pojedinačno sa svakim diplomatsko konzularnim predstavništvima.

Na taj način, ako ne budete prihvatili, a još uvek nije kasno, amandman SRS doći ćete u situaciju da svako komunicira sa svakim. Vi znate da većina opština nema tu mogućnost, da će to biti izuzetno teško i to je upravo nešto što može izazvati konfuziju. Na taj način, vi stvarate 18.414 pojedinačnih veza, umesto da ih bude 93. Dakle, 198 puta, matematički iskazano, efikasnije i ekonomičnije rešenje koje je predložila SRS.

Suštinski, amandman na član 2. ide istim onim putem i utire isti taj princip koji smo pokušali da ostvarimo amandmanom na član 1. Nažalost, vi to niste prihvatili, ali ono što je zanimljivije, da kažem, to što je obrazloženje vaše zašto odbijate amandman na stav 2. drugačije od onog obrazloženja za član 1. Vi tu kažete – amandman se ne prihvata. Rešenje prema kome sve promene u biračkom spisku za birača koji ima boravište u inostranstvu sprovodi opštinska, odnosno gradska uprava po mestu njegovog prebivališta u zemlji, znatno će doprineti tačnosti i ažurnosti evidencije birača.

Ja bih vas molio, gospodine Markoviću, pošto ja ovo ne razumem, ovo vaše obrazloženje da mi vi i meni, ali i građanima Srbije, date neki jednostavan primer, što jednostavniji mogući to bolje, kako bismo mi razumeli kako će to biti efikasnije, ažurnije i tačnije, ukoliko ovaj posao budu radile opštinske i gradske uprave, umesto da to radi ministarstvo nadležno za državnu upravu koje svakako treba da vodi taj jedinstveni birački spisak, ukoliko nekim slučajem, on ikada za vašeg mandata bude napravljen.

Drugu stvar koju tvrdite, vi kažete da će vaše rešenje omogućiti da se svi eventualni nedostaci u biračkom spisku budu uočljiiji. Dakle, kada 198 opštinskih i gradskih uprava vodi biračke spiskove samo za svoj grad, odnosno svoju opštinu, vi tvrdite da će tada biti lakše uočljive greške, nego ukoliko taj posao obavlja Ministarstvo državne uprave i ukoliko postoje jedinstveni birački spisak. Ne znam zaista da li i koji je to argument? Zdrav razum, jednostavno, bilo koja zdrava logika, nameće činjenicu da će se lakše uočiti nedostaci, ukoliko to buce radilo Ministarstvo za državnu upravu i ako je birački spisak jedinstven, nego ukoliko svaka opština pojedinačno za sebe vodi taj birački spisak.

Kako će neko iz opštine Tutin znati ko je upisan u birački spisak, na primer, u Malom Iđošu? To su opštine u kojima je najveći broj ljudi bez jedinstvenog matičnog broja, odnosno u opštini Mali Iđoš, na izborima u 2008. godini, ni jedan jedini birač nije imao upisan JMBG, iako je to nešto što zakon propisuje, iako je to jedini način da se ostvari bilo kakva kontrola. Naravno, vi ste uprkos tome što je to očigledno kršenje zakona, omogućili svim tim ljudima da glasaju.

Ne kažem da bilo kome ko ima pravo, treba uskratiti pravo da glasa, ali jasno je da vi morate izabrati između dve opcije. Jedna je da zakone koje ste doneli, poštujete. Druga opcija je, ukoliko ne želite da ih poštujete onda ih promenite, pa nam lepo recite, ono što smo pričali 2009. godine da je evropski standard, sada više nije, pošto je valjda Srbija uznapredovala, ili smo odustali, ako Bog da, od te kandidature za EU. Ali, morate se odlučiti.

Ono što je najgora moguća situacija i šta je pravo gledano najgore moguće rešenje, to je da imate određene zakonske odredbe, da imate propisane određene uslove, a da se oni ne primenjuju, ili da se primenjuju selektivno. To znači, na primer, da ja u Beogradu ukoliko nemam upisan matičan broj u birački spisak neću moći da ostvarim biračko pravo, ali da ću to moći u Tutinu, moći ću u Sjenici, moći ću u Novom Pazaru, moći ću u Malom Iđošu, pre svega, u mestima u kojima živi veliki broj pripadnika nacionalnih manjina.

Konačno, ovaj poslednji argument koji ste naveli je to, da kako kažete, da se eventualni nedostaci u biračkom spisku, lakše mogu otkloniti zakonom predviđenom roku, ukoliko opštinske i gradske uprave pojedinačno budu vodili te biračke spiskove. Gospodine Markoviću, zar nije lakše da to učini jedan organ, odnosno da to učini Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nego da to samo sve radi neko za sebe?

Ono što je možda i najveća moja zamerka je, što mi se čini da vi ovim zakonom pravite praktično odstupnicu i što ovim zakonom, izokola, poručujete građanima Srbije da ni na narednim izborima neće biti jedinstvenog biračkog spiska. Vi ste, i to dobro znate, obećali da će taj posao biti urađen. Da li će i kada će, zaista nisam sklon da dajem prognoze. Gospodine Markoviću, bilo bi krajnje vreme da se i vi umesto što ćaskate sa svojim saradnicima i na taj način ometate narodne poslanike koji diskutuju o zakonu, da se konačno i vi malo uključite u ovu raspravu.

Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle ovih silnih nespornih argumenata koje je izneo gospodin Šarović, zaista mislim da bi bio red zbog građana koji gledaju ovaj prenos, da čujemo bar jedno razumno i argumentovano objašnjenje gospodina ministra, zbog čega ne prihvata amandmane na čl. 1. i 2. ovog predloga zakona.

Inače, ovo je jedan od problema koji su posledica činjenice da Srbija još uvek nema jedinstveni birački spisak. Takođe, ponovo podsećamo na činjenicu da je pre 5. oktobra 2000. godine jedno od glavnih predizbornih obećanja tadašnje koalicije DOS bilo, da će Srbija nakon njihovog dolaska na vlast, dobiti jedinstveni birački spisak.

Citiraću sada jedno od predizbornih obećanja iz letaka tadašnje DOS – izrada jedinstvenog biračkog spiska za Republiku Srbiju, kako bi se sprečile izborne krađe i prekrajanje volje građana. Podsećam, tada je bio septembra 2000. godine, a danas je kraj decembra 2011. godine. Prošlo je više od jedne decenije, a vladajućoj koaliciji nije bilo dovoljno da ispuni ovo jedno lako predizborno obećanje i da uradi jedinstveni birački spisak.

Imate kompjutere, imate podatke o svim punoletnim građanima Republike Srbije, najmanje na dva mesta u matičnim službama jedinica lokalnih samouprava, u stanicama policije. Da ste hteli da napravite birački spisak, čak i da nemate kompjutere, to ste mogli da uradite, kako narod kaže – peške, na ovim običnim pisaćim mašinama. Jedino objašnjenje zašto to niste uradili jeste to, što vi očigledno ne želite da na sledeće izbore idemo sa jedinstvenim biračkim spiskom. Ta želja može samo biti posledica činjenice da planirate izbornu krađu.

Iskoristiću prisustvo ministra da ga podsetim na njegove dve izjave iz različitog perioda, 4. mart 2008. godine, citiram – nacrt zakona o biračkom spisku kojim će se urediti postupak i način vođenja jedinstvenog biračkog spiska za teritoriju Republike Srbije, trebalo bi da bude završen do kraja ovog meseca, mart 2008. godine. Takođe, radimo na pilot projektu, kako bi tehnički bilo izvodljivo formiranje jedinstvenog biračkog spiska i očekujem da će jedinstveni birački spisak biti uspostavljen do kraja 2010. godine. Ovo je bilo u martu 2008. godine.

Tek u julu 2008. godine, formirana je nova vlada Srbije, a tek 25. juna 2009. godine, ta vlada je usvojila Predlog zakona o jedinstvenom biračkom spisku, a ova skupština taj predlog zakona pretočila u zakon, 11. decembra 2009. godine. Ministar je u međuvremenu pomerio rok za uspostavljanje spiska, pa je 1. jula 2010. godine rekao sledeće – do sledećih izbora, nadamo se da će biti završen jedinstveni birački spisak, pa će svaki punoletni građanin moći da odluči gde želi da glasa. Biće potrebno samo, da 15 dana pre izbora prijave državnom organu gde bi da glasaju i to će elektronskim putem biti završeno. Od tada je prošlo više od godinu i po dana, međutim, od biračkog spiska još uvek ni traga ni glasa.

Juče sam izvršio uvid u birački spisak Grada Beograda i moram vam kazati da sam uočio izvesne nelogičnosti, koje ukazuju da nešto nije u redu. Tamo piše da Grad Beograd ima milion petsto osamdeset sedam hiljada osamsto jednog birača upisanog u birački spisak. To je stanje na jučerašnji dan, 20. decembra 2011. godine.

Po rezultatima popisa koji je izvršen krajem prošlog meseca Beograd ima milion 639 hiljada 121 stanovnika. Sad po ovome, kad uporedite ove dve brojke, ispada da Beograd ima samo 51 hiljadu dece, odnosno 51 hiljadu stanovnika koji su mlađi od 18 godina, koji nemaju pravo glasa, a to nije moguće.

Po zvaničnoj evidenciji u Beogradu ima 230 hiljada učenika, ako tom broju učenika dodamo 20-30 hiljada dece u predškolskim ustanovama i mlađe dece, onda dođemo do podatka kad ovaj broj saberemo sa brojem birača, da Beograd ima negde oko milion i 900 hiljada stanovnika, što je za više od 200 hiljada od rezultata koji pokazuje popis stanovništva. Ili u Beogradu nije popisan svaki osmi stanovnik, što mi zvuči prosto neverovatno, ako je to u pitanju onda morate ponovo vršiti popis stanovništva, ili na biračkom spisku imate upisano najmanje 100 hiljada lažnih birača, što opet ukazuje ako je to tačno, ukazuje na to da vladajuća koalicija sprema krađu izbora. Hvala vam.

Na član 3. amandman u istovetnom tekstu zajedno su podneli narodni poslanici Nemanja Šarović, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Milan Avramović, Dušan Marić i Zoran Krasić, i zajedno Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Aleksandra Jerkov, Olena Papuga i Radovan Radovanović.

Reč ima gospodin Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, činjenica je da vaše neučešće u ovoj raspravi znači na neki način i odobravanje. Uz konsultacije sa vašim saradnicima možete i sami da uočite što je i sa našeg mesta iz klupe vidljivo, da su argumenti koji su izneti od strane poslanika SRS i te kako potkrpljeni dokazima i služe samom poboljšanju, ne teksta zakona, nego i njegovoj funkciji, s tim da ovaj zakon nije u agendi Evropske komisije koja vas je obavezivala da do nekih određenih rokova, kao što je sramni 9. decembar, zbog koga smo imali spajanje nespojivog u skupštinskoj proceduri, zbog koga smo zasedali i danju i noću. Smatram da, zbog toga što se ne nalazi na tom spisku agende Evropske komisije, ovaj zakon o jedinstvenom biračkom spisku imate mogućnost da prihvatite ono što je za primenu zakona dobro. Zapravo imate mogućnost da prihvatite amandmane poslanika SRS.

Što se tiče samog člana 3. u kome omogućavate biraču da glasa gde god se nalazio na dan izbora, bez potvrde o biračkom pravu, jeste nešto što se ne može prihvatiti ni u jednom demokratskom svetu u procesu, ni u jednoj demokratskoj zemlji na način koji ste predvideli samim brisanjem stava postojećeg člana u ovom zakonu.

Ako ćemo se prijavljivati na osnovu toga što smo se u datom trenutku zatekli tu gde smo se zatekli, to nam omogućava da u toku jednog pre podneva obiđemo 20 opština, u svih 20 opština se prijavimo i u svih 20 izbornih mesta glasamo.

Ono što je takođe nedoumica kako će se birački spisak, jedinstveni birački spisak, pošto se ne zna da li će on biti u primeni, jer vaš izgovor za njegovu primenu odnosi se na to da li će izbori biti vanredni ili redovni, zapravo njegova funkcija i testiranje traje samo dve godine i zbog toga ostaje nepoznanica da li će on biti uopšte u funkciji na narednim izborima, kako ćete te biračke spiskove primenite na izbore lokalnog nivoa i lokalnog karaktera, da li ćete formirati zbog vanrednih izbora na opštini Savski Venac biračke odbore širom Evrope i Srbije, zato što će se neko možda zadesiti van opštine Savski Venac, a ima želju da glasa za nekog predstavnika ili za neku listu lokalnih izbora. Jednostavno pitanje koje omogućava prvo vama uštedu u budžetu, da se takvi birački odbori ne organizuju.

Drugo, da date pojašnjenje – zbog čega je neophodno, da li će neko zbog svojih službenih, profesionalnih ili bilo kakvih obaveza koje ste naveli u obrazloženju biti van svog mesta boravišta i zbog čega je neophodno da takav glas bude u funkciji, kada se vrlo dobro zna kada će biti izbori, koliko traje predizborna kampanja, gde su biračka mesta. Svi dobijaju pozivnice od strane Zavoda za statistiku i svih opštinskih, republičkih, gradskih izbornih komisija obaveštenje gde se nalazi njihovo biračko mesto, u kojoj ulici, u kom radnom vremenu radi itd, sve ono što je opšte poznato.

Gospodine Markoviću, ne možete na ovaj način omogućiti, da kažemo da je od 38 hiljada stanovnika koji su evidentirani popisom na opštini Savski Venac, a bilo ih je 47 hiljada, jedna količina 10% stanovnika glasala van same opštine, bez kontrole biračkih odbora. Ko će iskontrolisati da li je to glasanje ispravno, tačno i da li su ti ljudi uopšte glasali? Kad ne postoji kontrola od strane biračkih odbora, onda u suprotnom, ako vi ovo ne prihvatite, nama birački odbori neće ni trebati, jer vi omogućavate da ja glasam iz opštine Štrpce sa KiM za lokalne izbore u opštini Savski Venac. Kako ćete vi to da proverite?

Nemojte zaboraviti da treba formirati birački odbor i u opštini Štrpce. Kako ćete to da izvedete, postavlja se pitanje, jer sam ja u datom trenutku službeno tamo obilazio ski centar zato što treba da se proda od strane države na Brezovici. Protivim se toj prodaji i otišao sam to da obiđem. Zadesio sam se u danu "D" kadu su izbori i ja sad hoću da glasam za predstavnika SRS, da on bude predsednik opštine Savski Venac, kako ću to da uradim? Tako što sam se tamo u tom trenutku pronašao i prijavio i u ovom navodnom jedinstvenom biračkom spisku ostaću do sledećih izbora ili do moje sledeće prijave zabeležen da sam u opštini Štrpce glasao za predstavnika SRS na lokalnom nivou u opštini Savski Venac.

Dakle, kada ove stvari razgraničimo i podelimo funkciju, obavezu i ulogu jedinstvenog biračkog spisak, jasno će doći svima mogućnost da mogu da glasaju za jedno pre podne, gde god da se nađu, na svakom biračkom mestu, na svakoj opštini po jednom. Tu birački odbori ne mogu da kontrolišu takvu situaciju i to je otvoreni prostor za manipulaciju.

Ako uzmemo novu brojku popisa koju je Zavod za statistiku objavio, videćete da je to pretumbavanje sa opština na opštinu, sa jedne adrese na drugu i te kako veliko i da to dodatno omogućava da teže funkcioniše ovaj još nepostojeći jedinstveni birački spisak.

Bez potvrde o biračkom pravu, gospodine Markoviću, nema izlaska na biračko mesto, nema glasanja bez potvrde o biračkom pravu. U suprotnom, moći ćemo da dajemo biračko pravo onome ko to možda ne može da ispuni zakonskim uslovima i onda će doći do zloupotrebe. Ima da uvozimo ljude iz opštine u opštinu ili iz druge zemlje u Srbiju do procesa izbora. Kada se završi proces izbora vratićemo ih nazad i puj pike ne važi, glasovi su stigli, nebitno koliko ima birača.

Posebno ću da podsetim na zloupotrebu koja se dešavala na vanrednim izborima u opštini Voždovac, da je SNS imala zadatak i obavezu da po svakom kandidatu prijavi na opštini Voždovac najmanje po 100 ljudi da bi obezbedila sigurnu pobedu za određeni cenzuz koji je njima bio neophodan. Nakon izbora ti ljudi su nestali sa opštine Voždovac, vratili se u svoje kuće, gde su bili, i evidentirano je neka favorizovana pobeda u kojoj je jasno stavljeno do znanja da su glasovi stigli sa strane, zapravo, da su uveženi po potrebi.

Da se to više nikada ne bi dešavalo jer ti ljudi funkcionišu po principu kišobrana, naočara, lekarskog, ginekološkog pregleda, đubreta, blokova, ne znam ni ja šta su sve delili, ne mogu da funkcionišu na osnovu prijave, ako tu prijavu na vreme nisu dostavili kao potvrdu o biračkom pravu i onda, posle tih izbora, ako se promeni adresa mora da prođe određeni vremenski rok koji će omogućiti da svoja prava ostvaruju kao i svi ostali, da izađu na biralište i da glasaju.

Zato, gospodine Markoviću, obavezno prihvatite ovaj amandman, da bismo sve ove nedoumice otklonili. Hvala.

Reč ima gospodin Šarović.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 15. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku glasi: "Dan posle raspisivanja izbora opštinska, odnosno gradska uprava koja ažurira birački spisak obaveštava građane da nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, mogu najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska podneti zahtev da se u birački spisak upiše da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u zemlji.".

Stav 2. tog člana glasi – uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se dokaz o mestu boravišta birača u zemlji. Drugim rečima, Zakon o jedinstvenom biračkom spisku omogućava građanima Srbije koji na dan izbora ne budu u mestu svog stalnog prebivališta da glasaju u mestu u kome borave. Međutim, Zakon isto tako propisuje obavezu da se dostavi dokaz o boravištu. Dakle, ne možete na osnovu reči, na osnovu ne znam ni ja čega, na osnovu slobodne volje doći u bilo koju opštinu i reći – ja ovde imam boravište, upišite me u birački spisak. Vašim predlogom za izmenu i dopunu Zakona vi brišete ovu obavezu.

Srpska radikalna stranka insistira da ova zakonska odredba ostane u postojećem zakonu. Zašto? Zato što vi na ovaj način zapravo sistemski stvarate uslove za sutra za izbornu krađu. Ovim vi stvarate uslove da jedan birač bude upisan u pet, deset ili 150 opština. Jedino je pitanje koliko će biti vredan od dana raspisivanja izbora pa sve do pet dana pred održavanje izbora, kada je poslednji rok da može prijaviti svoju želju da glasa i u nekom drugom mestu, odnosno u mestu u kome nema prijavljeno prebivalište, već u mestu gde ima boravište.

Vi ste, naravno, odbili zakon SRS. Obrazloženje koje ste dali je potpuno besmisleno. Vi kažete ovde - amandman se ne prihvata. Onda kažete – smisao odredbe člana 3. Predloga zakona je u tome da se biraču omogući da glasa u mestu u kojem će se nalaziti na dan sprovođenja izbora. Ovo, gospodine Markoviću, nije tačno. Odredbe člana 15. stav 1. omogućavaju biraču da glasa u mestu u kojem ima boravište. Vi ne možete tako što ćete izbrisati drugi stav to omogućiti. Time što to brišete vi samo suštinski vršite, praktično omogućavate da neko glasa van mesta prebivališta a bez podnošenja dokaza o mestu boravišta.

Da sam ja, gospodine, u pravu, a niste vi, svedoči čak i to obrazloženje koje ste dali uz Predlog zakona. Vi u Predlogu zakona, to vam je, da biste mogli ukoliko želite da proverite, na strani 3. obrazloženja – obrazloženje pojedinačnih rešenja u zakonu, gde kažete – u okviru razrade zakonskog rešenja kojim se biračima koji se na dan izbora ne nalaze u mestu prebivališta olakšava da ostvare biračko pravo Predlogom zakona omogućava biraču da podnese zahtev za upis u birački spisak prema mestu boravišta u zemlji, bez obaveze da uz zahtev podnese dokaz o mestu boravišta. To je suština. To ste i sami rekli u obrazloženju zakona. Dakle, da se nekome omogući upis u birački spisak, citiraću još jednom vaše obrazloženje, bez obaveze da uz zahtev podnese dokaz o mestu boravišta u zemlji.

Ovo rešenje je potpuno suludo. Ovo je potpuno iracionalno i ovo se ničim ne može opravdati, osim vašom željom da napravite nekakvu izbornu krađu na predstojećim izborima. Da biste pogledali koliko je ovo rešenje, odnosno da biste sagledali koliko je ovo rešenje loše, koliko je nekonzistentno i koliko nije u skladu sa drugim zakonskim propisima koji važe u Republici Srbiji, podsetiću vas na činjenicu da je ovo suprotno Zakonu o prebivalištu i boravištu građana.

Podsetiću vas i da smo nedavno raspravljali i doneli taj zakon. Nažalost, taj zakon je izglasan, ali tim zakonom ste policijskom službeniku u policijskim upravama dali ovlašćenje da ljudima, građanima Republike Srbije koji dođu u policijsku upravu, donesu zakonom predviđena dokumenta i zatraže da im bude prijavljeno, požele da prijave prebivalište ili boravište, vi ste policijskom službeniku dali ovlašćenje da odbije taj zahtev, ukoliko po njegovoj proceni onaj koji je došao da prijavi prebivalište ili boravište nema nameru da se tu trajno naseli ili da tu privremeno boravi.

Kako je moguće, gospodine Markoviću, da jednim zakonom predviđate da onaj ko donese dokument izdat od državnog organa, da to policijski službenik ne prizna, da zakonom propisan dokument nije dovoljan dokaz, a u drugom zakonu vi ukidate obavezu donošenja bilo kakvog dokaza, pa kažete – slobodna izjava volje? Dakle, ja dođem u opštinu i kažem – upišite me u birački spisak, i to je sada dovoljno. Ne postoji način, gospodine Markoviću, da ovo opravdate i da objasnite ovu razliku.

Kažete dalje u obrazloženju zašto ne prihvatate ovaj amandman – metodologijom vođenja jedinstvenog biračkog spiska obezbediće se da podnošenje svakog novog zahteva za glasanje prema mestu boravišta u zemlji od strane jednog birača istovremeno briše njegov prethodno podneti zahtev za glasanje prema mestu boravišta. Gospodine Markoviću, a šta ako ne bude jedinstvenog biračkog spiska? Zakon ne predviđa u ovom članu tu mogućnost. Vi na kraju kažete da će se primeniti postojeći birački spisak. Dakle, ukoliko bude jedinstvenog biračkog spiska, onda će to biti u redu. Ali, ako ne bude jedinstvenog biračkog spiska, što je u ovom trenutku, priznaćete, verovatnije, jer ako niste uspeli da ga napravite za prethodnih 11 godina, pretpostavljam osnovano da nećete uspeti da ga napravite ni za narednih šest meseci. Dakle, šta ako ne bude jedinstvenog biračkog spiska? Šta ako ta vaša metodologija, za koju, kako kažete, je neophodno korišćenje novih informacionih tehnologija, ako to ne bude funkcionisalo?

Vi ste nam pričali pre nekoliko dana kako ste ne znam koliko puta dobili odlaganje završetka tog posla, da je to trebalo biti u maju, pa su vam rekli – biće u junu, pa biće u septembru, pa u oktobru, pa u novembru. Evo, ističe polako i decembar, ističe i 2011. godina, a tog rešenja nema. Na osnovu čega vi tvrdite da ćete taj posao, koji niste završili 11 godina, završiti u naredna tri ili četiri meseca?

Treća stvar, gospodine Markoviću, na osnovu čega ćete i kako ćete vi to znati gde se neko prijavio? Vi ćete znati na osnovu baze MUP Republike Srbije, na osnovu baze koja postoji u skladu sa Zakonom o prebivalištu i boravištu, a ta baza podataka je znatno šira od one baze koja se odnosi na jedinstveni birački spisak. U jedinstvenom biračkom spisku imate matični broj, imate ime jednog roditelja, a u bazi MUP imate oba roditelja, imate matične brojeve oba roditelja i imate prebivalište i boravište oba roditelja. Znači, imate sve, imate znatno širu bazu.

Vi morate da se odlučite da li ta baza postoji i da li ta baza funkcioniše ili ne. Ako funkcioniše baza MUP, onda mi praktično imamo jedinstveni birački spisak. Ukoliko baza MUP ne funkcioniše, onda mi jedinstveni birački spisak nemamo. To je suština ovoga, gospodine Markoviću. Dakle, da biste došli do jedinstvenog biračkog spiska, nisu vam trebali tenderi, nije vam trebalo tri godine, trebalo je praktično samo ograničiti se i izvući podatke iz baze MUP Republike Srbije koji su potrebni i koji su propisani Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku.

Ovako dolazimo u situaciju da vi ni sami ne znate šta je tačno. Jedno ste napisali u obrazloženju zašto ne prihvatate amandman, a drugo, suprotno od toga, ste napisali u obrazloženju Predloga zakona. Jednu priču nam pričate kada govorite o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, a drugu priču pričate kada govorite o Zakonu o prebivalištu i boravištu građana. Onda, gospodine Markoviću, sedite tu, čačkate taj mobilni telefon i ne pada vam napamet da se uključite u raspravu i da narodnim poslanicima objasnite ono što vas pitaju, a sve naše primedbe su bile striktno u vezi sa primenom zakona. Ni jednog trenutka vam se niko nije obratio lično. Ni jednog trenutka vas niko nije uvredio.

Zaista vas molim, u ime građana, da konačno izađete i da date bilo kakvo obrazloženje za ovako besmislene zakonske odredbe, koje predviđate da sutra ili prekosutra, odnosno u ponedeljak Skupština usvoji.

Ovim ste vreme ovlašćenog predstavnika odavno iskoristili i još 10 minuta od vremena poslaničke grupe.

Da li još neko želi reč?

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nemanja Šarović, Aleksandar Martinović, Bojan Mladenović, Milan Avramović, Dušan Marić i Zoran Krasić.

Da li neko želi reč?

Ima reč gospodin Šarović.