Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika javlja za reč da koristi svoje pravo iz člana 286? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštenje o odsutnosti narodnih poslanika.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Mirko Čikiriz i Aleksandra Janković.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Olivera Dulića, ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Nebojše Ćirića, ministra ekonomije i regionalnog razvoja, pozvala da sednici prisustvuju i Maja Lakićević, viša savetnica u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Branislav Đelić, savetnik u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima 3. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O STANOVANjU
Pre nego što počnemo sa pretresom u pojedinostima, na osnovu člana 90. i člana 87, obaveštavam Narodnu skupštinu da će naš današnji radni dan proteći u otvaranju i zaključivanju rasprave u pojedinostima o sledećim predlozima zakona o kojima smo završili raspravu u zajedničkom načelnom i zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu.
Upravo sledi otvaranje rasprave u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama Zakona o stanovanju. Kada zaključimo tu raspravu biće otvoren pretres u pojedinostima o Predlogu zakona o izmeni Zakona o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije u uslovima ekonomske krize, pa zatim pretresi u pojedinostima od 5. do 9. tačke dnevnog reda, zaključno sa Predlogom zakona o izmeni Zakona o osiguranju, a kojoj će prethoditi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlogu zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privredne registre.
Ukoliko to bude zahtevao ritam našeg rada, radićemo i posle 18.00 časova.
Treća tačka dnevnog reda PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O STANOVANjU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Milorad Buha i Zoran Krasić.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaj Odbora za urbanizam i građevinarstvo.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 2. stav 1. i zatražio da se reči: "potrošačkih cena" zamene rečima: "referentnom stopom NBS".
Naime, ovo je deveti zakon na koji je SRS uložila amandman po istom osnovu. Naša sugestija je od prvog zakona, Zakona o budžetu, koji je prvo inaugurisao ovu promenu u načinu obračuna vrednosti i tražili smo i tada da se ne koristi pravni i finansijski termin: "potrošačke cene", nego da to bude: "referentna stopa NBS" zbog toga što je ona i monetarno i finansijski daleko adekvatnija kao korektivni faktor. Međutim, evo deveti zakon te nas odbijate u našem ispravnom stavu da se ta korekcija reši sa referentnom stopom NBS zbog mnogih problema na koje smo ukazivali u ovih devet zakona.
Suštinski ste morali napraviti, zbog štednje, a i zbog toga da se jednim zakonom reši sve ovo što ste rešavali u ovih devet zakona, a u ponedeljak ćemo početi i deseti zakon gde vršite iste korekcije kao što ste vršili u ovom zakonu.
Začuđuje jedna stvar, u obrazloženju ovog predloga zakona kažete da želite rešiti mnogobrojne zahteve za otkup stanova. Postavlja se pitanje zašto gotovo poslednjih dana usvajate zakon, a korektivni faktor je počeo da se primenjuje od 1. januara. Zašto ovaj zakon nismo dobili daleko ranije? Zašto niste jednim zakonom rešili sve ono što treba da se reši? Ova korekcija treba da se reši jednim zakonom. Ko zna koliko ćemo u 2012. godini imati zakona koje ćemo menjati, jedan isti pravno-tehnički i finansijski termin.
Evo, prošlo je godinu dana i vi kažete da želite rešiti mnogobrojne zahteve građana za otkup stanova. Zašto to nije učinjeno u januaru, u februaru itd? Očito je da ne želi da se izađe u susret građanima, jer da ste želeli u stvarnom smislu da pomognete građanima, vi bi to rešili u januaru, februaru ili martu, kada počinje redovno zasedanje.
Šta dalje kažete u obrazloženju? Promena načina plaćanja. Da li se promenom korektivnog faktora i zamenom određenog pravno-finansijskog termina vrši promena načina plaćanja? Ne vrši se. Umesto porasta cena na malo, sada će biti potrošačke cene ili referentna stopa NBS. Nije to promena načina plaćanja. Promena načina plaćanja je potpuno drugi vid, i pravni i finansijski.
Dalje kažete: "Kako podnosioci zahteva ne bi trpeli štetu zbog nemogućnosti obračuna otkupne cene stana, do čega je došlo usled toga što Republički zavod za statistiku od 1. januara 2011. godine, kao meru inflacije više ne objavljuje podatke o cenama na malo, već podatke o potrošačkim cenama, a prestao je sa objavljivanjem podataka o zaradama u privredi Republike." Godinu dana se čeka na ovaj zakon. Postavljam pitanje zašto to nije učinjeno u primerenom roku, zašto se čekalo toliko?
Po nama, ovo je jedan kozmetički zakon, zakon kojim ne rešavamo suštinsko pitanje, a suštinsko pitanje je kako na najjeftiniji način rešiti stambeno pitanje građana? Imamo, u okviru četvrte tačke dnevnog reda, Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u oblasti građevinske industrije, kojima ste probali učiniti određeni zaokret u ovoj oblasti, ali suštinski problem je ostao – da mi nemamo danas slobodno tržište, mi nemamo danas jeftinu izgradnju stanova, mi nemamo danas rešena pitanja jeftine stambene izgradnje.
Kakva nam je praksa u poslednjih dvadesetak godina? Na polju dodeljivanja stanova bila je prava pljačka. Krenulo je sa razbijanjem Jugoslavije, kada su u stambenim komisijama bili predstavnici Slovenije, koji su zadovoljili sve svoje potrebe i podelili na stotine stanova slovenačkim kadrovima. Da li je tu Srbija ustala da zaštiti sebe? Nije. Isto su to učinili i Hrvati. Prava pljačka je krenula onog trenutka kada je došlo do razbijanja Državne zajednice Srbija i Crna Gora. Sada u štampi možemo videti na stotine podeljenih stanova na nekoj nacionalnoj osnovi, bratskoj osnovi, kumovskoj osnovi itd.
Radoje Kontić, bivši predsednik savezne Vlade, dobio je stan od 342 metara kvadratnih. Kakve su zasluge tog čoveka, da on dobije takav stan? Znači, propustima vlasti, one vlasti i ove vlasti, da li je izvršena revizija? Najavljivana je od strane određenih institucija, pa i predstavnika ove vlasti. Da li parlament Srbije zna šta je u posedu ovog parlamenta, ko je dodeljivao stanove, na koji način su dodeljivani, na koji način su sprovođeni konkursi, da li su poštovani konkkursni uslovi i ko je sve učestvovao u toj pljački? Niko tu ništa ne zna. To je tragično. Da li u imovinskom stanju ovog parlamenta imamo iskazane knjigovodstvene podatke o stanovima? Nemamo. To je tragično i o tome se mora razgovarati.
Ovo su kozmetičke promene koje samo zamagljuju još i ovako tešku poziciju u kojoj se nalazi naša država. Zadatak ove vlasti je da se izvrši revizija, ono što ste najavljivali, i ona vlast je najavljivala reviziju. Međutim, nema ništa od toga.
Srpska radikalna stranka ne može prihvatiti ovaj predlog zakona iz formalno pravnih razloga, suštinskih razloga i, na kraju, obzirom da je kozmetički zakon, nema ni potrebe da iskazujemo svoje nezadovoljstvo ovakvim zakonom.

Pet minuta i 35 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe je iskorišćeno.
Da li još neko želi reč? Narodna poslanica Nada Kolundžija.

Želim samo da kažem da je vrlo zanimljivo što je prethodni govornik insistirao da se utvrdi kako su dobili stanove Todorović, Toma Nikolić, Aleksandar Vučić. Zaista mislim da je korektno. Krasić, takođe, koji je bio ministar. Dakle, mislim da je korektno i mislim da to nagoveštava ozbiljne promene u razumevanju odgovornosti SRS. Mi ćemo to podržati.

Iskorišćeno je 30 sekundi od vremena predsednice poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović, pa narodni poslanik Milorad Buha.
Nemate pravo na repliku. Nije izrečeno ništa i molim vas da ne dobacujete.
Dakle, podsetiću vas da na osnovu odredbi Poslovnika predsedavajući ima diskrediciono pravo odlučivanja o tome da li postoje razlozi za repliku ili ne, kao i da postoji član 106. koji podrazumeva da se govori o dnevnom redu ako je za vreme izlaganja narodnog poslanika praktično na ivici poštovanja odredbe o dnevnom redu, što je bio slučaj u izlaganju narodnog poslanika Milorada Buhe, jer je veći deo posvećen argumentaciji koja se odnosila na propise koji više nisu u primeni, a ne na propise koji će biti u primeni. Smatrala sam da to pomaže argumentaciji, pa tako, ako za sebe poslanik uzima za pravo da u argumentaciji koristi široko jedan poslanik, onda i svaki drugi poslanik ima to pravo i to ne može biti razlog za repliku.
Narodni poslanik Bojan Mladenović. Izvolite.

Hvala. Možete samo ovaj minut da uračunate. Minut je već istekao.

Uvek ću biti strpljiva, da ponovim da nikada ni jednom poslaniku nije pridodato vreme koje je iskorišćeno da se poslanici podsete na svoje obaveze iz Poslovnika i odredbi koje se tiču ponašanja, ophođenja, načina govora i pravila koja podrazumevaju da se govori o dnevnom redu, pa tako, da kada završi svaki govornik, kažem koliko je vreme zaista iskorišćeno od vremena poslaničke grupe, ili vremena predsednika poslaničke grupe i to vreme se razlikuje u odnosu na vreme na monitoru za onoliko koliko sam ja morala da iskoristim da bih vas podsetila šta su nam zajedničke obaveze.
Ukoliko smatrate da imate pravo da iznosite neistine o tome na koji način se meri vreme, utvrđeno Poslovnikom, onda ću morati da vas podsetim da je to ivici uvrede i omalovažavanja parlamenta. Da smo dovoljno smo često zajedno u sali, onda bi znali da nikada ni jednom poslaniku nije oduzeta ni sekunda od vremena koje mu je na raspolaganju. Izvolite.

Zahvaljujem. Što se tiče ovog amandmana kolege Milorada Buhe, dakle da se umesto indikatora potrošačkih cena uvede novi indikator, odnosno referentna stopa NBS i da se primeni u okviru ovoga zakona. Naime, Vlada Republike Srbije uvodi novi indikator potrošačke cene i to još početkom 2007. godine, ovaj indikator se spominje u Republici Srbiji i on je, da kažem uveden umesto indikatora cena na malo. Zašto i sa kojim razlogom, to možemo da pretpostavimo. Razlog jeste da u okviru indeksa indikatora cena na malo nisu obuhvaćeni neki proizvodi, odnosno u potrošačkim cenama nisu obuhvaćeni svi proizvodi koji su obuhvaćeni u indikatoru cena na malo. Ima ih daleko manje i to je osnovni razlog da bi se prikazala inflacija znatno manjom nego ono što stvarno jeste u Republici Srbiji.
Razlika je, pre svega, u obuhvatu proizvoda čije se cene prate kao u načinu obračuna njihovih fondera. Cene na malo prati, recimo cene građevinskog materijala, repromaterijala, repromaterijala za poljoprivredu itd, koji nisu obuhvaćeni indikatorom potrošačkih cena. Takođe, u indeksu potrošačkih cena znatno je manji udeo cena regulisanih proizvoda, znači, onih proizvoda koji reguliše i koje kontroliše država. To su upravo oni proizvodi čije cene, da kažem iz meseca u mesec se povećavaju, a koje država kontroliše, kao što su naftni derivati, saobraćajne usluge, komunalne usluge, električna energija, itd. Zbog toga je Vlada Republike Srbije uvela ovaj termin potrošačkih cena kojim smatramo da nije adekvatan za primenu kada se računa inflacija.
Samo u prvom tromesečju 2007. godine je ista inflacija, kada se gleda indeks cena na malo on je pokazao da je inflacija 1,2%, a ove potrošačke cene koje ste vi uveli govori da je inflacija u tom istom periodu bila svega 0,7%. Uzrok ovome je upravo manje učešće ovih regulisanih cena.
Međutim, kako god okrenete inflacija u Srbiji je prisutna i svakog meseca je ona sve veća i veća. Evo, i sada kada koristite ovaj indikator potrošačkih cena, u avgustu je ona bila 100%, u septembru 100,2%, u oktobru 100.4%, u novembru 100,9%. Kako god okrenete, kako god merite, koji god indikator koristite, vidite da je inflacija u konstantnom porastu. To je prva zamerka prilikom korišćenja ovog indikatora, za koji smatramo da treba da se promeni.
Druga primedba jeste na korišćenje ovog indikatora kao i drugih indikatora koji se pominju u ovom zakonu, a to je vreme koje je bilo potrebno Vladi Republike Srbije da uvrste ovaj indikator i druge indikatore u ovaj sam zakon. Napomenuo sam već jednom da se ovaj indikator pominje privi put početkom 2007. godine u Republici Srbiji, a ovaj indikator i svi ostali indikatori obuhvaćeni ovim zakonom su uvedeni kroz sve zakone krajem decembra prošle godine. Sada je kraj decembra, znači godinu dana vam je bilo potrebno da sve te indikatore, nema ih puno, možda tri, četiri koji su predviđeni ovim zakonom, godinu dana vam je bilo potrebno da ih primenite i da ih stavite u Zakon o stanovanju.
Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije zašto je to tako bilo sporno i šta je to bilo sporno da se ovaj indikator potrošačkih cena i drugi indikatori, da se primene u okviru ovog zakona i godinu dana vam je bilo potrebno da svega tri člana napišete i na taj način omogućite ljudima koji vrše otkup stanova da nastave da otkupljuju svoje stanove? Godinu dana su ljudi trpeli, godinu dana ljudi nisu znali otkupne cene stanova, samo zato što je Vlada bila isuviše ležerna i potrebno je bilo godinu dana da napiše svega tri člana.
Postavljam još jedno pitanje, smatram indikator potrošačkih cena koji nije primeren da nije dobar, smatram da amandmanom treba da se promeni i da to bude referentna stopa NBS i još jednom apelujem na Vladu da bude ozbiljnija, odgovornija, pogotovo kada su u pitanju interesi građana Republike Srbije, a ne da godinu dana trpe građani koji vrše otkup stanova, da godinu dana čekaju da se Vlada smiluje i da Vlada napiše svega tri člana zakona. Zahvaljujem.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Povodom ovdašnje priče koju smo malopre čuli od gospođe Kolundžije, govorio sam o tome da nema stvarne inicijative da se istraži sve ono što treba da se istraži. Sa druge strane, da usaglasimo ono što nije usaglašeno. Rekao sam, znači, revizija se mora izvršiti zbog mnogobrojnih zloupotreba. Sa druge strane, u računovodstvenom smislu, svaki titular mora jasno da zna šta je njegova imovina, vrednost njegove imovine, gde se ta imovina nalazi i sve ono što ulazi u to. Ova institucija, Skupština, a ni državna institucija Republike Srbije te podatke nemaju. To je žalosno i zbog toga imamo sve ono što imamo u praksi, a to je otvorena pljačka od strane određenih lobija koji su iskoristili svoj monopolski položaj, dodelili sebi stanove i izvršili kasnije otkup pod vrlo povoljnim cenama i posle tri, pet godina prodavali te stanove, dva, tri, pet puta skuplje. Hvala vam.