Peto vanredno zasedanje, 02.08.2012.

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS je gospodin Radojko Obradović. Povreda Poslovnika, izvolite.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Ne javljam se kao ovlašćeni, nego tražim informaciju vezanu za Poslovnik. Po članu 152. Poslovnika, svi zakoni koji se nađu u proceduri, moraju da se upute Vladi, odnosno Narodnoj banci Srbije ili Zaštitniku građana, koji takođe po zakonu mogu da budu ovlašćeni predlagači zakona.
Da li biste bili ljubazni da mi kažete, pošto već krećemo u raspravu, da li je stiglo mišljenje Vlade i Narodne banke Srbije, jer bi to sigurno pomoglo da ova rasprava bude kvalitetnija?

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da vas obavestim, Predlog zakona je otišao Narodnoj banci Srbije 01. avgusta 2012. godine, imamo kao dokaz fotokopiju. Ne postoji obaveza, po Poslovniku, da nam dostavi mišljenje, tako da do ovog trenutka ništa nismo dobili.
Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Laslo Varga

Savez vojvođanskih Mađara
Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o centralnoj banci, odnosno smena i izbor guvernera je važno pitanje u svakoj državi. To je važno pitanje i u mnogo bogatijim i uređenijim državama. Iz tog razloga SVM je, kada su ove teme bile na dnevnom redu, uvek sa oprezom i sa odgovornošću prilazio ovoj tački dnevnog reda, bilo da smo u određenim periodima bili u opoziciji ili bili deo vladajuće koalicije. Godine 2007. smo glasali za izbor tadašnjeg guvernera, gospodina Jelašića, kasnije smo podržali izmene Zakona o Narodnoj banci, kada smo već bili deo vladajuće koalicije, pa smo glasali za sadašnjeg guvernera nešto kasnije, tako da smo imali principijelan pristup ovom pitanju.

Od predstavnika predlagača smo čuli obrazloženje Predloga zakona i to jedno ekonomsko obrazloženje, pre svega, obrazloženje sa ekonomsko-stručnog aspekta. Mislimo da je ovo pitanje u ovom trenutku mnogo više političko i mnogo više pitanje evropskih integracija, tako da ću ja u svojoj diskusiji ovaj aspekt izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci pre svega apostrofirati.

Mogu odmah na početku pojednostaviti suštinu današnjeg dnevnog reda, to je praktično stvaranje uslova za smenu dosadašnjeg ili sadašnjeg guvernera Narodne banke i iz tog razloga ću pokušati sa tog aspekta da govorim o ovom predlogu zakona.

Iz svega onoga što sam rekao proizilazi da će poslanička grupa SVM glasati protiv ovog predloga zakona i to moram odmah na početku da kažem. Pokušaću da dam obrazloženje, zašto ćemo na taj način postupiti.

Pre svega postoje proceduralni razlozi zbog kojih smatramo da ovaj zakon ne treba podržati. Među tim svakako spada činjenica da se ovaj izuzetno važan zakon razmatra po hitnom postupku, bez organizovanja javne rasprave. Ako tu činjenicu uporedimo sa izveštajem o napretku Srbije za svaku godinu u procesu evropskih integracija, možemo samo konstatovati da je to jedan od problema koji je bio prisutan i koji na žalost, očigledno će i dalje postojati, jer je očigledno politička volja i dalje u tom pravcu.

Sa druge strane, možda bitniji proceduralni razlog našeg protivljenja je činjenica da, prema našoj oceni, ovaj predlog zakona nije sačinjen u skladu sa Poslovnikom. Naime, u članu 151. Poslovnika je definisano da se uz Predlog zakona dostavlja tabela o usklađenosti sa relevantnim pravnim propisima EU u situaciji kada takvi propisi EU postoje. U Predlogu zakona je navedeno da ne postoje odgovarajući propisi EU, što nije tačno. Obrazloženje Predloga zakona je manjkavo zbog činjenice da sadrži jednu neistinitu rečenicu i o tome ću kasnije mnogo detaljnije govoriti.

Treći proceduralni razlog je odsutnost konsultacija sa evropskim institucijama. Nisu sigurno konsultovane niti Evropska komisija, niti Evropska centralna banka u procesu izrade ovog predloga zakona, što je problem zbog činjenice što u ovoj oblasti, u oblasti regulisanja pitanja položaja centralnih banaka, prema propisima EU postoji standard, prema tome standardu je obavezna konsultacija, pre svega sa Evropskom centralnom bankom. Ugovorom o funkcionisanju EU, to je jedan deo Lisabonskog ugovora, članom 127. su države članice obavezne da sva ta rešenja, sve te predloge zakona koji se odnose na položaj centralni banaka pošalju na konsultacije i zatraže mišljenje Evropske centralne banke. Znam da mi nismo država članica, ali ukoliko to želimo da postanemo, onda bismo morali poštovati i ovaj proceduralni uslov ili proceduralni standard.

Pored svih ovih proceduralnih razloga postoje i mnogo važniji suštinski razlozi, zašto ne možemo da podržimo ovaj predlog zakona. Pre svega, o tome ću malo kasnije detaljno govoriti, ovaj predlog zakona nije usklađen sa pravnim tekovinama EU, što znači da Srbija, ukoliko ovaj zakon usvoji, prekršiće član 72. SSP kojim se obavezala da će svoj pravni sistem usklađivati sa pravnim tekovinama EU, jer ukoliko postoji jedan pravni akt koji je u ovom trenutku usklađen i koji nakon donošenja novog akta postaje neusklađen, to znači da mi kršimo, praktično, onu obavezu koju smo preuzeli u smislu obaveze da usklađujemo svoj pravni sistem sa evropskim pravnim tekovinama.

Sa druge strane, ovaj zakon predstavlja i kršenje ispunjenih obaveza za dobijanje statusa kandidata. Naime, u prethodnim izveštajima o napretku Evropske komisije je konstatovano da je Narodna banka Srbije u velikoj meri nezavisna, da Narodna banka spada među one nezavisne institucije čiji je položaj uređen na zadovoljavajući način.

Da podsetim, jedan od 10 uslova za dobijanje statusa kandidata je bio uređivanje ili podizanje nivoa nezavisnosti tih tzv. nezavisnih institucija. Dakle, to je bio jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata. Ukoliko mi jednu nezavisnu instituciju, odnosno nezavisnost jedne takve institucije na ovaj način dovedemo u pitanje, to znači da ćemo prekršiti ono što smo već jednom ispunili.

Najvažniji razlog zašto smo protiv ovog predloga zakona jeste praktično jedna tačka Lisabonskog ugovora, osnivačkog ugovora EU, najvišeg pravnog akta EU, a to je tačka 14/2 Protokola 4. Lisabonskog ugovora. Taj deo Lisabonskog ugovora reguliše pitanje evropskog sistema centralnih banaka i sadrži Statut Evropske centralne banke.

Šta je suština tog dela evropskih pravnih tekovina? Suština praktično, da pojednostavim, jeste da razrešenje centralnih banaka, prema propisima EU, je moguće samo u dva slučaja. Prvi slučaj jeste ukoliko guverner više ne ispunjava uslove za obavljanje funkcije. Dakle, više ne ispunjava uslove za izbor. Druga mogućnost je ukoliko on učini tešku povredu svojih dužnosti. To su dva jedina moguća razloga.

Dakle, ako pogledate najviši pravni akt EU, možete samo doći do zaključka da ni u kom slučaju ne postoji mogućnost da guverneru narodne banke prestane funkcija na način na koji je predviđen ovim predlogom zakona. Dakle, protiv njegove volje i uz neispunjenje ova dva uslova za razrešenje, o kojima sam govorio, nije moguće po sili zakona skratiti njegov mandat na ovaj način.

To je nedvosmislen stav Evropske komisije, što je inače Evropska komisija dokazala na primeru Mađarske, pošto je zbog jedne slične situacije, doduše ne sa guvernerom, nego sa ombudsmanom za zaštitu podataka ličnosti, pokrenula spor pred Evropskim sudom protiv Mađarske zbog kršenja osnivačkih ugovora EU. Dakle, zbog činjenice da je, u Mađarskoj je, inače, to urađeno novim ustavom, skraćen mandat jednoj nezavisnoj instituciji.

Dakle, suština je da države članice imaju samo dve mogućnosti kada se radi o načinu razrešavanja ili razrešenja guvernera centralne banke. Jedna je da preuzmu ova dva razloga iz Lisabonskog ugovora, da decidno prepišu u svoj pravni sistem ova dva razloga. Druga je da u svojim zakonima ne navode nikakve razloge, jer se u toj situaciji neposredno primenjuju odredbe Lisabonskog ugovora. To je suština i to je glavni razlog zbog kojeg je ovaj zakon neusklađen sa pravnim tekovinama EU.

Sa druge strane, i to je dodatna obaveza za države članice, biće obaveza i za nas, da pored poštovanja ova dva razloga za razrešenje, moraju sve države članice uspostaviti proceduru koja omogućava bezrezervno poštovanje ova dva razloga. Dakle, nemaju države članice, a u jednom trenutku nećemo ni mi, nadam se, imati mogućnost da bilo kakvu proceduru ustanovimo koja bi omogućila, bilo parlamentu, bilo predsedniku Republike, bilo predsedniku Vlade da, kršeći ta dva razloga, o kojima sam govorio, na neki način u nekom postupku razreši guvernera centralne banke.

Tu želim, pošto imam joj dosta vremena, da na jednom drugom primeru iz susedne Mađarske dokažem ovo o čemu sam govorio. Mađarski parlament je krajem prošle godine usvojio nov zakon o centralnoj banci, koji se inače bavio mnogim pitanjima, pre svega smanjenjem plate guvernera, ali u jednom delu se bavio i pitanjem ili procedurom razrešenja guvernera centralne banke. U tom prvobitnom zakonu, koji je prošle godine usvojen, predviđena je procedura prema kojoj na predlog predsednika vlade predsednik republike razrešava guvernera, ali posle jednog sudskog postupka koji se sprovodi pred sudovima za radne sporove. Dakle, prvo guverner ima mogućnost da pokrene radno-pravni spor i ukoliko odluka suda bude takva da sud ustanovi razloge za njegovo razrešenje, onda može na predlog predsednika vlade predsednik republike da razreši guvernera.

To je bila prvobitno predviđena procedura. Ni sa tom procedurom, dakle, praktično sudskom zaštitom položaja guvernera centralne banke, se Evropska komisija, odnosno Evropska centralna banka nije saglasila, pa je tražila od mađarskog parlamenta da izmeni zakon, i to u smislu da se nedvosmisleno utvrdi obaveza sudu da ne može nijedan drugi razlog da uzme u obzir prilikom razrešenja guvernera, samo ona dva razloga o kojima sam govorio. Dakle, ukoliko guverner izgubi, odnosno više ne ispunjava uslove za izbor, odnosno ukoliko učini tešku povredu svojih dužnosti. Mađarska je bila u obavezi da sa tom odrednicom dopuni taj stav zakona, praktično da ukine mogućnost čak i sudu da bilo koju drugu okolnost uzme u obzir.

Mislim da ovaj primer dovoljno jasno dokazuje neodrživost praktičnog rešenja da se jednim izmenama i dopunama zakona na ovaj način skrati mandat i da se razreši guverner.

Sa druge strane, i to je primer iz susedne države, mislim da ne treba podvlačiti značaj saradnje sa MMF. Međunarodni monetarni fond sve do trenutka usvajanja ovih izmena Zakona o Centralnoj banci u Mađarskoj nije bio spreman da započne nikakve pregovore, odnosno razgovore. Onog trenutka kada je taj zakon usklađen sa evropskim pravnim tekovinama, odnosno sa zahtevom Evropske centralne banke, stvoreni su uslovi za početak razgovora sa MMF. Bojim se da ćemo i mi veoma brzo doći u tu situaciju.

Dakle, ono što je bitno, naravno, za donošenje odluke je sve ovo o čemu sam govorio. Sa druge strane, postoji bezbroj izjava koje dramatizuju, koje fatalizuju ovu situaciju koja će se stvoriti. Moram da kažem da mi nemamo razumevanje ni za takve stavove, i to zbog iskustva koje smo stekli u protekle četiri godine. Nije ovo prvi put u proteklih četiri-pet godina da se ugrožava nezavisnost neke nezavisne institucije. Pre nekoliko godina, možda pre dve godine je ovaj parlament doneo svoj poslovnik o radu, koji je predviđao mogućnost da se utvrđuje odgovornost nezavisnih regulatornih tela i, naravno, da sankcioniše ukoliko utvrdi njihovu odgovornost. Na pritisak Evropske komisije mi smo sami sebi morali da promenimo, odnosno da izbrišemo praktično tu mogućnost. To je možda jedna mala paralela.

Verovatno je značajnija paralela sa reformom pravosuđa. Dakle, ima i tu puno sličnosti. Reforma pravosuđa je urađena na način da je praktično veliki deo opštinskih sudova ukinut, preimenovan u osnovne sudove i na taj način je nađena mogućnost da se ukine stalnost sudske funkcije. To je veoma, veoma slično onome što se u ovom trenutku događa. Naravno, činjenica je i da je prethodni guverner na jedan način smenjen. Nije on formalno smenjen, pošto je podneo ostavku, ali je praktično bio izložen takvom i medijskom i političkom pritisku da je na kraju dao ostavku.

To je isto primer iz neke bliske prošlosti, koji nam govori o tome da za dramatizacijom ove situacije i dramatizacijom posledica koje će nastati sigurno da nema osnova. Ali, ono što jeste činjenica, da će ovaj nov zakon i nove izmene zakona, sigurno načiniti štetu u procesu evropskih integracija Srbije. Mislim da to niko u sali nije spreman da ospori. Naime, ova nova vlada nema samo, veliki budžetski deficit, nego ima i jedan značajan deficit poverenja od strane evropskih institucija. Umesto da se poverenje gradi i povećava, na ovaj način sa jednim ovako krupnim korakom se to poverenje dodatno smanjuje.

Tako da, mislim da nisu neosnovane one najave koje nam govore o tome da ćemo se praktično za nekoliko nedelja naći u situaciji da za dobijanje datuma pregovora, odnosno za dobijanje datuma za početak pregovora više nećemo imati samo kosovski problem, nego ćemo imati ponovo problem položaja nezavisnih institucija. To bi bila ili to će biti sigurno jedna velika šteta u procesu evropskih integracija Srbije, ali ne mogu da zamislim izveštaj unapred evropske komisije koji će biti objavljen u oktobru da u delu koji se odnosi na nezavisne institucije, ne sadrži jednu žestoku kritiku onoga što se danas u parlamentu događa. To će naravno značiti praktiku u praktičnom smislu nemogućnost da Srbija u decembru dobije datum za početak pregovora.

Dakle, svi ovi razlozi koje sam naveo, nas navode na glasanje protiv ovog predloga zakona, a pripadnike vladajuće većine bi trebalo da navede na još jedno razmišljanje, odnosno još jedan krug razmišljanja o ovom predlogu zakona, jer će kasnije biti praktično nemoguće otkloniti one posledice koje će nastati. Neće biti mogućnosti da se te posledice isprave na način kako će se ispraviti u procesu, recimo, ili u odnosu na reformu pravosuđa. Jer, ako guverner bude smenjen, bude izabran novi guverner onda već nema mogućnosti za neko preispitivanje odluke. Sve u svemu, to je naš stav. Dakle, glasaćemo kao poslanici SVM protiv, još jednom apelujem da još jednom razmislite o svemu ovome. Hvala vam.

 
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, nemojte neke stvari da mešate. Znate, Republika Srbija je promenila Ustav, pa smo ponovo birali parlament i to nam niko nije prigovorio iz evropske komisije. Promenila je Ustav, birali smo ponovo predsednika Republike. Ako očekujete sudski postupak, onda treba da pogledate način na koji se postavlja guverner Centralne banke u Mađarskoj. Njega postavlja izvršna vlast, ne zakonodavna, ne najavne debate, nema zaštite, postavlja ga izvršna vlast. Kad je u pitanju samostalnost postoji razlika između samostalnosti i nezavisnosti. Narodna banka po Ustavu Republike Srbije koji je prihvaćen za sad o Evropske komisije, članom 95. kaže da je Narodna banka samostalna i da podleže nadzoru Narodne skupštine. Ovde je reč o izmenama i dopunama zakona, kojima se uvodi nov način vođenja Narodne banke. Postavljaju se nova regulatorna tela u Narodnoj banci. I, sasvim je logično da kada se jedan ovakav zakon donese sa novim ovlašćenjima i guvernera i drugih regulatornih tela da se po tom novom zakonu izabere i novi guverner. Da li će to biti stari i novi, to je sad neko drugo hipotetičko pitanje. Zavisi od predloga predsednika Republike, ali nemojte da ulazimo u to i da svrstavamo isto predsednika jedne države i predsednika Vlade sa Narodnom skupštinom. To ne može da bude isto. Zato i mora da postoji sudska zaštita od izvršne vlasti.
Gledajući praksu Evropske centralne banke, to je nadnacionalna organizacija i tamo mora da postoji sudska zaštita. Da pogledamo, Nemačka banka, Centralna banka, članove Izvršnog odbora postavlja predsednik države i to predsednika i potpredsednika jednog člana na predlog Savezne vlade, a preostala tri člana na predlog gornjeg doma parlamenta, dakle izvršna vlast. Austrijska centralna banka kao još jedna članica EU predstavlja očigledni primer, članovi Upravnog odbora guvernera, viceguvernera i još dva člana postavlja predsednik države, a sve na predlog Savezne vlade. Jedan ovakav način postavljenja guvernera Narodne banke, u Srbiji je daleko liberalniji, daleko slobodniji, nego što se to dešava u nekim zemljama koje su osnivači EU. Kad može više, može i manje, ovde je ipak u pitanju viši organ, u pitanju je zakonodavna vlast. Nije mi poznato da su sudovi osim Ustavnog suda preispitivali odluku o zakonodavnoj vlasti. Mislim da takvih primera u razvijenim demokratskim sistemima ne postoje.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Replika, narodni poslanik Laslo Varga. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Laslo Varga

Savez vojvođanskih Mađara
Pre svega ne morate da ulazite u debatu sa mnom, tu debatu ćete morati voditi sa predstavnicima, odnosno institucijama EU, pre svega Evropskom komisijom možda i sa Evropskom centralnom bankom. To je jedna stvar.
Druga stvar je da ste vi naveli primere na koji način se postavlja guverner Centralne banke, recimo, Nemačke. Danas nismo govorili i ja nisam govorio o načinu kako se postavlja guverner, to nije sporno. Sporan je način na koji se razrešava i to morate razumeti. Ni jedan organ ni jedne države članice EU nema mogućnost da razreši guvernera, osim u ta dva slučaja koja sam naveo, dakle, ukoliko više ne ispunjava uslove za izbor i ukoliko učini tešku povredu svojih dužnosti. Još jednom ponavljam, govorio sam o razrešenju i želim da ponovim primer iz bliske prošlosti. Evropska komisija je pokrenula postupak za neispunjenje obaveza iz osnivačkih ugovora protiv Mađarske, zbog toga što je donošenjem novog Ustava praktično skratio mandat jednoj nezavisnoj instituciji i to Ombudsmanu za zaštitu podataka ličnosti.
Stav Evropske komisije i biće na kraju stav Evropskog suda, da se mandat ne može skratiti ni u slučaju ukoliko najviša zakonodavna vlast, na primer narod jedne države promene Ustav, jer su ove funkcije, a to se posebno odnosi na funkciju guvernera, u tom smislu zaštićene.
Još jednom ponavljam, nisam govorio i nemojte vi u odgovoru govoriti o postavljenju, nego o razrešenju.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, gospodine Varga.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Ako ćemo baš da budemo tako precizni, onda mi navedite u kojoj odredbi Zakona mi razrešavamo guvernera?
Znači, odredbe koje postoje u Zakonu o Narodnoj banci o razrešenju guvernera se ne menjaju, one ostaju, nisu predmet izmena i dopuna ovog zakona.
Nemožete jedan organ koji je ustavna kategorija, koji se precizno definiše zakonom, da tim zakonom menjate način izvršenja njegovih obaveza, a da staro rukovodstvo ostane. U tome je problem. Da se ne menja, ne bi ni mogli da u prelaznim i završnim odredbama postavimo uslov za novo rukovodstvo Narodne banke Srbije.