Poštovani predsedniče, gospođo ministarka, obzirom da su mi iz režije javili da imam tri minuta fore da ovo izlaganje spakujem, onda bih rekao da je lek u Srbiji sveta reč koja je kletva i zakletva među našim narodom.
Slavni bivši režim se pobrinuo da taj sveti medikament izbaci ljudima iz ruku zbog toga što su potpuno osiromašili, a izbaci ga i fabrikama iz proizvodnog procesa jer su i fabrike takođe potpuno osiromašile na raznorazne načine.
Primera radi, pošto se bavim pulmologijom, u kojoj ima jako skupih lekova, ako su skupi onda su u principu iz novije generacije i da bi bili efikasni ljudi mora da ih koriste onako kako im se propiše. Do pre dve godine je bio slučaj da kada primetite da vam je pacijent nešto od lekova propustio i to mu saopštite u ordinaciji, on se postidi i pocrveni, ne zna otprilike kako da se ponaša. U zadnjih godinu dana zaslugom ovog režima koji je bio pre nas, oni su potpuno osiromašili, tako da su počeli da se hvale u hodnicima ko je manje lekova bio kadar da kupi i da nabavi. Tako uđu u ordinaciju, pa kažu – ja sam od svega toga nabavio jedan ili nijedan, ja sam došao na savet, razgovor i tome kraja nema.
Obzirom da je ovo mali korak da se popravi stanje u zdravstvu, bar u farmaceutskoj industriji, nadam se da neće biti poslednji i nadam se da se više nikad u našem zdravstvu neće dogoditi da se odreknemo nekog matičnog soja, koji je recimo bio slučaj sa pencilijumom, koji nam je poklonio predsednik Amerike Teodor Ruzvelt, a koji je izbačen iz upotrebe iz Beograda kao matični soj koji je naravno donosio profit našoj državi. Izbačen je sa obrazloženjem da bi možda mogao da iscuri, da išeta u grad Beograd i da onda napravi neku alergijsku manifestaciju. Po tome bi trebalo sprečiti transport penicilina kamionom, može se kamion sudariti pa napraviti istu takvu štetu. Obzirom da smo imali taj penicilijum, da smo ga izgubili, da je on donosio dohodak ovoj državi, obzirom da smo zahvaljujući propasti "Galenike" i mnogih drugih firmi izgubili mnoge licence, obzirom na to da Agencija za registraciju leka, za davanje dozvole za promet, za davanje raznoraznih saglasnosti, potroši kako kome od domaćih i inostranih farmaceutskih kuća po nekoliko meseci do čak nekoliko godina, sve to naravno poskupljuje lekove i nadam se da ubuduće ovo ministarstvo i ova vlada neće imati problema sa tim da brže reaguje na takve nepravilnosti, da ograniči vreme izdavanje dozvole za lek, vreme izdavanja raznoraznih saglasnosti, kao što će recimo stimulisati tu agenciju koja neće naplaćivati ove dažbine pri izvozu, da eventualno pomogne proizvođačima i oko izvoza i oko nalaženja tržišta za lekove i raznoraznih sugestija i analiza koje bi trebalo proizvođačima dostaviti, dati prosto, da bi se skratilo vreme koje im je potrebno da neki lek stave u proizvodnju, u promet i da time ostvare značajne uštede i profit našoj zemlji.
Obzirom na sve to što sam rekao, nadam se da, i da se slažem naravno sa diskusijama, naročito mojih prethodnika, Predraga Mijatovića i Branislava Blažića, da je vreme ograničeno, ja bih time završio u nadi da ćemo nastaviti sa reformama zdravstva u svim segmentima. Hvala vam.
