Hvala.
Vezano za vaše poslednje pitanje dajem obaveštenje da ću sutra za 9,30 časova zakazati konstitutivnu sednicu Odbora za kulturu. Postignut je dogovor i sutra ćemo imati formiran Odbor za kulturu.
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, juče smo imali prilike da čujemo od premijera Vlade RS da je ova Vlada za 100 dana uradila više nego sve prethodne vlade za mandat od četiri godine. I sa time mogu da se složim. Ni jedna vlada RS do sada Narodnoj skupštini nije predložila zakon koji kao posledicu ima da nakon izglasavanja radnici u javnom sektoru za manje od mesec dana stupaju u štrajk. Konkretno, radi se o Zakonu o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru. Liberalno demokratska partija oštro je kritikovala taj zakon i nije glasala za donošenje takvog zakona jer je zakon bio demagoški i sve ono što smo imali prilike da čujemo u ovoj sali ukazivalo je na činjenicu da tim zakonom treba da napravimo uštede u budžetu time što će maksimalna plata i zarada biti 165.000, kao da svi radnici u javnom sektoru su direktori ili šefovi pa imaju tako velike plate.
Mi u LDP zalagali smo se i zalažemo se i danas za reformu javnih preduzeća, za utvrđivanje monopolista, a ne da se sva javna preduzeća i ustanove svrstaju u isti koš. Da je to demagogija govori i činjenica da nemamo departizaciju urađeno iako je to bilo predizborno obećanje u javnim preduzećima, već imamo činjenicu da se npr. za direktora "Kolubare" postavlja čovek koji je ranije držao pečenjaru.
Koje su posledice ovog zakon? Posledica je ne samo što direktor ima smanjenu platu, to je u redu, posledice su sledeće – da radnici sa najnižim primanjima imaju smanjenu platu za čak 40%, tako kuvarice, portiri, vozači danas po ovom zakonu primaju platu od 18.400 dinara, koja je ispod republičke minimalne zarade. Da li je to bio cilj ovog zakona? Da li mere štednje treba da osete samo najugroženiji građani? Ako se uzme u obzir činjenica da kod državnih službenika i nameštenika u celom javnom sektoru koeficijent za obračun plata je uračunat i topli obrok i regres onda možemo da kažemo da čistačice, kuriri, portiri za svoj rad mesečno primaju u stvari 9.000 dinara. Zato postavljam pitanje gospodinu Mlađanu Dinkiću – koji je to koeficijent toplog obroka i regresa sadržan u koeficijentu osnove plate prema delatnostima iz Uredbe o koeficijentima za obračun plate zaposlenih u javnih službama, kao i u čl. 13. i 43. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika?
S obzirom da je na čelu Socioekonomskog saveta imenovan premijer Ivica Dačić, koji je tom prilikom izjavio da se zalaže za principe jačanja socijalnog dijaloga, očekujem da će mi odgovoriti na sledeće pitanje – da li je ostvaren dijalog tripartitnog tela pre donošenja ovog zakona obzirom da zaposleni iz javnog sektora štrajkuju? Da li je to rezultat principa jačanja socijalnog dijaloga i da li je ovo jedna od mera štednje, i ako jeste koje će efekte ostvariti obzirom da se ta mera odnosi na najugroženije radnike ili ćemo imati više socijalno ugroženih radnika koji će pasti na teret države? Zahvaljujem.

Hvala.
Moram da postavim pitanje poslaničkoj grupi DS pošto ovde imam dokumente gde je narodni poslanik Ivan Jovanović ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS koji će pravo iz člana 287. Poslovnika Narodne skupštine iskoristiti na ovoj sednici, a imam prijavljenog i gospodina Petra Kuntića. On je iz te poslaničke grupe, ali nije ovlašćeni u ime poslaničke grupe. Na osnovu toga ne mogu da vam dam reč. Ako menjate mogu da dam gospodinu Kuntiću reč, a gospodin Ivan Jovanović neće imati reč.
Isto važi i za poslaničku grupu SNS. Imam prijavljenu Jevtović Vukojičić Milanku, a imam prijavljenog i gospodina Vučetu Toškovića. Jedan predstavnik poslaničke grupe može da postavi pitanje.
Gospodine Mićunoviću, imamo li odgovor?
Narodni poslanik Ivan Jovanović ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za premijera Ivicu Dačića. Juče se navršilo 100 dana rada nove vlade i osim hvalospeva čelnika vladajuće većine u medijima nismo mogli čuti puno razuma i realnosti. Razum i realnost bi pokazali, odnosno mogli bi građanima Srbije reći da su rezultati vladajuće većine u prethodnih 100 dana poražavajući. Urušavaju se sve institucije i partokratija je na delu više nego ikada. Imenuju se partijski funkcioneri za guvernera Narodne banke. Negativna kadrovska selekcija izaziva zgražavanje građana Srbije.        
O rezultatima nove vlade građani Srbije najviše mogu da sude po sopstvenom džepu. Ono što su mogli prošle godine da kupe za svoju platu, ove godine ne mogu. Isto to važi i za 2010. i za 2009. godinu. Po tome se najbolje vide rezultati rada nove vlade.
Ugrožena je sigurnost građana donošenjem Zakona o amnestiji za brojne kriminalce. Ugroženi su mnogi lokalni i regionalni projekti.
Trećeg novembra 2010. godine Kraljevo je zadesio razoran zemljotres. Tadašnja vlada Republike Srbije je reagovala i zbrinuti su mnogi građani koji su ugroženi tim zemljotresom. Dvadeset i pet stambenih zgrada u Dositejevoj ulici u Kraljevu je ušlo u proceduru dobijanja kredita od Centralne evropske banke i Evropske investicione banke, kako bi se te zgrade urbano regenerisale. U tim zgradama živi oko 400 porodica, uglavnom socijalno ugroženih.
Početkom oktobra, Mlađan Dinkić je imao sastanak sa gospodinom Korbinom iz Evropske investicione banke. Procedura, što se tiče izgradnje ovih zgrada, došla je do kraja. Svi projekti su urađeni, sva dokumentacija je prikupljena. U tome su učestvovali i sami građani koji su zainteresovani. Centralna evropska banke je odobrila svoj "grant". Evropska investiciona banka je bila na kraju. Na sastanku sa gospodinom Korbinom, Mlađan Dinkić je rekao da Vlada više nije zainteresovana da pomogne ove građane.
Pitam premijera, Ivicu Dačića, da li je ovo tačno? Da li je to stav Vlade? Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Milanka Jevtović Vukoičić ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedniče Skupštine, predsedavajući, uvažene kolege poslanici i poslanice, građani Srbije, moje je pitanje je upućeno ministru finansija i privrede. Ono glasi – da li i u kom roku se može pomoći fabrici automobila u Priboju u pronalaženju strateškog partnera ili na drugi način kroz podsticaj i stvaranje povoljnih uslova? Zašto? Da ne budem patetična, znam da u mnogim gradovima Srbije ovakvih preduzeća ima, ali između građana Priboja i fabrike automobila je znak jednakosti. Pitanje opstajanja, života na ovom prostoru vezan je isključivo za privredni oporavak fabrike automobila u Priboju.

Prethodni režim, odnosno prethodni režimi svojski su se trudili da se Srbija završava negde na Zlatiboru. Naime, Priboj je pogranična sredina. Priboj je siromašna sredina. Priboj je jedina opština u Republici Srbiji čiji građani, sa dve trećine njene teritorije, da bi došli do sedišta i svih važnih institucija četiri puta treba da pređu državnu granicu. Država i sada učestvuje u subvencijama ovog preduzeća. Bivši režim svojski se potrudio da iz Priboja iseli sve važne institucije, kao što su sud, organ za prekršaje, Nacionalna služba za zapošljavanje, šumsku upravu i mnoge druge institucije.

Zašto je ovo pitanje upućeno baš ministru finansija i privrede? Iz prethodnog pozitivnog iskustva radnika "FAP", jer se u jednom prethodnom periodu ministar Dinkić lično angažovao da se proizvodi fabrike automobila, odnosno kamioni nađu na tržištu Republike Srbije putem kupovine od strane javnih komunalnih preduzeća. Statistika, kao nauka, je neumoljiva igra brojki, tačnih brojki. Demografi prognoziraju, s obzirom da su migracije stanovništva, i sada sa ovog područja, velike, da ukoliko ova vlada i ministar Dinkić ne učine nešto da do ekonomskog oporavka opštine Priboj dođe, prilikom sledećeg popisa stanovništva u ukupnoj strukturi stanovništva najveći procenat činiće starci.

Moje drugo pitanje odnosi se na ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike, a ono glasi – da li i u kom roku se planira izrada socijalne karte, kao najznačajnijeg dokumenta u merenju socijalno-ekonomskog stanja stanovništva jedne države, ali i kao značajnog parametra u izradi mnogih strateških dokumenata, pre svega iz oblasti socijalne zaštite? Razlog za postavljanje ovog pitanja je jednostavan. Nepostojanje socijalne karte, kao najznačajnije baze podataka socijalno-ekonomskog stanja stanovništva. Hvala.