Hvala.
Gospodin Đurić, pravo na repliku. Izvolite.

Verujem da je gospodin Bajatović dobio aplauz kao direktor "Srbijagasa" i u tom smislu mogu da razumem njegovo izlaganje, ali fali onaj deo vaše argumentacije kao potpredsednika SPS, vladajuće partije. Vi sve vreme govorite o tome kako Vlada do sada nije imala razumevanja za vaš ekonomski racionalan pristup sa kojim se ja u nekim tačkama slažem. Izvinite, na vama, vašoj partiji, prošloj vladi i na ovoj vladi koju ponovo činite je odgovornost za to što se nije ponašala drugačije. To moram da kažem zbog toga što mislim da to nije fer prema ovoj skupštini i prema građanima. Vi uvek možete da održite ovakav govor. To često činite u javnosti, ali se onda posle toga ništa ne događa.
Zbog toga insistiram da Vlada odgovori, nažalost, ovde nije ministarka energetike, tu je gospođa Grubješić, ali možda neke odgovore može i ona da da. Iz ovoga što vi govorite nema nikakve garancije da će se situacija promeniti. Propustili ste da kažete neke stvari - koji to delovi srpske privrede najviše duguju? Najviše duguju državni, društveni, kvazidržavni sektor, najviše duguju kompanije i preduzeća. To nisu kompanije, to su preduzeća u restrukturiranju koji se godinama drže na veštačkom disanju i ne znam kako ćete da ih skinete sa te vrste državne pomoći, pogotovo što vi govorite suprotno od onoga što govori predsednik vaše partije i predsednik Vlade Srbije.
Znači, ovo što vi ovde govorite je potpuno suprotno njegovom ekspozeu, tom njegovom pristupu široke socijalne pravde gde niko neće biti otpušten, gde će sva preduzeća biti sačuvana i da će se tako Srbija izvući iz krize. Ako hoćete da sredite tu situaciju, onda te firme više ne mogu da postoje. One propadaju. Ti ljudi koji su u njima formalno zaposleni, ostaju bez posla. Sa druge strane se smanjuju dugovi koje oni prave. Dakle, državni sektor, javni sektor je najveći dužnik. Toplane su državne, lokalne, a to što one prave gubitke je cena politike stranaka koje vrše vlast, pre svega na republičkom nivou, vrlo brzo završavam, a onda izgleda i po celoj Srbiji, ako prekomponujete i upodobite vlast, što je očigledno intencija.

Hvala.
Reč ima Dušan Bajatović. Izvolite.

Gospodine Đuriću, potpuno se slažem sa vama. Samo crno-bela slika srpske privrede gde biste vi uzeli sekiru i sve to isekli. Čini mi se da je to film koji smo već gledali.
Dakle, jesmo vodili socijalnu politiku. U Zakonu o javnim preduzećima piše da javna preduzeća mogu obavljati neke poslove koji ne moraju biti nužno profitabilni ukoliko je to od javnog interesa. Okej, ali smo sada preterali. Niža cena 30% nije nešto i kada se izračuna koliko je to sa čime smo mi mnogo pomogli, jednostavno u ovom momentu treba da idemo ka fazi izlaska iz ekonomske krize. Vi ste u pravu, to su uglavnom državna, velika preduzeća i sistemi koji nam trebaju, ali ne možemo da ostavimo Beograd da se smrzne, Novi Sad da se smrzne, domaćinstva da se smrznu. To ne možemo da uradimo. Moraćemo oko toga da se dogovorimo.
U pravu ste, rekao sam u delu ovog izlaganja da ćemo morati da podelimo ta preduzeća na ona kojima vredi pomagati, koja imaju tržište, tehnologiju, zaposlene i sve ostalo, jer ko će da im pomogne ako država neće? Da li nam trebaju ti ljudi, da li nam trebaju ta radna mesta? Ako imaju perspektivu, ako je to ekonomski utemeljeno, ako nije, to je kao priča o zakonu o bankrotstvu. Ako je neko potpuno pred bankrotom, ne treba ga održavati, nego treba sve učiniti da zakon po tom pitanju bude primenjen da slučajevi bankrota ili stečaja traju 60 dana, a ne šest godina, kao izvor pljačke i korupcije. Tu se slažemo. Mislim da to nije tako lako uraditi. Ne mogu toplane da plate ono što naplaćuju godinu dana u četiri meseca. To tehnički nije moguće.
Mislim da smo se dobro razumeli. Pitali ste za koje resurse, nemam sada vremena da se vratim na to. Dakle, imamo za sada kredite, imamo povećanje naplate, imamo uvođenje socijalne karte, imamo još neke mehanizme koji bi mogli da nas dovedu do povećane naplate, ali to je sve što možemo da uradimo. Ostalo ćemo morati zajednički da peglamo u dogovoru sa Vladom Republike Srbije.

Hvala.
Reč ima gospodin Đurić.

Opet mi je žao što Vlada ćuti. Voleo bih da čujem kredibilan odgovor šta će se desiti i kako ćete to realizovati? To možete da pripišete i našem, kako da kažem, ideološkom neslaganju. Vi mislite da država treba da bude više na tržištu, više u investicijama, ja mislim da treba da bude manje i mislim da su argumenti na mojoj strani, ali da ne polemišemo previše o tome.
Danas je 2012. godina. Pričamo o preduzećima koja su suštinski propala 90-ih, a neka od njih čak i pre toga, a onda ih 10, 11, 12 godina održavamo veštački.
Veliko je pitanje da li ljudima u tim firmama, da li poreskim obveznicima, da li tržištu i svim građanima Srbije time činite uslugu ili činite štetu? Da se u međuvremenu pristupilo pravom restrukturiranju, da su bankrotirale, propale, prestale da rade neke od tih firmi koje očigledno nemaju perspektivu, u međuvremenu bi se tržište razvilo na drugoj strani, proizvodnja tih ili sličnih roba i usluga bi se razvila na drugoj strani, neki od tih ljudi bi u međuvremenu mogli da dobiju posao, da se prekvalifikuju, dakle, vi biste imali mnogo manji problem nego što ga danas imate. Vi imate, zapravo, u dobrom delu srpske privrede čitave ljude koji su skoro ceo svoj radni vek proveli u preduzeću koje je u dubiozi, u gubitku, u restrukturiranju, koji zapravo nikada nisu radili do kraja onaj posao za koji su se obrazovali, školovali i nisu mogli da pokažu koji su njihovi potencijali.
Vi ste rešili 2008, 2009. i 2010. godine da preuzimate neke od tih kompanija. Kažete da su te investicije bile dobre, ali očigledno je da je ta situacija više neodrživa i ne možete vi da upravljate njima, to prosto nije ni posao "Srbijagasa", to užasno deformiše tržište, to donekle sprečava i privatne investicije i razvoj privatne inicijative, ali da ne ulazimo sada u ta teorijska i praktična pitanja.

Hvala.
Reč ima gospodin Bajatović.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Možda se mi ideološki razlikujemo i sigurno se ideološki razlikujemo, ali vas ponovo upozoravam, vi zastupate klasičan liberalni ili neoliberalni model, po kome kažete – sve je to crno-belo. Nije sve crno-belo. Slažem se da je jedan deo preduzeća odavno morao da završi sa stečajem, ali jedan deo preduzeća predstavlja zdravi deo srpske ekonomije.
Danas ima sigurno od 600 propalih privatizacija barem 60 ili 100 preduzeća koje bi vredelo oporaviti. Ali, ako ste vi neodlučni, ko će to da radi? Nema dovoljno stranih investicija. Nema dovoljno interesovanja za sve to. Onda to mora neko da radi. Nekog drugog osim države ne vidim.
Dalje, ta priča oko privatizacije, evo, imamo ovde gomilu privatizacija gde se nije mešala država, koje su preuzeli privatnici sami po sebi. Nekad za malo para, nekad namešteno, nekad su za kilo ribe ubijana preduzeća da bi ih neko kupio. Šta smo postigli?
Dakle, bio bih vrlo oprezan u tom pristupu da li država treba da pomaže. Oprezan iz dva razloga. Prvo je da se država ne meša. Ne mislim da "Srbijagas" remeti tržište. Daću vam i primer. Mi proizvodimo robu u "Azotari" po berzanskim cenama. Dok god imamo robu po berzanskim cenama, nema mešetara koji radi po cenama većim od berzanskih. To je prošla Vlada dobro procenila. Da nismo uzeli "Agroživ", kolika bi bila cena piletine i ko bi radio proizvodnju piletine i gde? Sigurno ne u Srbiji i ne po ovim cenama.
Neki se smeju tom izrazu "ekonomski patriotizam" i ja ga lično kao ekonomista ne prihvatam, ali moramo malo da mislimo i na sebe. Druga stvar, ozbiljno mislim da nema dovoljno interesa da se ovde sada, u vreme ekonomske krize, toliko ulaže. Ko će da pomogne tom narodu? Od čega će ti ljudi da žive? Moramo i o tome da mislimo. Da li to nešto košta državu? Da. Da li je to posao države? Da. Nisam siguran da država, ukoliko se drži tržišnog principa u rukovođenju tim preduzećima, remeti tržište. Naprotiv, postoje veoma dobri primeri državnog upravljanja gde država ne remeti tržište. Hvala.

Hvala.
Izvolite, gospodine Đuriću.

Ne bih se javio, ali gospodin Bajatović je izneo klasičnu optužbu da sam klasičan liberali ili neoliberal. Ne kažem da je situacija crno-bela, samo kažem da kad odlažete ono što je neminovno 10 godina napravite štetu građanima i to je socijalno neodgovorna politika. To je zapravo negacija, onoga o čemu vi govorite, socijalne odgovornosti.
Vi stalno sve građane, sve poreske obveznike posmatrate nužno kao jednu celinu. To nije tačno. Kada vi pomažete jednima i kada to činite neefikasno i predugo, vi nanosite direktnu štetu drugima. To nije fer u modernoj državi. To nije fer u zemlji, u društvu koje ima pluralističke interese pojedinih grupa. Preći ćemo u sociologiju, a nemamo više vremena. Hvala.