Reč ima narodni poslanik Dušan Bajatović.

Gospodine Mihajlov, ne sumnjam da ste vi veoma informisan čovek. Sve te podatke koje tražite imate na APR. Nisam dužan da ih držim na sajtu "Srbijagasa".
Tamo piše – povećanje broja zaposlenih u konsolidovanom bilansu su po osnovu preuzimanja supsidijara. U "Srbijagasu", su za četiri godine ovog menadžmenta zaposleno manje od 60 ljudi, a preuzeli smo i južni tok i Banatski dvor i osiguranje i sve ostalo što ide. Prema tome, dovoljno je da znate da čitate konsolidovani bilans. Ako ne znate, siguran sam da vaše kolege znaju. Ne radi se o nikavim hiljadama zaposlenih, nego kad se radi konsolidovani bilans onda su svi supsidijari tu. To je znači azotara i MSK i sve ono što je u sastavu "Srbijagasa". To je u kampanji pogrešno korišćen podatak.
Dakle, te podatke o kojima vi govorite, imate na APR i možete da ih pogledate. Jedino nemate tekuću, kratkoročnu zaduženost po "over draftovima", ali ste iskusan čovek i mogli ste, putem poverenika za javno informisanje, ili direktnim pismom, možda biste dobili odgovor. Da izboksujete podatke koje vam nije dala Vlada ili nije dao "Srbijagas", ako baš teramo mak na konac. Nisam siguran da tu situaciju, u kojoj niste bili objektivno dobro informisani kao poslanici, pokušate malo politički zloupotrebite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov i time zatvaramo krug.

Mene razočarava činjenica koju sam čuo, da mi narodni poslanici treba da boksujemo podatke o stanju u našim javnim preduzećima. Da treba okolo da idemo, preko poverenika, da se verovatno tužimo, žalimo Strazburu, UN da bi dobili podatke o stanju u "Srbijagasu", koje je javno preduzeće.
Ako ste rekli, da ako država smatra, da postoji obaveza da "Srbijagas" subvencioniše jedan deo troškova gasa građanima Srbije, isto tako o tom zakonu gde "Srbijagas" ima svoju javnu ulogu, javnu funkciju, mora da postoji obaveza ili bar moralna obaveza da se isti takav izveštaj da građanima, da ovoj skupštini, da Vladi. Da Vlada to predstavi nama kada se raspravlja o ovoj tački, a ne da mi narodni poslanici moramo da se boksujemo po Srbiji, da bi dobili podatke o stanju "Srbijagasa".
Vrlo dobro znamo šta su subsidijari, šta je ovo i šta je ono, ali taj podatak hoćemo da dobijemo kao prilog ovog predloga zakona, hoćemo da dobijemo od Vlade, a ne da idemo po Srbiji i da se boksujemo za podatke. Mislim da to nije ni ton, ni način na koji treba u ovoj skupštini da se razgovara, da poslanici idu po Srbiji, da se boksuju za podatke. To je za mene krajnje neprihvatljivo.

Hvala.
Završili smo sa replikama.
Narodni poslanik Zoran Ostojić nije tu, pa sledeći reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Kovač.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo potpredsednice Vlade, tačka dnevnog reda je ovaj predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije i ova rasprava je pokazala koliko podataka je potrebno narodnim poslanicima da kvalitetno donose odluke i koliko tih podataka nema u zakonima o kojima raspravljamo.
Tema je Predlog zakona o davanju garancije, ukupno 190 miliona evra kod sedam komercijalnih banaka. Kakav uticaj ovaj zakon ima na javni dug? Koliki je u stvari javni dug? To pitanje i ta polemika se otvorila u javnosti u poslednjih nekoliko meseci. Ispostavilo se da postoji nekoliko različitih zakona koji imaju različiti obuhvat. Narodna banka vodi svoju metodologiju obračuna javnog duga, Vlada Republike Srbije vodi svoju metodologiju. Po metodologiji Vlade Republike Srbije javni dug je pre mesec dana bio oko 16 milijardi evra. Posle toga je došla emisija evroobveznica od milijardu. Dug NBS oko milijardu i 700 miliona evra nije obračunat po toj matematici, 500 miliona evra negarantovanog duga lokalnih samouprava, milijardu i 300 miliona evra koji se duguju po izvršenim uslugama isporučenim robama, privredi i raznim drugim subjektima. Sve je to javni dug.
Kakve to efekte ima na ekonomiju Srbije? Nije moguće da nema nikakve efekte. Ti dugovi moraju da se vraćaju. Godine 2007. u budžetu su troškovi kamate bili oko 50 miliona evra. Godine 2013. troškovi kamata bez glavnica su 850 miliona evra, 20 puta veći. Ako neko kaže da zaduživanje i trošenje mimo granice i mimo mere nema nikakvog efekta, taj ne zna elementarne stvari.
Potpuno se slažem sa načinom na koji je gospodin Bajatović pristupio analizi čitave ove stvari. Prvo, ovo ne može da se posmatra kao izolovan kredit. To jeste izolovan kredit sa aspekta "Srbijagasa", ali sa aspekta države i sa aspekta Narodne skupštine, daleko da je to izolovan kredit. Ispostavilo se da je srećna okolnost u datoj situaciji što je direktor "Srbijagasa" tu, jer je on u stvari dao odgovore na sva ona pitanja koja ne stoje u obrazloženju. Sva ona pitanja koja sam hteo da postavim, delom je gospodin Bajatović odgovorio. Prvo je pitanje – koliko "Srbijagas" danas duguje? Možemo da pročitamo u izveštajima. Ne postoji izveštaj za 2012. godinu, pa ako ništa drugo, bar su tu, podaci kasne bar godinu dana.
Prema podacima Uprave za javni dug, "Srbijagas" duguje komercijalnim bankama 380 miliona evra i duguje 50 miliona evra IBRD, po kreditima koji su odobreni u prethodnom periodu. Narodna skupština je u prethodnih nekoliko godina, 2011. godine odobrila kredit od 210 miliona evra. Po informaciji Uprave za javni dug, taj kredit je realizovan u tom iznosu. Odobreno je 170 miliona evra, banka "Inteza", prema podacima javnog duga i taj kredit je realizovan. To su krediti, tada su bili povoljniji nego danas, recimo kamatne stope su 5%, ali je odobren kredit i Evropske banke za obnovu i razvoj za razne projekte, ali i za likvidnost. Taj kredit je neuporedivo povoljniji, četiri ili pet puta manja kamata. Taj kredit je realizovan samo u trećini svog iznosa. Znači, samo je realizovan za tekuću likvidnost. Nije realizovan za projekte. Sa aspekta države, bar ono što Vlada deklarativno najavljuje, nama su kapitalni projekti izuzetno važni i čini mi se da je bilo mnogo važnije da se realizuje tih 100 miliona koji su trebali da se investiraju u projekte. Ovo je Skupština odobrila samo u prethodne tri godine.
Što se tiče drugih kredita, kratkoročni krediti u zemlji raznim bankama, "Unikredit banka", "Rajfajzen banka", "Vojvođanska banka", "Findomestik banka", "AIK banka", oko 80 miliona evra. Krediti u inostranstvu - "Moskovskoj banci" 100 miliona evra, stari ruski dug neregulisan, po podacima krajem 2011. godine, nemam podatke kako je to danas, 43 miliona dolara, tranzit gasa kroz Mađarsku 11 miliona dolara, obaveze prema "Jugoros gasu" 76 miliona 950 hiljada dolara. Finansijski izveštaj, što gospodin Bajatović klima glavom, strana 34 od ukupno 43, najznačajnije obaveze prema dobavljačima u inostranstvu "Gasprom Moskva", Ruska Federacija, 42.307.585 dolara, tzv. strani dug "Mol" Budimpešta, Mađarska, 11.100.243 dolara, tranzit kroz Mađarsku, a obaveze prema dobavljačima izražene u dolarima 76.950.401 i odnosi se po obavezi preuzetog gasa prema "Jugoros gasu". To je upravo taj izveštaj na koji ste upućivali mog kolegu Mihajlova.
Znači, kada se to sve uzme u obzir, očigledno je da su dugovanja "Srbijagasa" ogromna. U planu Vlade Republike Srbije, u stavu javnog duga, predviđeno je da "Srbijagas" uzme kredit od 190 miliona, da se daju garancije za tekuću likvidnost, 9,5 miliona za realizaciju ugovora vezanih za gasifikaciju kompanije "Fijat" u Kragujevcu, 30 miliona evra za realizaciju projekta Južni tok i još 170 miliona evra za kredite za likvidnost. Očigledno je da iz svih ovih podataka, možemo ih sabirati na različite načine, i da li će pokazati da je to 650 ili 680 ili 730, naravno da je jako važno, ali je činjenica da "Srbijagas" to ne može da otplati i činjenica je da će ti krediti, kao i mnogi drugi, pre ili kasnije postati obaveza Republike Srbije i postaće javni dug, kao što se predlaže i za obavezu prema dobavljačima lekova.
Koliki je onda javni dug Srbije? Kolike će otplate biti kroz nekoliko godina? Na koji način ćemo uopšte moći da pričamo o bilo kakvoj razvojnoj politici, socijalnoj politici i bilo čemu drugom? Razvojna politika postoji, socijalna politika postoji, obrazovanje postoji, ali samo u zemljama koje to mogu da plate. Zemlje koje to ne mogu da plate, ne mogu ni da vode politiku.
Ako pričamo o ovom kreditu, tu se potpuno slažem sa vama, Vlada mora da izađe sa svojom strategijom. Mi tu strategiju još uvek nismo čuli. Ne znamo koji su tačno prioriteti. Pre neki dan smo raspravljali o nekoliko kredita koje je Vlada predložila, opet iz različitih oblasti. Očigledno je da ne postoji jasno definisana strategija prilikom izbora prioriteta. Vi ste nas prilično uplašili činjenicom da Vlada očigledno nema ni jasnu sliku na koji način će da vodi politiku u javnim preduzećima i na koji način će da vodi politiku snabdevanja energentima, jer ovo možemo da radimo još godinu ili dve, dok postoji mogućnost da se zadužimo, dok postoji mogućnost da nađemo sredstva.
Poslanik ste kao i ja. Znate da je donet zakon pre sedam dana, da su tim zakonom obaveze Republike Srbije, odnosno budžeta, zbog problema u "Agrobanci" i pripajanja "Poštanskoj štedionici" bile nekoliko stotina miliona evra. Ako se nešto slučajno desi sa "Razvojnom bankom Vojvodine", to će opet biti obaveza budžeta Republike Srbije. To nisu stvari koje nas mogu da ohrabre.
Potpuno se slažem sa vama da se socijalna politika vodi na jedan način, da se javna preduzeća vode na drugi način, da se politika u privredi vodi na ispravan način. Svaki defekt u vođenju politike će nas pre ili kasnije koštati više. Svaki problem koji danas izbegnemo da rešimo, odložimo ga za sutra, koštaće nas mnogo više.
Sa vama se ne slažem samo u jednoj stvari. U čemu je razlika između vlasti i opozicije? Opozicija kaže da nešto treba uraditi. Opozicija predlaže šta treba uraditi, a vlast i onaj ko ima instrumente, nema u svom rečniku "treba", nego objašnjava konkretne mere kojima se problemi rešavaju. To je jedina razlika između vlasti i opozicije. Opozicija ovde ne odlučuje ni oko toga, da li će klima sistem u ovoj sali raditi ili neće. Opozicija se u Skupštini Srbije ne pita čak ni za to.
Vlast je preuzela odgovornost, ima većinu u Skupštini, izabrala je svoju Vladu i ona treba da rešava probleme. Izgovori ne služe ničemu. Možemo svi zajedno da tražimo izgovore, ali mislim da je potpuno nevažno ko je bio ministar energetike u Vladi Grček pre pet godina, ko je bio ministar prosvete u Vladi Irske pre sedam godina, koga to više zanima u tim zemljama? Oni imaju probleme koje više ne mogu da reše.
Način na koji se u Srbiji rešavaju problemi, način na koji se u Srbiji predlažu u Narodnoj skupštini zakoni i način na koji se ponaša Vlada Republike Srbije, nama ne uliva nikakvu nadu, samo nas upućuje na to da možemo da očekujemo svaku narednu godinu težu od prethodne.

Hvala.
Dušan Bajatović, replika. Izvolite.

Izvinjavam se, mora da sam slučajno pritisnuo, nisam imao nameru da se javim za repliku.

Hvala.
Gospodine Mijatoviću, po kom osnovu ste se vi javili?
(Milorad Mijatović, sa mesta: Kao šef poslaničkog kluba.)
U redu samo da pročitam ono što je do mene.
Pošto više nemamo prijavljeni kandidata na listama poslaničkih grupa, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da.)
Izvolite, gospodine Mijatoviću.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko, javio sam se za reč ne zbog ovog zakona o davanju garancija, jer se u to puno ne razumem, ali mi je veoma drago što je rasprava počela, nešto malo više, o socijalnoj državi.
Pomalo se plašim, u našem poslaničkom klubu stoji da je Socijaldemokratska partija, a vidim da svi poslanici su sada postali sodijaldemokrate. Mislim da ćemo vrlo brzo morati da menjamo našu firmu ili bar naziv naše partije, jer svi sad govore o socijalnim kartama, o socijalnoj državi, ali na jedan način za koji mislim da nije dobar.
Molim vas, govorimo o Srbiji kao socijalnoj državi. Socijalna država je skupa. Postavljam pitanje – zašto je rešavanje socijalnih problema urađeno tako, da taj deo posla snosi "Srbijagas"? Zašto to govorim? Počeću od "Agroživa". "Agroživ" je u jednom malom mestu Žitište, i u tom "Agroživu" radi 1500 ljudi. Ako zatvorimo "Agroživ", budite uvereni da slobodno možemo sa Žitišta skinuti naslov table, jer nisko neće moći tamo da živi jer neće imati od čega da živi.
Kao sindikalac sam i sam mnogo molio gospodina Bajatovića da nađemo rešenje za te ljude i postavljam pitanje – zašto nemamo adekvatnu socijalnu politiku? Ako je Vlada doprinela "Srbijagas" ima i deo socijalne dimenzije, onda to moramo reći ovog trenutka, ovog trenutka naglasiti da je dobilo u zadatak jedan posao koji možda nije njihov. Isto tako, postavljam pitanje – da li je neko razmišljao zašto je "Agroživ" pogrešno privatizovan? Zašto su mnoga sredstva iz "Agroživa" izvučena i ostali su oni radnici, za koje vam moram reći da rade u izuzetno teškim uslovima, za onu malu platu koju tamo dobijaju, a vrlo su zadovoljni kada je dobiju? Da odete tamo da vidite to su neljudski uslovi života i rada. Bio sam u svim tim firmama i znam kako to ide.
Govorimo o "Azotari". "Azotara" u Pančevu je isto tako imala privatizaciju. Slobodno mogu reći da je to bila pljačkaška privatizacija. Zašto? Kada je kupljena, jedan deo"Azotare" je isečen, prodan za 30 miliona evra. Da li je neko još za to odgovarao? Još nisam pročitao izvršnu sudsku presudu i mogu da pitam – ko će i o tome razgovarati?
Govorimo o 24 privatizacije koje je nama EU da mi moramo da ih preispitamo i damo odgovor - zašto je to urađeno na način kako je urađeno? Ima još mnoštvo privatizacija koje su urađene na jedan nezakonit način i zato, kao što je rekao moj kolega Vlada Ilić sinoć, imamo bezobrazno bogate, a mnoštvo siromašnih. Isto tako mogu da pričam i o "Petrohemiji", jer to je isto firma koja je prošla istu situaciju.
Kada govorimo o socijalnim kartama, naravno da hoćemo adekvatnu socijalnu politiku. Znam da se ovde radi o velikim sumama, to su milioni evra i jedna pravilna socijalna politika bi doprinela da imamo takvu situaciju, da pomoć dobije onaj ko zaista treba.
Slažem se da nama narodnim poslanicima, a isto tako i mnogim građanima Srbije, ne treba davati beneficiranu struju, beneficirani gas, isto tako, da mogu slobodno da plaćaju i obdaništa i škole, ali većina građana Srbije koji žive siromašno to ne može. Zato Socijaldemokratska partija Srbije insistira i traži da se donesu socijalne karte i da socijalnu pomoć dobiju oni koji to zaista zaslužuju.
Naravno, ima tu još mnogo načina da se ta socijalna pomoć građanima Srbije poveća. Govorimo stalno o Zakonu o poreklu imovine, govorimo o Zakonu o javnim nabavkama, konačno ćemo sve te zakone ovde imati. Samo povećanim porezima na imovinu onih koji su se neopravdano bogatili, moći ćemo velikom broju građana Srbije pomoći da ovu krizu, koja jeste velika, izdrže. Zbog toga mogu da vam kažem da ćemo podržati ovaj zakon i isto tako ćemo insistirati da socijaldemokratska ideja, pa čak i ako svi postanu socijaldemokrate, prođu u Srbiji. To će značiti da će Srbija preživeti. Hvala.