Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.11.2012.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Želeo bih da kažem samo nekoliko reči, pre svega da se zahvalim poslaniku Veselinoviću na ovome što je rekao. Ne slažem se sa onim što je rekao, već želim da znate da sam danas ovde zato što je kolega Nikola Selaković u jednoj državnoj poseti vezano za oblast koju pokriva. Mislim da se ovde sa vaše strane pokušava izvršiti jedna zamena teza, jer ako pogledate tačno šta sadrži sadržaj ovog zakona, videćete da on vrlo precizno utvrđuje koja su krivična dela i u kom obimu predmet amnestije, a koja nisu. Da se jasno videti, a u odnosu na sadržaj pojma amnestije, da se i razumeti zašto je zakonodavac ovo predložio.
Sticajem nekih okolnosti, ali sasvim slučajno, ja ovde imam jednu knjigu, to je nešto što sam ja govorio u Skupštini pre 11 godina, 12. februar 2001. godine, kada je tadašnja skupštinska većina usvajala Zakon o amnestiji.
Ovo što sada imate na dnevnom redu je daleko pravednije, poštenije, restriktivnije u odnosu na počinioce krivičnih dela i ako mogu reći, politički, s obzirom da amnestija ima u sebi politički sadržaj, daleko manje nego što je bio Zakon o amnestiji iz 2001. godine.
Ovo ne govorim da bi sada pričali o Zakonu o amnestiji iz 2001. godine, nego samo da podsetim da ovo nije prvi zakon koji se usvaja u praksi i u radu Narodne skupštine, i da ih je bilo ranije i da argumenti koje vi iznosite ne mogu biti prihvaćeni, jer je zakon po predlogu Vlade vrlo precizan.
Ako krenete u detalje, vi uvek možete naći jedan ili više detalja koji mogu potvrditi vašu tezu, ali ako pogledate celinu, videćete da on ima svoj smisao i sadržaj, i razlog zašto je Vlada predložila ovaj zakon na usvajanje. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima Janko Veselinović.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Očekivao sam ovaj odgovor i spremio sam se na njega, zbog toga što je bio odgovor koji su predstavnici predlagača prošli put, istina, ne sam predlagač, ministar, pošto on nije ni reč izustio na moje vrlo konkretno pitanje, već predstavnici stranke kojoj pripada.
Dakle, jeste, tačno je, 2001. godine donet je Zakon o amnestiji i on je po obimu bio možda čak i širi od ovog zakona. Ne mislim da je taj zakon bio dobar iz 2001. godine sa ovog stanovišta sada.
Nakon donošenja tog zakona, ubijen je premijer Republike Srbije. U tom ubistvu su učestvovala i neka lica koja su bila amnestirana 2001. godine, tako da ne smatram da ste krenuli od dobre pretpostavke, da sve ono što su činile vlade u prethodnom periodu mogu biti dobar osnov da činite i vi. Pre svega, radilo se o drugim okolnostima i to je period nakon ratova, period u kome je činjen kriminal usled društvenih okolnosti gde su se ljudi vraćali sa ratišta, bili na razni način dovedeni u neke mogućnosti, da tako kažem, da čine krivična dela, ali opet ne opravdavam taj zakon.
Sa sadašnjeg stanovišta, po mom mišljenju, ne zastupam stav DS, već sebe kao poslanika DS i smatram da taj zakon tada nije trebalo doneti.
U tom smislu vaše opravdanje ne stoji.
Sa druge strane, sada su druge okolnosti, mi smo ipak u jednom periodu, kada treba da smanjimo stopu kriminaliteta u Srbiji i kada pokušavamo svi zajedno i vi u Vladi i opozicija u tome se slažemo da treba se obračunati sa kriminalitetom.
U tom smislu, to nije pravo opravdanje i zbog toga ne mogu da ga prihvatim. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima ministar Obradović. Molim vas prijavite se.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Gospodine Veselinoviću, ne znam da li ste primetili, nisam govorio detaljnije o Zakonu o amnestiji iz 2001. godine, samo sam vam pomenuo da je bilo zakona i da je on bio mnogo više politički nego što je današnji zakon.
Ne znam da li primećujete jednu bitnu razliku, ja sam tada bio protiv tog zakona, a vi 11 godina kasnije priznajete da niste saglasni sa tim zakonom.
Ovo je nešto što sam ja tada govorio, pa je ispalo da sam upravu, a svi ostali elementi, mogu se tumačiti kako hoćete.
Ne bih želeo ovu raspravu da pretvaram u neku ličnu diskusiju, ali ću vam posle današnje sednice Narodne skupštine vrlo rado predočiti i šta sam govorio tada o zakonu o borbi države protiv organizovanog kriminala, da je deo onoga što je tadašnja opozicija govorila tadašnjoj vlasti učinjeno, možda ne bi bilo onih tragičnih događaja koji su usledili 2003. godine. Nepojmljivo je da se objavi "Bela knjiga", da se objavi spisak kriminalaca i to šest meseci unapred, a posle se desi što se desilo, nažalost, tragično, da predsednik Vlade Republike Srbije bude ubijen, jer to je tragedija za svaku zemlju. To je druga tema.
Ovo vam govorim, pre ili kasnije, neke se stvari pokažu tačnim ili ne, j sam samo pomenuo ovaj zakon, ne da bi tvrdio da sam tada bio u pravu, nego da vam kažem da je i tadašnja vlast imala određene razloge više ili manje političke, jer amnestija ima u sebi nešto političko, ali sam rekao da je ovaj zakon mnogo kompletniji i da je predvideo krivična dela i obim amnestije, kao i ona krivična dela koja ne podležu amnestiji.
Vi imate i obrazloženje koje ja ne bih čitao, pošto ostali poslanici nisu upoznati, a javnost pogotovo, tako da imate odgovor zašto Vlada nije u situaciji da prihvati vaš amandman.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima Janko Veselinović, završavamo sa replikom.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Dobro, ja se više inače nisam nameravao javljati da repliciram. Sada mi je sasvim jasno, meni je bilo jasno i malo pre da ste vi tada bili protiv Zakona o amnestiji, samo mi nije jasno zbog čega ste danas za Zakon o amnestiji, u jednim sasvim drugačijim i možda opasnijim okolnostima od kriminala. Tako da, ne želim da dublje ulazim u ovo pitanje, međutim pomenuli ste obrazloženje i samo ću se na njega osvrnuti, meni je tek obrazloženje neprihvatljivo.
Dakle, kaže se kada se govori o ukidanju kazne za lica koja su dobila kaznu zatvora do tri meseca, da se ovim umesto sankcionisanja postiže prevencija. Pa kako možete prevenirati nekog ko je već učinio krivično delo? Dakle, to je sasvim nepojmljivo objašnjenje. Možete prevenirati nekoga ko tek namerava da učini krivična dela. Ovim ne da ga ne prevenirate, nego mu dajete podsticaj da učini krivično delo. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Po amandmanu Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, članovi resora pravde, kolege narodni poslanici, hteo sam da se javim kao član Odbora za pravosuđe po amandmanu koji je inače Vlada prihvatila i koji je postao sastavni deo Predloga zakona o amnestiji.
Međutim, imajući u vidu amandman koji je sada tačka dnevnog reda, te imajući u vidu i elaboraciju amandmana, dužan sam da nešto kažem zarad istine i zarad pravilnog upoznavanja građana o suštini Zakona o izmenama i dopunama, odnosno Zakona o amnestiji, ja se izvinjavam. Konkretno, Odbor za pravosuđe je već rešio sve ove dileme i sva ova pitanja koja su se sada pojavila na ovoj sednici.
Naime, Zakon o amnestiji je tačno, selektivno opredeljeno koja su to krivična dela i koji učinioci krivičnih dela ne mogu biti apsolutno nikada obuhvaćeni amnestijom. Druga grupa krivičnih dela su krivična dela sa povećanim stepenom društvene opasnosti, a samim tim i sa visoko zaprećenim krivičnim sankcijama, to znači kaznama, koje podrazumevaju efektivne kazne zatvora u dužem vremenskom trajanju i preko deset godina.
Upravo ova krivična dela koja u sebi sadrže izuzetno visok stepen društvene opasnosti su Zakonom o amnestiji tretirana tako da njihovi učinioci, ukoliko su pravosnažno osuđeni zbog radnji izvršenja tih krivičnih dela, mogu biti amnestirani, odnosno oslobođeni izvršenja krivične sankcije od 10%. Svi ostali su u kategoriji učinilaca krivičnih dela gde se to oslobođenje od krivičnih sankcija podrazumeva za 25% od izrečene krivične sankcije. Šta je ovde uopšte sporno? Sa stanovišta Odbora za pravosuđe, bukvalno ništa. Zbog toga što oni koji su učinioci krivičnih, tzv. za građane najtežih krivičnih dela, u ovom zakonu uopšte nisu privilegovani, ali isto tako nisu ni diskriminisani jer su pred zakonom svi jednaki. Postoje učinioci krivičnih dela koji ne mogu da budu oslobođeni, ali oni koji su obuhvaćeni zakonom se podrazumevaju, tako da je Odbor za pravosuđe prihvatio selektivan pristup.
Mi imamo dve grupe zakona koji su sistemski rešili ovu materiju. Prethodno, Krivični zakon, gde smo sistematizovali krivično delo razbojništva i razbojničke krađe, sa kvalifikatornim elementom, a to znači sa smrtnom posledicom. Šta je to u prevodu? U prevodu, teško krivično delo. U novom zakonu postoji krivično delo ubistva koje ima četiri kvalifikacije, koristoljublje, niske pobude, itd, i ti učinioci tzv. najtežeg krivičnog dela po ovom zakonu su oslobođeni, ukoliko su pravosnažno osuđeni, samo 10% od izrečene krivične sankcije. Prema tome ne bi trebalo građane dovoditi u zabludu da su učinioci najtežih krivičnih dela na ovaj način privilegovani. Ne, nisu nikako.
Sumnja da će učinilac krivičnog dela, ukoliko bude pre otpušten sa izdržavanja kazne izvršiti novo krivično delo, postoji uvek, čak i da nije obuhvaćen amnestijom ukoliko izdrži kaznu, ne znači automatski da je nad njim sprovedena resocijalizacija, jer mi danas imamo i te kako mnogo povratnika, kako to u pravu nazivamo recidivista, čak i specijalnih povratnika, a to znači učinilaca krivičnih dela koji ponavljaju krivična dela iz iste grupe ili srodne grupe krivičnih dela gde se resocijalizacija ne podvodi pod amnestiju. Nemojmo građane da dovodimo i sa te strane u zabludu. Amnestija je jedan pravni institut, a resocijalizacija je nešto sasvim drugo. Resocijalizacija je isključivo regulisana odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.
Zakon o amnestiji podrazumeva sasvim drugačiji pristup i u tom smislu građani treba da budu pravilno informisani, a to znači da kako i u ovom amandmanu kojim je tražena izmena i dopuna zakona traženo, već je sadržano i u amandmanu Odbora za pravosuđe, koji je kako sam već rekao sastavni deo Predloga zakona o amnestiji, da učinioci krivičnih dela, koji su osuđeni do šest meseci, dakle preko tri meseca će biti oslobođeni 50% izdržavanja kazne. Tu apsolutno ništa nema sporno. Oni koji su osuđeni do tri meseca i tri meseca će biti pušteni, ali to ne znači da su i privilegovani jer građani moraju i te kako dobro da znaju da recidivisti ili specijalni povratnici, u slučaju izvršenja novog krivičnog dela će biti znatno strožije kažnjeni, jer ponavljanje krivičnog dela u kaznenoj politici podrazumeva automatski strožiju kaznu.
Prema tome, ne treba politizovati zakon, treba tumačiti zakon upravo onako kako glasi i Zakonom o amnestiji se ne kreira kaznena politika. Kaznenu politiku kreira sud kroz sudsku praksu i mi sudovima namećemo imperativi da učinioce krivičnih dela adekvatno kazni. Adekvatno kažnjavanje podrazumeva kaznu koja odgovara, kako stepenu društvene opasnosti, tako i težini krivičnih dela. Zakon o amnestiji o tome ne govori i Zakon o amnestiji ne može da determiniše niti kreira kaznenu politiku.
Ukoliko se pažljivo pročita amandman Odbora za pravosuđe, onda je savršeno jasno da učinioci krivičnih dela koji su obuhvaćeni Zakonom o amnestiji su podeljeni u nekoliko grupa, da ne postoji nikakva opasnost od toga da se učinioci krivičnog dela čak stimulišu na izvršenje krivičnih dela, već upravo suprotno, ono što je i gospodin ministar rekao – Zakon o amnestiji ima dve determinante, jedna determinanta je više političke sadržine i ona podrazumeva omogućavanje normalne primene Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, a normalna primena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija podrazumeva obezbeđenje uslova za izdržavanje kazne, naročito u zatvorskim okolnostima, koji su i te kako otežani i zbog toga je ovaj Zakon o amnestiji neophodno potreban.
Podsetiću, da i u načelnoj raspravi kada je ministar pravde ovde bio prisutan, opozicija reagovala i ukazivala na iste, navodne, nedostatke na koje se ukazuje i danas kroz amandman po kome se ja javljam za reč, i upravo zbog toga je Odbor za pravosuđe sagledao, analizirao prvobitni predlog i prihvatio ono što se od opozicije nagoveštavalo, da niko od učinilaca krivičnih dela ne bude nepotrebno privilegovan. I nije privilegovan i ne može da bude privilegovan, učinilac krivičnog dela je kažnjen i on ostaje kažnjen. Opet zarad istine za građane, kažnjeni učinioci krivičnih dela se vode u kaznenoj evidenciji.
Oni koji su obuhvaćeni Zakonom o amnestiji, ne znači da su brisani iz kaznene evidencije, mogu biti brisani iz kaznene evidencije. Oni ostaju registrovani kao učinioci krivičnih dela i svako novo krivično delo podrazumeva za njih daleko težu krivično-pravnu situaciju i daleko težu krivično-pravnu ulogu.
Prema tome, ponoviću, amandmanom Odbora za pravosuđe su ove dileme rešene. Mislim da ne stoje bilo kakve kritike koje se odnose upravo na član 1. Zakona o amnestiji, koji je u svom kvalitetu amandmanom Odbora za pravosuđe nesumnjivo poboljšan. Zahvaljujem se.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala lepo.
Po amandmanu ima reč narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.