Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je javnosti poznato da je SPO sa DHSS na sličan način postupao, bez obzira da li smo deo vladajuće većine ili deo opozicione grupacije. Zbog čega? Mi nikad ne gledamo na bilo koji problem crno-belo.
To sam želeo da ukažem i da je ovde ministar pravde, ali tu je državni sekretar, da tendencija da se sve što je uradilo prethodno i prethodna ministarstva pravde, učini u startu jako lošim, da se navodi da je haos kod nas u pravosudnom sistemu itd. nije dobro, jer ćete sutra sa istom matricom vi, kada ne budete bili na toj poziciji, doći pod udar sličnih neargumentovanih kritika.
Naravno da amandman gospodina Janka Veselinovića treba prihvatiti. Argumentacija koju je izneo je argumentacija koju sam hteo da iznesem možda čak i 99%.
Mi ovde treba da razmišljamo i da uporedimo i da analiziramo tri ozbiljne i ključne stvari.
Prvo, predlagač je trebao, uz obrazloženje, da nam dostavi u brojkama spisak grupa krivičnih dela lica koja su obuhvaćena ovim Zakonom o amnestiji.
Pokušao sam da dođem i došao sam do nekih jako interesantnih podataka. U nedostatku tih statističkih pokazatelja, a neko se može igrati sa statistikom na ovaj ili na onaj način i onda dolazimo u velikoj meri do raznih proizvoljnih tumačenja itd, ali brojke su neumoljive.
Po strukturi krivičnih dela u 2011. godini zbog teških krađa imovinskih dela osuđeno je 1688 lica. U zatvorima je 268 osoba zbog pokušaja ubistva ili ubistva, 109 za silovanje, 392 za nasilje u porodici, 313 za telesne povrede, 244 za posedovanje oružja i ugrožavanje sigurnosti, 41 iz sfere organizovanog kriminala i 10 ratnih zločinaca.
Mi odmah vidimo da dominiraju takozvana lakša krivična dela. Ako je kod nas u zatvorima oko 11.500 lica i 1100 će se, po usvajanju ovog zakona, odmah naći na slobodi, onda je trebalo razmišljati pre svega o učiniocima lakših krivičnih dela.
S druge strane, ušteda koju bi država na taj način dobila, mogla je da se uloži u ono što nedostaje našem sistemu, a to je prava resocijalizacija učinilaca krivičnih dela.
Svaka kazna ima dva osnovna cilja – da zastraši i da pripremi učinioca krivičnog dela za život po izlasku sa odsluženja kazne.
Ako se analizira obrazovna struktura, videće se da je samo oko 2500 učinilaca krivičnih dela sa srednjom, višom školom i fakultetom. Znači, ostaju nam oni sa najnižim obrazovanjem, oni koji kada izađu na slobodu sigurno ih neće čekati posao ili dobro plaćen posao, a oni će se u ovakvim uslovima i stanju u srpskim zatvorima i bez onoga što je davno država trebala da uradi, da glavni akcenat baci na resocijalizaciju, na pripremu za život izvan zatvora.
Hteli ili ne, najčešće će se ponovo obučeni i usavršeni u zatvoru u vršenju krivičnih dela ti ljudi verovatno biti prinuđeni da ponovo vrše krivična dela i onda ćemo imati naslove u novinama da su ljudi koji su bili obuhvaćeni amnestijom, recimo, bile su ubice, izvršioci krivičnih dela u nekom verovatno
kratkom roku, po njihovom, privremenom otpuštanju iz zatvora.
Ako gledamo kako se kazna zatvora kroz ljudsku civilizaciju izvršavala, videćemo da zatvorske kazne postoje još u rimskom dobu, u Vavilonu itd, ali je to bio klasičan zatvor. Tek u Engleskoj, sredinom 16 veka, počinju da se prave zatvori nalik na onome na šta danas liče – zatvorsko-popravnog tipa. penologija zaživljava početkom 19. veka, a mi u 21. veku akcenat ne stavljamo na penologiju i to je ono što je loše za ovo društvo. Zbog toga SPO i DHSS smatraju da bi ove probleme trebalo rešiti prihvatanjem ovog amandmana.
Nažalost, u kratkom smo roku, po isteku zakonskog roka, podneli neke amandmane koji su bili jako korisni. Mislimo da Vlada treba da razmišlja o onome o čemu treba da razmišljaju sve buduće vlade, a to je kako da osuđenike, izvršioce težih krivičnih dela, pripreme za život po izlasku iz zatvora, kako da se na minimum svede opasnost od ponovnog vršenja krivičnih dela.
Bez obzira na razne izveštaje o stanju u srpskim zatvorima, bez obzira što se uslovi izdržavanja zatvorskih kazni ipak realno iz godine u godinu poboljšavaju, oni i dalje nisu dobri i zbog prenatrpanosti zatvora i zbog odsustva rada ljudi koji poseduju multidisciplinarna znanja i psihologa i sociologa i pedagoga, itd.
Zbog toga što je, recimo, zatvor u Sremskoj Mitrovici, bivša škola u zatvoru pretvorena u spavaonicu i mnogi, mnogi zatvorenici zaista, pošto nemaju dobre i pristojne uslove izdržavanja zatvorske kazne, ne da nemaju tu potrebnu resocijalizaciju, nego čini nam se da u ovakvim uslovima postaju još spremniji na vršenje krivičnih dela po izlasku na slobodu.
S treće strane, kroz prizmu žrtava i porodice žrtava, učinioci krivičnih dela koji će se, po usvajanju amnestije, naći na slobodi, a govorim o najtežim krivičnim delima koja obuhvata ova amnestija, porodice žrtava su ogorčene. Vi već možete da vidite njihove reakcije u javnosti. Mi to ne želimo, ali ako se desi da neko takav ponovo neposredno po izlasku iz zatvora izvrši neko slično ili krivično delo iz grupe tih krivičnih dela, onda će zato njima pre svega biti krivo Ministarstvo pravde, koje je predložilo ovaj zakon, vladajuća većina koja je to podržala i koja je to izglasala.
Još nešto želim da kažem što je jako korektno. Za stanje u srpskim zatvorima, zato što nema potrebne resocijalizacije, nije kriva ova vlada i nije kriv ovaj sastav ministarstva, ali ako hoće da sprovedu neku novu politiku, a ako je nova politika podrazumeva se da treba da bude bolja, onda ne treba sprovoditi novu politiku koja je gora.
Drugo, pominje se da su vode promenjene društvene, političke i ekonomske prilike. Ništa bitno nisu promenjene, ni ekonomske prilike, ni društvene prilike, pa čak ni političke prilike, jer imamo, recimo, SPS koja je simbol kontinuiteta u vlasti od devedesete godine pa do 2012. godine, samo sa manjim ili većim učešćem u vlasti.
Nije ovo akcenat na odgovornost samo SPS, ne želim da se tako shvati moja diskusija, nego je ovo dokaz da nema nekih bitno novih društvenih i političkih i ekonomskih okolnosti. Verujem da ćemo se oko toga svi složiti.
Da zaključim, po nama je bilo sasvim logično da amnestijom, zbog toga što su lakša krivična dela učinjena prvi put i zbog prenatrpanosti u zatvorima, i zbog uštede države, i zbog toga što je Vlada krenula u borbu protiv korupcije i kriminala, pa se pretpostavlja da će biti potrebno mesta u zatvorima za one koji će dići pod udar borbe protiv korupcije i kriminala, sa čime se mi u potpunosti slažemo.
Mislimo da je amnestija trebala da obuhvati samo lica, počinioce lakših krivičnih dela, a da se ušteda ostvarena na taj način usmeri u pravcu resocijalizacije.

Hvala.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na član 1.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Pitam ministra da li prihvata ovaj amandman?

Da, Vlada prihvata amandman.

Hvala.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, smisao mog amandmana je da se oproštaj polovine kazne, koji je osnovni zakon predviđen za kaznu zatvora od tri do šest meseci, proširi i da glasi da to važi od tri meseca do godinu dana.
Razlog zbog čega sam ovo uradio jeste da se učiniocima najblažih krivičnih dela omogući da u većem stepenu budu amnestirani, za razliku od onih osoba koje su osuđene za teža krivična dela. Ovim treba imati u vidu da prilikom donošenja presuda se sudi na sasvim drugačiji način, osobama za lakša krivična dela od osoba koje se terete za teža krivična dela i da često, kako ja to kažem, reformisano deformisano pravosuđe, koristi lakše slučajeve da nabija broj dobijenih predmeta. Apelacioni sudovi vrlo lako potvrđuju tako izrečene kazne.
Dakle, tu obično nema veća, sudi jedan sudija, sudi u skraćenoj proceduri i tu su moguće greške. Radi se o veoma lakim krivičnim delima. Žao mi je što ne postoji kazna o društveno korisnom radu, kojima bi se većina ovih kazni mogla zameniti.
U prethodnim diskusijama, a to moram da iznesem, da sam gotovo zaprepašćen prigovorima bivšeg režima, o visini i načinima na koje se ovim zakonom amnestiraju odgovarajući počinioci, odnosno kažnjenici koji izdržavaju kaznu zatvora.
Moram da podsetim da 2001. godine februara meseca, iz Zakona o amnestiji su amandmanom Vlade, ko je bio učesnik parlamentarnog života se seća toga, su izopšteni za amnestije samo pedofili. Radi se o republičkom zakonu. Izuzimanje tih počinioca je usledilo na amandman Vlade posle predloženih amandmana od strane narodnih poslanika.
To je bila neka vrsta opšte amnestije i amnestirano je od ukupno 6.000 osoba, 4.200. Radilo se o amnestiranju 7.000 počinioca. Takođe sam zaprepašćen da neko prizna da su amnestirali zločin nad ubistvom premijera 2003. godine. Znači, amnestirana su lica od pripadnika njegove stranke. Taj podatak meni nije bio poznat.
Zaprepašćen sam i zbog nekih drugih podataka, prigovorima, s obzirom da ovde većinom svi spominju zakon iz 2001. godine. Niko neće da spomene dva savezna zakona, a po tim zakonima su amnestirani okrivljeni, optuženi i osuđeni za krivična dela državnog terorizma, za udruživanje radi neprijateljske delatnosti, za oružanu pobunu. Posebno moram da naglasim da su amnestirani tzv. "Drenička grupa". Tako da, najverovatnije je bivši režim, kako to narod kaže da su žuti amnestirali i one koji su učinili zločin u žutoj kući.
Što se tiče mog amandmana, pošto je intencija da se naprave mesta u zatvoru, želim da se amnestijom određena grupa pusti na slobodu. Mislim da će, s obzirom na borbu protiv korupcije i kriminala, biti rastuća potreba za prostorom u kaznenim ustanovama. Dakle, očekuje se nagli priliv budućih zatvorenika. Kao human čovek, želeo bih da apelujem da se u tim najblažim njihovim delima, otprilike propiše neki društveno koristan rad, pa da i nama seljacima zapadne neko da nam bere kukuruz, da okopava kukuruz, da radi poljske radove i tu ne vidim ništa loše, jer mi iako nismo osuđeni radimo to svaki dan.
Bilo bi dobro da za najblaža politička krivična dela, za koja se očekuje da će biti osuđenih u porastu, dakle da se za ta najblaža krivična dela ne šalje u zatvor, tako da onog iz Bojnika, iz Nove Crnje, komotno možete da pošaljete kod mene na njivu. Mi treba da se bavimo ovim visokim političkim kriminalom, koga je i te kako bilo, gde određena grupa zarad poslušnosti prema međunarodnoj zajednici, zbog svoje imperiorne politike i svog imperiornog stava, dobila pravo da pod kišobranom međunarodne zajednice i evropske navodno politike, temeljno opljačka svoj narod i državu.
Ovde je neko rekao da će se videti kako ćemo se mi boriti protiv kriminala i korupcije. Kažem – tek ćete videti kako ćemo se boriti protiv kriminala i korupcije. Smisao mog amandmana i jeste da malim lopovima više ne skidamo glavu, a pred velikim da ne skidamo kapu, već da to okrenemo. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Hvala.
Amandman na član 2. Predloga zakona o amnestiji je posledica amandmana na član 1. ovog zakona, jer u suštini se u članu 2. nabrajaju krivična dela koja su izuzeta iz opšte amnestije. S obzirom da sam u članu 1. predložio način, odnosno nivo do koga bi amnestija bila izražena, koja bi krivična dela bila obuhvaćena, član 2. je postao bespredmetan, mada je on vrlo aktuelan i o njemu bi se moglo diskutovati. Pošto je ovde sasvim mali broj krivičnih dela izuzet iz opšte amnestije, to su kazne zatvora od 30 do 40 godina i još nekoliko krivičnih dela iz grupe krivičnih dela, vrlo retka grupa krivičnih dela.
Nisam dobio ni jedan konkretan odgovor ni od kolega koje su se javile iz pozicije, vezano za član 1, jer nisam razumeo šta je resorni odbor predložio, a da će uticati na ublažavanje posledica ovog zakona.
Razumeo sam da će za dela teškog ubistva biti smanjen iznos, odnosno procenat amnestije sa 25% na 10%. Ali, to po meni nije dovoljno i tu je u pitanju samo jedno krivično delo od korpusa krivičnih dela koja sam nabrajao. Svako ko je hteo da čuje, mogao je da čuje koja su krivična dela obuhvaćena amnestijom, a to je praktično 99% krivičnih dela, među kojima su i najteža krivična dela. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik gospođa Snežana Malović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre Obradoviću, predstavnici Ministarstva pravde, nesumnjivo je da pred nama imamo jedan veoma ozbiljan zakon koji se u našoj pravnoj praksi donosi posle 11 godina. I u diskusiji u načelu rekla sam da se ne slažem sa tim zakonom koji je tada donet, u velikoj meri, pa se ne slažem ni sa ovim predlogom zakona koji ovde stoji pred nama, zbog širine ili opšte amnestije, kao što smo mogli da čujemo u diskusijama narodnih poslanika koje tretira ovaj predlog zakona.
Poštovani ministre Obradoviću, rekli ste da Predlog zakona precizno predviđa krivična dela koja jesu obuhvaćena Predlogom zakona, odnosno ona koja nisu. Upravo to i predstavlja problem, zbog toga što članom 2. nisu obuhvaćena sva krivična dela koja bi trebala, s obzirom na stepen društvene opasnosti, da budu izuzeta iz predmeta amnestije.
Pozdravljam borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, koja je proklamovana u ciljevima ove vlade. To jeste nastavak onih ciljeva koje je imala prethodna vlada. Zbog toga ću se složiti sa svakom istragom i svakim krivičnim postupkom koji može da doprinese ozdravljenju našeg društva u pogledu smanjivanja ili iskorenjivanja organizovanog kriminala i korupcije. Međutim, ta borba ima svoju preventivnu i svoju represivnu ulogu. Naravno, represivna uloga se nalazi u nadležnosti policije, tužilaštva i sudstva. Preventivna uloga se nalazi na svima nama, a naročito se nalazi na potezima koje će predložiti sadašnja Vlada Republike Srbije, odnosno koji će biti izglasani od strane Narodne skupštine. Ta borba mora da bude dosledna, mora da bude koherentna, da bude sveobuhvatna i svakim potezom treba da se ide u tom pravcu i da ti potezi budu usklađeni.
Ne mogu da se složim sa tim da su potezi u pogledu borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije u potpunosti usklađeni od strane ove vlade, zato što evo danas raspravljamo o Predlogu zakona koji npr. nije iz amnestije isključio krivična dela huliganizma ili krivična dela nasilja na sportskim takmičenjima, a npr. juče smo imali izjavu od strane predsednika Vlade Republike Srbije Ivice Dačića, koji je izrekao na panelu u Italiji, čiji je naziv "Nasilni kriminal i vladavina prava", gde je on rekao da će policija i sudstvo adekvatno reagovati na huliganstvo na utakmicama i da je predviđena oštrija kaznena politika. Takođe je tom prilikom izrekao i da je nasilje na sportskim događajima, bez obzira da li se dešava na sportskim terenima ili oko, ili je sportski događaj direktan povod za nasilje, a uzroci su daleko kompleksniji od same činjenice da li je neki tim pobedio ili izgubio utakmicu, u poslednje vreme postalo je veoma rašireno, više kao pravilo, a manje kao izuzetak. Evo, on se zalaže za to da bude oštrija kaznena politika, da postoji adekvatna reakcija društva i državnih organa, a mi danas imamo Predlog zakona koji ne isključuje ta krivična dela.
Takođe, ne mogu da se u potpunosti složim ni sa amandmanom Odbora za pravosuđe i državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji je predvideo da se za krivična dela teškog ubistva i za krivična dela razbojništva i razbojničke krađe amnestija neće izreći u vrednosti od 25% nego 10% izrečene kazne. Potpuno se slažem sa diskusijama narodnih poslanika koji kažu da zakon nema ime, da on ima opšti karakter, da ne može da se odnosi na pojedinca, da je to jedan od osnovnih principa prilikom pisanja zakona, ali takođe, složićete se sa mnom, zakon ima svoje otelotvorenje, da se on u krajnjoj instanci odnosi na pojedince, odnosi se na njihova prava, obaveze, a u ovom slučaju i slobodu.
Tako da, ovim amandmanom Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu neće biti izuzeti od amnestije pojedinci čiji potezi su u velikoj meri ugrozili ovo društvo ili društvene vrednosti. Amnestijom će i dalje biti obuhvaćena lica iz kriminogene sredine, kao što su Andrija Drašković i Sreten Jocić, zbog toga što su oni pravosnažno osuđeni za ubistvo, a ne za teško ubistvo, na šta se odnosi amandman Odbora za pravosuđe.
Sve one kritike koje su se odnosile na to da mi obmanjujemo javnost da se amnestija ne odnosi na ova lica, stojeći pred vama i pred građanima Srbije, i dalje tvrdim da će amnestijom biti obuhvaćena lica kao što je Andrija Drašković ili Sreten Jocić. Takođe, amnestijom će biti obuhvaćena i druga lica koja smo navodili u diskusiji u načelu, kao što je Uroš Mišić, a opet, pročitala sam vam izjavu predsednika Vlade koji upravo govori o takvim slučajevima, odnosiće se i na lica na koja je takođe javnost skretala pažnju, kao što je Vuk Karadžić, Stefan Karić. Evo, danas smo imali informaciju o odluci Apelacionog suda da će on služiti efektivnu kaznu zatvora. Nadam se da će i do kraja biti tako.
U raspravi u načelu nismo čuli razloge za hitno donošenje zakona. Evo, imamo slučaj da je Odbor za pravosuđe podneo pet amandmana na zakon koji ima devet članova, tako da nismo čuli šta su to štetne posledice koje bi mogle nastati ukoliko se ovaj zakon ne izglasa, što piše u obrazloženju Predloga zakona povodom njegovog usvajanja.
Takođe, ovde je rečeno da resocijalizacija ne predstavlja amnestiju, sa čim se potpuno slažem. Ali, takođe moram da vam pročitam i obrazloženje Vlade prilikom odbijanja amandmana dr Janka Veselinovića na član 1. ovog zakona, gde se između ostalog kaže – navedeno rešenje u Predlogu zakona je predloženo iz razloga što se na taj način postiže preventivno dejstvo u odnosu na lica koja su pravosnažno osuđena na kaznu zatvora do tri meseca. Evo, iz obrazloženja Vlade možemo da shvatimo da amnestija u stvari ima i svoj preventivni karakter, sa čim ne mogu nikako da se složim.
Mislim da je mnogo toga već rečeno povodom ovog predloga zakona. Ništa više nemam ni da dodam, ni da oduzmem. Mogu samo na kraju da kažem da DS ne može da glasa za ovaj zakon, zbog toga što ne može da glasa da amnestirani budu Sreten Jocić, Andrija Drašković i druga lica. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po amandmanu.