Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.12.2012.

9. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja

9. dan rada

05.12.2012

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 10:20 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tač. od 5. do 12. dnevnog reda.
Po Poslovniku, narodni poslanik Ana Novković.

Ana Novković

Ujedinjeni regioni Srbije
Član 107. Prvo, gospodin Dinkić juče nije bio na sednici. Drugo, URS su jasno rekli da su za departizaciju zato što žele da građani Srbije dobiju dobru, efikasnu, kvalitetnu i jeftinu uslugu, a ne da nam se dogodi da, na primer, kao što se desilo u Novom Sadu, pred promenu vlasti se u javnim preduzećima zaposli 300 partijskih ljudi. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AUTORSKIM I SRODNIM PRAVIMA.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom načelnog pretresa o 13. tački dnevnog reda, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, pored predstavnika predlagača prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i mr Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, pozvao da sednici prisustvuju i: Ivica Kojić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branka Totić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Zoran Tubić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nevenka Novaković, samostalni savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zorica Gulas, iz Zavoda za intelektualnu svojinu.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za evropske integracije.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detaljno dobili izveštaj u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.
Da li predstavnik predlagača, prof. dr Žarko Obradović, želi reč? (Da)
Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Hvala.
Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, zloupotrebiću početak izlaganja povodom ove tačke dnevnog reda da bih odgovorio na pitanje kolegi Veselinoviću, vezano za prethodni zakon, odnosno zakon o kojem je Skupština do sada raspravljala, kao i za ovaj zakon.
Jednoglasno je usvojen na sednici Vlade Republike Srbije od strane svih članova Vlade Republike Srbije. To dovoljno govori o tome da li ima različitih mišljenja ili ne u odnosu na sadržaj zakona. Naravno, isto se odnosi i na ovaj zakon. Ovo govorim zato što to ipak treba reći, pošto se od strane nekih poslanika i to dovodi u pitanje.
Predlog zakona o kojem Skupština danas raspravlja, zakon o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima je rezultat nastojanja da se ova oblast u većoj meri uskladi sa ekonomskim mogućnostima korisnika, da se pojednostavi naplata naknade, da se uredi postupak pregovaranja kod utvrđivanja tarifa i da se dodatno urede odnosi između tih kolektivnih organizacija i sve to uz nastajanje da se očuva stečeni stepen zaštite autorskih i srodnih prava i sačuva karakter naknade kao pravične, što nalažu nacionalni i evropski standardi.
Predlog uvažava iskustvo u uređenju ove materije u zemljama u okruženju, ali ima u vidu i ekonomski kriterijum koji je relevantan za našu ekonomsku situaciju.
Pregovarači, organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava i korisnici koji su obaveznici plaćanja naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma, po dubokom uverenju predlagača zakona poseduju dovoljno konkretna i jasna merila kojima se rukovode u pregovorima o visini naknade. U slučaju da ne postignu sporazum, organ koji će posredovati, po predlogu zakona, je Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije, koji utvrđuje tu naknadu, uzimajući u obzir predloge obe strane iznete u postupku neuspelih pregovora.
Napominjem, proteklih dana smo inače imali razgovore i sa predstavnicima Evropske komisije. Očekujem da će do početka rasprave u pojedinostima, odnosno do sutrašnjeg dana, stići i od njih konačan stav vezano za određene izmene i dopune, s obzirom da smo razgovarali i o više različitih pitanja iz sadržaja ovog zakona.
U ime predlagača izražavam spremnost, ukoliko tih sugestija bude s njihove strane, da određene sugestije i usvojimo kroz amandmane resornog odbora.
Inače, osnovne karakteristike Predloga zakona koji je danas pred vama su sledeće.
Pod jedan, da se izmene, odnosno dopune one odredbe važećeg zakona koje ne obezbeđuju pouzdane kriterijume za utvrđivanje visine naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma.
Ugostiteljski objekti će plaćati muzički dinar, odnosno naknadu u zavisnosti od površine objekta i geografskog položaja. Složićete se, ne može biti ista muzička tarifa za gradove koji imaju potpuno različite parametre vezano za ekonomsko stanje, broj stanovnika, prosečna primanja i druge relevantne podatke. Naime, ne može se na isti način vrednovati i tretirati ugostiteljski objekat u Lebanu ili ovde u Beogradu. Vodi se računa o razvijenosti regiona ili grada unutar tog regiona.
Pod dva, da se prilikom određivanja tarife u većoj meri obezbedi uvažavanje interesa korisnika, odnosno da se njihova kategorizacija izvrši, imajući u vidu kriterijume koji su od neposrednog uticaja na ekonomski potencijal, kao i one koji ukazuju na veći uticaj koji javno saopštavanje ima na njihovu pretežnu delatnost. Na toj liniji je i predloženo izuzimanje zanatlija iz kruga obveznika plaćanja naknade. Inače, da to nije usamljen slučaj pokazuje i primer Španije, zemlje EU, pri čemu smo od strane Evropske komisije dobili sugestiju da bi možda ovo rešenje trebalo ograničiti na četiri do pet godina.
Pod tri, da se postignu pregovori i sporazumi zainteresovanih strana kao prioritetan način utvrđivanja tarife koji sadrži pravičnu naknadu. Ako se takav sporazum ne postigne, predložili smo da ulogu komisije za autorska i srodna prava preuzme Zavod za intelektualnu svojinu, čija odluka ne može biti neobrazložena, pa stoga ne može biti ni drastično nepovoljna za obveznike plaćanja muzičkog dinara.
Za razliku od akata koje je donosila Komisija za autorska i srodna prava, Zavod će morati da donese odluke u zakonom predviđenom roku. One moraju biti obrazložene. Naravno, moći će biti pobijane, osporavane i u upravnom postupku povodom tužbi.
Izričito se utvrđuje da na postupak za davanje saglasnosti na tarifu se primenjuju odredbe zakona o opštem upravnom postupku.
Zavod za intelektualnu svojinu je kao posebna organizacija, pored nadzora nad radom organizacija u dosadašnjim zalaganjima za postizanje sporazuma podržao je nepristrasan status i favorizovao je stručne kriterijume.
Preuzimanjem nove uloge Zavoda, osigurava se i dodatni mehanizam u kome će obe strane, i oni koji plaćaju i oni koji ne plaćaju tzv. muzički dinar, imati prostor da postignu i realizuju sporazum, utvrđene tarife, kojim će obezbediti odgovarajuću zaštitu autorskih i srodnih prava, tako da utvrđene naknade budu i pravične i u srazmeri sa objektivnim ekološkim mogućnostima korisnika.
Naglašavam da su sve tri organizacije kao reprezentativno udruženje korisnika izrazili saglasnost sa rešenjem kojem bi poslove Komisije preuzeo Zavod za intelektualnu svojinu.
Predloženi zakon propisuje da će Vlada donositi akt kojim se utvrđuje lista uređaja na koje se plaća posebna naknada, a merilo za utvrđivanje visine posebne naknade koje uplaćuju IT kompanije, uvoznici opreme, jeste da iznos posebne naknade koja se naplaćuje po svakom prodatom ili uvezenom uređaju sa liste Vlade, ne može biti viša od 1% njegove vrednosti.
Pod pet, osnovna mera za određivanje naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije, fonogrami jeste da se njena visina vezuje za minimalnu zaradu u Republici Srbiji, a da se pri određivanju kvadrature u komercijalnim prostorijama računa isključivo prostor koji se koristi za prijem gostiju, potrošača naručilaca usluge. Dakle ne računaju se dodatne tzv. pomoćne prostorije za rad osoblja korisnika skladišta i sanitarnog prostora.
Moram reći da smo u odnosu na odredbu ovog člana 170. ovog predloga zakona imali dve primedbe. To su bili prigovori i predlozi da se kriterijum za određivanje pravične naknade bude prosečna a ne minimalna zarada u Republici Srbiji. Procenjeno je da je u Predlogu zakona inkorpirano merilo koje je statistički pouzdanije, ekonomski primerenije, imajući u vidu regionalno odstupanje u odnosu na visinu zarade. To je kriterijum koji je prema Zakonu o radu, koji se određuje u odnosu troškove života, kretanje prosečne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenih i njihovih porodica, stopa nezaposlenosti, kretanje zaposlenosti na tržištu rada i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti u Republici Srbiji.
Ocenjujemo da je ovo primereno u odnosu na nosioce autorskog i srodnih prava, tako i za privredne subjekte koji plaćaju naknadu. Takođe prilikom razmatranja mogućnosti da proširena zarada bude kriterijum po kome se vrši naplata, pojavljuje se problem uzimanja prosečne zarade u decembru mesecu ka relevant. Naime, nije nepoznato da smo u prethodnim godinama, od 2000. do 2011. godine imali prosečnu zaradu oko 30% veću od prosečne zarade na godišnjem nivou. To je zbog isplate bonusa i drugih stimulacija u toku decembra. Imajući u vidu takve oscilacije, smatramo da je prosečna zarada kao kriterijum neprihvatljiva.
Druga primedba se odnosila na ukazivanje da su kriterijumi za određivanje tarifa za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma, iz ovog člana formulisani na način da favorizuju korisnike, čije su komercijalne poslovne prostorije veće od 300 metara kvadratnih, pri čemu su pomenute diskoteke i od nekoliko hiljada kvadrata. Mi smo saglasni da ukoliko takav predlog stigne od strane Evropske komisije ili nekog od poslanika, da izmenimo ovaj stav i da kroz amandman odbora usvojimo novo rešenje, gde bi se na svakih dodatnih 100 metara kvadratnih preko 300 metara naknada uvećavala za jednu desetinu, umesto jednu dvadesetinu predviđene minimalne zarade u Republici Srbiji, bez poreza i doprinosa.
Pod šest, predlog zakona predviđa da naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma naplaćuje samo jedna organizacija koja ostvaruje prava autora muzičkih dela nakon saopštavanja muzičkih dela, a prikupljena sredstva se raspoređuju saglasno sporazumu koji postoji u organizaciji koji ostvaruje prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje i organizaciju koje ostvaruje pravo interpretarota i prava proizvođača fonograma na naknadu za javno saopštavanje interpretacije i fonograma.
Korisnici će putem jedne uplatnice izmiriti svoje obaveze u odnosu na sve tri kolektivne organizacije koje na teritoriji Srbije zastupaju ceo domaći i strani muzički repertoar. Sa druge strane kolektivna organizacija će imati manje troškova prilikom prikupljanja naknade pa će i time fond za prikupljanje naknade biti veći. Radi kontrole raspodele naknade predložene su i odredbe po kojima kolektivne organizacije formiraju zajednički savez za kontrolu naplate, koji će se starati da se naplata prikuplja na predviđen način, sporazum koji su organizacije međusobno postigle.
Predlagač smatra da će se formiranjem saveta od strane druge dve organizacije postići kontrola rada organizacije koja prikuplja naknadu i da će se na taj način obezbediti da naknada bude prikupljena u interesu nosilaca prava koja zastupaju sve tri organizacije.
Moram reći da smo u odnosu na odredbe koje su predviđene, uvođenje ujedinjene naplate umesto dosadašnje dve da bude jedna uplatnica, da smo dobili dve vrste primedbi. Jedna je naglašavala da autorsko pravo sa jedne strane prava imaju posebno suštinsku drugačiju pravnu prirodu, te da međunarodni propisi ne dozvoljavaju da se jedinstvena naknada može ustanoviti u odnosu na autorsku naknadu.
Ukazali smo da je u pitanju mehanizam naplate kojim se pojednostavljuje naplata sa aspekta korisnika, te da se ni na jedan način ne dovodi u pitanje priroda autorskog i srodnih prava.
Druga primedba se odnosila na okolnost da je zakon uredio učešće u prikupljanju naknade u srazmeri 50% za najstariju a po 25% za druge dve organizacije. To je trebalo ostaviti samim organizacijama. Sa naše strane je u razgovorima ukazano da takva srazmera već postoji u praksi i da su sve tri organizacije saglasne da je u pitanju odnos u kome raspodelu naknade treba izvršiti.
Primedba izneta od strane kolektivnih organizacija ukazuje da bi najstarija organizacija mogla zloupotrebiti položaj naplatioca, kako u postupku o sporazumevanju o tarifama, tako i kroz sporazum o načinu naplate. Predlagač je saglasan da eventualnim amandmanom resornog odbora bi mogli uvesti dodatne mehanizme obezbeđenja, kojim bi bila do postizanja sporazuma onemogućena raspodela tzv. ubrane naknade i to propisivanjem da u slučaju nepostizanja sporazuma najstarija organizacija ne može da vrši raspodelu ubrane naknade svojim članovima.
Dalje, predviđa se uspostavljanje vođenja elektronske baze podataka emitovanja programa. Emiteri radio-televizijskih programa su dužni da vode elektronsku evidenciju emitovanja i reemitovanja muzičkih dela, dok nadzor nad vođenjem te elektronske evidencije vodi Republička radio-difuzna agencija, a Vlada će posebnim aktom propisati način njenog vođenja. Obaveze emitera su da kolektivnim organizacijama dostavljaju podatke o nadzoru predmeta zaštite, učestalosti i obimno iskorišćavanje autorskog dela, propisane važećim zakonom.
Radi se o obavezi emitera da dostavljaju podatke koji su organizacijama neophodne za vršenje pravilne raspodele prikupljene naknade. Bez ovih podataka tzv. košuljica nema pravične raspodele. Međutim, u praksi svi emiteri ne dostavljaju tražene podatke ili tzv. košuljice kako se to popularno zove i mnogi dostavljaju nepotpune podatke ili neuredne košuljice, a samo mali broj emitera dostavlja sve to u elektronskoj formi.
Propisivanjem obavezne dostave neophodnih podataka emitovanim i reemitovanim delima, u elektronskoj formi, koji propisivanjem načina vođenja evidencije doprineće se pravičnoj raspodeli ubrane naknade i u velikoj meri se povećati transparentnost rada kolektivnih organizacija. Lako će moći da se proveri da li je raspodela izvršena prema utvrđenim pravilima. Svaki autor će imati pravo i mogućnost uvida u elektronsku evidenciju koliko puta je njegovo delo emitovano i u kojim medijima. Potrebu obezbeđivanja transparentnosti rada kolektivnih organizacija je i Evropska komisija istakla kao jedan od najznačajnijih uslova koje kolektivna organizacija treba da zadovolji.
Poštovane kolege narodni poslanici, kao što vam je poznato Predlog izmene i dopune ovog zakona je bio u proceduri početkom godine. Iako je povučen, postignute je efekat da su u međuvremenu organizacije i korisnici unapredili mehanizme sporazumevanja, da je vršeno oslobađanje od plaćanja naknada čak i do 75% manje od važeće tarife. Postignut je viši nivo svesti o tome da je potrebno utvrditi ovakve pravične naknade koje će biti u saglasnosti sa ekonomskom moći korisnika.
Predlog zakona koji je pred vama u velikom delu samo konstatuje te već postignute rezultate i bez sumnje će značajno preći u oblast. Da bi se novi mehanizmi utvrđivanja naknada uspostavili, u što skorijem roku obezbeđeno je utvrđivanje svih učesnika zainteresovanih za utvrđivanje i jedinstvenu naplatu naknade po tarifama, čije će visine biti u skladu sa ekonomskim mogućnostima korisnika a uz puno uvažavanje interesa nosioca autorskih i srodnih prava. Neophodno je da se zakon donese po hitnom postupku. Vlada smatra da ne doneti zakon po hitnom postupku bi moglo da proizvede štetne posledice po rad svih organa i organizacija na koje se ovaj zakon odnosi.
Poštovane kolege narodni poslanici ukoliko bude bilo potrebe za postavljanje pitanja, detaljno ću vas obavestiti i o sadržaju razgovara koji smo imali sa Evropskom komisijom i o drugim pitanjima vezanim za sadržaj ovog zakona. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik gospodin Jugović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Jugović

SPO-DHSS
Poštovani predsedniče parlamenta, poštovani ministre, kolege i koleginice, izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima su sa terena. Predizborno obećanje G17 plusa prešlo je na teren Skupštine Srbije, na teren ovog parlamenta.
Iako je formalni predlagač ovih izmena i dopuna Ministarstvo obrazovanja, i tu imamo resornog ministra, gospodina Obradovića, jasno je da je to Ministarstvu poslužilo samo kao protočni bojler ministru finansija Mlađanu Dinkiću, da bi ostvario svoje zamisli, odnosno da bi svoja predizborna obećanja sproveo u delo.
Da budemo jasni, poslanički klub SPO i DHSS ne štite nikoga, naročito naplatu muzičkog dinara. Ali, postavlja se pitanje – zar nije moglo doći do kompromisa između sturkovnih udruženja i Ministarstva za obrazovanje, ali je pregovore, i to svi dobro znamo, sa tim strukovnim udruženjem vodio ministar finansija. Znamo da je u prethodnom periodu i on ostvarivao autorska prava na osnovu pesama za folk pevače i za zabavnu muziku. Pitam se zbog čega u tom periodu, dok je ostvarivao ta prava, dok je bio u koaliciji sa nekim drugim političkim strankama, nije izdejstvovao ovakve promene? Sada je svima jasno da je svrha samo ispunjenje predizbornih obećanja.
Na sastanku sa udruženjima dobio je uveravanja i svi, ili gotovo većina poslanika, reći ću SPO i DHSS, ceo poslanički klub, ali i većina poslanika u ovom parlamentu zna, kao što i on zna da će strukovno udruženje Ustavnom sudu podneti žalbu za ocenu ustavnosti ovog zakona i njemu je jasno i svim ljudima koji su sada u izvršnoj vlasti da će taj spor biti rešen na taj način što će Ustavni sud oceniti ovaj zakon neustavnim.
Pitam se zbog čega silujemo parlament, zbog čega unosimo izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima u parlament u raspravu, kasnije na usvajanje, kada ćemo opet za dve, tri godine, kada Ustavni sud bude doneo odluku, morati da se bavimo ovim pitanjem i da građane Srbije izlažemo novom trošku, novim peripetijama? Znamo da će odgovor evropskih organizacija, pošto ovaj zakon nije u skladu sa standardima tih organizacija i sa postignutim međunarodnim dogovorima, opomenuti Srbiju i da ćemo se opet naći u onoj situaciji u kojoj smo bili kada smo upozoravali da i Zakon o NBS, izmene i dopune zakona, takođe će se ponovo naći pred parlamentom. Tad smo to upozoravali, a G17 plus ima iskustva sa Zakonom o informisanju. Kažem vam da ćemo opet ovaj zakon za dve do tri godine morati da usvajamo u parlamentu, odnosno nove izmene i dopune zakona.
Pitam se zbog čega nije bilo transparentnije javne rasprave, zbog čega ministri, Vladina tela, nisu učestvovali u dogovorima u vezi sa ovim zakonom? Sumnju da je ovo samo ispunjenje predizbornog obećanja potkrepljuje činjenica, u nekoliko navrata sam razgovarao sa ministrom Obradovićem i on ima dobru nameru i usaglasili smo se i te izmene zakona, koje su predložila strukovna udruženja, a u ovom slučaju Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije je predao i Veroljubu Arsiću iz SNS i gospodinu Babiću iz SNS i imam uveravanja i hoću da imam i verovanje u to da će ministar Obradović, zajedno sa kolegama iz SNS, podržati ovaj konstuktivni predlog.
Dostavio sam im pismo strukovnog udruženja, dakle, Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije, u kojem nas oni mole da na Odboru za kulturu, u ovom slučaju, pošto se radi o dramskim umetnicima, ili na Odboru za obrazovanje, iznesemo ove argumente. Kod nas u Srbiji ne postoje različiti fakulteti za filmske i pozorišne glumce, već svi rade na svim medijima. Tako imamo situaciju da veliki broj glumaca igra u mjuziklima i da se ti mjuzikli emituju i reemituju putem televizije.
Danas se snimaju operske predstave na videogramu, a ne više samo kao tonski zapis na nosaču zvuka, i kao takve se takođe emituju i reemituju na televiziji. Ni muzički umetnici više ne koriste samo fonogram kao ranije, već su njihove interpretacije snimljene na videogramu. Dakle, to su muzički spotovi.
Zbog toga smatramo da je neophodno da se izmeni član 117. zakona, jer je došlo do tehnološkog napretka u načinu snimanja i emitovanja, ali i sofisticiranijeg zahteva gledališta. Time bi se izbegao haos u primeni zakona i izjednačila prava umetnika. Nonsens je npr. da baletski umetnici imaju prava na nadoknadu za razliku od glumaca, a da nemaju nikakvo učešće u stvaranju fonograma.
Ko bi rekao da ovo nije u skladu sa standardima EU, ne bi bio upravu, jer je ovakav stav koji sam izneo u prethodnom izlaganju, odnosno u pismu Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije prihvatilo nekoliko zemlja EU i ne kosi se sa evropskim zakonodavstvom, za razliku od predloženih izmena zakona koje se nalaze na današnjem dnevnom redu, koje se kose ili koje bi bilo kakva uporedna pravna analiza između ovog zakona i istih takvih zakona u zemljama EU pokazala da su ove izmene zakona katastrofalne.
Takođe, od Udruženja književnika Srbije, nisam više njihova član, ali imam obavezu da štitim to udruženje, kao i ostala strukovna udruženja, stigao je jedna dopis i to mojoj koleginici Vesni Milekić, iz Rasimove stranke, koja takođe podržava ove izmene i dopune zakona, u kome i oni traže ostvarivanje svojih autorskih prava. I oni imaju primedbe na tekst Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Pitam vas, nalazimo se na današnjem zasedanju u kojem govorimo samo o izmenama i dopunama Zakona o autorskim pravima, koje su predmet predizbornog obećanja jedne političke stranke, a sva ostala strukovna udruženja koja imaju primedbe na tekst zakona, to je član 117. ili primedbe Udruženja književnika Srbije ne mogu da se nađu u rešavanju njihovih problema na današnjoj sednici parlamenta iz razloga što se ovim izmenama i dopunama zakona koje su danas na dnevnom redu, ne predviđa izmena tih članova. Svima je jasno, to moram ponoviti nekoliko puta, da je u pitanju samo predizborno obećanje, a ne briga nad strukovnim udruženjima, nad autorskim pravima i prava zaštite umetnika.
Postoji dobra volja da se ovo pitanje reši, ali ako ona postoji, onda bih pitao – zbog čega svi građani Srbije, preduzetnici, ne budu apsolutno oslobođeni plaćanja muzičkog dinara? Objasniću vam zbog čega. Mi sada na trgovima, estradnjaci to nazivaju tezgama, po inostranstvu, imamo nastupe tih estradnih zvezda, koje zarađuju ogroman novac, po nekoliko desetina hiljada evra, koji nije oporezovan. Dakle, u budžet Srbije od njihovog rada i od njihovog dohotka ne sliva se nijedan jedini dinar.
Kada bismo njih oporezovali i kada bi se to što je oporezovano slilo u budžet Srbije, a iskoristilo u namene plaćanja njihovih autorskih prava, imali bismo sredstva da građane Srbije ne diskriminišemo, kako se to predlaže ovim zakonom, pa da jedni plaćaju veću naknadu, a drugi manju naknadu, već bismo mogli da ih oslobodimo plaćanja muzičkog dinara, i to je prava socijalna mera.
Mi ovim zakonom, umesto da sređujemo pravne i zakonske akte ove zemlje, činimo još jednu nepravdu. Uskraćujemo ona prava koja su zagarantovana autorima u svim zemljama EU na uštrb toga što nismo spremni da uvedemo u pravu normalnu brazdu oporezivanje svih privrednih subjekata u ovoj zemlji. Izvinite, smatram da su ti estradni umetnici koji gospodare i medijskim prostorom, koji i finansiramo u poslednje vreme, dužni da plaćaju ovoj zemlji porez.
Dakle, ne smemo upasti u zamku da, oslobađajući ih jednog tereta koji je u svakoj zemlji nešto što je normalno, nešto što je obaveza, da oslobađajući ih tog tereta, oduzimamo neka druga prava, koja, po zakonu svih evropskih standarda i po svim pravni normama, oni zaslužuju.
Neću više trošiti vreme ovog uvaženog doma. Ostaviću vremena da na kraju rasprave razgovaramo u vezi sa ovim što mislim da su izuzetno bitna pitanja i želim konsultacije sa ministrom Obradovićem.
Ako može, kolege iz DS, malo pažnje? Molim vas, predsedniče, opomenite kolege iz DS.
Nadam se da će ministar Žarko Obradović, da će predstavnici SNS, kao stožer vladajuće koalicije, uzeti u obzir valjanost i hitnost ovih predloga. Već imam dogovor sa predstavnicima partije Rasima Ljajića, i da ćemo obaviti konsultacije, da ćemo pozvati ljude iz strukovnih udruženja i da ćemo na taj način najbolje moguće rešiti problem koji već dugo, na način koji nije prihvatljiv, s obzirom da su to najugroženije socijalne kategorije i da to nikako ne bi trebalo tako da bude, opterećuje pisce, glumce i sve one koji stvaraju zaista lepu kulturnu sliku Srbije.
Samo ću reći da je zakon protivan propisima EU i Svetske trgovinske organizacije. To su veoma jaki argumenti da, možda, povedemo javnu raspravu, da pozovemo ljude iz strukovnih udruženja, predstavnike strukovnih udruženja i da na najbolji mogući način rešimo ovaj problem. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima dr Žarko Obradović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Žarko Obradović

Zahvaljujem se, kolegi Jugoviću. Kolega Jugoviću, vama se obraćam, zahvaljujem na onome što ste rekli. Želim da vam kažem, radi vašeg znanja i radi javnosti, da je ovo predlog izmena i dopuna Zakona koji je Vlada Republike Srbije jednoglasno usvojila, da je tačno da su kolege iz URS, u toku izborne kampanje, govorile o ovom pitanju kao i za njih i za građane važno. Tačno je. Takođe je tačno da ovo pitanje ne samo formalno, nego i suštinski pripada Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i da smo zajedno, predstavnici Ministarstva nauke i predstavnici Ministarstva finansija, s obzirom da značajan deo ovih predloga izmena i dopuna Zakona imaju finansijsku komponentu, pa je bilo važno izračunati šta to finansijski znači za građane, odnosno one koji će biti obuhvaćeni izmenama i dopunama ovog zakona, da smo zajedno na tome radili, da su bili predstavnici organizacija, da su bili predstavnici i Zavoda za intelektualnu svojinu i da su bili predstavnici Evropske komisije. Tačno je.
Međutim, tu imamo jednu vrstu problema, da tako kažem. Neka pitanja koje ste vi pomenuli se ne odnose na sadržaj ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona i onda, iz formalno-pravnih razloga, ne mogu biti ni predmet izmena.
Rekao sam vam, ukoliko podnesete zahtev za vanrednom sednicom Vlade, u Vladi ćemo to apsolutno razmotriti, na kraju krajeva, razgovaraćemo i da pokušamo da nađemo rešenje i za to pitanje.
Nisam pred vama krio ni činjenicu da smo sa Evropskom komisijom razgovarali o sadržaju ovog zakona i da je sa njihove strane stavljeno nekoliko sugestija za izmene Zakona. Već sam pomenuo šta smo dogovorili. Oni su sebi uzeli za pravo da razmotre sadržaj ovog zakona i da nam dostave njihov konačan stav koji očekujemo u toku današnjeg dana, najkasnije do sutra.
Rekao sam vam da je izuzimanje zanatlija u prvom trenutku izgledalo čudno, ali onda smo videli da takvo rešenje postoji u Španiji i da nije izuzetak, vezano za pravno rešenje u zemljama EU. U svakom slučaju, Vlada ne želi da usvoji zakon koji bi bio protivan, da kažem, rešenjima koji postoje u EU, a kamo li koji ne bi bili u saglasnosti sa našim pravnim sistemom.
Prema tome, to pitanje saglasnosti, ili, eventualno, osporavanje pred Ustavnim sudom, ostavićemo onome ko je za to najkompetentniji, a to je Ustavni sud Republike Srbije. O vašem predlogu ćemo vrlo rado razgovarati i pokušati da nađemo rešenje. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Gospodine Jugoviću, replika. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Jugović

SPO-DHSS
Hteo bih da se zahvalim ministru Obradoviću na korektnom pristupu u rešavanju ovog problema. Nadam se, iz onih razgovora koje sam imao sa predstavnicima SNS i sa ministrom Obradovićem, da će se vrlo brzo u skupštinskoj proceduri naći nove izmene i dopune Zakona o autorskim i srodnim pravima, u kojem bismo rešili oblast, rešiti ono što je nerešeno u oblasti koja se tiče pravih umetnika, ponavljam još jednom, glumaca, književnika i ostalih, koji zaista sve čine kako bi kulturna slika Srbije bila najbolja moguća. Hvala.