Hvala lepo.
Za reč se javila gospođa Slavica Saveljić. Izvolite.

U ime poslaničke grupe hoću da se zahvalim kolegi što nas podseća ko su bili ministri zdravlja u prethodnom periodu, ali zaista za tim nema potrebe. Poslanici URS nemaju političku amneziju, mi vrlo dobro znamo za koje smo resore bili odgovorni i spremni smo da u skladu sa tim, naravno, snosimo odgovornost. Ono što je bilo dobro u radu naših ministara, u skladu sa vrednosnim sistemom koji u našoj zemlji važi, spremni smo da pohvalimo, a za ono što nije bilo dobro spremni smo argumentovane kritike da čujemo. Zato i jesmo ovde, da se stanje popravi, ali danas ne govorimo o dugovima koje su napravili ministri, danas pričamo o dugovima koje je napravio Fond i koje su napravile bolnice. Kao što smo čuli, ti dugovi su 26 milijardi dinara. Na čelu tih institucija bili su kadrovi DS.
Dakle, sabrala sam budžeta 15 velikih gradova u Srbiji, Kragujevca, Jagodine, Čačka, Batočine, Lapova, Knića, Smederevske Palanke, Gornjeg Milanovca i tako redom, došla sam do manje cifre nego što je 26 milijardi dinara. O tome se danas ovde radi. Dakle, odgovornost apsolutno jeste onih koji su se nalazili u tom trenutku na čelu zdravstvenih institucija i Fonda, ne umanjujući, naravno, značaj da i ministri u svemu tome treba da podnesu svoj deo tereta.

Hvala.
Za reč se javio Nebojša Zelenović. Izvolite.

Hvala.
Jako mi je žao, vi ste iskusne koleginice i verujem da ste dugo vremena proveli u sistemu zdravlja na svojim poslovima, ali je tragično što vi ne razumete. Dakle, nije ništa lično, ali vi ne razumete ili nećete da pročitate. Ne vraćamo mi sad ovde dug Fonda, lepo piše u članu 4. – obaveze zdravstvenih ustanova, a ne Fonda. Fond nije zdravstvena ustanova. Građani će platiti 13 milijardi dinara zdravstvenih ustanova sekundarnog nivoa. To su opšte bolnice kojima rukovode u 95% slučajeva kadrovi iz URS. To mora da se zna. To je čista istina, čak vrlo lako proverljiva.
Da se razumemo još jednu stvar, dakle, sad ne bi bilo lepo da građani misle kako je samo DS preko direktora rukovodila Fondom zadnju godinu, zadnje dve godine. Šta je bilo prethodni 10 godina? Ko je vodio Fond prethodnih 10 godina? Da li je Fond vodila gospođa koja je kupovala automobile preko "Delta auto" za 25 do 26 hiljada evra, automobili koštali 12 hiljada evra, na lizing, na pet godina, na kraju sa otkupom?
To su da kažem neozbiljne stvari. Verujem da to sada nije ni tema, a zaista bih voleo da se vratimo na ovo i da time zaključimo. Dakle, da ne gubimo mi vreme šta je bilo, mislim da građani dobro znaju ko je vodio zdravstvo u prethodnom periodu i zašto je zdravstvo u situaciji u kojoj jeste. Hvala.

Snežana Stojanović Plavšić, pretpostavljam replika?

Da, naravno, replika. Neću se direktno obraćati nijednom poslaniku, ali videla sam da je koleginica sugerisala, ali pogrešno vam je sugerisala, moram da vam kažem. Dakle, ovde se radi o dugovima bolnica, a ko finansira bolnice, odakle se finansiraju bolnice? Naravno, iz Fonda zdravstva, to zna svaki građanin, ne mora da bude uopšte u zdravstvu. Dakle, kako se finansiraju bolnice? Normalno, iz Fonda zdravstva, a Fond se finansira tako što se ubiraju sredstva poreskih obveznika, preko poreskih uprava.
Proverite, molim vas, građani Srbije to odlično znaju. Ne postoji ni jedan direktor filijale Republičkog fonda zdravstva nigde u Srbiji koji je iz bilo koje druge stranke nego iz DS. Dakle, ovde se radi o dugovima bolnica i o dugu Republičkog fonda koji su napravljeni u Republičkom fondu, zato što Republički fond nije plaćao bolnicama ono što su one trošile da bi obezbedile zdravstvenu zaštitu građanima u određenim gradovima.
Molim vas da me niko ne proziva da ne znam o čemu govorim, jer ja uvek jako dobro znam o čemu govorim. Onda je kolega probao da se izvadi i da kaže – da, ali ko je prethodnih 10 godina upravljao Fondom. Vrlo jasno sam rekla koliki su bili dugovi 2010. godine, a koliki su dugovi danas. Znači, bili su pet milijardi, danas su 25 milijardi. Jeste, to je tačno, 13 milijardi bolnice i 13 milijardi duguje Fond, pa, molim vas.
Ako ćemo da idemo u detalje, tada su rokovi za isplatu lekova bili 60 dana, danas su 210 dana. Samo za jednu godinu participacija, znači ono što pacijenti sami plaćaju povećano je za jednu milijardu. Godine 2005. ovih dugova o kojima pričamo, konkretno dugova bolnica, uopšte nije bilo, bilo je nula. Znači, dugovi bolnica su bili nula, ako već na njima insistirate, a dugovi Republičkog fonda prema apotekama su bili pet milijardi. Znači, molim vas da se informišete o čemu govorite kada govorite, jer nemojte da ulazimo u takvu vrstu polemika.

: Zahvaljujem se.
Reč je tražio po Poslovniku gospodin Milana Kovačević.

Uvaženi predsedavajući, uvažene kolege poslanici, povređen je član 106. – govornik može samo da govori o tački dnevnog reda što je prethodni govornik i rekao o tome.
Želeo bih samo da podsetim ovaj dom. Neosporno je da je narod 2000. godine hteo promene i to niko ne osporava. Ali, činjenica da niko narod nije pitao o transformaciji kapitala i privatizaciji. Privatizacija je urađena tako kako je urađena.

Moram da vas pitam kakve to veze ima sa ovom tačkom dnevnog reda?

Zato što je govornik i sam rekao u izlaganju da se uvoze lekovi iz BiH, Bugarske, itd. Činjenica je da se pokušava ovim zakonom da se uvede neki red i funkcionisanje u zdravstvu. Očigledno je da nije valjalo. To je i sam priznao u svom izlaganju i govoru. Činjenica je da nije ova vlast i aktuelna Vlada privatizovale "Zorku farm", "Galeniku" itd, određene firme koje su došle i dovedene do ovakve situacije kakva jeste, "Jugoremedija", itd. To su činjenice koje su neosporne.
Drugo, kadrovska politika u domovima zdravlja vođena je tako kako je vođena. Sledeće, određivanje specijalizacije određenih ljudi i kadrova je usko vezana sa Ministarstvom prosvete. To je opet vodio u prethodnom periodu neko 12 godina. Niko nije iz ove odborničke grupe učestvovao u tome. To su osnovne činjenične stvari koje su danas nepobitne. To su sami i priznali što je i činjenica i najlepše bi bilo da se inkorporiraju određene primedbe, ako ne kroz zakon, kroz određene amandmane da se poboljša ovaj zakon. Ne treba, gledajući tendenciozno, ja se slažem da je činjenica karcinoma ovakva i u ovakvom broju koliko jeste, ali niko ne pita zašto.
Mi smo imali bombardovanje 1999. godine, koje smo podržavali i tapšali, a danas ga se odričemo. Neke su umolili da se produži to bombardovanje još za koji dan. Hvala.