Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Zahvalio bih se ministru što je prihvatio mnoge amandmane naše poslaničke grupe, ali mislim da je ova materija koja se ipak tiče pravne struke. Voleo bih da pojasnim stav naše poslaničke grupe, zbog čega se slažemo sa gospodinom Srđanom Mikovićem.
Naime, možemo po sadašnjem predlogu zakona, ako se ne prihvati ovaj amandman, izabrati mnoga lica koja su izvršioci krivičnih dela koja ih apsolutno čine nedostojnim za obavljanje funkcije direktora javnih preduzeća. Recimo, nekog ko izvršio krivično delo silovanja, obljube, dilovanja droge itd, a onda pod uslova za razrešenje, zbog nekog nehatnog krivičnog dela, kao što je naveden primer Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tada taj direktor može biti razrešen.
Drugo, mislim da je trebalo prihvatiti amandman koleginice Olgice Batić, koja, pored toga što smatra da prethodni uslov za izbor direktora treba da bude nedostojnost, takođe, proširuje uslove za razrešenje, tako što podnosi amandman na član 39. i kaže – ako u toku trajanja mandata izvrši krivično delo koje ga čini apsolutno nedostojnim za vršenje funkcije direktora.
Mislim da se ipak radi o nečemu što pravna struka bolje razume, uz svo poštovanje prema svim ostalim kolegama narodnim poslanicima. Zbog toga je stav naše poslaničke grupe identičan stavu poslaničke grupe PUPS i poslaničke grupe DS. Hvala.

Gospodine Mikoviću, izvolite.

Replika gospodinu Mileniću, jer opet ne mogu da razjasnim šta je bila prava volja Vlade. Da li ono što je u predlogu bilo, u predlogu člana 38. ili u predlogu člana 39.? Da li, ukoliko neko tokom trajanja mandata izvrši krivično delo, da li mora da se razreši i da li može da se razreši?
Smatram da, gledajući celokupno ovaj kontekst zakona, pravilnije je ono što je navedeno u predlogu člana 39. da može da bude razrešen, upravo ukoliko se izvrši krivično delo, koje ima veze sa poslom, koje ima veze s time da ga čini dalje nedostojnim da obavlja funkciju direktora.
Dozvolićete, nikako ne mogu da se složim sa diskusijom gospodina Milenića, da ukoliko se neko nađe na funkciji direktora, da mora ili da treba da koristi službeno vozilo, a naročito službeno vozilo u privatne svrhe. Da li će ženu da vozi na pijacu službenim vozilom? Tu ne mogu da se složim.
Druga stvar, da li direktoru može da se desi da slučajno pozli nekom članu porodice, da mora dete hitno da odvede do lekara i sedne u svoj auto, eventualno, pritisne gas više nego što treba i slučajno napravi saobraćajnu nezgodu i zbog toga mu bude izrečene uslovna osuda, kojom će se utvrditi kazna zatvora koja se neće izvršiti ukoliko ne ponovi takvo krivično delo?
Dozvolićete mislim da, s jedne strane, propisivati kao obavezno da direktor bude razrešen u takvim slučajevima, a sa druge strane, da može kandidat za direktora da bude, i ne samo da bude kandidat za direktora, nego bude izabran ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Mikoviću.)
Svi oni koji su izvršili krivična dela, koja ga učine nedostojnim, mislim da nema doslednosti u samom predlogu zakona.

Gospodin Milenić, replika.

Da, upravljačka odgovornost zahteva tako visoke standarde koji pretpostavljaju, nažalost, materijalne standarde koje naše društvo ne ispunjava. Da bi odgovor na vaše pitanje bilo pozitivno - da, u zemljama koje su iz svojih bogatstava došli i do civilizacijskim standarda, podrazumeva se visoka odgovornost i uračunava takav način života, da su ljudi sa odgovornošću rasterećeni čitavog niza uobičajenih rutinskih potreba poslova i obaveza.
Nažalost, imamo mnogo više standarde u zahtevima, nego što su naše mogućnosti, pa se zaista može desiti i našim najodgovornijim ljudima da se okliznu na najbanalnijim životnim situacijama, jer nemamo prethodno ispunjene uslove u organizaciji društva. To ne znači da je ideja, koju sam malopre zastupao, pogrešna.
Druga stvar koju želim da repliciram, molim kolege koji jesu pravnici, baš zato što jesu pravnici, poneti retoričkim žarom, ne unose ideju krivičnog dela učinjenog iz nehata, kao ideju odsustva odgovornosti za učinjeno delo. Tamo gde se govori o odsustvu svakog učešća u krivici, nije nehat nego ne postoji krivica, a u nehatu postoji krivica i odgovornost.

Niste pomenuti. Nije spomenuto vaše izlaganja. Nemate osnova za repliku. Možete koristiti poslaničko vreme vaše grupe, ali nemate osnova za repliku.
Hoćete li da koristite vreme? (Da.)
Izvolite.

Ukoliko se govori o mom amandmanu, a nemam prava da odgovorim na primedbe, onda ne znam ko ima pravo da odgovori i da brani.
Po difoltu, ukoliko se radi o mom amandmanu, imam prava da ga branim. Diskusija je, tačka dnevnog reda, tada nema problema, koristiću vreme, jer na vama je pravo ili da mi ne date. Na vama je pravo da mi date ili ne date, ali radi se o mom amandmanu.
Znači, ukoliko na bilo koji način želite da me sprečite da argumentujem to, mogu i sa time da se složim. Smatram da ovaj amandman ide u pravcu poboljšanja teksta zakona. Nije ista stvar ukoliko neko umišljeno izvrši krivično delo, ili ukoliko neko nehatno izvrši krivično delo koje nema nikakve veze sa obavljanjem posla direktora.
S druge strane, dozvoljava se mogućnost da neko umišljeno izvrši krivično delo koje se tiče prava po osnovu rada, koje se tiče imovine, koji je uhvaćen sa rukom u tuđem džepu, bude pravosnažno presuđen, taj može da bude direktor, ali mora da se razreši onaj koji je nehatno, zato što je dete vozio na hitnu medicinsku intervenciju, ili učinio krivično delo iz bezbednosti saobraćaja, taj mora da se razreši. To nije pravda.

Ovo što ste malopre rekli, samo da vam dam objašnjenje. Dakle, nije stvar toga da li ja hoću ili neću da vam dam reč, niti vi po Poslovniku imate pravo da replicirate svima koji govore o ovom amandmanu. Nažalost, Poslovnik je takav. Ali, imate dovoljno vremena vaše poslaničke grupe i svakako se možete javiti dok imate to vreme. Nikakav problem nije.
Prelazimo na sledeći amandmane.
Na član 38. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović, Donka Banović i Aleksandar Pejčić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 39. podneo je Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Predstavnik predlagača je, na sednici Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, prihvatio amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima predsednik Odbora, narodni poslanik Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri i kolege, član 39. definiše ko može da razreši direktora i pod kojim uslovima.
Predlog LDP je bio u ovom smislu, ali smo na Odboru, u jednoj konstruktivnoj raspravi, došli do zajedničkog rešenja, tako da je ovaj amandman praktično amandman Odbora, koji u članu 38. tačka 3. govori o tome ko može razrešiti direktora i koji su uslovi. Kaže se u stavu 3.: "ukoliko ne ispunjava obavezu predviđenu članom 52. ovog zakona za preduzeća čiji je osnivač Republika, a ukoliko ne ispunjava obavezu predviđenu članom 55. ovog zakona, za preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave".
U prethodnom predlogu je stajalo umesto člana 52, član 54. Pravilnije je član 52, zbog toga što on definiše tromesečno obaveštavanje i podnošenje izveštaja o radu direktora. Član 55. govori o neizmirenju, praktično, novčanih obaveza u kojima je jedna od osnovnih obaveza u poslovanju direktora, čime u stvari pada ceo program preduzeća.
Zbog toga smo hteli da ovim predlogom objedinimo obaveze i u članu 52. i u članu 55. Zahvaljujem se.