Narodni poslanik Radojko Obradović.

Ministarka se meni obraćala, amandman je moj, pa imam pravo na repliku.
Shvatili smo dve stvari sa jedne strane dug fonda se ovim ne izmiruje, samo se izmiruje dug zdravstvenih ustanova. Ostaje taj dug od 17 milijardi dinara.
Druga stvar, ako vi sve te podatke imate, zar nije bilo logično da nam dostavite to kako amandman kaže u roku od 30 dana nakon usvajanja zakona, nego da mi sada postavljamo poslaničko pitanje.
Ako to može tako, smatrajte gospodine predsedniče, da je moje pitanje upućeno ministru zdravlja i glasi - molim vas da mi dostavite sve podatke po vrstama dugovanja i po zdravstvenim ustanovama.
Ako treba, ja ću vam dostaviti i u pisanoj formi.
Druga stvar, ne znam da li u Vladi postoji komunikacija, jer sve ovo što ste rekli, direktno je suprotno zakonu koji će biti usvojen u subotu, zakon o rokovima plaćanja. Ako Fond dostavi da duguje 17 milijardi, ako će ovaj fond da se izmiruje u naredne tri godine, kako očekujete da svi učesnici u tom zdravstvenom lancu izmiruju sve svoje obaveze u skladu sa rokovima, ako im država duguje 30 milijardi, pa sada 13 odloženo, a ovih 17 ko zna kada. To će direktno da sruši zakon o rokovima plaćanja i to je sve suprotno od onoga što je ministar Dinkić govorio ovde u Skupštini. To, jedno sa drugim ne ide i te dve stvari direktno ruše jedna drugu. To će stvoriti nove docnje i nove probleme, jer tako zakon ne može da se primeni.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Mislim da je sada ministarka, mi pokušavamo da iscedimo nešto iz suve drenovine, pitanja koja smo mi postavili u raspravi u načelu, sada opet odgovore dobijamo u uopštenoj formi.
Ja sam u raspravi u načelu pitao sledeće, što se tiče neugovorenih obaveza sa RZZO, da li je tačno da su zdravstvene ustanove mimo dogovora, mimo dozvole
RZZO zaposlile 21.000 ljudi, da novac koji je trebalo da ide za nabavku lekova i medicinske opreme, umesto za te namene, trošen nenamenski, za plate tih 21.000 ljudi i koje su to zdravstvene ustanove koje nisu poštovale finansijsku disciplinu, niti ugovor sa RZZO.
Broj dva, za dugove prema RZZO, a Fond svoj budžet puni sa 70% sredstava iz doprinosa, sigurno da većinski nije odgovornost Fonda i taj deo mi razumemo, jer je to opšte ekonomsko stanje i opšte stanje naše privrede, a sa ovim izmenama Krivičnog zakonika, pošto smo mi to gledali, mislim da će svaki direktor bilo kog privrednog društva u Srbiji doći pod udar krivične odgovornosti, jer svako će nekada biti u situaciji da nema sredstava da uplati doprinose za zdravstveno osiguranje i onda će biti krivično odgovoran, tako da ne znam ni koliko je to rešenje srećno. Ono što smo trebali da dobijemo u materijalu, što je trebalo da nam dostavite makar do rasprave u amandmanima, vi sada nas upućujete da mi tražimo te podatke u formi poslaničkog pitanja, što mislim da zaista nije korektno i odgovorno prema narodnim poslanicima, prema onima koji čine vladajuću većinu, jer oni treba da glasaju za mačku u džaku, za nešto zašta ne znaju poreklo duga i ne znaju ko je skrivio taj dug, a mislim da bi ti podaci bili dobri i zbog budućeg ponašanja svih rukovodilaca zdravstvenih ustanova, a ovako mi zaista na neki način u velikoj meri amnestiramo od odgovornosti i građani Srbije će platiti sav onaj dug koji je nastao, često opravdano, a često sasvim neopravdano.

Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Replika na izlaganje gospođe ministar.
Niste mi tačno odgovorili na pitanje, vi ste rekli da verujete da će biti isplaćen dug, ali ja vas pitam da li je on ukalkulisan u ovaj iznos o kom mi zakonu diskutujemo?
Takođe, nije mi jasno, šta će da bude sa dugovanjima koja su načinjena nakon 30. septembra 2012. godine, koji opredeljuje upravo ovaj zakon. Na osnovu ovoga što smo mi sada čuli, jasno je da ta dugovanja nema ko da plati. Ako očekujete od zdravstvenih ustanova da one plate dug veledrogerijama, mislim da je jasno i ovim zakonom da oni nemaju sredstva. Da imaju sredstva, mi ovaj zakon ne bi ni donosili.
Danas zdravstvene ustanove umesto da plaćaju lekove i medicinsku opremu, one plaćaju plate zaposlenih, 13.600 radnika u zdravstvu sa kim su sklopili ugovor, mimo ugovora sa RZZO.
Ponovo vam postavljam pitanje, na koji način mislite da će ovaj dug od koga zavisi obezbeđenje finansiranja, odnosno isporuka, i lekova i medicinske opreme zdravstvenim ustanovama, da bude rešen.
Moje je mišljenje i ja potpuno stojim na tome da ovaj zakon to neće rešiti i da to prosto polurešenje koje u ovom trenutku imamo, ne dovodi do samog rešenja celokupne situacije i mislim da, ukoliko se ovaj dug u kompletu, u celokupnosti ne isplati, da može da izazove i dalje nestašice lekova, a plašim se i određenih odlazak kompanija sa Srpskog tržišta.

Reč ima ministarka Dejanović.

Uvažena poslanice, sasvim je jasno da od 1. novembra, od 30. oktobra direktori nisu mogli praviti nove dugove na osnovu dopisa koje sam im poslala, a kod onog momenta kada smo ustanovili da će deo duga, najveći deo duga, 13 milijardi duga zdravstvenih ustanova, preuzeti država, proglasiti javnim dugom, direktori su dobili obavezu da se striktno pridržavaju ugovora koji imaju sa RZZO.
Za slučaj da to nisu učinili i da su imali neku preku potrebu, morali su konsultovati RZZO koji ima rezervna sredstva i kojima će nadoknaditi tu vrstu troškova, kao i do kraja godine, kao i dugove za koje se vi posebno interesujete.
Dakle, Fond ima rezervna sredstva, planirano je da se iz tih rezervnih sredstava nadoknade dugovi svih transfuzija u zemlji, planirano je da objektivni dugovi koje su napravile ustanove u dogovoru sa Fondom, što bi moralo i trebao bi da bude manir međusobne saradnje i pre nego što su se napravili ovoliki dugovi, ali ako se aktuelno ministarstvo bude bavilo pitanja na koje nas vi upućujte šta je bilo pre godinu dana.
Mi prosto nećemo moći da rešavamo ovde i sada, vrlo akutne probleme zdravstvene zaštite.
U tom smislu, direktori zdravstvenih ustanova i veledrogerije, svaki korak znaju. Sa njima smo se dogovarali o svakom koraku koji činimo i obe strane su dale saglasnost na ovakvo rešavanje.
Dakle, neće ovde niko biti oštećen ni iznenađen. Veledrogerije su bile potpuno svesne da ulaze u relacije sa zdravstvenim ustanovama, koje ne proističu iz ugovora fonda i zdravstvenih ustanova. U tom smislu su i one ušle u određeni rizik, međutim, pokušaj da razrešimo zaista ovu situaciju, jer u procesu posebno potrebe da snabdevenost lekovima bude što je moguće kvalitetnija za ovako malo para, koliko mi imamo po glavi stanovnika.
Prosto, mora biti motivisan i proizvođač i transporter, veledrogerija i naravno zdravstvene ustanove. Mi ne mislimo da ovde neko treba mnogo da izgubi, mnogo da dobije. Mi jednu tešku situaciju, a koja proističe iz činjenice da 6% BDP se odvaja za zdravstvo, a to je 250 evra po glavi stanovnika.
Pokušavamo da uvedemo više reda, kako bi što veći broj naših građana imao što je moguće bolji nivo zdravstvene zaštite. U anarhiji u kojoj smo se našli, da smo dalje išli tim trendovima i da nismo pokušali da uradimo nešto na finansijskoj disciplini, mi bismo sigurno danas imali potpuno drugačiji razgovor na ovu temu.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović, replika. Izvolite.

Ne znam da li smo se dobro razumeli, ja samo govorim o članu 7, gde kaže da se odredbe ovog zakona odnose na dugovanja iz člana 1, zaključno sa 30. septembrom 2012. godine. Znači, evidentno je, vi ste dali nalog od 1. novembra, znači šta će da se dešava sa ovim dugom koji je u međuvremenu napravljen. Prosto, želim da od vas dobijem odgovor, kakav odgovor i kakvu poruku država u ovom trenutku šalje svakome onome, ko želi da posluje u našoj zemlji.
Znači, jasno je da veledrogerije, u ovom trenutku, neće dobiti izmirenje svih svojih dugova, koje su postigle, zbog toga što zdravstvene ustanove u ovom trenutku ne mogu da isplate. Ponovo ponavljam, kada bi mogle da isplate, ni ovaj zakon, naravno ne bi ni donosili.