Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2012.

13. dan rada

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković-Todorović.
...
Srpska napredna stranka

Ljubica Mrdaković Todorović

Srpska napredna stranka
Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko zdravlja, koleginice i kolege narodni poslanici, dolazim i radim u najvećoj ustanovi primarnog nivoa zdravstvene zaštite, ne u zemlji već na Balkanu a to je Dom zdravlja Niš, sa preko 1.300 zaposlenih radnika.

Novo rukovodstvo je nasledilo ogroman dug od prethodnog. To je preko 150 miliona dinara. Imamo veliki problem sa nenamenskim trošenjem para za 2010. i 2012. godinu tako da nismo u mogućnosti da isplatimo put iznos zarada zaposlenim radnicima. Od Ministarstva finansija, od Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda očekujemo pomoć da izađemo iz ove krize. Imamo i neugovorene radnike, ali to nije toliki broj. Mislim da na tom spisku ima svega jednog lekara i dve medicinske sestre.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Molim vas da se vratite na temu.
...
Srpska napredna stranka

Ljubica Mrdaković Todorović

Srpska napredna stranka
Za taj dug zna se ko je u prethodnom periodu napravio. Zalažemo se za to da izađemo iz krize, ali svaki nenamenski trošeni novac, ko je to učinio da vrati u budžet. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik dr Nikola Jovanović. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Nikola Jovanović

Ujedinjeni regioni Srbije
Poštovana ministarko, poštovana predsedava-juća, mislim da su sve diskusije dobronamerne, jer mahom diskutuju lekari čiji je glavni motiv u svakom slučaju bolja organizacija zdravstvene službe. Pacijenti koji sa pravom reaguju na određene probleme koji su u zdravstvu, treba da im bude bolje.
Skrenuo bih pažnju na broj zaposlenih. Zaposleno je 20 hiljada mimo nekih konkursa. Najveći broj žalbi pacijenata nije uperen na stručnost nego na uslove u kojima oni provode vreme u bolnici, na dužinu čekanja i na nehigijenu. Šta je rad na odeljenju? Kažemo da smo primili 20 i više hiljada pacijenata. U kruševačkoj bolnici sestre rade 12 sati dan, 12 sati noć pa dva dana ne rade. To rade mesecima. Možda dva meseca u toku godine rade normalno vreme prva, druga, treća smena.
Ono na šta bih skrenuo pažnju to je da iako nema para, moramo na osnovu tih odnosa koji postoje između Fonda i zdravstvenih ustanova da uspostavimo neki bliži kontakt. Fond za zdravstvo za mnoge stvari da ne kažem donosi nestručne odluke.
(Predsedavajuća: Gospodine Jovanoviću, molim vas, tema dnevnog reda.)
Pare jesu veliki problem. Kolega je rekao da se lekari ne zapošljavaju i idu u Crnu Travu. U vreme ranijih godina, 1972, 1973, svi lekari su prvo morali da rade u selu da bi dobili akreditive da mogu da rade u bolnicama. Mi ćemo ispred stranke Zajedno za Šumadiju da sve amandmane koji su u interesu pacijenata podržimo.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić.

Snežana Stojanović-Plavšić

Ujedinjeni regioni Srbije
Zahvaljujem.
Nisam mislila da se javljam za diskusiju, ali me podstakla diskusija kolege Mijatovića, jer mislim jako slično kao on.
Želim još jednom da podsetim da dugovi koji su napravljeni, kao što je ministarka rekla, potpuno se zalažem za to da treba da se razdvoje dugovi koji su napravljeni kriminalnim delovanjem, nezakonitim radom i dugovi koji su napravljeni prosto da bi se izašlo u susret zdravstvenim potrebama ne samo osiguranika, nego građana inače.
Takođe, želim da podsetim da se zdravstvu duguje, kao što smo to čuli i od ministarke u međuvremenu, ali to jeste bila moja ideja, 60 milijardi, što prevazilazi dugove koje zdravstvo ima višestruko.
Živimo u zemlji u kojoj smo navikli da imamo zdravstvene usluge, ne u odnosu na to koliko smo ih platili, nego u odnosu na to koliko su nam potrebne. Ovo je jedan solidarni sistem zdravstva i potpuno sam ubeđena da ne postoji niko u ovoj sali koji bi se založio za to da nas sredstva ograniče u neophodnim zdravstvenim uslugama koje treba pružiti stanovništvu. Sigurna sam da se niko ne bi založio za to i da niko kada bi bio direktor zdravstvene ustanove ne bi mogao da kaže – izvinite, ovog meseca imali smo para za određeni broj analiza, sada ste vi došli i potrebno vam je da uradite određeno ispitivanje, nema više para, vratite se kući. Tako funkcionišu neki sistemi zdravstva negde u svetu, recimo u Americi.
To u Srbiji nije moguće. Vi primate svakog kome je zdravstvena usluga potrebna, pravite dugove, jer neki drugi nisu te svoje dugove platili Fondu zdravstva ili, čak i da su platili, ovo je siromašna zemlja, ekonomski oslabljena zemlja i onda je pitanje da li bismo imali dovoljno da pokrijemo sve zdravstvene potrebe našeg stanovništva. Da li bi neko od kolega hirurga odbio da operiše nekog zato što je ta bolnica potrošila sanitetski materijal potreban za operaciju? Ne, mi to ne možemo da uradimo. To jeste razlog zašto su neki od ljudi koji su upravljali bolnicama morali da uđu u dugove.
Neću da potpirujem strasti i da diskusiju širim na temu da li su neki direktori možda lakše ostvarivali kontakt sa Fondom, pa su lakše pokrivali dugove, a neki drugi teže itd. Možda to zavisi i od menadžerskih sposobnosti, ne znam. U svakom slučaju, zalažem se za to da se oni koji su nezakonito, koji su primenjujući koruptivne mehanizme pravili dugove, oni treba da odgovaraju pred zakonom. Na neki način svi zaista moramo da razumemo da zdravstvo nije privreda. U privredi možda možete da kažete – ovde ke kraj, neću da nabavim repromaterijal ako nemam da ga platim, ali u zdravstvu vi morate da ga nabavite, jer morate da pružite tu zdravstvenu uslugu.
Potpuno se slažem sa tim da praksa koja postoji na medicinskim i svim drugim fakultetima, da se profesorka deca primaju a ostala ne, treba da se prekine, ali ona nije od juče, ona malo duže traje u ovoj zemlji, pa svi treba da pogledamo da li je to tako funkcionisalo ili nije. Želim da podsetim da nije istina da je jedini konkurs raspisan u Beogradu. Ministarstvo zdravlja je pre par godina raspisalo konkurs, gde je preko Ministarstva zdravlja u raznim bolnicama u Srbiji zaposlen jedan broj mladih ljudi, lekara, koji su isključivo primljeni po konkursu i primljeni su najbolji lekari.
Dakle, molim vas, neću opet da podsećam, i sama sam bila korisnik zdravstvenih usluga i 90-ih godina u ovoj zemlji imala sam hirurške intervencije bez anestezije, jer u bolnici nisu smeli da mi kažu da nemaju anesteziju, da bih je sama kupila. Verujem da ste svi možda bili u sličnim situacijama. Napravljeni su pomaci u zdravstvu, ali nikada ti pomaci neće biti onoliki koliki želimo da budu.
Hajde da spustimo strasti i da zaista pričamo o onome kako možemo da rešimo probleme u zdravstvu i kako da napravimo sistem da on bude najfunkcionalniji. Ovo nije prvi put da država preuzima dugove. To smo radili i 2004. godine ili 2005. kada su sravnjena dugovanja bolnica. Prosto, živimo u takvom sistemu gde zdravstvo pravi, nažalost, više troškova nego što država može da pokrije sa tih 250 evra po stanovniku.
Hajde da vidimo kako ćemo onda da napravimo da sistem funkcioniše, da nemamo senzacionalističke naslove u novinama i da sutra novu ministarku, koju sada svi hvalimo, ne prozivamo ako se pojavi neki pacijent kome nije pružena zdravstvena usluga i onda ćemo opet reći – sistem loše funkcioniše. Sada želimo striktno da ograničimo da on funkcioniše samo u okviru postojećih sredstava. Nije zdravstvo prodavnica na uglu. Sve to treba imati na umu. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković. Izvolite.

Predrag Marković

Poštovana potpredsednice, gospođo ministarka, dame i gospodo, hoću samo da povodom nekoliko dobrih i dobronamernih amandmana, ne samo poslednjeg, i diskusije koja se razvila, samo da podsetimo sve nas, kada imate problem, kad ste bolesni, onda vam je najvažnije zdravlje, a kad ste zdravi, onda su vam najvažnije pare.
O čemu danas govorimo? O pokušaju, i ja se slažem. Već 20 godina se suočavamo sa istim problemom, a to je da malo novca, na različite načine uređivan sistem zdravstva nas dovodi pred nemogućnost i mi se tu ne razlikujemo ni od bogatih zemalja, a kamoli od siromašnih, nemogućnost da na jedan uređeni način pokrijemo sve troškove nastale u prethodnom periodu. To sam slušao i 1995. i 2000. i 2004. i evo sada 2012. godine.
Razumem zahteve poslanika, koji kažu – analiza dela troškova koji su nastajali, da ne bi ubuduće nastajali. Ali, svakako ćemo se i dalje naći u situaciji da nemamo dovoljno novca u zdravstvu, da ćemo stalno imati ove probleme i da ćemo onda često u političkim diskusijama biti ne samo ostrašćeni, nego i nehumani.
Podsećam vas da sem zdravstvenog sistema, imamo i neke druge sisteme, sem obaveza iz zakona koji se tiču ove oblasti, imamo i ustavne obaveze. Mislim da još uvek nismo naplatili, ministarka zna o čemu govorim. Još pre sedam godina sam pregovarao kako da se naplati dug prema zdravstvenom sistemu Srbije koji je nastao, i to svi podržavamo, zbog naše ustavne obaveze. Mi ne brinemo samo o građanima Srbije. Pacijenti dolaze, kao što znate, iz Crne Gore, Republike Srpske, različitim povodima.
Pored mene je, sa leve strane, prethodni vojni ministar. I on zna koliko prema samo tom delu zdravstvenog sistema je bio takođe veliki broj problema, gde je pitanje osnovne humanosti i naše obaveze da deo tih troškova pokrivamo.
Svi ovi amandmani, pretpostavljam, žele isto što smo čuli i u pledoajeu ministarke i gospodina Mijatovića i drugih poslanika, a to je da činjenicu da nema dovoljno novca rešavamo sa stanovišta novca, ali da moramo da znamo da ćemo i u narednom periodu imati stalno ovakve probleme i da to mi nismo specifični, to se tiče svih država. Kada je pitanje zdravlja, tu stvarno molim da ne unosimo politiku, to je naprosto nepristojno. Hvala.