Kako, spominjan sam oko kliničkih centara, od strane gospodina Mijatovića, oko mreže kliničkih centara, oko bolnice...

Dao sam reč vašem kolegi, zato što je rasprava dr Mijatovića bila usmerena, vi možete, naravno, kao ovlašćeni, ali nemate pravo na repliku.

Što se tiče mojih zalaganja za zapošljavanje mladih lekara, svakako da se nisam zalagao da oni samo budu u ovim velikim gradovima. Bitno je da se Srbija razvija podjednako i bitno je da ta deca nađu posao. To je najvažnije.
Koliko znam, moji studenti medicine ne biraju posao i svakako da bi voleli da rade u Nišu ili Beogradu, uopšte niko od te dece ko je na birou, nije rekao – ja neću da idem u Crnu Travu, Surdulicu, u Bosilegrad, nema radnih mesta i to je problem.
Da ima potreba, oni bi išli, na jugu Srbije, provereno, ta deca ne bi sedela kući bez veze i ubijala svoje vreme, već je potrebno da im država omogući da oni nađu novo radno mesto i to je potrebno.
Nije pitanje da oni hoće samo u ove velike centre, već je pitanje da i u malim centrima, sredinama, nema dovoljno mesta za nova radna mesta i za mlade lekare. Hvala.

Hvala.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo ministre, potpuno podržavam stav kolege Zelenovića, koji smatra da kadrovskom planu nije mesto u ovom zakonu.
Vi ste u Predlogu zakona stavili da ministar donosi kadrovski plan za zaposlene. Poslanička grupa DS predložila je da se ovaj član briše. Mi smo dali drugačije rešenje, da Vlada o tome donese odluku na predlog ministra.
Pazite, vi ste odustali od centralizovanih javnih nabavki. U obrazloženju ovog zakona stoji da na osnovu toga od čega ste danas odustali, zbog političkih dogovora u parlamentu, je bilo predviđeno da se uštedi između 20 i 40% sredstava. Da li to znači da sada neće biti tih ušteda?
Potpuno sam saglasan, jer će se to desiti, ukoliko ovako ostane kako ste predložili, da vi donosite odluku o tome da će zdravstveni centar u Nišu imati veću kvotu, da će moći da zaposli više lekara ili nekog drugog medicinskog osoblja, za razliku recimo od Čačka ili neke druge lokalne samouprave. Ovim zakonom ste predvideli da mi, kao lokalna samouprava treba njih da finansiramo.
Ne bih se složio sa kolegom Milisavljevićem da ljudi neće, da prihvataju da odu u Crnu Travu ili ne znam gde. Specijalizanti iz mog rada, kada dođu u Beograd, završe specijalizaciju, oni gledaju na svaki način da ostanu upravo u Beogradu, a ne da se vrate u zdravstveni centar koji im je platio tu istu specijalizaciju.
Hajde da se postavi pitanje, zašto je to tako? Da li postoje razlozi zbog čega oni ne žele da se vrate u svoj grad da rade dole, nego žele svi da ostanu u Beogradu? Onda će Beograd imati šest miliona stanovnika, a Srbija da izumre.
Zato vas molim, ovim vama pomažemo, vama olakšavamo, vi dajete predlog. Neka Vlada koja je kao predlagač Zakona, koji je došao ovde u Skupštinu, napisala Predlog zakona o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, koji naravno nije ispoštovan i za ovih 13.600, i za ko zna koliko ljudi u nekim drugim ministarstvima.
Dajte da Vlada donese to. Sedite lepo, hteli ste da vladate, napravili ste koaliciju, imate Vladu, dogovorite se na Vladi i izađite pred Skupštinu sa tim. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević. Izvolite.

Replika.
Ovo što ste rekli da mladi lekari kada dođu u Beograd, završe specijalizaciju i onda ne žele da se vrate. Znači, svakako da je želja mladih da budu u centru Srbije, da budu u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, ali ako imaju specijalizaciju, znači, želim da branim te lekare, ako imaju plaćenu specijalizaciju iz svog zdravstvenog centra, da li iz Bora, Zaječara, Negotina, Kladova ili bilo kog nekog manjeg mesta, oni su u obavezi, s obzirom da im ta zdravstvena ustanova plaća specijalizaciju, oni su u obavezi da se vrate u matičnu zdravstvenu ustanovu.
Jedino mogu da ih svog džepa plate tih četiri godine specijalizacije ili šest godina specijalizacije, koliko im je platila zdravstvena ustanova i tek tada su oni slobodni da zasnuju radni odnos sa nekom drugom ustanovom. Tako da to nije tačno. Jeste njihova želja da oni budu u nekom većem centru, ali svakako njih obavezuje Zakon, tj. ugovor o radu koji potpišu sa matičnom ustanovom, koja ih šalje na dalju edukaciju.
Nije mi želja da uđem samo u polemiku, samo istine radi da ti mladi lekari svakako žele u zdravstvenim univerzitetskim centrima da edukaciju svoju obave, da svoje znanje nastave da primenjuju, ali ih ugovor o radu obavezuje da oni dođu ponovo u svoju matičnu kuću i to je istina.

Reč ima gospodin Petković. Izvolite.

Kratko.
Razumem vas kolega o čemu pričate, ali mi danas govorimo o istom ovom ugovoru, da li on postoji ili ne postoji, na osnovu koga je 13.600 ljudi zaposleno mimo ugovora koji treba da bude zaključen sa fondom.
Ja neću iznositi imena i prezimena, ali imam podatke, za razliku od vas koji ste ovde saopštavali neka imena i prezimena. Ljudi koji su u dogovoru sa direktorom zdravstvenog centra koji ih je uputio na specijalizaciju i platio im to, ostali su u Beogradu da rade, po raznim klinikama ovde u Beogradu.
Znači imenom i prezimenom to mogu da vam dokumentujem, van ove sale kad god hoćete, a ministarki naravno mogu to da uvek predočim. Hajde da rešavamo problem.
Ovo je stvaranje nekog privida da se nešto pomera u hodu. Pazite, kada Vlada predloži neki zakon, ministar stoji iza toga, u načelnoj raspravi to brani, a onda na osnovu političkog dogovora, u parlamentu se sve to izmeni i onda se ukidaju neke najbitnije, najsuštinskije odredbe koje su trebale da reformišu zdravstveni sistem.
Od ovog zakona, nažalost, neće biti ništa, ali sa zadovoljstvom ćemo vas čekati za par meseci da o tome ponovo popričamo, gospođo Dejanović. Hvala vam.

Hvala.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Janko Veselinović i Teodora Vlahović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mileta Poskurica, Milan Knežević, Ljubica Mrdaković Todorović, Ninoslav Girić, Branislav Blažić, Predrag Mijatović i Aleksandar Radojević.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za zdravlje i porodicu prihvatio je amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Mileta Poskurica. Izvolite.