Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2012.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine ministre, naravno zbog ovog rešenja neću moći da vas pohvalim. Žao mi je što nemam isto mišljenje sa kolegama sa kojima sam delila mišljenje po pitanju nekih drugih ključnih odredaba zakona.
Mislim da je potpuno izlišno da mi sada diskutujemo o tome čiji su argumenti jači, jer u ovoj skupštini argumenti ne pobeđuju, nego pobeđuje broj od 126. Upravo zbog toga što mislim da je najbolji dokaz, koliko ćemo mi biti u pravu, vreme koje će pokazati upravo to. Mislim da ćemo o ovome vrlo brzo diskutovati ponovo.
Neću više da ulazim u raspravu u pogledu toga da li krivično delo klevete treba da ostane kao takvo ili ne u Krivičnom zakoniku, ali me vrlo buni objašnjenje zbog čega vi ukidate krivično delo klevete. Mislim da su ovi razlozi koji su navedeni u predlogu zakona prilično šturi. Kaže se da se to radi zato što je to bio zahtev velikog broja udruženja i stručne javnosti, a naročito novinarskih udruženje. Ako pod stručnom javnošću možemo da podvedemo radnu grupu koja je radila na izradi predloga ovog zakonika, onda mogu da kažem da, koliko je meni poznato, oni nisu dali saglasnost za ovakvu jednu odredbu i u tom smislu teško da možemo da govorimo o argumentima i zahtevima stručne javnosti.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Stojanović Plavšić i Vesna Kovač.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima gospođa Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Snežana Stojanović-Plavšić

Ujedinjeni regioni Srbije
Takođe, pripadam onoj grupi poslanika koji veruju da kleveta treba da ostane kao krivično delo. Obrazloženje vezano za EU je sigurno nešto što uvek sa radošću prihvatam, jer verujem da Srbija treba svoje zakonodavstvo da usaglasi sa zakonodavstvom EU. Međutim, pripadam onom broju građana koji smatraju da to treba raditi pre svega u interesu građana Srbije i da to treba raditi u skladu sa mogućnostima koje naše društvo ima.
Verujem da se Srbija menja radi nje same, a ne radi EU. Kada bude dovoljno zrela i promenjena, tada će i postati član EU.
Želim da podsetim da nas na tom putu svakako čeka još jedan niz godina i da ćemo imati prostora da u potpunosti usaglasimo svoje zakonodavstvo sa EU. Čini mi se da ne moramo apriori da donosimo rešenja za koja se, možda, u našem društvu nisu stekli uslovi.
Što se tiče novinarskih udruženja i sloboda i prava novinara, apsolutno se zalažem za njihove slobode i prava, ali sam ubeđena da novinari u Srbiji ne traže pravo da nekog klevetaju. Potpuno sam sigurna da se ne zalažu za takvo novinarstvo i da ozbiljna novinarska udruženja, a takvih ima u Srbiji, nekoliko novinarskih udruženja za koje znamo, potpuno sam ubeđena da nisu stali iza stava da za sebe traže pravo da nekog klevetaju.
Zašto verujem da kleveta treba da ostane? Takođe verujem da to jeste jedan vid, pre svega, satisfakcije za nekog ko je oklevetan, ali isto tako i vid prevencije u jednom društvu u kome se još uvek sistem vrednosti uspostavlja. Jako je važno uspostaviti stabilan sistem vrednosti u našem društvu. Jako je važno da se u našem društvu zna ko jeste kriv za nešto, a ko nije kriv, da se zna, da upotrebim ružnu reč, ko jeste lopov, a ko nije lopov. Priznaćemo da se u našem javnom prostoru jako lako takve reči koriste i jako lako se ljudima prepisuju određene stvari koje apsolutno ne mogu da se dokažu.
To ne važi samo za nas koji se bavimo javnim poslom, to važi i za sve druge građane. To važi i za lekare, za koje povremeno ili često možete čuti takođe klevetu. To važi i za profesore i za mnoge druge profesije u našem društvu. Za advokate da ne pričam. Dakle, za mnoge druge profesije ili pojedince u našem društvu možete vrlo lako čuti kvalifikacije koje apsolutno ne stoje.
Verujem da je jako važno poslati jednu poruku u kome ćemo negovati pravo da se istina čuje, ali da neistina bude sankcionisana. Mislim da to nije lična stvar ničija. To nije lična stvar oklevetanih ljudi. Verujem da je to pitanje važno za naše društvo. Zbog toga verujem da ovo delo treba da bude kažnjivo po Krivičnom zakoniku. Verujem da time kao društvo šaljemo jednu važnu poruku.
Zaista bih volela da imamo potpuno sređenu situaciju i u oblasti medija, ali svi znamo da to nije tako, da je još uvek jako često nejasna vlasnička struktura u medijima, da je koncentracija vlasništva još uvek nedefinisana. To su sve zakoni koji nas čekaju u oblasti informisanja, tako da u tom periodu mislim da ne treba ostaviti potpuno otvoreno polje za zloupotrebe.
Ponavljam još jednom, ubeđena sam da novinari ne traže za sebe pravo da klevetaju druge ljude i da se sa njima može razgovarati o tome šta jeste pravo rešenje. To je jedna stvar.
Druga stvar je, kao što sam rekla, kleveta uopšte nije delo za koje počinioci jesu samo novinari, tako da mislim da ga ne treba na taj način ni braniti.
Imajući u vidu razloge koje navodite, a to je pre svega pritisak novinarskih udruženja, podnela sam jedan amandman kojim sam uvela jednu dodatnu zaštitu, da tako kažem, za novinare, pa sam rekla da se za ovo delo neće goniti novinari koji iznose argumentovanu kritiku političara, odnosno javnih funkcionera, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer je ovde jasno definisano šta su to javni funkcioneri.
Dakle, time sam, čini mi se, uvela jednu ogradu koja definiše da se to ne odnosi na argumentovanu kritiku novinara, ali isto tako i da se ovo delo ne odnosi samo na javne funkcionere, već na sve građane o kojima takođe treba voditi računa.
Imala sam prilike da pratim jedan proces gde je jedan političar oklevetao drugog političara, odnosno političarku. Mogu da vam kažem da toj političarki ni jednog trenutka nije bilo važno da li će dobiti novac, niti je pokrenula nakon toga građansku parnicu. Novac je, čini mi se, u ovoj stvari potpuno nebitan. Za mene je potpuno nebitno da li solventan ili nesolventan onaj ko okleveta
drugog. Ono što je važno to je da dobijete satisfakciju da je osoba koja vas je klevetala kriva za to krivično delo. Verujem da je to ono što jeste prava satisfakcija.
Takođe, ta nedoslednost sa ostavljanjem uvrede kao krivičnog dela, koja je maglovita, teško dokaziva, krivično delo manjeg značaja, a ukidanje klevete mislim da je nešto što nije opravdano. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima gospođa Batić.
...
Demohrišćanska stranka

Olgica Batić

SPO-DHSS
U svakom slučaju ću podržati takođe rešenje predlagača. Zagovornik sam ukidanja klevete, kao što su neke moje kolege ovde već to rekle, jer osuđujuća presuda zapravo u krivičnom postupku, koja je uvek doneta po krivičnom delu klevete, obično za oštećenog nije nikakva satisfakcija, već njemu samo jedan jači dokaz i jedan argument više koji će on koristiti u parničnom postupku koji bude pokrenuo podnošenjem tužbe za naknadu nematerijalne štete.
Tek je potpuni apsurd i u tom smislu isto podržavam zakonodavca i smatram da je gubljenje dragocenog vremena, kako onog koji se upušta u krivične i parnične postupke po kleveti, tako i postupajućeg sudije, jer je u praksi uvek obično stav da se parnični postupak zapravo prekida dok se ne okonča krivični postupak upravo po krivičnoj prijavi za krivično delo klevete, tako da se gotovo upravo taj parnični postupak prekida.
Satisfakcija oštećenog po privatnoj krivičnoj tužbi, kao što je kolega Konstantinović lepo primetio, nije nikada osuđujuća presuda, već onaj iznos koji će oštećenom na ime naknade nematerijalne štete zbog raznih pretrpljenih duševnih bolova biti dosuđen i ostvaren u parničnom postupku.
Na kraju krajeva, saglasna sam sa tim i takođe podržavam predlagača u tom delu što je ostavio čak i uvredu. Dakle, ne moraju da nas kleveću, dovoljno je da nas vređaju, a i šire je krivično delo, tako da apsolutno podržavam takav predlog. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Snežana Stojanović Plavšić, Jelena Travar Miljević i Vesna Kovač.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Snežana Stojanović Plavšić.

Snežana Stojanović-Plavšić

Ujedinjeni regioni Srbije
Hvala.
Verujem da je ovo amandman koji bi trebalo da podrže svi i nije mi jasno zbog čega je amandman odbijen.
Naime, podržali smo zakonsko rešenje koje je uvelo dodatnu zaštitu kada se govori o nedozvoljenim polnim radnjama. Dakle, proširilo je tu zaštitu na druge nedozvoljene polne radnje kada se radi o deci i o licima koja su duševno poremećena.
Mi smo ovu kaznu povećali na dve do deset godina u odnosu na predloženo rešenje. Međutim, uveli smo i stav 5. i stav 6. gde se uvodi najniža kazna od najmanje pet godina u slučaju da nastupi teška telesna povreda maloletnika, a u slučaju da nastupi smrt najmanje deset godina.
Vi ste u obrazloženju odbijanja amandmana rekli da su ova dva poslednja dela nepotrebna. Podsećam vas da u istom tom članu već imamo stav 3. i stav 4. gde se takođe ove kazne uvode. Dakle, da pojasnim, u stavu 3. se kaže – ako je usled dela iz ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno, ili ako je delo izvršeno od strane više lica, ili na naročito svirep način, ili naročito ponižavajući način, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina. Ako je nastupila smrt lica, učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje pet godina.
Mi uvodimo dodatna rešenja kada su ova lica maloletna, odnosno kada se radi o deci i uvodimo najnižu kaznu 5 godina i 10 godina. Dakle, ovde se samo dodatno uvodi stroža kazna, odnosno viši minimum kazne kada posebno teške posledice ili smrt nastupe nad licima koja su maloletna. Dakle, deca i maloletna lica.
Na znam, da li još jednom treba obrazlagati, slažem se da je smrt najteža moguća posledica, ali kada se ona dogodi u vršenju nedozvoljenih polnih radnji nad decom, verujem da to svakako zahteva viši minimum, odnosno strožiju kaznu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Na član 16. amandman su zajedno podeli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Jožef Šandor.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jožef Šandor.

Jožef Šandor

Hvala lepo. Gospodine ministre, ako dozvolite samo par reči samo da komentarišem amandman koji ste prihvatili.
Moram da vam kažem da početkom oktobra meseca kada sam boravi kući jednog vikenda, dobio sam poziv od predsednika opštine da treba da se pojavim hitnom sastanku, odnosno zboru građana. Taj zbog građana su sazvali sami u revoltu, jer u toku ove godine, znači ove 2012. godine. U tri, četiri navrata je nad njima izvršen napad, odnosno pljačke. Negde oko 150 ljudi je bilo u toj sali gde smo bili, jedan deo ljudi nije mogao ni da uđe. Na tom sastanku su donošena tri zaključka u dogovoru sa načelnikom policije sa predsednikom opštine, odnosno sa mnom kao narodnim poslanikom, i dobio sam tri zadatka da rešim ovde u Narodnoj skupštini.
Prvi zadatak se odnosi na policiju, na popunjavanje sastava policije, pa vas ne bih mučio jer to nije vaš resor. Međutim, druga dva zaključka jesu u vašem resoru, a jedna se odnosi upravo na ono što ste prihvatili na član 16. odnosno i na član 18. Predloga zakona Krivičnog zakonika. Amandman glasi da sa limita od 15 hiljada smanjimo na pet hiljada, onaj limit od koga se računa da država pokreće postupak, odnosno vrši gonjenje krivičnog dela.
Pošto su i jedan i drugi amandmani prihvaćeni, želim da izrazim zadovoljstvo što ste to učinili, mada je i to tačno, da su građani uglavnom hteli da i tražili su da minimalizuju što više, odnosno da bude nulta tolerancija u ovom slučaju. Nisam podneo takav amandman, shvatajući da postoje ozbiljni troškovi, odnosno određeni minimumi ispod koga ne vredi pokrenuti određeni postupak. Ali, možda u nekom budućem narednom periodu kada zaoštravamo određene stvari možda vredi pogledati npr. zakon Mađarske gde su oni napravili nultu toleranciju, možda to vredi pogledati.
Što se tiče drugog zaključka, odnosno vašeg resornog ministarstva, građani su ocenili da nije dovoljno izmiriti ovaj zakon nego još nešto treba uraditi.
Naime, na tom području nekoliko sudova je svojevremeno prilikom reforme pravosuđa zatvoreno. Građani Sente, Kanjiže, Ade i okolnih mesta, Čoke, Nove Knježevca putuje pedeset, sto kilometara kada se parniče. Mislimo da bismo mnogo olakšali i u tom delu situaciju kada bismo doneli zakon o vraćanju nekih sudskih jedinica.
Svojevremeno pre dva meseca, ako se ne varam, vi ste i najavili da se radi na tom predlogu zakona o vraćanju udaljenih sudskih jedinica, pa sam bio dužan da iznesem da građani, ljudi na području severno-barantskom okrugu i severno- bačkog okruga jedva čekaju da i to stavimo na dnevni red.
Još jednom se zahvaljujem što ste prihvatili amandmane i izražavam zadovoljstvo naših građana. Hvala lepo.