Hvala.
Zatvaram krug replike.
Gospodina Mitrovića i gospodina Stefanovića molim da omogućimo drugim narodnim poslanicima da govore o temi dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Jovana Joksimović.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su moje kolege iz poslaničkog kluba DS naglasili, pred nama je vrlo važan zakon koji govori kako se troše javna sredstva, odnosno da li se vlast republička ili lokalna ili na primer javna preduzeća odnose racionalno i ekonomično trošeći pare građana.
Podsetiću da je DS bila predlagač prvog Zakona o javnim nabavkama pre deset godina i da smo tada napravili veliki poduhvat i izvršili veliki posao, s obzirom da tada nije postojala zakonska regulativa u okviru javnih nabavki. Oblast javnih nabavki je vrlo kompleksna i složena. Vremenom se zakon menjao, nažalost, rešenjima koja su bila lošija od prvobitnog zakona, kao što se desilo 2004. godine. Nov zakon iz 2008. godine je imao niz dobrih rešenja, ali je i on kroz godine primene pokazao nedostatke, a naročito kada se radi o transparentnosti postupka i činjenice da je na osnovu njega jedna četvrtina nabavki bila bez objavljivanja javnog poziva, a tome treba dodati i značajan procenat restriktivnog postupka.
Prethodna Vlada koju je predvodila DS je bila vrlo realistična u proceni efekata tadašnjeg zakona. Kao što je vama, kolege narodni poslanici, poznato, a nadam se i široj javnosti, naša Vlada je u januaru ove godine predložila nov zakon o javnim nabavkama, koji je ova Vlada povukla iz procedure. Pred nama je sada Predlog zakona koji je podnela vladajuća koalicija i za nas je najvažnije, u analizi ovog predloga, da li su otklonjeni nedostaci koji su se pojavljivali do sada u važećim zakonima. Dakle, da li je povećana transparentnost, da li se i dalje može zloupotrebljavati mogućnosti pregovaračkog procesa, da li je sama procedura postala efikasnija, uključujući i smanjenje nepotrebnog administriranja i da li je smanjen prostor zloupotrebe instituta žalbenog postupka, jer kao što znamo on se često koristio za zloupotrebu samog procesa javnih nabavki i dovodio je do opstruiranja i do prestanka realizacije procesa javnih nabavki.
Takođe, ko god ima iskustva u oblasti javnih nabavki zna da postojeće institucije u sistemu javnih nabavki nisu bile u koordinaciji i da su vrlo često bile neefikasne. Svakako da je važeći Zakon o javnim nabavkama trebalo na bolji način uskladiti sa direktivama i praksom EU. Dakle, nije sporno da nam je potreban novi zakon o javnim nabavkama, kao što sam već naglasila, i naša Vlada je toga bila svesna i parlamentu je uputila predlog novog zakona.
Postavlja se samo pitanje – da li tekst novog zakona vladajuće većine nudi odgovarajuća rešenja i zaista eliminiše nedostatke koji su uočeni u primeni još uvek važećeg Zakona o javnim nabavkama? Kao što je moj kolega Božidar Đelić, kao ovlašćeni predstavnik, pre dva dana istakao, u tekstu koji je pred nama ima novina koje su pozitivne, kao što je objavljivanje javnih nabavki na portalu, otvaranje mogućnosti elektronskih javnih nabavki, insistiranje na ekološkim kriterijumima i kriterijumima energetske efikasnosti, a posebno je dobar predlog da se objavljuju i male javne nabavke.
Međutim, na drugoj strani, proširuje se broj onih delatnosti i subjekata na koje se zakon ne primenjuje. Samim tim se otvara prostor za masovnu zloupotrebu člana 7, a to posebno znači i široko otvaranje vrata korupciji. Takođe, nisu uvođena iskustva gde ima mnogo administrativne procedure i mnogo nepotrebne dokumentacije, što otvara mogućnost za proizvoljnu činovničku arbitražu i prostor za korupciju. Postupak žalbi je tako definisan da ostavlja mogućnost da ako neko ima interes opstruira ili čak zaustavi proces javnih nabavki i da se ponuđači koji su bili regularni stave u neravnopravan položaj ili da se ucene.
Nažalost, moje mišljenje i mišljenje moje poslaničke grupe je da je vladajuća većina propustila priliku da popravi ono što se u praksi pokazalo kao da su loša rešenja ili neefikasna ili nedovoljno transparentna rešenja. Naprotiv, rekla bih da je za predlagača bila važnija politička kampanja predizbornih obećanja u kojoj se licitiralo neozbiljnim obećanjima da će nov zakon doneti uštede od 500 miliona do milijardu evra.
Izgleda da predlagači sada ne dele taj optimizam. To je rekao malopre moj kolega Borislav Stefanović, jer sam skoro sigurna da će naš predlog biti odbijen, a to je da se od tih ušteda, ma kolike one bile, formira poseban budžetskih fond.
Poslanički klub DS predlaže da se sredstva od tih ušteda koriste za, na primer, isplatu trudničkih bolovanja u iznosu od 100%, da se obezbedi podrška samohranim roditeljima ili za neke druge prioritetne namene. Ne verujem da bilo ko ima nešto protiv, kao što smo već čuli, da se ta sredstva iskoriste na taj način, već da vladajuća većina ne veruje u svoja vlastita predizborna obećanja i licitiranje da su uštede moguće od 500 miliona, 600, 700, 740, 850, pa čak milijardu evra, a sve je to rečeno u predizbornoj kampanji SNS. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ispravio bih jednog kolegu koji je govorio. Rekao je da je ovaj zakon na snazi već deset godina. To nije tačno. Čini mi se da je ovaj zakon u ovoj godini već drugi put na dnevnom redu. Imali smo ga početkom godine kada je Vlada koju je predvodila DS predložila novi zakon o javnim nabavkama.
Zakon o javnim nabavkama, u prethodnih deset godina, donet je 2002. godine. Kroz praksu se videlo da on ima dosta nedostataka i onda je menjan. Možda i nije bilo nedostataka, nego je menjan iz drugih razloga. Zakonodavac je mislio da treba
da se izmeni, izmenjen je 2004. godine. Nakon toga, imamo nov zakon iz 2008. godine koji je i danas na snazi i koji je kroz praksu pokazao da ima dosta nedostataka. Mi iz DS smo svesni toga. Svaki put kada se donosi novi zakon čini se sve da se unapredi procedura, da se unapredi postupak, ali to nije moguće učiniti dok se u praksi ne vidi kako to funkcioniše.
U 2011. godini ukupne javne nabavke u Republici Srbiji su iznosile 293 milijarde dinara ili oko 3,3 milijarde evra. Od toga nekih 54% su bili otvoreni javni pozivi, dok je nekih 35% bilo kroz tzv. restriktivne postupke, skrivene dobrim delom od očiju javnosti. To nam govori da oko milijardu evra nije na najbolji način objavljeno u javnosti. Nabavka za nekih milijardu evra nije na najbolji način objavljena u javnosti. Taj postupak nije bio dovoljno transparentan.
To znači da onda nije sigurno moguće obezbediti uštede kakve su obećavane u predizbornim kampanjama pojedinih stranaka, gde smo imali u februaru ove godine obećanja pojedinih funkcionera da će uštede donošenjem novog zakona o javnim nabavkama biti 500 miliona evra, onda smo u aprilu imali obećanja da će te uštede biti 600 i 700 miliona, krajem aprila 800, u maju su te uštede došle na jednu milijardu. Potpuno je jasno da su to bili motivi koji su se izvlačili iz te kampanje i bili su kampanjom motivisani.
Postojeći zakon ima puno nedostataka i to su netransparentnost i nepozivanje, odnosno neobjavljivanje poziva za male nabavke, član 24. koji se zloupotrebljavao i uglavnom su te javne nabavke, koje nisu bile dovoljno transparentne, sprovođene u javnim preduzećima u kojima nije taj postupak na dovoljno dobar način kontrolisan i nije od strane nadležnih organa obraćana dovoljna pažnja, a i sam zakon to nije zahtevao.
Novi zakon koji je predložila vladajuća većina predvođena SNS donosi pojedine novine koje su zaista napredak u odnosu na postojeće rešenje i siguran sam da su i predlagači to videli, šta u postojećem zakonu ne funkcioniše i šta treba da se menja. To je videla i prethodna Vlada, pa je početkom godine predložila izmene. Najznačajnija novina je uvođenje portala i objavljivanje svih poziva i onih malih nabavki. To je nešto što sigurno donosi novi kvalitet. Elektronske licitacije, primena elektronske uprave, takođe, zatim, ekološki aspekti, energetski aspekti, crna lica ponuđača koji su kršili zakon, takođe značajne novine koje će doprineti kvalitetnoj proceduri kada se govori o javnim nabavkama. To svakako pozdravljamo mi iz DS, ali smatramo da takođe postoji i niz nedostataka koji će onemogućiti da se ostvare one uštede kakve su obećavane. To nije moguće.
Proširenje liste izuzetaka u članu 7. onemogućiće da se te nabavke sprovedu na dovoljno transparentan način i to neće doprineti nikakvim uštedama. Zatim, sukob, kaže – nadležnosti Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu ponuđača, takođe neće doprineti boljem funkcionisanju celog sistema javnih nabavki u Republici Srbiji. Zatim, dodatni radovi u građevinarstvu, to takođe nije na najbolji način definisana procedura, jer ako smanjimo taj neki limit sa 25 na 15%, to neće biti dovoljno, jer na taj način ćemo samo postići da će ponuđači podići startnu cenu za 10% i nećemo nikakve uštede ostvariti.
Ono što DS predlaže vama, kao podnosiocima ovog zakona i predlagačima novog zakona o javnim nabavkama, je da prihvatite naš amandman i time ćete pomoći sebi i na neki način potvrditi da se vaša politika ostvaruje. Ako se naš amandman prihvati, biće potpuno jasno kolike su uštede ostvarene i moći ćete, kao što je vaš šef u kampanji obećao, da će uštede koje budu ostvarene biti upotrebljene za poljoprivredu i za nauku, biće moguće ta sredstva upotrebiti u te namene iz posebnog fonda koji smo mi predvideli.
Ukoliko se naši amandmani prihvate, veći deo njih, mi ćemo podržati ovaj zakon, a nadamo se da će sledeći korak, kada će DS predvoditi buduću vladu Republike Srbije, biti zakon o javnim nabavkama koji će podrazumevati obaveznu elektronsku javnu nabavku za sve i to sigurno može doneti uštedu od 5 do 20% kod sva-ke nabavke, jer to se pokazalo u praksi u zemljama EU i u institucijama koje su uvele takvu novinu i takvu proceduru, jer potpuno je jasno da ono što dovodi do korupcije i arbitrernost u radu administracije, u radu komisija, ako uvedemo elektronsku javnu nabavku, u potpunosti izbegavamo arbitrernost, izbegavamo to da bilo ko odlučuje o to-me ko je kvalifikovani ponuđač, jer imaćemo sertifikate, imaćemo druge instrumente koji će nezavisno od ljudske volje i želje regulisati sam postupak javnih nabavki.
Zahvaljujem vam se. U ime DS kažem još jednom, mi ćemo, ukoliko se prihvate naši amandmani, podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojčić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, korupcija kao karcinom razara tkivo svake države urušavajući pre svega njen temelj, odnosno njenu ekonomiju. Naravno, SNS je dosta pre današnjeg dana prepoznala ovaj predmet korupcije kao veoma štetan i to štetan sa tri aspekta. Štetan po državu jer urušava državu, štetan po većinu građana Srbije jer dovodi do povećanog broja siromašnih građana i naravno, njen produkt koruptivnih delovanja je izuzetno mali broj bogatih pojedinaca koji su, pretpostavljamo, to svoje ogromno bogatstvo stekli na nekim koruptivnim radnjama.
Donošenjem adekvatne pravne regulative i implementacijom te pravne regulative SNS smatra da se može stati na put korupciji i koruptivnom delovanju, pa je u tom smislu predložila zakon o javnim nabavkama, koji u svom značajnom delu sadrži odredbe koje se odnose na smanjenje korupcije i na smanjenje sukoba interesa.
Fokusiraću se na deo Predloga zakona o javnim nabavkama koji u sebi uključuje socijalni aspekt, a to su tzv. rezervisane nabavke i odnose se na postupke u kojima mogu učestvovati isključivo ustanove, organizacije, udruženja ili privredni subjekti za radno osposobljavanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica. Uslov je da svi ponuđači, uključujući i podizvođače, u ukupnom broju zaposlenih lica, 30% zapošljavaju invalidna lica.
Takođe, sa socijalnog aspekta, ovaj predlog zakona značajan je i u delu korišćenja tehničkih specifikacija u postupcima javnih nabavki, jer sem energetskih i ekoloških karakteristika, ovim zakonom je predviđeno da je naručilac obavezan da u tehnološkim specifikacijama zahteva i pristupačnost za osobe sa invaliditetom.
Ovaj Predlog zakona precizira i sporu situaciju u praksi koja se odnosila na zadruge i odnosi se na ponudu koju može podneti zadruga samostalno, u svoje ime, ali i zajedničku ponudu u ime zadrugara. Na osnovu istraživanja koje je SNS ranije vodila, utvrđeno je da se najveći prostor za koruptivno delovanje, između ostalog, odnosio na postupke javne nabavke male vrednosti, tako da je u ovom predlogu zakona javna nabavka male vrednosti definisana kao nabavka istovrsnih dobara, usluga ili radova, čija je ukupna procenjena vrednost na godišnjem nivou niža od tri miliona dinara. Svrha ovde je do pogrešne primene javne nabavke male vrednosti uglavnom možda dovodila i nejasnoća oko pojma istovrsnosti radova, usluga i dobara. Da bi se sprečila nejasna tumačenja pojma istovrsnosti, Predlogom ovog zakona, u članu 3. precizirano je da ovaj pojam polazi od odgovarajućih nomenklatura koje se odnose na radove, dobra i usluge. Takođe, što se tiče javne nabavke male vrednosti, propisano je da je naručilac obavezan da poziv za podnošenje ponuda objavljuje na svojoj internet stranici, kao i na portalu javnih nabavki. Takođe, Predlog zakona u ovom delu – javne nabavke male vrednosti, omogućio je naručiocu da najpovoljnijem ponuđaču izda narudžbenicu, ako je procenjena vrednost male nabavke do 400 hiljada dinara.
Ono što je jako značajno, ovim predlogom zakona, a odnosi se na borbu protiv korupcije, to je svakako da je Uprava za javne nabavke u obavezi da donese plan protiv korupcije i da dostavi Vladi na usvajanje.
Na osnovu plana protiv korupcije veliki naručioci, čija je vrednost nabavke na godišnjem nivou veća od milijardu dinara, donose posebni interni plan za sprečavanje korupcije u javnim nabavkama. Međutim, ovde treba naglasiti da ovi planovi za borbu protiv korupcije nisu identični sa planovima integriteta, koji su inače propisani Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Iz razloga što ne obuhvataju samo pregled postojećeg stanja i rizika, već treba da sadrže konkretne mere za suzbijanje i sprečavanje korupcije, moraju biti primerene konkretnoj oblasti, budući da se ne radi samo o klasičnoj državnoj upravi, već često i o privrednim subjektima.
Ono što ovaj zakon takođe predviđa, i to u članu 24, a što je takođe usmereno na sprečavanje korupcije, to je posebna obaveza prijavljivanja korupcije lica i obavezna zaštita tzv. uzbunjivača, posebno zaštita od otkaza ugovora, zaštita od uznemiravanja na radnom mestu od strane poslodavca. Srpska napredna stranka smatra da, što se tiče zaštite ovih lica, tzv. uzbunjivača, njihovu zaštitu treba urediti i posebnim zakonom.
Ovaj zakon pratiće i podzakonski akti, naravno, da bi zakon stupio na snagu i da bi počeo da živi. Njegova primena očekuje se od 1. aprila, upravo zato što se predviđa da će svi podzakonski akti biti doneti u tom vremenu, tako da neće biti nikakve smetnje da primena otpočne od 1. aprila.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege poslanici, dame i gospodo, u dosadašnjoj diskusiji je više puta naglašeno kolika je važnost Zakona o javnim nabavkama, obzirom na oblast koju reguliše. Važnost ovog zakona je očigledna i po tome što je veliko interesovanje javnosti od kad je ovaj zakon u proceduri u Skupštini i što o njemu raspravljamo već drugi dan, sa velikim brojem prijavljenih diskutanata.
Prvo bih se osvrnula na to da je sada važeći Zakon o javnim nabavkama donela Skupština Republike Srbije 2008. godine. Tada smo donosili zakon u uverenju da on predviđa rešenja koja su u tom momentu bila najpovoljnija za primenu. Kako je život uvek inventivniji od zakona, u praksi se pokazao niz nedostataka tog zakona, koji su otežavali njegovu primenu ili koji su omogućavali zloupotrebe, kako od strane naručioca, tako i od strane ponuđača. Zato je prethodna, naša vlada pokrenula inicijativu za donošenje novog zakona, utvrdila predlog istog i pustila ga u proceduru u Skupštinu Republike Srbije u februaru mesecu. Zbog raspisanih izbora isti nije razmatran od strane Skupštine i ova Vlada ga je povukla iz procedure.
Ovo sam iznela jer imam potrebu da naglasim da je dobar deo tog teksta predloga zakona ugrađen u ovaj predlog zakona. Da je još više preuzeto iz tog prethodnog teksta predloga, ovaj tekst bi bio verovatno mnogo bolji. Obzirom da je u dosadašnjoj raspravi već dosta bilo reči o tekstu Predloga zakona, neću ga prepričavati, ni analizirati pojedinačne odredbe redom.
Postaviću jedno veoma važno pitanje – šta će ovaj tekst zakona u primeni doneti dobro onima koji su obavezni da ga primenjuju, kako naručiocima, tako i ponuđačima, a posredno pogotovo kada su u pitanju budžetski korisnici i svim građanima?
Pri traženju odgovora na ovo pitanje neophodno je imati u vidu da je osnovni cilj ovog zakona da omogući naručiocu da nabavi određena dobra, usluge ili radove na najpovoljniji i što jednostavniji način. U predstavljanju Predloga zakona i diskusiji, međutim, mnogo više je istican značaj sprečavanja korupcije i ostalih zloupotreba. Čak se izlazilo i sa procenama koliko će se uštedeti primenom ovog zakona, što predstavlja voluntarističke stavove i paušalne procene. Sprečavanje korupcije i zloupotreba treba da budu imperativ primene zakona, ali ne i cilj njegovog donošenja.
Ono što je dobro u ovom predlogu zakona, jeste da se uvodi veća transparentnost i javnost u postupku javnih nabavki. Uvodi se i obaveza objavljivanja pre svega na portalu i svi rokovi koji teku, teku od momenta objavljivanja na portalu. Stvaraju se uslovi i osnov za uvođenje elektronske javne nabavke. Uvode se novi važni kriterijumi, kao što su ekološki kriterijum i kriterijum energetske efikasnosti. Smanjuje se mogućnost zloupotreba žalbenog postupka uvođenjem crne liste za one učesnike koji čine zloupotrebe u sistemu javnih nabavki. Uvodi se objavljivanje malih javnih nabavki i formira se uprava za centralizovano sprovođenje javnih nabavki.
Međutim, postoji i čitav niz nedostataka, nedorečenosti, nekonkretnosti, što će sigurno otežati primenu zakona i sprovođenje postupka javnih nabavki. Proširuju se izuzeci od primene ovog zakona u članu 7, što nije u skladu sa direktivama EU i što otvara mogućnost za koruptivne radnje. Nije dovoljno dorađen ni član koji definiše pregovore bez objavljivanja. Nisu smanjene administrativne procedure i papirologija, pa i dalje ponuđači dostavljaju ogromne količine nepotrebne dokumentacije. Nije prihvaćen predlog da ponuđači dostavljaju samo ponudu i da daju izjavu da preuzimaju punu materijalnu i krivičnu odgovornost da će onaj ko dobije posao u postupku javne nabavke dostaviti potpunu dokumentaciju kada dobije posao. Ostali ne bi imali tu obavezu. Tako bi se smanjilo administriranje.
Svako može da žalbom zaustavi postupak javne nabavke i teko ucenjuje druge ponuđače. Takođe, nije predviđena definicija dodatnih radova i nema bolje kontrole dodatnih radova u građevinarstvu, a poznato je da je tu bilo u praksi dosta nepravilnosti, pa čak i zloupotreba.
Uvodi se nepotrebna obaveza da se veliki broj izveštaja dostavlja DRI. Daju se veće nadležnosti Upravi za javne nabavke, čime se podriva položaj nezavisnog regulatornog tela, Komisije za zaštitu ponuđača. Kriterijumi za izbor predsednika i članova Komisije su strožiji, ali i dalje nedovoljno strogi da bi se obezbedio dovoljno stručan kadar koji bi radio u toj komisiji.
Čitav sistem se dodatno opterećuje borbom protiv korupcije deklarativnim odredbama, što dovodi do rizika da se procedura javne nabavke uopšte i ne sprovede. Na primer, zahteva se da naručilac obezbedi konkurenciju, što nekada nije moguće, pa postoji opasnost da naručilac i odustane od postupka javne nabavke. Predviđeno je i donošenje velikog broja podzakonskih akata, što će dodatno otežati primenu ovog zakona.
Mi poslanici DS pokušali smo da amandmanima utičemo na poboljšanje teksta, ali sam mišljenja da to nije dovoljno i da bi neke delove teksta trebalo sistematski doraditi i preraditi, da bi dobili zaista kvalitetan zakon i potpuno primenljiv zakon. Hvala na pažnji.

Hvala.
Sledeći prijavljeni narodni poslanik je Dragan Tomić. Izvolite.

Poštovana gospodo, kada ovakav zakon dođe na dnevni red posle svega pet-šest godina od primene prethodnog zakona koji je najavljivan kao veliki iskorak ka Evropi, kao nešto što će urediti Srbiju i da kažem srediti i dobar deo finansijskih odnosa. Onda, dođete posle pet-šest godina u priliku da ponovo to razmatrate, jer vam je upravo ta Evropa rekla da to ne valja, da je to jedan od motora korupcije, pa malo ko od ovih poslanika koji sede u sali ovde ima ozbiljan kritički ton prema ovom predlogu, ali svi na određeni način kritikuju prethodni zakon. Onda vam je jasno da se ispred vas nalazi nešto što je trebalo menjati.
Zbir ovih godina koje imamo ispred sebe od dana donošenja zakona, prosto ukazuje na jednu činjenicu koja ima matematički niz od 400 do 800 miliona je koruptivni deo u javnim nabavkama. Da li je to tačno, ili nije, ne znam, ali je mnogo. Kad saberete godine dobijete negde od tri do pet milijardi evra u Srbiji koje su otišle negde na neka ostrva, negde u vetar, negde završile kod nekih ljudi koji i dalje nastavljaju da od ove države i od ovog naroda besumučno otimaju njihov imetak i kapital.
Šta smo mi mogli da uradimo sa tih tri do pet milijardi? Rešili bismo Klinički centar Srbije, kompletan, mogli smo da zaposlimo bar 300.000 ljudi da radi, u onom delu privrede da Srbiju okrenemo iz uvozne u izvoznu dobro orijentisanu ekonomiju. Da popravimo obrazovanje, da podignemo sport i kulturu, a došli smo u situaciju da ponovo na kraju ove 2012. godine pričamo o zakonu u koji se svi uzdamo i nadamo da će biti bolji. Lično mislim da će biti bolji iz nekoliko razloga.
Prvo zato što će sigurno smanjiti nivo korupcije u javnim nabavkama. Zato što će imati taj jedan širi pristup javnosti i veću kontrolu kod javnih nabavki. Oni koji dobro poznaju prethodne propise i koji znaju kako se to radilo, na brzinu su organizovane brojne agencije, nekakvi instituti ili neki nezavisni stručnjaci koji su davali ocene o kvalitetu robe koja je ulazila u sistem javnih nabavki. Tako da su naručioci davali izvođačima, ponuđačima da pripreme sam tekst javne nabavke kako njima odgovara od materijala i roba sa kojima oni raspolažu ili da im ulaze njihovi uvozno-izvozni aranžmani, kad su u pitanju nabavke roba. Unapred je bilo jasno da se ponuda završavala na jednom, odnosno dva fiktivna ponuđača sa kojima se odmah u startu znalo da ona cena koju oni ponude ta će i biti izvršena.
Prosto je neverovatno da to traje pet-šest godina, da mi u tom sektoru javnih nabavki nemamo ozbiljnih zahvata kada je u pitanju, znači, primena zakona krivične materije i da tek sada polako, s obzirom kada je formirana ova nova grupa koju vodi prvi potpredsednik Vlade, se otkriva mnogo tih stvari. Interesantne su i one javne nabavke u oblasti propagande i informisanja. Ne znam šta tu ima da se nabavi ili pribavi u tom javnom informisanju kada je ono jasno informisano samo iz jednog ćoška. I dalje samo taj jedan ćošak postoji i niko ne može u njega da uđe u Srbiji, možemo samo mi malo, narodni poslanici odavde da ponešto kažemo. Onda imate vrle stručnjake preko nekih agencija koji vas uče preko svojih PR menadžera kako da živite, kako da hodate, kako da razmišljate i naravno od raznih ministarstava uzimaju ogromna sredstva, ni manje ni više, nego uvek se uzme 30, 40, 50, 60, stotinak miliona, koliko kome treba.
Ovaj zakon će naravno ovo eliminisati i nećemo nažalost imati bogaćenje u toj sferi ali ne žalim za tom gospodom, ne žalim jer su se već poprilično snašli. Ovo treba ostaviti narodu. Mi smo dobro izučeni kako treba da živimo, ne treba da nas uče nekakvi PR menadžeri kako ćemo da živimo, ili kako politički da mislimo. To je valjda važno da nas ostave na miru jer nam to najviše treba u ovom trenutku.
Znači, dobićemo veći broj ponuđača, znači, moći će ljudi transparentnije da pristupe tom delu javne nabavke i da budu sigurni da će imati nekakvu šansu. Kada su u pitanju male nabavke to je tek pitanje za sebe, posebno u lokalnim zajednicama, sredinama, u domovima zdravlja, medicinskim i zdravstvenim ustanovama gde nigde nije bilo iskazanih tih javnih nabavki. To se uzimalo po dogovoru. Kako se sa kim ko dogovori tako je to i išlo i onda su nam se tu pojavili viškovi od nekih 30 do 40 milijardi dubioza gde smo morali interventno da razmišljamo šta sa tim uraditi, da država preuzme to u sistem javnog duga.
Ali, kod lokalnih zajednica je začuđujuće. Kada je u pitanju jedna nabavka, jedne vrste robe, mi imamo lokalne velmože, vlast je njihova privatna stvar u svakom gradu pa onda imate da nekoliko preduzeća, odnosno preduzeća za gradsko upravljanje građevinskim zemljištem, pa onda preduzeće za puteve itd. Pet-šest nekih preduzeća učestvuje u tom sistemu javne nabavke ali svi dobiju po ćoše da od istog naručioca izvrše javnu nabavku. Čak se dešavalo da se formira preduzeće u četvrtak, a u ponedeljak je već potpisan ugovor sa njim, a nije ni otvoren tekući račun niti je urađen pečat.
Nažalost i brojne državne institucije, pre svega pripadnici MUP-a tužioci, jedni, drugi, treći, svi ćute, misle da će proći neko vreme i da ne treba oko toga ništa činiti. To će ovaj zakon eliminisati. Tako da kada idemo dalje u ono što je dobro kod ovog zakona to je taj sistem kontrole. Taj sistem kontrole kroz koji ćemo jasno moći da ostvarujemo uvid pre svega javnosti i preko ovih kontrolora koje su neophodni za ostvarivanje ovih ciljeva.
Na kraju, hoću da kažem da kada imamo ispred sebe jedan ovakav zakon koji menja zakon koji je napravio štetu od tri do pet milijardi onda je jasno da šanse u 2013. godini, da će nestati ovih 400 do 800 miliona evra korupcije. Vrlo sam zadovoljan što je ovakav zakon pred nama i što ćemo ga svi zajedno podržati. Hvala.