Dame i gospodo,danas je na dnevnom redu Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, što je oblast u kojoj postoji veliki prostor za delovanje. Moram najpre da se osvrnem na situaciju u kojoj se Srbija nalazi, naročit srpska privreda i kao što je moj uvaženi kolega rekao – srpski seljak. Naime, zahvaljujući tom nesalomivom srpskom seljaku država Srbija uspela je da pregura i ratove i sankcije i da pomaže braću preko Drine da formiraju svoju državu i da izdrži nalete 17 najmoćnijih zemalja sveta 78 dana. Taj srpski seljak je uz pomoć države Srbije, kada je na vlasti bila SPS na čijem se nalazio Slobodan Milošević, uspeo je da na svojim  nejakim plećima iznese sve nedaće kojima su nas opteretili oni koji su želeli da Srbija nestane. Srbija nije nestala iako je u velikim problemima bila i posle 2000. godine. Nažalost posle 2000. godine desilo se još gore. Do 2000. godine imali smo jasnu situaciju ko nam je neprijatelj, a posle 2000. godine dešavalo se to da smo imali nejasnu situaciju, totalno zamagljenu koja je dovela do katastrofalnog stanja u poljoprivredi. Da je tako govori i podatak da su svi oni poljoprivredni kombinati koji su nekada izdržavali većinu srpske poljoprivrede bili privatizovani po osnovu novog Zakona o privatizaciji po modelu DS, koja je dovela do apsolutno devastiranja svih poljoprivrednih kapaciteta onih kombinata i onih poljoprivrednih struktura koje su godinama predstavljale osnov za prehranu i ishranjivanje ove Srbije i u tim najgorim periodima.
Kada danas sa ove vremenske distance pogledamo šta je to što se najgore dešavalo u ovom periodu ne možemo da se ne podsetimo da je recimo država Srbija preko Ministarstva poljoprivrede, a naročito želim da istaknem uvaženim kolegama iz DS da kada kritikuju bilo šta najpre pogledaju malo unazad i da kažu da li je to realna politika koju je vodila DS bila ona kojom je država Srbija preko Ministarstva poljoprivrede dodeljivale nepovratne subvencije od 41 milion dinara u toku 2007. godine bivšem premijeru Zoranu Živkoviću. Da li je to ta politika koja je ostvarivala mogućnost da pojedinci, možda je gospodin Živković jedan od tih uspešnih eksperata iz te oblasti bio zaslužan da mu se da jedna takva bespovratna subvencija. Da li je to kriterijum po kome je trebala da se razvija srpska poljoprivreda? Ne, nije.
Zbog svega toga i bez da se previše vraćamo u prošlost, donošenje jednog ovakvog zakona koji je u skladu sa nacionalnom strategijom ruralnog razvoja koja je neophodna i zbog činjenice da se u ruralnim predelima Srbije danas živi 90% teže nego što se živi u gradskim delovima ili u razvijenijim delovima Srbije, zaista je neophodno da se kroz jedan ovakav zakon unapredi stanje u toj oblasti. Kao poslanik Pokreta socijalista, apsolutno podržavam ovakve napore, u nadi da će ti napori rezultirati u najkraćem vremenskom periodu poboljšanjem stanja i u sredini iz koje dolazim, dakle, u Pirotu, i da će ovaj zakon predstavljati osnov i za subvencije i za poboljšanje stanja i poboljšanje života i rada svih poljoprivrednih proizvođača i u kraju iz koga ja dolazim.
Ovim zakonom, kao što se već više puta danas isticalo, treba da se doprinese uspostavljanju predvidivosti, stabilnosti i konzistentnosti agrarne politike Republike Srbije. Ukoliko tih nekoliko kriterijuma nisu mogla da budu obezbeđena u onom periodu kada smo imali sankcije, ratove, pitam ja vas – zbog čega i šta je sprečavalo da srpski seljak nema stabilnu situaciju u kojoj bi znao u prethodnih 12 godina koliko će ga koštati, tačnije koliko će zaraditi od proizvodnje žita, kukuruza, malina i bilo čega?
Upravo taj cilj koji se ovim zakonom teži da postigne je osnovna vrednost ovog zakona. Zbog svega toga, moram da istaknem da su dobre vrste podsticaja kroz direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja i posebnih podsticaja koja su predviđena ovim zakonom. Naime, nadam se da ćete se složiti da je namera ovih zakona da do onih najsitnijih proizvođača dođu subvencionirana sredstva, a da se članovi vladajuće većine, bilo da se vladajuća većina sada sastoji od članova SNS, SPS ili bilo koga ili do juče je bila koncipirana od strane DS, ne mogu preterano okoristiti ili ne mogu pohvaliti time da će biti korisnici sredstava iz nepovratnih subvencija od 41 miliona dinara kao što je to radio Zoran Živković. O tome će verovatno gospodin Rističević pričati malo više.
Ono zbog čega sam se ja najviše opredelio da zaista podržim ovaj zakon jeste predviđena mogućnost da kao posebna vrsta direktnih plaćanja su propisani podsticaji za proizvodnju i da ta vrsta direktnih plaćanja predstavlja novčane iznose koji se isplaćuju po jedinici mere za posejan usev i višegodišnji zasad. Dakle, oni poljoprivredni proizvođači koji se bave proizvodnjom i koji imaju konkretne rezultate, bez obzira na partijsku pripadnost, kao što je do sada bio slučaj za vreme prethodne vlasti, ne moraju da budu premijeri da bi dobili bespovratna sredstva. Ali, moraće da imaju konkretan rezultat. Nažalost, ta negativna epizoda sa bivšim premijerom se završila 2011. godine pa je čovek bio u velikim problemima i tražio je pomoć od svojih partijskih drugova.
Za kraj iz koga dolazim vrlo je bitna mera, tačnije, vrlo je bitan set mera iz ruralnog razvoja, što predstavlja podsticaje koji imaju za cilj jačanje konkurentnosti i dostizanje standarda u okviru primarnog poljoprivrednog prehrambenog sektora u ruralnim oblastima. Kao što sam rekao, zaista se danas u unutrašnjosti Srbije mnogo teže živi. Oni koji su bliži Beogradu, lakše i brže dolaze do centra moći, mi koji smo malo dalje, to činimo malo teže. Vrlo je teško da se oni ljudi koji se zaista bave poljoprivrednom proizvodnjom bez dobrog posredovanja lokalnih samouprava i detaširanih organa ili okruga na adekvatan način povežu i budu korisnici ovih sredstava.
Zbog toga, među ovim merama koje obuhvataju podršku programima koji se odnose na investicije u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta, održivi ruralni razvoj, unapređenje ruralne ekonomije i
pripremu i sprovođenje lokalnih strategija ruralnih razvoja, odlučujuću a možda i najbitniju ulogu treba da imaju lokalne samouprave. S obzirom na to da se na lokalu danas u velikom broju opština nalaze, najblaže rečeno, ljudi kojima nije baš mnogo stalo da se tim problemima bave, lično ću insistirati i kod ministarstva, kao poslanik ispred Pokreta socijalista u okviru vladajuće većine koju predvodi SNS, da se posebno obrati pažnja i na ovu meru, jer je zaista kroz ovu meru moguće poboljšati uslove života u onim sredinama u kojima se zaista ti uslovi ne mogu uporediti sa uslovima života u centralnoj Srbiji.
Moram da kažem da je među merama i podrška investicijama u poljoprivredi za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta ona koja može da predstavlja okosnicu ovih mera. Ukratko ću pokušati da predstavim da je jedan od subjekata koji mogu da budu korisnici ove mere i lokalna samouprava i da je to jedna od mera koja zaista može da predstavlja značajan napredak u ovoj oblasti.
Takođe, posebna prednost ovog zakona jeste što na dobar i odgovarajući način tretira područja u Republici Srbiji u kojima su prisutni tzv. otežani uslovi obavljanja poljoprivredne aktivnosti i da i ovom prilikom istaknem da je Pirot ili pirotski kraj jedan od tih krajeva na koji posebno treba obratiti pažnju. Evo jednog konkretnog primera. U Pirotu je postojala i dan danas postoji pirotska mlekara koja se bavi proizvodnjom tradicionalnog pirotskog brenda – pirotskog kačkavalja. Ne znam ko od prisutnih ili odsutnih poslanika ne zna za taj brend ili ko nije probao taj brend. Ali, vrlo malo vas zna da je pirotska mlekara koja ima kapacitete proizvodnje ili prerade 60 hiljada litara mleko dnevno. Nakon treće privatizacije, i dan danas je ona praktično nefunkcionalna. Svi oni vajni eksperti za privatizaciju, pa i uvaženi kolega koji je rodom iz Pirota iz DS, koji se sada bavi organizovanjem vlade u hladovini od strane DS, nisu uspeli da pokrenu proizvodnju u toj pirotskoj mlekari. Propala je. Jedino radi Mlekarska škola koja brani čast proizvodnje tradicionalnog pirotskog kačkavalja. To je jedna konkretna slika stanja u kome se danas donosi jedan ovakav zakon.
Apelujem zaista na sve vas da racionalno razmislite i podržite jedan ovakav zakon, kako bismo unapredili stanje, pre svega u ovim ruralnim oblastima i pokrenuli ponovo proizvodnju u onim oblastima koje su tradicionalno izdržavale Srbiju. Hvala lepo.

Hvala.
Borislav Stefanović, replika. Izvolite.

Taman sam se ponadao da je gospodin nosilac čuvenog imena i prezimena u stanju da kaže bilo šta suvislo ovde a da se ne očeša o DS, ničim izazvan, ali, eto, čovek me je demantovao.
Kakve mi veze imamo sa bivšim premijerom? Kakve ova stranka ima veze sa bilo čijim kreditom? Ja razumem vas koji ste napustili SPS pa sada baštinite stranku, naslednik JUL-a. Nama je premijer bio Zoran Živković. Ko je vama bio? Mira Marković?
Vodite računa gospodine Todoroviću, druže Todoroviću. Ne možete u ovoj skupštini da kažete, baš bilo šta i da svaki put spomenete DS u najgorem svetlu i spominjete vladu u hladovini. Vi ste ovu zemlju stavili u hladovinu. Stranka koju, čije nasleđe vi baštinite, je ovu zemlju bacila u najdublje blato. O kojim subvencijama vi pričate? U vaše vreme, vaše vlasti, ljudi nisu imali hleba da jedu. Ova zemlja je bila u karantinu.
(Predsedavajuća:Gospodine Stefanoviću, molim vas da se obraćate narodnom poslaniku.)
Namerno ovako pričam, jer sam želeo da unesem malo, nekog života u ovu, zaista beskrvnu raspravu. Jer, ako ovako gospodin namerno i smišljeno izaziva DS mora da dobije. Danas smo slušali salvu laži od strane SNS, ovde u holu. Pa jel vi stvarno mislite da vam niko neće odgovoriti? Treba da odgovorite, zašto je problem i šta je problem u ovom zakonskom predlogu. Da odgovorite na ono što smo mi lepo, argumentovano pitali. Kojim subvencijama? Koji premijeri? Pa, nemojte mi vašu prošlost da otvaramo. O čemu vi pričate? Čije vi nasleđe nosite na svom reveru?
Zaista je ovo ispod svakog nivoa. Zašto ovako reagujemo? Zato što ste, gospodo, danas preterali. Kada vas neko pita – zašto se zadužujete? Vi ste nervozni.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Kada vam podnesu krivičnu prijavu protiv Cvijana, vi ste nervozni. Pa, nećemo tako pričati.

Hvala.
Dragan Todorović, replika. Izvolite.

Očigledno da me je uvaženi gospodina Stefanović nije dobro razumeo. Uvaženi gospodin Borko, može tako? Nije me dobro razumeo. Moja namera nije bila da vređam DS. Moja namera je bila da istaknem ono negativno što se dešavalo u vreme vlasti DS, što je imalo dalekosežne posledice, ili zaista veliki odraz na obične građane koji su rukama i nogama, noktima, grebali pred Ministarstvom poljoprivrede, tražeći mogućnost da dobiju nekakvu subvenciju, ili bespovratna sredstva za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ne da nisu hteli, ne da zemlju nisu imali, ne da nisu želeli da rade, nego jednostavno niste im dali.
Ukoliko želite da se vređamo, ja ne baštinim nikog, ja sam Dragan Todorović, isto kao što sam bio i 1990. i 1999. godine i 2001. i dan danas, i ako uporedite kakvo je stanje u 2000. godini kada ste, kao DS došli na vlast i danas 2012. godine nećete dobiti sjajne rezultate.
Dakle, niti želim da vređam DS, niti želim da se nadgovaram sa vama, niti želim da sad uplićem JUL, Mirjanu Marković, gospođu ili neću da se spustim na taj nivo da odgovaram na taj način na koji ste vi govorili o nekim prethodnim subjektima na političkoj sceni Srbije.
Dakle, moja intencija je bila da istaknem stanje, ili da opišem stanje u kome se nalazi poljoprivreda danas, nakon 12 godina vladavina političkih principa, koje je kreirala DS. Nemojte sada da se nađete uvređenim i da kažete da nisu politički principi koje je diktirala DS. Nemojte da kažete Zakon o privatizaciji, nešto što je palo sa Marsa, nešto što su smisli vanzemljaci, ne to ste vi iz DS smislili. To je imalo devastirajući odraz na poljoprivredna preduzeća, gazdinstva itd. Hvala.

Hvala.
Reč ima Borislav Stefanović. Izvolite.

Ako je sve to tačno, ne shvatam zašto i dalje spominjete DS. Zato što i vi negde u dubini znate da to nije istina.
Prvo ti principi, ako ćemo o poljoprivredi vi to morate malo i URS da pitate, ovi što sad sede sa vama u Vladi, oko tih mnogih principa. Da ne idemo od toga ko je prvi kreirao Zakon o privatizaciji, to je vaš pokojni gospodin Marjanović. Čekaj te, da li ste vi stvarno isti onaj čovek iz devedesetih i 2000-ih? Ja mislim da niste isti čovek. niti ste isti čovek, niti ste u istoj partiji, a to znaju ovi što sad ovde bi svašta rekli, al neće, ove vaše kolege iz koalicije. Znači, nemojte da idete toliko daleko. Šta su principi? Demokratska stranka je uvela subvencije u naš sistem, mi smo toliko radili da smo vam dali i sadašnjeg ministra poljoprivrede. Morate da vodite računa o čemu pričate gospodine Todoroviću. Hvala.

Hvala.
Zatvaramo repliku.
Reč ima narodni poslanik Nenad Kitanović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, dolazim iz jedne male sredine, iz opštine Doljevac, inače se i sam bavim 30 godina voćarstvom i poljoprivredom. Ne gledam nikada iza sebe, nego gledam samo ispred sebe i dajem punu podršku gospodinu Kneževiću i članovima Vlade na ovom zakonu o poljoprivredi.
Ono što bih istakao jeste dugoročna politika i predvidljivost u poljoprivredi, mada bih lično izbacio reč politika, mislim da je strategija nešto što je konkretnije. Ta strategija bi trebala da se vodi u narednih 10 do 15 godina. Ako bi danas jedna voćar zasadio svoj voćnjak, pet godina je potrebno da taj voćnjak može da rodi. Zato je veoma bitno da znamo šta radimo u narednih pet ili šest godina.
Ovom prilikom se lično zahvaljujem gospodinu Kneževiću na realizaciji programa "Fruts and Beris" na jugu Srbije, koji se trenutno realizuje i prenosim pozdrave svih voćara iz pet okruga na jugu Srbije. Mislim da taj program je izuzetan, da je od izuzetnog značaja za jug Srbije, za sve voćare i kompletno stanovništvo jer ako nemamo dovoljnu svest šta nas očekuje u narednih 10 godina ili 15, mi smo onda slepi.
Hoću da kažem da smo pre neki dan razgovarali o Kosovu, Metohiji, a već sutra Priština će biti u Leskovcu. Znači, to je veoma važno pitanje voćarstva i povrtarstva i veoma značajna sredstva treba uložiti u te krajeve. Moram da ukažem na probleme koji nas pogađaju na jugu Srbije. Lično činim sve što mogu i radim edukacije, seminare, ne tražeći nikakva sredstva, znači, drago mi je da pored mene budu još uspešniji ljudi, međutim, poljoprivredne stručne službe i opštinske uprave za poljoprivredu ništa na tome nisu uradile. Na ovaj način iskazujem svoje nezadovoljstvo.
Nadam se da ćemo u budućnosti ostvariti bližu saradnju Ministarstvom poljoprivrede, imam neka konkretna rešenja koja su veoma primenjiva u budućnosti i na taj način da poboljšamo sam pristup u realizaciji programa, ono što mi danas budemo izglasali.
Samo još nešto, ako imate još jednog šeika molim vas, dovedite ga na jug Srbije znaćemo šta da radimo sa tim parama. Hvala.

Reč ima Aleksandar Senić. Vašoj poslaničkoj grupi je preostalo 30 sekundi. Izvolite.