Ovde je bilo vaše ime. Dobro.

Reč ima narodni poslanik Petar Petrović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministarka, odmah na početku želim da istaknem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati predlog ovog zakona, kao što je u ranijem periodu i podržavala sporazume koji su doneti kao preteča za donošenje ovog zakona.
Zašto ćemo podržati ovaj zakon i zašto smo podržali ranije sporazume? Razlog je vrlo prost i jednostavan. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da će izgradnjom ovog sistema za transport prirodnog gasa Južni tok, dobiti svi građani Srbije i država Srbija kao celina. Ne volim da slušam ovde razne priče, da se postavljaju pitanja po sistemu – šta će dobiti Srbija i Vojvodina? Mogu da postavim pitanje - šta će dobiti Srbija, Šumadija i Pomoravlje, pa će neko mene posle pitati - a šta će dobiti Srbija i južna Srbija, itd? Ovde dobija cela država Srbija i dobijaju svi građani Srbije.
Izgradnjom ovog međunarodnog transportnog sistema za transport prirodnog gasa, Srbija ulazi u krug zemalja koje će na određeni način biti i zaštićene u pogledu transporta prirodnog gasa. S druge strane, siguran sam da ćemo imati finansijske koristi, jer se plaća transport gasa koji će ići kroz državu Srbiju, pa će i budžet Republike Srbije biti puniji, a da na taj način će i svi građani osetiti posrednu ili neposrednu korist od transporta, odnosno posle završetka izgradnje ovog sistema za transport prirodnog gasa.
Ono što nama iz Jedinstvene Srbije, pomalo da kažem, stvara dilemu, to nije neka velika dilema, to jeste samo u članu 10. stav 3, gde se govori da društvo može dostaviti rešenje o eksproprijaciji, bez dostavljanja dokaza da je obezbedilo novčana sredstva u visini tržišne vrednosti nepokretnosti. To govorim iz razloga što smo u nekim ranijim periodima imali slučajeva da se izvrši potpuna ili delimična ili privremena eksproprijacija, da se dostave neki dokazi, čak se dostave dokazi da su obezbeđena novčana sredstva za naknadu pričinjene štete ili za potpunu eksproprijaciju za isplatu tržišne vrednosti, a da se nekada uopšte i ne isplati ili se isplati u nekim zanemarljivim iznosima. Zato, mislim da treba voditi računa da društvo ipak obezbedi sigurna novčana sredstva, kojima će isplatiti one kojima je izvršena potpuna ili delimična eksproprijacija.
Naročito ovo treba imati u vidu da se tu radi o eksproprijaciji ili zemljišta, ili možda čak i nekih nekretnina i da ljudi ostaju, ili ostaće bez svoje očevine, dedovine, itd. i da ipak treba da budu novčano satisfikovani i isplaćeni za to što im bude oduzeto.
Međutim, to sigurno ne sme da bude i neće biti prepreka da izgradnja transportnog sistema za transport prirodnog gasa Južni tok ide svojim nesmetanim tokom. Ne treba da, zato što imamo antagonizam prema nekim zemljama iz ranijeg perioda, u konkretnom slučaju prema Rusiji, neki u ovoj sali barem imaju, da stavljamo to kao primedbu zašto se ovo radi sa Rusima, a ne radi se sa nekim drugima? Radili smo nekada sa nekim drugima, pa smo sa njima bili prijatelji 50 i više godina unazad, pa smo dobili NATO bombe po glavi. Prema tome, ne treba to gledati tako istorijski, nego treba gledati u budućnost i gledati šta to Srbija ima koristi i šta će naša deca i naši unuci posle izgradnje ovog sistema imati od toga.
Da zaključim, da ne ponavljam ono što su i prethodnici rekli. Još jednom, budite sigurni i ubeđeni da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije uvek glasati za svaki predlog zakona za koji ona proceni i smatra da će biti od koristi i za dobrobit svih građana države Srbije. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Hvala.
Samo za ovaj deo koji ste komentarisali oko člana 10. Dakle, pri rešenju eksproprijaciji se već polaže depozit ili neki drugi instrument plaćanja, odnosno garancija da se ima novca, tako da bi ovo bilo praktično dvostruko, na dva mesta stavljanje, samo iz tog razloga, to i nije u članu 10.
Niko neće ostati ni bez dedovine i očevine, tačnije, 45 hektara će biti oduzeto zbog toga što je u pitanju nadzemni, a sve drugo će biti nadoknađeno zbog toga što to zemljište svakako, neće imati taj kvalitet koji ima sada kada tog gasovoda nema.
Slažem se sa vama, to je dobro za Srbiju da ima drugi pravac i u tom smislu jeste ovaj nacrt zakona.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče. Poštovana gospođo ministarko, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici samo da bude jasno LDP podržava svaku investiciju i podržavamo svaki napor države u smislu da da poleta i zamaha razvoju ekonomije i privrede.
I te kako je potrebno ovoj državi da se smanji ta nezaposlenost jer svaki treći građanin ove države je nezaposlen. Mislim da tu nema dilema oko toga da li treba podržavati određene pravne poslove koji imaju te ambicije da postižu te pozitivne efekte investicija stranih ili domaćih, svejedno.
U toku današnje rasprave dosta toga smo slušali o tom naftno-gasnom sporazumu iz 2008. godine i očigledno da su svi poslanici shvatili da se ovde u stvari radi o jednom pravnom poslu koji je započet 2008. godine. Taj naftno-gasni sporazum predstavlja jedan kišobran za oba ta posla i u pogledu prodaje NIS-a i u pogledu izgradnje ovog gasovoda "Južni tok".
Kada analiziramo jedan i drugi segment ovog naftno-gasnog sporazuma koji je dignut na međunarodni nivo odnosno na nivo međunarodnog sporazuma, koji daje automatski prioritet tom sporazumu ostalim pozitivnim propisima u ovoj državi, onda možemo da uočimo jednu bitnu činjenicu, jer već imamo iskustva kako u stvari funkcioniše onaj prvi segment tog sporazuma.
Prvo, svima je jasno da ta privatizacija NIS-a je faktički bila prodaja NIS-a jednoj stranoj državnoj kompaniji i to prodaja većinskog dela tog NIS-a. Svima je jasno i to je notorna činjenica da je NIS prodat za daleko nižu cenu od one cene koja je treba da se postigne. Međutim, s obzirom da tendera nije bilo nismo imali ni jasne pokazatelje koliko bi možda neko drugi ponudio za kupovinu tog NIS-a. Taj tender se faktički izbegao na taj način što se napravio taj međunarodni naftno-gasni sporazum.
Jasno je i to da je utvrđena ta naftna renta od 3%, bezobrazno niska naftna renta. Ona je i dalje aktuelna i mislim da su se svi poslanici koji su danas govorili o prodaji NIS-a ili o tom sporazumu jasno izjasnili i odredili prema toj niskoj naftnoj renti.
Ta naftna renta je predviđena da se plaća 30 godina. Međutim, kada pogledamo suštinu stvari otprilike za jedno 10 do 15 godina više nećemo imati nafte koja može da se crpi pod nekim optimalnim uslovima, s obzirom da se trenutno nafta isisava u vrednosti i u tempu od 650 miliona dolara godišnje. Kada uporedimo cenu NIS-a po kojoj je prodat i vrednost nafte koja se godišnje iscrpi, onda možemo videti kakav posao je napravljen prodajom NIS-a.
To vam dovoljno govori o činjenici da li je naftno-gasni sporazum pozitivan po interese Srbije. Pedeset posto tog posla je urađen i odrađen tako kako je odrađen, a prilično su negativni efekti tog ugovora.
Dodala bih i monopol koji NIS ima za istraživanje nafte i gasa. Gospođo ministarko, taj monopol je predviđen da traje do 2020. godine. Trenutno u užoj Srbiji je do 2020. godine, u Vojvodini je do 2015. godine, s tim da je već podnet zahtev da se taj monopol produži i u Vojvodini do 2020. godine. Dakle, tako stoje stvari što se tiče prodaje NIS-a. To moramo da istaknemo kako bismo mogli da nastavimo razgovor o ovom gasovodu "Južni tok".
Nekoliko puta je najavljeno da će se započeti izgradnja gasovoda, pa je onda odloženo i faktički još uvek nismo započeli sa tom izgradnjom. Napominjem da je naftno-gasni sporazum zaključen 2008. godine. Dakle, ovo je peta godina od kada postoji mogućnost da se neki poslovi završe koji bi omogućili dalje radove na gasovodu.
Onda u parlament stiže ovakav predlog zakona da se utvrdi javni interes i posebni postupci u postupku eksproprijacije zemljišta kada se govori o "Južnom toku". Nije dovoljno to što je predviđeno da bude u hitnom postupku, nego je predviđeno da zakon stupi na snagu odmah sledećeg dana, kada se objavi u "Službenom glasniku".
Sada je na dnevnom redu jedna velika hitnost u vezi ovog "Južnog toka". Da vam kažem samo nekoliko činjenica o "Gaspromu" većinskom vlasniku ovog društva koji čine većinski ruski vlasnici i manjinski srpski vlasnik, odnosno "Srbijagas".
"Gasprom" je u toku prošle godine ostvario manji profit za 23% od onoga što je planirano i ono što je ostvareno prethodne godine. U toku prošle godine je skinut sa liste 20 najvećih korporacija sveta. U međuvremenu se smanjuje cena gasa, tako da se predviđa da cena gasa do 2015. godine se kreće oko 366 dolara po 1.000 kubnih metara, iako je prethodno predviđeno od strane ruskog partnera da će cena gasa daleko sporije da pada. Za 2012. godinu je predviđeno da cena bude često 39 dolara a do 2015. godine 393 dolara po 1.000 kubnih metara.
Tu se pojavljuju neke pukotine u pogledu snage, u pogledu izvodljivosti celog ovog posla oko izgradnje gasovoda "Južni tok". Nije to baš povoljno u toj meri kao što se predstavlja građanima Srbije.
Na početku sam istakla da smo mi za investicije, za energetsku stabilnost i tu nema dileme. Međutim, kada pogledamo ovaj predlog zakona nekoliko činjenica postaju veoma jasne. Jedna od tih stvari je to da vi predviđate posebni postupak za eksproprijaciju, predviđate posebna pravila za postupanje u upravnim postupcima, a ujedno predviđate i pravila za postupanje organa prilikom određivanja načina plaćanja naknada i taksi u tim upravnim postupcima. Ovo sve stoji u članu 1.
Kada prelistate ovaj predlog zakona onda vam postaje jasno da postoje posebni postupci i posebna pravila u upravnom postupku kada se govori o eksproprijaciji. Međutim, osim ovog člana 10. stava 3. koji takođe predviđa jednu prilično čudnu situaciju, kada se govori o naknadi, odnosno obezbeđivanju novčanih sredstava za vlasnike nekretnina, faktički imate situaciju da zakon reguliše način eksproprijacije na najbrži mogući način, favorizujući korisnika eksproprijacije, a da se pri tom gubi iz vida interes onog vlasnika nekretnine, čija nekretnina je predmet eksproprijacije.
Dakle, jako je bitno da se javnosti kaže da se postupak eksproprijacije radi na taj način i sprovodi u upravnom postupku, da se ne šalje prethodno na izjašnjavanje vlasniku nekretnine predlog za eksproprijaciju, da se ne saslušava korisnik eksproprijacije, odnosno vlasnik nekretnina, ne saslušavaju se stranke u upravnom postupku, da se rešenje donosi da izvršenje tog rešenja ne odlaže izvršenje i da uopšte korisnik eksproprijacije nije dužan da pokaže da je spremio novčana sredstva u visini tržišne vrednosti nekretnina koja se eksproprišu.
Dakle, imate situaciju, gde sa jedne strane korisnik eksproprijacije ima svu moguću pomoć i favorizaciju od strane države i imate građanina pokornog koji ne mora ni da zna da mu je nekretnina u postupku eksproprijacije, koji ne mora ni da učestvuje, koji ne mora da dobije naknadu u visini tržišne vrednosti te nekretnine, koji samo u jednom momentu nakon sprovođenja tog blic postupka eksproprijacije, dolazi u situaciju da mu se oduzima čak i posed nekretnine, koja nije isplaćena po nekim tržišnim uslovima.
Dakle, s jedne strane imamo maksimalno skraćeni postupak, koji je regulisan jednim lex specialisom, jer ovo jeste lex specialis i to ozbiljno političke prirode i imamo postupak naknade koji će se prolongirati i ostaviti nekim budućim sudskim postupcima, pa će onda taj građanin, odnosno vlasnik nekretnina moći da se nauživa silnih ročišta i ustvari, da bude učesnik u ovom reformisanom pravosuđu.
Prema tome, vi isplatu prolongirate na jedan duži vremenski period, kada znamo na koji način funkcionišu sudovi i kako teku ti postupci, kada se traži bilo kakva naknada, pogotovu kada se naknada traži od nekog koji uživa svu moguću državnu podršku.
Dakle, ovo je ustvari pravo stanje stvari, kada govorimo o "Južnom toku". Bilo bi jako dobro da javnost bude upoznata sa tim da je od 8 do 10 hiljada parcela izloženo ovakvoj vrsti eksproprijacije. Kada to pomnožite sa brojem vlasnika, kada pomnožite sa brojem porodica koje zavise od tih parcela, vi dobijate jedan zavidan broj onih koji će itekako biti pogođeni ovim lex specialisom.
Dakle, ovo je jedan od poslova, govorim o izgradnji gasovoda "Južni tok", koji je sklopljen, vi kažete, u interesu građana Srbije. Međutim, činjenica da je u sklapanju tog pravnog posla učestvovala politička elita ne daje joj za pravo, ni njoj, ali ni aktuelnoj vlasti da na bilo koji način dovede u pitanje osnovna ljudska prava građana Srbije, osnovna ljudska prava u pogledu prava na privatno vlasništvo i ne daje za pravo ni ovoj Vladi da ističući javni interes, a vrlo dobro se sećam kada je taj javni interes unet u formi izmena i dopuna u Zakon o eksproprijaciji i upravo zbog gradnje ovog "Južnog toka" i ne daje za pravo nikome da pravi ovako velike razlike između pravnih poslova koji se sklapaju i realizuju u Srbiji, pogotovo što je i u ovom slučaju većinski vlasnik društva koji je korisnik eksproprijacije strana državna kompanija.
Ne možemo stvari da marginalizujemo. Ovde se ne radi o jednoj tehničkoj radnji. Ovde se ne radi o prostom sprovođenju jednog ugovora. Ovde se radi o ozbiljnom ugrožavanju nacionalnog interesa, jer nacionalni interes jeste da postoji pravna sigurnost, a sa sklapanjem ovakvog pravnog posla i donošenjem ovakvog lex specialis teško da možemo da obezbedimo tu vrstu sigurnosti u državi Srbiji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Ilić.

Poštovana gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, iz dosadašnjih diskusija potpuno je jasno da se radi o jednom vrlo važnom zakonu, odnosno predlogu zakona koji se tiče sigurno najvažnijeg projekta za Srbiju možda u ovom veku, bar do sada i sve što je u vezi "Južnog toka" jeste veliko, jeste mega, uostalom, kao što je to uvek kada se radi o Rusiji.
Brojke koje smo čuli govore da se radi o projektu vrednom više od 16 milijardi evra, projektu koji će omogućiti da preko 30 miliona domaćinstava u Evropi bude snabdeveno gasom i strujom putem "Južnog toka". Dužina gasovoda je 2400 kilometara, od čega 925 kilometara ide ispod površine mora. Gradiće se i osam kompresorskih stanica, od kojih dve u Srbiji. Deo koji se odnosi na Srbiju je vredan 1,7 milijardi evra. Dakle, definitivno je najveća investicija u novijoj istoriji, čini mi se, posle Đerdapa. Deonica je duga 420 kilometara. Naša građevinska operativa će biti u prilici, i naravno svi ostali koji budu učestvovali, da zaposli 2000 ljudi i ostvari zaradu između 600 i 800 miliona evra. Srbija će imati prihode od 200 miliona evra itd.
Sve ovo što sam naveo govori u prilog tome da je projekat od izuzetnog, pre svega ekonomskog, energetskog, geostrateškog, pa samim tim i političkog značaja. Sve to bi moglo da opravda donošenje jednog ovakvog zakona koji jeste lex specialis i koji suspenduje sigurno deo zakona i deo našeg pravnog sistema, skraćuje rokove, ubrzava procedure, zapravo, omogućava realizaciju jednog ovakvog projekta. Ovaj zakon zamišljam kao jednu metlu koja ide ispred gasovoda, raščišćava teren i omogućava da se ovaj projekat realizuje na način i u roku kako je to predviđeno i to je dobro.
Ali, želim ovde da podelim sa vama i jednu zajedničku dilemu, odnosno razmišljanje koje se ne tiče samo "Južnog toka". Šta bi bilo sa "Južnim tokom" da ne donesemo ovakav zakon? U kom bi se roku realizovao da nemamo ovako skraćene i ubrzane procedure? Sigurno da ćemo se složiti da bi to trajalo decenijama ili se možda nikada ne bi realizovalo. To govori o jednom zajedničkom problemu koji imamo svi mi, naročito Vlada, i ove i prethodne, a možda i buduće, da imamo ogromne birokratske barijere, nemamo institucionalne kapacitete. Imamo problema sa korupcijom, sa lokalnim samoupravama, sa katastrom i sa čitavim nizom zakonskih rešenja i procedurama. Ovo je jedna investicija, doduše velika, veoma značajna, ali Srbija očekuje i druge investicije, a druge investicije nemaju ovakav tretman. Još jednom podvlačim, ovaj projekat zavređuje da ima poseban tretman.
Postavljam pitanje – šta ćemo uraditi sa nekim drugim investicijama, investitorima? Hoćemo li i njima dati šansu da na ovakav način prevazilaze objektivne barijere i probleme sa kojima se suočavaju? Podsetimo se "Fijata". Da smo imali ovakav tretman za "Fijat" i ta investicija bi se brže realizovala. Imamo najavu investitora iz Emirata, kompaniju "Al Dahra". Da li ona zavređuje možda sličan tretman? Imamo čitav niz drugih investicija koje se najavljuju i nažalost neke koje se dovode u pitanje, neke investitore koji su otišli iz Srbije u nemogućnosti da razreše naše galimatijase, naše birokrate i naše lavirinte da bi se realizovale investicije.
Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona me je naveo na ovakvo jedno razmišljanje i na ideju da sugerišem Vladi da u saradnji sa pulom stranih investitora pokuša da iznađe rešenje da sa svima onima koji su namerni da investiraju u Srbiju, da zaposle ljude se omogući neka vrsta prioriteta u donošenju rešenja, skraćenju rokova po ovom ili sličnom modelu. Zašto je to važno?
Važno je iz prostog razloga jer smo prošle godine imali rekordno nizak priliv stranih investicija. To je svega oko 135 miliona evra. Neki od investitora su odustali od svojih investicija. Neki su ih odložili za neka bolja vremena. Mnogi su se žalili na probleme kojih smo svi svesni, a to su problemi korupcije i birokratije i složenih procedura, nerazumevanja, bilo na nivou lokalnih samouprava, ministarstava ili nekih drugih institucija.
Zato želim da iskoristim vaše prisustvo kao člana Vlade da podelim razmišljanje sa vama i da vas pitam – kada će početi radovi, da li imamo najavu konkretnog datuma ili perioda u kome očekujemo početak ovih radova? Takođe, ako se sećam, ovaj zakon koji danas usvajamo smo najavili za kraj prošle godine, zašto je on odložen? Ono što je takođe važno je pitanje, i mene posebno interesuje, jeste definisano u članu 15, ali o tome ćemo razgovarati u pojedinostima, formiranje ovog povremenog radnog tela koje će pratiti realizaciju. Čini mi se da nema dovoljno operativnih funkcija, niti mera koje bi eventualno preduzelo u slučaju da nešto bude dovedeno u pitanje. Još jednom želim da iskoristim vaše prisustvo da čujemo ako je poznat rok – kada počinju radovi i ovo vezano za nadležnosti ovog radnog tela, ako možete da mi pojasnite – šta će osim praćenja realizacije ono moći da preduzme u slučaju da neke stvari ne idu u onom pravcu u kome se očekuje?
Na kraju, želim da kažem da neću iskoristiti svo vreme. Poslanička grupa URS podržava donošenje ovakvog predloga zakona i smatra ga opravdanim, uz konstataciju da on zapravo pokazuje svima nama da imamo institucionalnih problema kada su u pitanju kapaciteti za realizaciju ovako velikih projekata i investiranja uopšte i da moramo da učinimo dodatni napor da i drugim investitorima omogućimo lakšu prohodnost i lakšu realizaciju investicija. Svakako da ćemo u Danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog i dati svoj doprinos da se ovako važna investicija realizuje u Srbiji. Hvala.

Ministar Zorana Mihajlović.

Hvala lepo.
Vezano za početak radova, početak gradnje "Južnog toka" kroz Srbiju, rekla bih da su možda neke najave bile više simboličkog karaktera. Ono što sada može da se uradi su eventualno temelji za kompresorske stanice. Mislim da je mnogo važnije ono što sada nakon ovog, između ostalog, nacrta zakona, koji verujem da ćemo usvojiti, treba da se uradi je da se urade urbanistički projekti i sve ono što je potrebno po opštinama. U pitanju su 32 opštine. Nije to mali broj. Puno je posla koji treba završiti.
Što se tiče samog otpočinjanja radova, Vlada će svakako u narednih 10-ak dana opredeliti sredstva, tako da će biti dovoljno sredstava da se krene sa izgradnjom kompresorskih stanica.
Komisija koju ste pominjali, ona je tu da nadzire sam projekat i da bude neka veza između Vlade, opština i samog preduzeća. Hvala.