Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu. Sa radom nastavljamo u 14 časova i 15 minuta. Hvala.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, SPO i DHSS su sa velikom pažnjom pratili sve ono što je prethodilo donošenju Predloga zakona o energetskoj efikasnosti.
Naravno, u tom delu je održano niz javnih tribina, skupova, okruglih stolova, uz učešće stručne javnosti, uz zainteresovanost svih onih koji eksploatišu, i distribuiraju i koriste energiju, ali i uz zainteresovanost naših prijatelja i iz Evropske komisije. Ja sam u ime moje poslaničke grupe želeo da kažem nešto, što čini mi se, nije u dovoljnoj meri apsolvirano u prethodnim raspravama, a to je pored onoga što će sam zakon regulisati, i što je dobro, jer prvi put mi zakonski regulišemo ovu jako bitnu oblast. To je oblast kojom se svetski lideri često bave na svojim samitima, to je oblast koja je jako zaživela u EU, to je oblast koja nije apstraktnog značaja. Ona je od velikog značaja za uređenje same države, ali i od velikog značaja za život i ekonomiju svakog našeg građana.
Mi se često srećemo u javnosti sa tim pojmom održivi razvoj, i ako bi sa građanima razgovarali, oni u potpunosti ne bi znali da definišu šta to znači, održivi razvoj, što se tiče korišćenja energije. Definicije jesu raznorazne, ali obično se pod tim podrazumeva dobra termička, odnosno izolaciona zaštita u smislu uštede energije, pre svega toplote, efikasno korišćenje energije, korišćenje obnovljivih izvora energije i zaštita životne sredine.
Gde je Srbija danas u svim ovim parametrima, na jako niskom nivou, bez bilo koje vrste ideoloških odnosa prema svemu ovome, budući da pripadam političkoj stranci koja se sa danom svoga osnivanja zalagala za korenite promene društvenog sistema i za reforme u svim oblastima našeg života, nekako bilo koje društvene teme da se dotaknemo, mi vidimo da imamo prilično neuređene sisteme, tu su neophodne reforme, sistemi koji dosta kasne u svom strukturnom preuređenju u odnosu na razvijene sisteme kojima mi težimo, tako je isto i što se tiče energetske efikasnosti.
Procena naših stručnjaka i procena evropskih stručnjaka da je Srbija na nedopustivo niskom nivou u pogledu energetske efikasnosti kod eksploatacije energetskih izvora, kod distribucije i kod krajnjih korisnika, zato što na svim tim poljima mi imamo velike gubitke.
Činjenica je da to nije stvar i odgovornost pojedinca, ni jednog ministarstva, to je stvar sistema i onoga što su mnoge kolege pomenule, pre svega razvijanje svesti i potrebne edukacije stanovništva. To polako oživljava, ali ne u dovoljnoj meri. Zadnjih godina veliki stambeni objekti imaju, ako pričamo o uštedi toplotne energije, imaju standarde i projektnu dokumentaciju koja podrazumeva adekvatnu izolaciju, ali čak i u seoskim domaćinstvima, u novogradnjama, srećemo sve više pojavu da ljudi sve više obraćaju pažnju na energetsku efikasnot, na uštede energije, jer sa dobrom izolacijom jednog porodičnog domaćinstva da ušteda u pogledu toplotne energije može biti do 30%.
Ta se svest polako razvija, ali po nama ne u dovoljnoj meri i zbog toga smo mi želeli da predložimo da se krene u neku vrstu pozitivne kampanje, ne samo od strane ministarstava, nego svih onih koji, što se tiče zemalja koje su dostigle najviši nivo u energetskoj efikasnosti, učestvuju u promociji same energetske efikasnosti.
To su, pored donosioca odluka i kreatori politike, akademske zajednice, velike privatne korporacije, do malih ili malo većih, manje ili više uticajnih nevladinih organizacija, i nevladinog sektora.
Naravno da je problem o kome mi pričamo, pre svega strukturne prirode. Često se i u našoj javnosti, i nismo toga u potpunosti svesni, stvara jedna konfuzija oko toga koje mi sisteme treba da promovišemo, kojim sistemima treba da težimo. Evo sada je po istraživanju javnog mnjenja raspoloženje građana što se tiče pristupanja EU na jednoj dosta niskoj lestvici, nešto negde oko 42-43%, ali mnogi građani imaju predubeđenja da su neki drugi sistemi mnogo bolje organizovani itd.
Naravno, smatram da naša zemlja kao ozbiljna i odgovorna država treba svim poljima svog delovanja da sarađuje sa svim bitnim i uticajnim zemljama sveta, i sa Ruskom Federacijom, i sa Kinom itd. Ali ako pomenemo, Kinu i njen sistem, evo ovih dana je aktuelna i rasprava o katastrofalnom stanju životne sredine, a to ima veze za korišćenjem energije, sve je to u uzročno- posledičnoj vezi. Ali imamo i podatke sa druge strane, da je izuzetno nizak standard građana, ali da je Kina po stopi milijardera u svetskim razmerama na mestu broj dva.
To govori o jednom sistemu koji se može promovisati kao sistem pravde i jednakosti socijalizma itd a on je sve, samo ne okrenut građaninu, pojedincu, neokrenut pravdi i neokrenut jednakosti. I o tome može dosta toga da se priča.
Neko je ovde i pomenuo, jedan dobar primer izgradnje prve hidroelektrane u Srbiji, za proizvodnju električne energije, to je promoter i čovek koji se najviše za to zalagao, je Teslin prijatelj i poštovalac, ugledni Đorđe Stanojević, rektor Beogradskog univerziteta i čuveni fizičar, koji je 1900. godine, na neki način simbolično otvorio prvu hidroelektranu u Srbiji u Užicu na reci Đetinji.
To je bila druga hidroelektrana u svetu, a naravno samim tim i prva na Balkanu. Ona je imala i jednu, radila je do sedamdesetih godina prošlog veka, i onda je kod izgradnje pruge Beograd-Bar, jedno vreme bio i zatrpan taj jaz, hidroelektrana nije radila skoro 30 godina, ali je 2000. godine, srećom obnovljena, puštena u rad i ponovo osvetljava grad Užice.
Istovremeno gospodin Đorđe Stanojević, je izradio jednu studiju veoma bitnu, studiju o hidroenergetskom potencijalu Srbije, koji je zaista veliki. I uopšte, energetski potencijal Srbije zaista ogroman, ali ćemo se svi složiti s tim nedovoljno iskorišćen. Evo, mi ćemo, ako se ne varam, sredinom ove godine, pustiti u rad, ili tako bi trebalo po planu da bude, šest mini hidrocentrala, uglavnom su sredstva dobijana iz Evropske zajednice, Banke za obnovu i razvoj, odnosno krediti.
To je nešto što je dobro jer evropski lideri imaju taj ambiciozan plan tri puta 20%, što znači da planiraju da do 2012. godine smanje emisiju štetnih gasova za 20%, da se ostvari 20% energije iz obnovljivih izvora i smanjenje primarne energije odnosno promovisanje energetske efikasnosti za novih 20%.
Druga hidroelektrana je otvorena 1903. godine u Leskovcu na reci Vučjanki i to je dokaz da je i Srbija u tom periodu bila kraljevina. Mi znamo i svesni smo apsolutno te kampanje koja i dalje traje protiv svega što ima veze sa kraljevinom, ali je Srbija definitivno i tada bila u velikoj meri zemlja koja je pratila ono što se dešava u svetu, ne samo u ovim segmentima svog života, nego ako pričamo i poredimo, svaki segment društvenog života krajnje objektivno, videćemo da smo mi u mnogim elementima našeg života u potpunosti bili neko ko primenjuje standarde ili teži da primeni standarde tada najrazvijenijih zemalja sveta.
Ako pričamo o tim gubicima energije, oni su zaista veliki, od gubitaka kod proizvodnje energije, od gubitaka u distribuciji, do gubitaka kod samih korisnika, jer mi smo društvo koje nije na taj način ni uredilo jedan deo koji se tiče pravičnosti. Ako pričamo o korišćenju toplotne energije za grejanje porodičnih domaćinstava ili stanova, mi i dalje plaćamo energiju prema kvadraturi a ne prema stvarno utrošenoj energiji.
Imamo niz zaista benignih situacija da recimo da je prostorija pregrejana, stan ili kuća i onda vlasnici se snalaze tako što drže po ceo dan otvorene prozore. Zimi šetaju po stanovima sa otvorenim prozorima sa kratkim rukavima itd. i troše ogromnu količinu energije u prazno. Sa druge strane, imamo stanove ili domaćinstva, koji zbog toga što nemaju energetsku dozvolu, nisu napravljeni po svim standardima, zato što ima dosta neracionalnog otvora, dosta gubitka u energiji, nemaju adekvatnu toplotu. Ali, to je stanje takvo kakvo je.
Ako pričamo i o toj emisiji štetnih gasova, o kiselim kišama i posledičnim staklenim baštama, videćemo da smo i tu na evropskom dnu. Ako pričamo o pratećim bolestima razno-raznih sistema, pre svega disajnih sistema, videćemo da smo i tu u toj negativnoj lestvici pri samom vrhu.
Evo, grad Kragujevac, čiji sam ja poslanik, ima negde preko 5.000 dece sa bolešću respiratornog sistema. To je nasleđe zbog toga što je Kragujevac veliki industrijski i veliki metalski centar, zato što je ogromna emisija štetnih gasova, da ne pričamo samo o tome koliko je tek ugrožena životna sredina kod velikih hidroelektrana zato što je poznato da tzv. "fosilna goriva" za proizvodnju energije, emituju najviše tih negativnih i po zdravlje stanovništva izuzetno opasnih čestica i u vazduh i u zemljište i u vodu. Posledice toga su jako ugroženo zdravlje stanovništva.
Ono što SPS i Demohrišćanska stranka Srbije prvo znaju je da je stanje u ovoj oblasti jako loše. Drugo, da je ovo ipak revolucionaran zakon, prvi put se donosi. Nisu ga donele ni vlasti 90-ih, ni vlasti pre toga, ni tzv. "tranzicione" vlasti posle 5. oktobra. Ali, ono što nama sleduje, to je zaista jedan dug proces primene i konačnih efekata od primene ovog zakona, a on će zavisiti i od svakog građanina pojedinca, od investitora, od agencije za energetsku efikasnost, od podzakonskih akata, od svih onih koji su zaduženi da vrše nadzor nad efikasnim korišćenjem energije i onih koji su zaduženi za izdavanje dozvola tzv. "energetskih dozvola". Ovo jeste jedan veliki korak, ali prvi korak u rešenju jednog jako složenog problema.
Reći ću vam nešto što su moja lična iskustva. Negde tamo 80-ih godina, posle jednog boravka u Beču, samo na možda 50 i nešto kilometara niz Dunav, svratili smo u Bratislavu. Beč i Bratislava se u pogledu tog evropskog izgleda gradova nisu mnogo razlikovali, ali je razlika bila sledeća – Beč je bio na svakom mestu čist, vazduh je očigledno bio drugačiji, fasade su bile drugačije, ulice su bile drugačije, a Bratislava je bila sva čađava, zamazana, prepuna otpadnih industrijskih materija i videlo se da su bili nekada bitan evropski grad, ali da im je sistem uradio to što je uradio. Srećom, posle dobre promene sistema i posle reformi koje je Slovačka izvršila, pre neku godinu kada sam prolazio istom relacijom, video sam da Bratislava sija u istom sjaju kao i Beč.
Jedan drugi primer iz jedne češke državne bolnice, pokazuje kako je razvijana svest na svim nivoima efikasnog korišćenja energije. Naime, u nekoliko bolesničkih soba su bili raspodeljeni pacijenti, bio je zimski period, grejale su se te sobe. Broj pacijenata se smanjio, jednostavno su ljudi koji rade na tim poslovima u bolnici privili ventile na radijatorima u tim prostorijama u kojima ima manje pacijenata. Sve su pacijente smestili u dve sobe, a ostale nisu imale grajanje.
Mi takvih jednostavnih primera u našoj praksi nemamo. Da ne pričamo o komunalnom otpadu koji je veliki energetski potencijal, koji je kod nas u potpunosti neiskorišćen. Znamo da je prerada komunalnog otpada i korišćenje komunalnog otpada u proizvodnji energije veliki biznis i veliki potencijal u svetu, ali eto i u tom delu mi kasnimo mnogo za svetom.
Ono što se može videti u zemljama EU i kada prolazite automobilom ili letite avionom, to je veliki broj novih modernih vetrenjača. Besplatan izvor energije, vetar duva, vetrenjače vetar pretvaraju u energiju, obnovljiv izvor energije. Naravno, potrebna je investicija da se napravi vetrenjača, to je ozbiljna investicija, ali pričamo o samom izvoru energije koji je obnovljiv.
To je nešto verovatno što će biti uz veće korišćenje solarne energije, svih ostalih obnovljivih izvora energije, dobro iskorišćavanje velikog hidroenergetskog potencijala Srbije. Srpski pokret obnove, pre svega našu šansu u EU, odnosno velike potencijale koje mi možemo tamo ispuniti, vidimo i u energiji i u vodi i u proizvodnji zdrave hrane. Ali, da bismo sve to uradili, potrebno je ne samo da poboljšamo energetsku efikasnost, već i da poboljšamo stanje životne sredine koje je jako ugroženo i o tome možemo pričati dosta dugo.
Kada je u ovoj Narodnoj skupštini zadnji put menjan Zakon o energetici pre dve godine, ja sam u ime naše poslaničke grupe upravo pričao o ovoj temi. Pričao sam da mi sa nestrpljenjem čekamo od Vlade predlog zakona o energetskoj efikasnosti i kažem, iako je bila tema Zakon o energetici, ovo je ipak sastavni deo jedne te iste materije, jedne te iste oblasti, tako da ovo što sada pričam nije nova priča SPO i DHSS, to je nastavak svega onoga o čemu smo mi ranije pričali.
U samom tekstu zakona se nema šta prigovoriti, nema se šta prigovoriti ni namerama, ali ono što će nas interesovati, to je kako će sve ovo zaživeti u praksi. Zbog toga smo mi, zbog toga što smo zaista dobro analizirali ovo stanje i pratili stanje u ovim oblastima, smatramo da pored velikog novca koji treba uložiti u sve ovo, pored novca koji treba da uloži svaki građanin, ipak je ta edukativno promotivna uloga jako bitna. Često i svetski lideri na svojim susretima i samitima, jedna od prvih tema koju pokreću je tema globalnog otopljavanja, tema zaštite životne sredine, tema energetske efikasnosti uz parolu da mi nismo planetu zemlju nasledili od naših očeva, već pozajmili od naše dece.
Srpski pokret obnove i Demohrišćanska stranka Srbije će kao ozbiljan poslanički klub i u raspravi pojedinostima ozbiljno uzeti učešće u ovoj raspravi. Nakon razmena argumenata sa jedne i sa druge strane donećemo odluku, ali najverovatnije da ćemo jedan ovakav zakon podržati. Istovremeno ćemo pratiti i niz podzakonskih akata koji će biti doneti iz ove oblasti. Naravno, sretaćemo se i sa gospođom ministrom i sa svima vama uvaženom gospodom iz ministarstva. Kažem, odgovornost nije samo na vama, mi smo i te kako toga svesni. Odgovornosti je i na lokalnim samoupravama i na preduzećima i na svakom građaninu pojedincu, ali dobro je da se konačno krenulo i u ovom jako bitnom segmentu našeg društvenog života, u promene o kojima je Srpski pokret obnove sa Demohrišćanskom strankom Srbije pričao devedesetih godina. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo Mihajlović, pred nama je sistemski zakon koji je ovu oblast trebao da uredi mnogo ranije. Bez obzira na sve razloge koje je gospodin Škundrić rekao u svom izlaganju, ne bih mogla da ih uvažim, jer, prosto, činjenica da nije bilo dogovora oko fonda, ne može da opravda razloge je zbog čega ovaj zakon do sada nije donesen.
Želela bih da vam uputim pohvalu zbog toga što ste vi i vaše kolege iz ministarstva ovaj zakon predložili već u drugoj polovini prve godine mandata ove Vlade, pre svega zbog građana Srbije.
Takođe, zadovoljna sam i činjenicom što su kolege narodni poslanici koji su do sada diskutovali o ovoj temi, nisu je posmatrali, kako bih rekla, jednoznačno usko, samo kroz smanjenje potrošnje energije i njeno racionalnije iskorišćavanje, nego su ovu temu, kao vrlo važnu i široku, posmatrali sa više aspekata, pre svega kroz odnos energije proizvedene iz obnovljivih i konvencionalnih izvora, kroz emisiju štetnih gasova i elemenata, kroz očuvanje životne sredine i posredno kroz zdravlje nacije.
Nažalost, moram da kažem da se u ovoj oblasti Republika Srbija po mnogim numeričkim pokazateljima nalazi na začelju kada je u pitanju upoređenje sa drugim evropskim zemljama.
U obrazloženju ovog zakona naveli ste upravo razloge zbog kojih je uređenje ove oblasti bilo neophodno i samim tim i donošenje ovog zakona.
Izneću samo par činjenica koje su za mene, koja sam laik u ovoj oblasti, ostavile veliki utisak. Na primer, energetski intenzitet u Srbiji je čak dva, tri puta veći nego u zemlji EU. Emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora je celih 76%. U Srbiji se na godišnjem nivou emituje 6,2 tona ugljendioksida po glavi stanovnika, što je dva puta više od prosečne misije ovog gasa u zemljama sa sličnim ili istim dohotkom i nivoom razvoja. Ovaj podatak našoj zemlji, nažalost, obezbeđuje i neslavno visoko peto mesto na lestvici najvećih zagađivača životne sredine u konkurenciji 36 evropskih država kada je u pitanju emisija ugljendioksida. Od ukupne emisije ovog gasa čak 15% potiče iz svih vidova saobraćaja, prevashodno drumskog. Odnos energije proizvedene iz obnovljivih i konvencionalnih izvora je takođe krajnje nepovoljan.
Imajući u vidu sve navedeno, potpuno je jasno da je donošenje jednog ovakvog zakona apsolutno neophodno, kao i njegova adekvatna primena kroz implementaciju podzakonskih akata.
Složila bih se, takođe, sa kolegama koji su rekli da je potrebna trajna edukacija i informisanje svih slojeva stanovništva iz ove oblasti, podizanje nivoa ekološke svesti i menjanje ukorenjenih loših navika.
Često se u javnosti špekuliše da mi mnoge zakone usvajamo zbog toga što su oni preuzeti iz EU kao obaveza na našem putu ka EU. Rekla bih da to nije slučaj sa ovim zakonom. Njegova neophodnost usvajanja je zaista evidentna i jasna. Mislim da je on, bez obzira na to što se naslanja na brojne uslove iz EU, neophodan i zbog međunarodnih obaveza preuzetih od strane Republike Srbije i potpisanim ugovorom o energetskoj zajednici između EU i zemalja regiona i ima upravo za cilj da unapredi i popravi sve ono loše što sam rekla, pa je njegova suština pre svega u popravljanju ukupnog standarda stanovništva i stvaranju uslova za kvalitetniji život u Republici Srbiji.
Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona žele prioritetno postići navedeni su već u članu 2. Predloga zakona i odnose se na povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i njeno efikasnije korišćenje, povećanje konkurentnosti privrede, smanjenje negativnih uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i podsticanje odgovornog ponašanja prema energiji.
Ovde želim posebno da istaknem odgovorno ponašanje prema energiji, jer bez promena tih loših navika u ovoj oblasti teško je ostvarivati ispunjavanje navedenih ciljeva. U tom smislu je i odredba člana 15. tačka 11. koja precizira da nadležno ministarstvo sprovodi javne kampanje i druge edukativne aktivnosti u funkciji jačanja svesti u odnosu na efikasno korišćenje energije i podržava druge izvođače takvih kampanja i aktivnosti.
U članu 44. ovog zakona propisana je obaveza investitora da grejnu instalaciju opremi uređajima za regulaciju, što je dobro i što su građani Srbije već dugo vremena čekali da se uredi ova oblast na taj način i što je precizirano da se instalirani uređaji moraju prethodno overiti od strane ovlašćenog tela odnosno, Direkcije za mere i dragocene metale.
Dakle, na ovaj način se u Republici Srbiji konačno počinje sa uvođenjem dobre dugogodišnje prakse koja postoji u SAD i u EU, da svaki građanin plaća onoliko toplotne energije koliko je potrošio i da se naj način potrošači direktno stimulišu da vode više računa o potrošnji, odnosno uštedi energije. U tom smislu je i odredba člana 47. stav 1. da se u tarifni sistem za usluge daljinskog grejanja uključe kao jedan od elemenata za obračun cene usluge grejanja i izmerenu odnosno stvarno predatu količinu toplotne energije.
Član 50. stav 1. obavezuje i javna preduzeća i druga privredna društva da, u odnosu na potencijalne uštede energije, postojećim krajnim kupcima obezbede ugradnju uređaja za merenje predate količine električne energije.
Članom 51. definiše se i obaveza distributera toplotne energije, koji pre svega treba da vodi računa da li se radi o priključenju novog objekta na sistem ili je u pitanju rekonstrukcija postojećeg objekta kada su u pitanju ovi uređaji za merenje.
Sve ovo je u cilju davanja mogućnosti krajnjim potrošačima da zasnuju ugovorni odnos sa distributerom na jasnim tržišnim osnovama, gde će se tačno znati koliko se energije potrošilo i kolika je cena te energije.
Član 52. na gotovo identičan način ustanovljava obavezu i za javna preduzeća i druga privredna društva, koja vrše isporuku prirodnog gasa prema krajnjim kupcima.
Smatram da je radi dostizanja ovog cilja izuzetno važna odredba člana 53. koja obavezuje distributere svih oblika energije da jednom mesečno, tokom grejne sezone, na adekvatan način u potpunosti informišu kupce o svim relevantnim činjenicama, a posebno o količini energije koju je kupac preuzeo tokom prethodnog meseca, prosečnoj ceni energije za kupca u tom mesecu, ukupno preuzetoj količini energije i mesečnoj potrošnji energije tokom prethodnih 12 meseci, odnosu preuzetih količina energije u prethodnom mesecu i istom mesecu prethodne godine, odnosu količine energije koju je kupac preuzeo i prosečne količine energije koju preuzimaju kupci iste kategorije, načinu da kupac dobije informaciju o dostupnim merama poboljšanja energetske efikasnosti, spisku mera koje kupac može da preuzme u cilju uštede energije, kao i drugim podacima koji mogu biti od značaja za racionalnije korišćenje energije.
Član 59. do 62. definiše osnivanje nadležnosti i način raspodele sredstava iz budžetskog fonda Republike Srbije za unapređenje energetske efikasnosti.
S obzirom na navedene loše pokazatelje, kada je u pitanju emisija ugljendioksida u drumskom prevozu, bilo je neophodno da se članom 71. do 73. ovog zakona, ustanove i određene obaveze za nadležne organe i organizacije, pre svega za lokalne samouprave, koje imaju više od 20.000 stanovnika i koje su u obavezi da donesu program unapređenja energetske efikasnosti u prevozu, na period od tri godine, kao i da izveštaj o realizaciji tog programa podnesu ministarstvu, najkasnije 30 dana po isteku perioda za koji je program donet.
Upravo ova odredba pokazuje koliko je predlagač odlučan da uvede red u ovu oblast i predložene novčane kazne, uključujući i kaznu zatvora u trajanju do 60 dana, pokazuju da je ova oblast ovim zakonom vrlo ozbiljno rešena.
Smatram da je ovaj zakon prvi realan korak, ukoliko, naravno, njegove odredbe budu u celosti primenjivane u praksi, u cilju finalne uštede energije od 9% u periodu do 2020. godine i sve njegove odredbe nedvosmisleno ukazuju na glavni cilj, a to je obezbeđivanje racionalnog i ekološki održivog korišćenja energije, čime će se doprineti sigurnijem snabdevanju energijom, povećanju zaposlenosti, konkurentnosti privrede u celini i zaštiti životne sredine, što u krajnjem ishodu koristi svim građanima Srbije.
Pošto je ovde bilo kritika od kolega koji su ranije govorili da poslanici vladajuće koalicije ne žele, ili iz nekog razloga ne govore o sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o isporukama prirodnog gasa, želim da kažem da poslanička grupa Nove Srbije pozdravlja potvrđivanje ovog sporazuma.
Smatramo da će ovaj sporazum omogućiti sigurnost snabdevanja gasom u Srbiji, obezbediti energetsku bezbednost Republike Srbije. Dobro je što nisu određene ni količine ni cene i kako ste sami rekli da će se o tome raspravljati na godišnjem nivou.
Ovaj sporazum za poslaničku grupu Nove Srbije predstavlja prirodnu posledicu dobrih odnosa i ukupne srpsko-ruske međudržavne saradnje čija je kruna gasni aranžman potpisan u Moskvi pre pet godina, a koga smo se nedavno i podsetili ovde tokom rasprave o Predlogu zakona o eksproprijaciji. Potvrđivanjem ovog sporazuma će biti poboljšani uslovi za pouzdano snabdevanje energijom i energentima, omogućiće razvoj energetske infrastrukture i uvođenje savremenih tehnologija, zajedno sa Južnim tokom. Svi oni koji misle, kao što ste i sami rekli, iz bilo kog razloga, da je ovaj sporazum nepovoljan neka predlože drugu mogućnost i ova skupština će raspravljati i o tome.
Na kraju želim da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati i Predlog sporazuma i Predlog zakona o efikasnom korišćenju električne energije. Hvala.

Reč ima ministar Zorana Mihajlović. Izvolite.

Srbiji treba ovaj zakon o efikasnom korišćenju energije, jer kad znamo podatak da je efikasnost transformacije primarne energije u finalnu energiju samo 57%, znači 43% energije se baci i nestane, onda je jasno koliko je to potrebno. Da ne govorimo, recimo, sektor domaćinstva gde gotovo 40% energije koju dobijamo i na kraju krajeva platimo se izgubi kroz zidove, vrata, prozore itd, da ne nabrajam.
Posebno sam želela da se složim sa vama da ni meni nije jasno zašto ovaj zakon nije ranije donet. Kada sam došla na ovo mesto mi smo krenuli i raspitivali se šta su osnovni razlozi zašto zakon nije već ranije bio u skupštinskoj proceduri. Osnovni razlog zašto nije bio jeste fond, ali mislim da je to neverovatna stvar. Razlog je bio zato što su prethodni želeli da naprave takav fond koji bi imao svog direktora, upravni odbor, puno administracije i raznih drugih mogućnosti.
Mi smo se opredelili da se napravi budžetski fond, ali da on bude stručna služba, da nema nikakvog upravnog odbora, da nema direktora, on radi po projektima onako kako se to bude odredilo, da li će finansirati ili sufinansirati projekte, itd.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.

Gospodine predsedniče, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, kolege pre mene su bez obzira što je tema poprilično široka, uglavnom uspeli da od početka do kraja pokriju svu tematiku koju pokriva ovaj Predlog zakona o efikasnom korišćenju energije.
Na početku želim da kažem da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija glasati za ovaj predlog zakona. Potrudiću se da na jedan malo drugačiji način fokusiram dve stvari za koje smatram da su najbitnije, a to je u delu potrošnje taj neracionalni deo i od koga on zavisi.
Sa druge strane jedan deo svog izlaganja posvetiću izvorima obnovljive energije. Nisu za sve situacije u životu potrebni zakoni. Neke situacije nisu ni regulisane zakonima, pa ih opet ljudi u skladu sa moralnom i ličnom etikom ispoštuju na pravi način. Veliki broj situacija koje nas prate kroz život su pokrivene zakonom, ali ti zakoni se ne poštuju. Tražiti šta je bolje od ova dva je uvek poprilično teško.
Nama je neophodan ovaj zakon pre svega zbog činjenice da imamo najjeftiniju struju u regionu. Kada pričamo o uštedama i racionalnoj potrošnji, oni zbog kojih je cena struje na ovom nivou, građani, nisu oni koji u najvećoj meri neracionalno troše električnu energiju, pre svega zbog činjenice da je oni plaćaju iz svog džepa.
Imao sam priliku da vidim spiskove dužnika EPS. Ko su ti veliki dužnici i ko najviše duguje novca? To su uglavnom pravni sistemi, to su javni sistemi, to su različite ustanove, različita privredna društva. Zašto je to tako? Pre svega što se tu nikad nije tražila odgovornost na pravi način, a i činjenica da svi ti ljudi koji su odgovorni za pravljenje tih računa ne moraju da imaju obavezu kao građani da lično moraju da plaćaju iz svog džepa sve te dugove. Iz tog razloga, mislim da je ovaj deo gde sada imamo neke kazne i kaznene odredbe, da je to nešto što je dobro u ovom zakonu.
Postavlja se pitanje, a to ćemo videti delom kroz amandmane, da li taj deo možemo malo da popravimo, da bi samu odgovornost odgovornih lica povećali?
Krađa struje u nekim gradovima Srbije ide čak do 60% po informacijama do kojih sam uspeo da dođem. Možete da me ispravite ako grešim. Gubici koje imate, ili, hajde da kažem, imamo na mreži, idu od nekih 12% do 18%. Za gubitke u mreži i uopšte da uspemo da rešimo taj veliki problem, potrebna su nam određena sredstva, tako da samu odgovornost ljudi koji treba da to sprovedu u delo zavisi od sredstava, a sredstva nam diktiraju tempo kada će to biti gotovo. Ali ono za šta nam ne treba novac, to je, pre svega, da pokrenemo svest građana Srbije da oni, pre svega, moraju da se potrude da na racionalniji način troše ovu energiju.
Poveden sam praksom Jedinstvene Srbije, da svuda tamo gde imamo direktan uticaj na određene stvari, mi preuzimamo inicijativu i pokušavamo da dobrim primerima pokažemo kako se to radi. Imao sam priliku da u prošlom mandatu budem na funkciji zamenika predsednika opštine u Vrnjačkoj Banji. Uspeo sam da dođem do nekih donatora koji su bili raspoloženi da za tri naše ustanove isporuče, poklone, solarne kolektore u vrednosti 50% od ukupnog projekta koji smo tada sproveli u delo, a 50% je finansiralo Ministarstvo zaštite životne sredine. Taj projekat je doveden do kraja i on sada već pokazuje svoje rezultate, samom uštedom na godišnjem nivou. To su poprilično velike pare. Ni mi kada smo to radili, nismo znali kakva ušteda je u pitanju.
Ono što želim da podelim sa vama je da sam tog dana sa timom inženjera i profesorom koji to treba da sprovede u delo, treba da napravi projekat, znači na samom početku te akcije, izašao na teren, postavio sam tada pitanje profesoru – kolika će biti ušteda sa ovim sistemom i efikasnijim korišćenjem električne energije u odnosu na investiciju u koju mi ulažemo? Profesor mi je tada u hodniku objekta u kome smo se nalazili, gde su prozori bili otvoreni i obzirom da je padao sneg, svi radijatori su bili maksimalno vreli, profesor je rekao da će se prvi nivo uštede napraviti onog trenutka kada zatvorimo prozore.
To je i početak mog uvodnog izlaganja, gde i dalje smatram da svi ljudi u ustanovama i, pre svega, u lokalnim samoupravama, kao i u velikim sistemima, su oni koji mogu da se potrude da potrošnja bude maksimalno racionalna.
Još jedan primer koji želim da podelim sa vama, a eto vama da bude jedna preporuka da lakše dođete do svih gradonačelnika i predsednika opštine, je još jedna odluka koju smo mi doneli na lokalnom nivou kod nas u Vrnjačkoj Banji, a to je odluka da pravimo umanjenje komunalija za svaki izgrađeni objekat koji u sebi ima instaliran kilovat snage iz obnovljivog izvora, znači, 15.000 dinara po svakom kilovatu obnovljivog izvora. To je kod nas počelo da se primenjuje u praksi. Sve nove zgrade, hoteli, moteli koji se rade upravo su svesni činjenice da na taj način mogu dosta da uštede.
Još jedna preporuka, ako uspete da na sličan način iznađete neki modus kako biste mogli da subvencionišete one opštine i gradove koji se za razliku od nekih drugih trude, jer problem je, ako je neko aktivan, on opet štedi pare i ove države i ovog budžeta i poreskih obveznika, a neko ko je totalno pasivan koristi ista prava i iste privilegije.
Naravno, još jednom hoću da kažem da će poslanička grupa JS glasati za oba predloga ova dva zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović. Izvolite.