Govorili smo u raspravi u načelu, govorićemo i danas, i na član 1. je prihvaćeno ukupno dva amandmana, ali bojim se da ako krenemo da licitiramo sa kvadratima i ako čitavu priču pojednostavimo na način na koji je to pojednostavljeno prihvaćenim amandmanima, onda nećemo govoriti o suštini koju treba da reši ovaj zakon.
Pošto imam amandman na član 1, govoriću kasnije o njemu, a sada ću govoriti o načinu na koji je predloženo rešenje ovim amandmanom. Prvo, predlaže se da se upišu samo neki objekti, pa su to ovi stambeni objekti o kojima su kolege govorile, od 300 kvadrata itd. Nigde se ne kaže – znamo da ima milion i 300 objekata koji nisu upisani, koji su bez dozvole. Ako se samo ovi upišu i ako se upišu samo objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, šta se dešava sa svim onim koji nisu upisani i šta se dešava sa svim objektima koji su izgrađeni posle 11. septembra? Očigledno da odgovor na to pitanje nemamo dok ne donesemo odgovarajući zakon.
Druga stvar, jedan ovakav amandman možda rešava veliki broj problema, ali takođe otvara mnogo veći broj novih problema. Recimo, dozvoljeni upis stanova u stambenim objektima je do 200 kvadrata. Znači, ako postoji graditelj koji je izgradio 100 stanova do 200 kvadrata i prodao te stanove, on je završio svoj posao, a problem rešavaju svi oni ljudi koji su od njega kupili te objekte.
Druga stvar, zakon koji je Ustavni sud poništio, odnosno članovi zakona od 185. do 200. definišu dobijanje građevinske dozvole za objekte građene iz javnih sredstava, odnosno budžeta Republike, lokalne samouprave, javnih preduzeća i ostalih. Ti objekti sigurno nisu obuhvaćeni ovim članom zakona, jer je država sigurno gradila objekte i garaže veće od 30 kvadrata, kuće za odmor i ostalo. Država je gradila nešto drugo. Da li to znači da ti objekti neće biti upisani?
Znači, ovaj ovako napisan član stvara privid da je nešto rešeno, a u stvari ostavlja i dalje ogroman prazan prostor koji nas čeka da ga rešimo prilikom donošenja zakona o planiranju i sveobuhvatnog rešenja problema. Licitiranje sa kvadratima i licitiranje sa pojedinim vrstama objekta stvara privid da se problem rešava, a u stvari samo odlaže rešenje problema za nekoliko meseci do novog zakona. To je razlog zbog čega ovakav amandman apsolutno ne rešava problem.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i resorni Odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, u članu 1. u stavu 3. prepoznala sam da ovo što ste vi predložili krši Zakon o zaštiti prirode i Uredbu o režimu zaštite, koji su dokumenti koje je Vlada potpisala i izdala. Na osnovu toga sam uložila amandman, gde u stvari hoću da vam kažem da u režimu zaštite prvog stepena u potpunosti je zabranjena izgradnja objekata, dok se u režimu zaštite drugog i trećeg stepena zabranjuje izgradnja koja se odnosi na određene vrste objekata.
U zaštićenim područjima, moram da kažem, došlo je do zaista ogromne ekspanzije tzv. divlje gradnje, gradnje koja ne može da bude legalizovana jer krši ove zakone koje sam navela. Po nacionalnim parkovima, samo da kažem koliko je otprilike objekata izgrađeno: na Kopaoniku 156, Fruška gora 91, Đerdap 77, Tara 174, Šar planina 225. Znači, samo u nacionalnim parkovima, ovih naših pet nacionalnih parkova, imate 654 objekta koja su evidentirana. Imam podatke za Nacionalni park Tara, da postoji mnogo objekata koji nisu evidentirani i koji se ne nalaze u ovom broju.
Sećate se, gospodine ministre, zajedno smo govorili o tome kada smo govorili u vreme prošle Vlade, koja je rušila objekte, zapravo htela da ruši objekte na Uvcu, 150 objekata, na Zavojskom jezeru uklonjeno 250 objekata. Prosto, oni objekti koji zaista ne mogu da budu legalizovani jer ne zadovoljavaju ove zakone iz zaštite prirode, a ne mogu da budu legalizovani jer ugrožavaju biodiverzitet, geonasleđe i sl.
Molim da na ovaj način koji sam predložila u mom amandmanu oni budu tretirani, odnosno da se poštuju i Zakon o zaštiti prirode iz "Službenog glasnika Republike Srbije", broj 36/09 i Uredba o režimu zaštite, koja je takođe zvanični dokument i za koju mislim da niko apsolutno nema ništa protiv da se ispoštuje.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Nisam od onih koji će da kukaju i da kažu – usvojite moj amandman, pa ću glasati za predlog zakona. Nemam ništa protiv toga što ovaj amandman nije usvojen. Mada, nije mi jasno obrazloženje koje je navedeno iz kog razloga se ovaj amandman ne prihvata, budući da je tu navedeno zato što je stavom 4. predloga zakona upućeno na primenu odredbi Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju objekta, te shodno tome, lica na koja se primenjuje ovaj zakon treba da imaju isti obim prava kao lica na koja se primenjuju odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju objekata.
Pazite, u jednoj rečenici pominjete tri zakona, od kojih ste predlogom zakona dva derogirali. Meni ovde ništa nije jasno. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanica Radojko Obradović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.

Govorili smo u petak, čini mi se, kada smo govorili o zakonu u načelu, danas je više mojih kolega govorilo, ne samo iz moje poslaničke grupe nego i iz Skupštine, o tome koliko je problem bespravne gradnje ili gradnje bez građevinske dozvole ozbiljan. Ovo je šesti zakon u poslednjih 15 godina koji se donosi da bi se problem rešio. Pored svih najava, pored svih obećanja i svih pojednostavljenih procedura, mnogo ministara je dolazilo u parlament sa predlozima za rešenje ovog problema, rezultat je da je posle svakog zakona broj objekata bez dozvole bio samo svaki sledeći put, iz godine u godinu, sve veći i veći.
Dodatna stvar, tada sam, pre nekoliko dana rekao da smo o ovom zakonu raspravljali pre šest meseci, možda bi imao nekakve ideje kako da se problem reši na drugačiji način. Ali, u međuvremenu se pojavila odluka Ustavnog suda. Ustavni sud je stavio van snage sve odredbe važećeg Zakona o planiranju i izgradnji, odložio je primenu zakona za šest meseci, ali u odluci Ustavnog suda se potpuno nedvosmisleno kaže da se mora poštovati vladavina prava, da se mora poštovati jednakost svih građana i da ni jedno zakonsko rešenje ne može da uvede različite procedure ili različite naknade za građane koji u tom postupku usvajanja i dobijanja dozvole učestvuju. To je veliki izazov za novi zakon o planiranju i izgradnji.
Ono što je meni potpuno jasno, to je da nam je prvi zadatak da sprečimo nove objekte bez građevinske dozvole, da donesemo dobre procedure zakonom novim o planiranju i izgradnji ili samo o izgradnji, što je moj stav da ovaj zakon treba da bude podeljen na više različitih zakona, po materiji koju obrađuje, a da tek onda rešavamo problem koji je nastajao bar 50 godina u Srbiji.
Ovaj zakon nije zakon o legalizaciji. Ovaj zakon sa usvojenim amandmanima radi upravo stvari koje ne bi smeo da radi. Proces dobijanja građevinske dozvole je jedan jedinstven proces koji podrazumeva vlasništvo nad zemljom, vlasništvo nad objektom, građevinsku, odnosno upotrebnu dozvolu. Razdvojiti ovaj proces na četiri različita procesa sigurno nije dobra stvar i sigurno neće rešiti problem. Tek sa ovim usvojenim amandmanima je potpuno nedvosmisleno jasno da možete da budete vlasnik objekta koji nema građevinsku dozvolu na tuđem zemljištu, možete da budete vlasnik objekta na svom zemljištu, možete da budete vlasnik objekta na svom zemljištu sa građevinskom dozvolom bez upotrebne dozvole i sve moguće kombinacije ovih slučajeva.
Mislim da se ništa ne dobija sa ovih mesec ili dva do usvajanja novog zakona o planiranju i izgradnji i da je mnogo bolje rešenje bilo da smo prvo doneli taj zakon, a onda sa rešenjima iz tog zakona krenuli u rešenja pojedinačnih slučajeva. Ovako, desiće se da će objekti biti upisani, da neće imati građevinsku dozvolu. Sam zakon o planiranju i izgradnji u članu 195. je nedvosmisleno rekao da, čak i kada se dobije dozvola po toj jednostavnoj proceduri, Republika Srbija ne garantuje stabilnost i sigurnost objekata. Kakva je to onda građevinska dozvola i kakav je to papir kojim se u stvari ništa ne garantuje?
Ne možemo rešavati problem parcijalno. Mislim da je bilo neuporedivo bolje da smo baš u interesu građana, u interesu stranih investitora, u interesu domaćih investitora, doneli propis koji omogućava da se građevinska dozvola dobije na jednostavan način, da građevinski inženjeri i notari, ko će sve da učestvuje u tom procesu, imaju daleko veću odgovornost, daleko veća prava, ali i odgovornost za sve one kaznene odredbe, kao što postoji svuda u svetu, da se taj proces maksimalno ubrza i da se pojavi daleko veća odgovornost državnih organa.
Od 2003. do 2009. godine, Zakon o planiranju i izgradnji je propisivao nekoliko krivičnih dela. Krivično delo je bilo graditi objekat bez dozvole, krivično delo je bilo investirati u izgradnju objekta bez dozvole, krivično delo je bilo projektovati objekat bez dozvole, a krivično delo je bilo i priključiti objekat na infrastrukturu. Od 2009. godine, novim zakonom, ta krivična dela nisu više postojala, ali su zato ušla u Krivični zakonik. To su krivična dela po članu 219a i 219b. Ali, svi ti objekti izgrađeni od 2003. godine, a ima ih sigurno više stotina hiljada, bez ikakvih problema su priključeni na struju, na vodu, na kanalizaciju, imali su telefonske priključke. To niko nije mogao da uradi sam, to je moralo da uradi ovlašćeno lice iz Elektrodistribucije, iz Telekoma, iz Vodovoda i kanalizacije. Dok taj problem ne rešimo, nećemo rešiti problem ni objekta bez dozvole.
Zakon ima ozbiljnu pravnu prazninu jer ne rešava slučajeve posle 2009. godine. Znači, u ove tri i po godine verovatno ima veliki broj objekata koji su izgrađeni, koji takođe nemaju građevinsku dozvolu. Da li će ti objekti biti rušeni? Ustavni sud u svojoj odluci nedvosmisleno kaže, pošto ima veliki broj objekata, apsolutno je neracionalno da ti objekti budu srušeni, znači, verovatno neće, ali ti objekti se nigde ne pominju. Ako ćemo ovim zakonom da upišemo 100.000 objekata ili 200.000 objekata, i dalje ćemo imati problem 1.100.000 objekata, sa kojima ne znamo šta da radimo.
Moramo da pristupimo problemu celovito da bismo u periodu koji je pred nama imali regulisanu situaciju, i urbanistički i građevinski i kako god hoćete, planerski uopšte. Ovim zakonom se stvara privid da je problem rešen, problem i dalje ostaje. Moraćemo da čekamo neki novi zakon koji će problem rešiti. Onda je veliko pitanje zašto trošiti energiju vas, pre svega, ministre, koji imate puno posla sa građenjem objekata, ministarstva, Narodne skupštine, ako rešenje problema u stvari čeka neko novo vreme.

Narodni poslanik Milan Lapčević.

Ove odredbe člana 1. i usvojenim amandmanima, odnosno amandmanom koji su podneli poslanici Rajčić i Antić, se donekle preciziraju na koje vrste objekata će se odnositi ovaj zakon. Međutim, time se htelo verovatno da se napravi privid da će biti ispunjeni osnovni ciljevi zakona da oni građani koji su gradili objekte bez dozvole, a za potrebu svog stanovanja i obezbeđivanja krova nad glavom, da budu pre svega oni tretirani zakonom. Međutim, obzirom da su i u usvojenim amandmanima ostale odredbe da će biti upisano pravo svojine i na osnovnim objektima i na objektima koji su građeni, kao vikend kuće, kuće za odmor, pa čak i u onim zaštićenim pojasevima, opet ta priča pada u vodu.
Preciziranje da će se upisati objekti od 300 kvadrata za stanovanje, hajde da na neki način možemo da progutamo i da prihvatimo da je neko gradio i za svoju porodicu i za svoje naslednike, ali da će se zakon odnositi i na objekte, odnosno zanatske radnje do 100 kvadrata zaista su onako vrlo problematične. Mene baš živo interesuje gde postoji zanatska radnja, na primer, obućarska koja ima 100 kvadrata, ili vikend kuća od 200 kvadrata. Apsolutno nema ni jednog jedinog razloga da se vikend kuće od 200 kvadrata, to sigurno nije gradila sirotinja, na ovaj način posredno legalizuje.
Drugi problem ovog zakona jeste, upis prava svojine, odnosno legalizacije objekata za one koji su gradili na tuđem zemljištu. Osnovni uslov i neprikosnovenost prava svojine je na ovaj način doveden u pitanje. Dakle, da biste nešto gradili sa ili bez dozvole, elementarni uslovi su da imate na čemu da gradite, odnosno da to bude vaše. Ako radite na tuđem, a zakon vas ovde povlašćuje time, što ćete upisom objekta steći i zemljište koje nije vaše, je zaista nešto što smatramo krajnje problematičnim i mislimo da ovakve odredbe mogu da dovedu do još većih problema, umesto da ih reše.
Cilj zakona je bio da omogući onima koji su izgradili svoje objekte za stanovanje, pre svega, da imaju, da kažemo tapiju ili papir da je taj njihov objekat njihov i da je legalan. Ali, se bojim da će se ući još u mnogo veći problem time što će se dobijati zemlja koja je tuđa, na osnovu upisa objekata i što će se na ovaj način objekti koji su građeni kao vikend kuće poslovni prostori i oni objekti koji su nadograđivani mimo građevinskih dozvola upisivati kao vlasništvo, što mislim da je direktno u suprotnosti sa Zakonom o planiranju i izgradnji i nastojanjem da se uvede neki red u građevinarstvu.
Jesu donekle amandmanima poboljšane ove odredbe zakona, ali se bojim da će opet problemi ostati i da ćemo kroz neki novi zakon o legalizaciji, morati da razmišljamo kako da se te stvari koje neće biti rešene ovim zakonom poboljšaju i reše u novom zakonu o legalizaciji, odnosno planiranju i izgradnji.

Hvala.
Ministar Ilić.