Gospodine Milivojeviću, priđite temi, molim vas.

Ako govorimo o anketnom odboru za Kosovo i Metohiju, pa ne formiramo mi taj anketni odbor zbog teritorije, već zbog građana koji tamo žive, da znaju kako je potrošen novac, u koje svrhe, gde je otišlo šest milijardi.
Ako govorimo danas o Kosovu i Metohiji i formiranju anketnog odbora, ne formiramo ga mi zato što postoje zapadni mediji i prozapadni mediji, jer, hvala Gospodu Bogu, nezavisni, slobodni mediji, nezavisno, slobodno istraživačko novinarstvo u Srbiji još uvek postoji. Postoji packa glasila i tu imate gospodina najavu svaki dan u partijskom glasilu šta će da se desi. Ali, postoji to nezavisno istraživačko novinarstvo. U emisiji "Insajder" – patriotska pljačka Kosova, mogli smo, zahvaljujući hrabrosti tih novinara, da dobijemo zastrašujuće informacije kako se novac trošio.
Treba li da vam napominjem koliko je objekata naplaćeno, a nije izgrađeno? Gde su tek putevi? Danas je pričao moj uvaženi kolega Babić kako je to strašno kada se uzme kredit, a ne izvrši se eksproprijacija zemlje. A da li znate kako je strašno kada se uzme kredit i isplati izvođač radova, a puta nema nigde, a put se radi da bi u slučaju nasrtaja i ponovljenog slučaja iz martovskog nasilja, da bi neki naši građani koji žive i opstaju na Kosovu i Metohiji mogli da se evakuišu do Kosovske Mitrovice? Nema puta, nema njihovih obnovljenih kuća, a nema ni para koje su za to bile namenjene.
Posebno želim da napomenem jednu stvar. U vreme kada je Ministarstvom za Kosovo i Metohiju rukovodio gospodin Goran Bogdanović, od 2008. do 2012. godine, slovima i brojevima samo 8% novca koji je izdvojen za Kosovo i Metohiju išlo je preko tog ministarstva. Mnogo novca je otišlo preko javnih preduzeća. Mnogo novca je otišlo preko nekih drugih ministarstava. Mnogo novca je otišlo i na neke duple i troduple plate. O tome smo pričali mnogo puta.
Anketne odbore formirao je parlament Republike Srbije mnogo puta. Poslanik sam od 2007. godine i od 2007. godine anketni odbor nismo imali. Poslednji anketni odbor koji je postojao u Srbiji bio je anketni odbor koji je istraživao detalje ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića i podatke i informacije o krađi električne struje. Čak je i Vojislav Šešelj bio jedan od članova tog anketnog odbora.
Naravno, ne očekujem da će ovaj anketni odbor presudno uticati na ovu situaciju na Kosovu i Metohiji kada je reč o trošenju budžetskog novca i budžetskih para, niti sam siguran da će jednom za svagda zloupotrebe da se prekinu. Znam ja vas. Znam da ne može da se cedi med, a da se ne ližu prsti, a znam i šta treba narodu na Kosovu i Metohiji, znam šta treba građanima koji tamo žive i žele da opstanu i ostanu. Ne treba im guslarsko veče, patriotske priče, zakletve. Treba im rešavanje konkretnih problema.
Ne morate da me zovete dole, nisam vas video u Dečanima kada se ustoličavao episkop, niti sam vas video kada se ustoličavao Patrijarh Irinej, niti sam vas video u Gračanici kada je episkop Teodosije delio ordenje majkama koje su rodile sedmoro, osmoro i devetoro dece. Ne morate da me zovete tamo jer sam tamo stalno. Ne idem tamo da bi me pijanog ubacivali u službeni auto, niti idem tamo što imam bilo kakav interes, već idem tamo što imam prijatelje, rođake, kumove kojima sam govorio da ako budu glasali za vas da će biti izbeglice.
Kada govorimo o onome što je rađeno ne samo od 2000. godine nego od 1998. godine recimo kada postoji to privredno pokrajinsko izvršno veće, a kada govorimo i o formiranju Anketnog odbora i onda zavapimo da bi Anketni odbor trebao da ispituje privatizaciju u Srbiji, trebalo bi da preispita privatizacije. Žao mi je što nikada nije formiran anketni odbor za privatizaciju "Telekoma" koja se desila 1998. godine i nikada se nije saznalo gde je završilo milijardu maraka, niti čiji je sin vršio plastičnu operaciju ušiju od tih para. Pre toga je nosio gajbice pa postao najbogatiji čovek na planeti.
Nemojte mnogo da govorite o privatizaciji, da pomešate Anketni odbor za Kosovo i Metohiju sa Anketnim odborom za proces privatizacije, jer bi vas to mnogo bolelo i bilo bi mnogo neprijatnih podataka. Još manje, nemojte ovog trenutka da pokušavate da ovu raspravu koju danas vodimo o formiranju Anketnog odbora za trošenje novca na Kosovu i Metohiji pretvorite u neku raspravu da raspravljate u Narodnoj skupštini o Kosovu i Metohiji ili ona sednica gde smo postavljali pitanja pa ste vi kao razgovarali. Ne, zahtevaćemo da ova neuspešna briselska delegacija dođe pred narodne poslanike i da položi računa, a onda da raspišu izbore pa da izađu pred građane i da tu polože račune.
Na kraju hoću da vam kažem samo nekoliko stvari. Narodni poslanik iz opozicije treba da rukovodi radom ovog odbora. Svejedno iz koje opozicione stranke. Nemojte da lepite etikete političkim strankama da ne vole Kosovo, da ima nekih koji bi prodali Kosovo, nekih koji bi zadržali Kosovo, već prihvatite da ovde ima ljudi u sali različitih političkih stavova i da ti ljudi sa različitim političkim stavovima imaju pravo da utvrde kako se trošio budžetski novac na Kosovu i Metohiji, da li je bilo patriotske pljačke ili nije bilo. Da li je bilo zloupotreba ili nije bilo. Imajte još jedanput na umu podatak da je samo 8% novca koje je otišlo na KiM od 2008. do 2012. godine bilo iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju kojim je rukovodio gospodin Goran Bogdanović, a da je 92% novca otišlo iz nekih drugih fondova. Tih 8% je predstavljalo preko 90% sredstava tog ministarstva gde su isplaćivane plate zaposlenima na Kosovu i Metohiji i neke druge stvari.
Dakle, mi nemamo nimalo straha šta će taj anketni odbor da utvrdi. Ako se neko plaši, ako mu savest nije mirna, ako će neko da se podseti svoje političke biografije, svog učinka iz 1999. godine kroz rad tog odbora, to je njegov problem. Nije problem nas koji njegovo formiranje tražimo. Nama je savest tu mirna i kada je reč o 1999. i kada je reč o 2008. i kada je reč o 2013. godini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, replika.

Reklamiram povredu Poslovnika jer prethodni poslanik nije govorio sa uvažavanjem ovog parlamenta i ovog visokog doma. Uvaženi gospodine Milivojeviću, niti imam nameru da se nadgornjavam sa vama niti da se ubeđujem, samo apelujem da…
Izvinjavam se, napravio sam povredu Poslovnika. U ovom trenutku kada govorimo o Kosovu i Metohiji i o teškoćama ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, o eventualnim zloupotrebama, ne bismo trebali da se bavimo 1999. godinom danas 2013. godine kada zaista svi mi treba da vodimo računa o dostojanstvu ne samo ovog parlamenta koji ima odraz i na ljude koji žive na Kosovu i Metohiji a i na sve Srbe koji imaju morala i koji žele da ga zadrže. U ovim teškim vremenima, koja su možda najteža vremena od kada Srbija postoji ne bismo trebali da se sa nepoštovanjem odnosimo jedni prema drugima.
U tom smislu sam pomenuo ime i prezime i izvinjavam se što sam napravio povredu Poslovnika jer sam direktno pomenuo ime i prezime uvaženog kolege poslanika, ali svako ko priča u ovom parlamentu više priča o sebi nego o drugima. Tako i svi mi. Hvala.

Reč ima narodni poslanik gospodin Milivojević.

Reklamiram povredu Poslovnika član 103. jer koliko sam čuo uvaženi kolega Todorović je tražio povredu Poslovnika, a ne repliku i to se pozvao na narušavanje dostojanstva parlamenta.
Onda je obrazlažući povredu Poslovnika iskoristio pravo da me replicira. Nema potrebe da repliciram bilo kome. Čisto zbog zapisnika. Znam da vi za to nećete ni glasati u Danu za glasanje da je zaista učinjena povreda Poslovnika, ali insistiram da se o tome Skupština izjasni. Hvala.

Da li mogu prvo da vam objasnim da gospodin Todorović nije dobio pravo da govori na osnovu povrede Poslovnika nego po osnovu replike. Da je dobio reč po osnovu povrede Poslovnika prvo bih ga opomenula da kaže koji član Poslovnika je povređen.
Pošto ste spomenuli u svom izlaganju gospodine Milivojeviću, izlaganje prethodnog gospodina Todorovića po tom osnovu niste u pravu.
Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Uvažena gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, valjda je postala zla kob da se u ovako kasne sate govori o Kosovu i Metohiji, nažalost večeras i pred nepristojno popunjenom salom ovog doma.
Zahvalan sam mojim prethodnicima koji mi i tako tanku nit koja me vezuje za Kosovo i Metohiju učvršćuju svojim diskusijama. Jedan sam od onih koji je na Odboru za Kosovo i Metohiju bio protiv formiranja Anketnog odbora iz dva razloga. Prvi razlog je zato što su u jeku pregovori našeg pregovaračkog tima sa privremenim kosovskim institucijama i plašio sam se da formiranje jednog ovakvog Anketnog odbora ne bi dodatno usložilo ukupnu situaciju na Kosovu i Metohiji i umanjilo kapacitet našeg pregovaračkog tima. Drugi razlog je zato što nisam želeo da formiranje Anketnog odbora stvori animozitet građana u užem delu Srbije prema Srbima i drugom nealbanskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji.
Današnja diskusija me je uverila da sam pogrešio i priznajem da sam pogrešio i mislim da je preko potrebno formiranje jednog ovakvog Anketnog odbora. Mnogi su ovde pitali koji su razlozi za formiranje ovakvog Anketnog odbora? Dame i gospodo, prema stavu poslaničke grupe kojoj pripadam Kosovo i Metohija je sastavni deo Republike Srbije. Republika Srbija je siromašna država da ne bi vodila računa danas kuda ide svaki dinar iz državnog budžeta.
Zašto to ne bi radila i kada je u pitanju prostor Kosova i Metohije? Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije podrazumeva takvu borbu na celoj teritoriji Republike Srbije, pa samim tim i na prostoru Kosova i Metohije. To su osnovni razlozi koji zahtevaju formiranje jednog ovakvog anketnog odbora.
Vama je poznato da je u godinama iza nas, od 2000. do 2012. godine novac koji je kroz razne investicije i druge obaveze prema KiM plasiran preko nadležnih ministarstava Vlade Republike Srbije. Nije bilo rešenje da se centralistički s jednog mesta taj novac kontroliše i efekti koji su prouzrokovani kroz plasiranje takvog novca na prostoru KiM.
Moja poslanička grupa, i o tome smo razgovarali na Odboru za KiM, se zalaže da se iznađe rešenje da se ubuduće finansiranje svih potreba na prostoru KiM vrši preko Kancelarije za KiM. Nadam se da će Kancelarija za KiM u organizacionom i kadrovskom pogledu biti osposobljena za jedan takav posao i verujem da će onda vrlo lako da se kontrolišu efekti, odnosno da se prate kanali novca, pogotovo kanali koji vode prema prostoru KiM.
Ne može me niko ubediti, makar ne mene koji sam se dobrim delom svog života profesionalno bavio nekim bezbednosnim pitanjima na prostoru KiM, da ne postoji sprega između kriminalnih grupa u Beogradu i ostatku Srbije sa nekim kriminalnim grupama na prostoru KiM. Da, slažem se, ako me neko pita. Ako bi korupciju i kriminal trebalo tražiti na KiM, onda ih pre svega treba tražiti u Prištini, treba ih tražiti privremenih kosovskih institucija, treba ih tražiti kod onih koji danas čine vlast na KiM.
Pošto Republika Srbija u ovom trenutku nije u stanju da jedan takav zadatak realizuje, onda je sasvim sigurno u stanju da realizuje makar da kontroliše novac koji se toliki koliki, a smatram da ni jedan dinar koji je potrošen na KiM, a koji je u funkciji očuvanja vitalnih državnih i nacionalnih interesa, nije uzalud potrošen. Smatram da novčani izdaci za KiM nisu dovoljni i da ih treba povećati, ali smatram jednako tako da je zločin ako se neko ogrešio prema tom novcu i ako je taj novac završio u privatnim džepovima i ako su ti u čijim džepovima je završio danas najveći jurišnici i najveći pobornici očuvanja vitalnih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu, a figurativno ih zovem "dežurni Srbi".
Prema tome, verujem da anketni odbor neće napraviti sliku u Srbiji da su svi Srbi na prostoru KiM i drugi nealbanci kriminalizovani, ali jednako verujem da će doći do onih u čijim džepovima su završili novci građana Republike Srbije, nenamenski potrošeni.
Tu i sem veze kriminalnih grupa sa prostora uže Srbije i kriminalnih grupa na severu Kosova, postoji sprega kriminalnih grupa sa severa Kosova sa onim albanskim grupama južno od Ibra. I o tome treba da govorimo.
Ovaj dom je mnogo ozbiljniji da bi se na bazi jedne televizijske emisije na jednoj televiziji opredelio da formira anketni odbor koji bi ispitao trošenje novčanih sredstava koji su namenjeni KiM za ovih 12 godina. Naprosto, potrebe borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije na svakom delu teritorije Srbije zahtevaju da se taj prostor teritorije Srbije u tom pogledu tretira.
Bilo je ovde reči da bi to trebalo da rade nadležni državni organi. Mislim da to spada u domen demagogije. Opšte je poznato da ni policija ni sudstvo Republike Srbije danas nemaju objektivnih uslova da potpuno ispitaju organizovani kriminal i korupciju, odnosno sve tokove novca koji se iz republičkog budžeta odlivaju na prostor KiM. To je sasvim jasno. Niti policija, niti sudstvo, niti ostali nadležni organi nemaju mogućnosti da to danas urade na prostoru KiM. Svaka izjava u tom pravcu je demagoška parola. Da je to tako, bio bih jako sretan i ne bi bilo potrebe za formiranjem anketnog odbora.
Nisam zadovoljan zato što je poslednja runda pregovora bila neuspešna između pregovaračkog tima, kako neko reče, državnog vrha. Ja stvarno mislim državni vrh. Po prvi put sa punim značenjem te reči može se reći – državni vrh. Srećan sam zbog toga zato što taj državni vrh po prvi put nudi neko rešenje za KiM i zdušno se bori u granicama objektivnih okolnosti da rešenje što maksimalnije izdejstvuje.
Druga je stvar što nisu prisutni pritisci ni Brisela, ni Vašingtona na privremene kosovske institucije i to je opšte poznato, tako da taj neuspeh smatram i našim neuspehom. Ne radujem se nijednom neuspehu u pregovaračkom procesu, kao što se ne radujem da rezultati tih pregovora budu ispod minimuma državnih i nacionalnih interesa, a verujem da smo mi kroz Rezoluciju i Platformu koje smo usvojili nedavno u ovom parlamentu jasno zacrtali okvire u okviru kojih se danas naš pregovarački tim kreće.
Želeo bih da izrazim punu podršku našem pregovaračkom timu. Mi smo jedan od retkih naroda koji u ovako teškim situacijama po našu zemlju često volimo da razvodnjavamo stvari, često smo skloni kritizerstvu, a nikako sabornosti i nekoj konstruktivnoj kritici koja bi pomogla kapacitetu našeg pregovaračkog tima da što bolje rešenje izdejstvuje u Briselu. Nadam se da će pregovori biti nastavljeni.
Nisam evrofanatik, ali ne verujem da je ukopavanje u sopstvene rovove i zamrzavanje konflikta na KiM u interesu države Srbije. Stoga smatram da ti pregovori moraju da se nastave, ali samo do granice makar minimuma vitalnih državnih i nacionalnih interesa, a vi znate kakva rešenja nudi predložena Rezolucija i Platforma za pregovore.
Bilo je ovde reči da KiM nema izvorne prihode. Nekima kojima je bajat sendvič Sorošev pomutio razum za pravilno rasuđivanje istakao bih – ko je kriv što je Srbija od 2000. godine do danas sve manje prisutna u državnom smislu na KiM? Neću da govorim o devedesetima, mada me neki podsećaju na Košare i na mnoge druge.
Dame i gospodo, možda ne postoji pedalj KiM koji nisam prepešačio. Stoga te demagoške parole onih koji samo iz geografskih karata znaju KiM mene ne dotiču, čak me i vređaju. Meni je dobro poznata uloga mnogih koji se danas busaju i koji likuju nad tome što je Republika Srbija za ovih 12 godina sve manje prisutna na KiM, ali mi je poznata i uloga onih koji su časno i čestito i tada i sada i devedesetih i dvehiljaditih i danas branili naše državne interese na KiM.
Stoga, oni koji slušaju, a koji su moji saborci i oni koji su sada na KiM ne mogu da se pomire sa takvim lekcijama koje se sa ove vremenske distance dele.
Zašto Srbija nema svoje izvorne prihode? Zato što smo, dame i gospodo, od 2000. godine do 2012. godine stalno lansirali tezu od vlasti, koja je bila u tom periodu, da je problem KiM 90-ih bio problem nepoštovanja ljudskih i manjinskih prava, a ne problem otvorenog separatizma i secesionizma, a ne problem koji je, od zasedanja Prve i Druge prizrenske lige, kroz etapni proces se polako finalizovao, da bi 90-ih godina, krajem 90-ih godina eskalirao.
Onda optuživali sebe za sve i svašta, pa samo onda nalazili grobnice tamo gde ih nema, otkopavali smo. Inženjerske mašine su nam i u rudnicima i u mnogim drugim mestima prekopali pola Kosova, a ja mislim i pola Srbije, da bi našli što više argumenata da sebe optužimo. Time smo polako devalvirali Rezoluciju 1244. Time smo slali poruku Međunarodnoj zajednici da srpsko društvo nije dovoljno demokratsko, da nema kapaciteta da upravlja KiM, da je stoga potrebno međunarodno tutorstvo.
Sad nam se to, dame i gospodo, vraća kao bumerang i sada se međusobno optužujemo ko nam je kriv. Mi smo, dame i gospodo, građani ove Srbije, krivi zato što smo danas tu gde jesmo kada je u pitanju KiM.
Ne postoji međunarodna zavera kada je u pitanju KiM. Postoje interesi nekih međunarodnih centara moći, ali mi nismo odvojili nikada nijedan dinar da lobiramo u međunarodnim centrima moći, već smo pokrali, opljačkali ovo društvo i sav novac prisvojili egoistički, pri tome ne misleći na vitalne, državne i nacionalne interese, a sada sa ove distance delimo lekciju onima koji su nekada branili KiM, da su bili zločinci, da su vodili pogrešno politiku, da su ne znam šta uradili.
Desilo bi se, dame i gospodo, KiM ako ne 1998, 1999, 2008. godine, verujte mi 2009. godine. Desilo bi se kad tad. Pri tome, ne amnestiram politiku koja je vođena 90-ih godina. Možda sam jedan od retkih vojnika koji se otvoreno, a to znaju oni koji su samnom bili, tadašnjem predsedniku suprotstavio i mnogima drugima zbog takve politike. Ne kažem da sam epohalno video dalje, ali sam bio načelnik službe na KiM, znao sam mnogo više od drugih.
Tvrdim vam da bi se to desilo. Interesi su mnogo davno, 80-ih godina, podmirenih nekih interesnih grupa, nekih kongresmena, nekih senatora, ogroman novac je u opticaju, a država Srbija za sve to vreme nije smogla moći da otvoreno lobira, niti danas ima lobističke grupe po svetu u centrima moći gde se danas odlučuje.
Dame i gospodo, nadam se da ovaj Anketni odbor neće otežati poziciju Srba i drugih nealbanaca na KiM. Makar ja, preko predstavnika iz naše poslaničke grupe, neću to dozvoliti i biću protiv toga. Neće mi stvoriti sliku u Srbiji da su Srbi, svi Srbi na prostoru KiM kriminalizovani i korumpirani. Duboko znam da tamo živi jedan častan, čestit svet, jedan hrabar svet. Duboko znam u kakvim uslovima oni žive. To je moj zavičaj i mnogo sam dublje vezan od mnogih drugih. Nadam se, sem Stevića i Bogdanovića, , izvinjavam se, i Jakšića, uz sve poštovanje, za sve što čini za KiM, ne vidim nekoga drugog da je više vezan za prostor KiM.
Molim vas, nemojmo da toliko budemo razdražljivi kada je u pitanju KiM, da ne postoje veći ili manji rodoljubi kada je u pitanju KiM. Uz sve poštovanje, gospodine Jakšiću, na Odboru za KiM sam vama rekao – Srbi sa severa KiM moraju da pokažu minimum solidarnosti prema Srbima i drugim nealbancima južno od Ibra. Ne vidim, makar je to moje lično mišljenje, da vi u ovom trenutku pokazujete dovoljni stepen za jednu celinu koja se zove KiM, kao što ne vidim da nekim svojim postupcima ne pomažete dovoljno da naš pregovarački tim izbori što bolje rešenje za KiM u pregovorima koji su se do juče odvijali, a nadam se da će se nastaviti i u budućnosti. Zahvaljujem se.

Hvala.
Gospodine Jakšiću, da li želite repliku? (Da.)
Izvolite.

Želim da generalu kažem da naša pozicija Srba na severu Kosova nije takva da možemo bilo kome da pomognemo. Dovoljno je što gore stojimo, što postojimo i što smo, pre svega, najveća brana u stvaranju nezavisnog Kosova.
Mislim da bi general možda mogao sa svojom porodicom da dođe, pa malo južno od Ibra da bude na terenu, na Kosmetu. Jer, znate šta, mnogo je lako deliti lekcije sa strane, a jednostavno se treba vratiti u svoj zavičaj, treba biti sa svojim narodom i onda ćete na najbolji način pokazati da se borite za KiM.
Ono drugo što je važno i bitno je da Srbi sa severa Kosova ne otežavaju poziciju nikome. Naprotiv, Srbi sa severa Kosova se bore, daju sve od sebe, bore se za institucije države Srbije. Srbi sa severa Kosova su najveći ustavobranitelji danas države Srbije. Srbi sa severa Kosova šalju jasne poruke. Ako državni vrh, ili država Srbija, želi da taj deo prostora prepusti Albancima, ona prvo mora da promeni Ustav, pa da se tek onda odrekne tog prostora. Naprotiv, mi državi pomažemo da se što bolje, što jače bori za ove prostore, jer bez nas ona sigurno to ne može da uradi.