Uvaženi ministre, imajući u vidu da će i ovaj zakon verovatno trajati koliko i ovaj prethodni, a prethodni je trajao 35 godina, čisto iz praktičnih razloga smatram i verovatno će se stvoriti uslovi da predlagači i pokretači inicijative za sklapanje međunarodnih ugovora budu i lokalne zajednice. Prema tome, to je bila neka moja preporuka i stav poslaničkog kluba SPS da u zakon ugradimo da i lokalne samouprave mogu da budu inicijatori za pokretanje postupaka i sklapanje međunarodnih ugovora. Hvala lepo.

Reč ima Neven Cvetićanin. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, zahvaljujem na reči. Samo bih vrlo kratko preneo ono što se juče dešavalo na Odboru kako bi građani bili informisani o diskusiji koja je bila o ovom amandmanu i da bi pojasnio nešto u odnosu na ono što je rekao prethodni kolega Stojčić.
Dakle, ovim zakonom se reguliše međunarodno pravna delatnost. To je delatnost najvišeg nivoa u kojem učestvuje država kao subjekt. Uz puno uvažavanje svim jedinicama lokalne samouprave i uz puno uvažavanje njihovog prava da iniciraju ono za šta one misli da im je u interesu to je drugi nivo. To je nivo lokalne samouprave koji se razlikuje od nivoa državnog koji ide na međunarodno pravnu delatnost.
Uz puno uvažavanje kolege Stojčića i njegovog prava da podnese amandman on je rekao da lokalne samouprave mogu da zaključuju sporazume. Ovaj zakon ne reguliše sporazume već ugovore. U pravnom smislu postoji razlika između pojma sporazum i pojma ugovor. Ono što je veoma bitno da shvatimo jeste da moramo da pojednostavimo državnu politiku kako bi međunarodna pravna aktivnost bila optimalna. To ne znači da jedinice lokalne samouprave nemaju načina da preko nadležnih ministarstava deluju na ono što će se uneti u tekst određenog međunarodnog ugovora.
Na kraju izlaganja o ovom amandmanu zamolio bih sve kolege poslanike da ostanemo pri raspravi o konkretnim rečima ovih amandmana i ovom zakonu, da se ne javljamo i ne raspravljamo teme koje nisu predmet današnjeg zasedanja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Vidite, kada nešto prihvatamo, kada nešto predlažemo, kada nešto odbijamo, treba da imamo u vidu i ono šta trenutno važi. Trenutno važi Zakon o zaključivanju izvršavanju međunarodnih ugovora koji je izglasan 1978. godine, koji je potpisao predsednik Republike Josip Broz Tito i kao predsednik Skupštine SFRJ drug Dragoslav Marković.
Po važećem zakonu SIV, odnosno sada Vlada - dužna je da pokrene postupak za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora u skladu sa utvrđenom spoljnom politikom SFRJ po zaključku Skupštine SFRJ, na zahtev predsednika Republike, odnosno predsedništva SFRJ, na zahtev nadležnog organa Republike, odnosno AP na predlog Saveza komunista Jugoslavije, Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije, Saveza sindikata Jugoslavije, kao i na predlog Ustavnog suda Jugoslavije, Saveznog suda i Privredne komore Jugoslavije. To je pod obavezno.
Inicijativu za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnih ugovora mogu dati organizacije udruženog rada, svaka firma, samoupravne interesne zajednice i druge samoupravne organizacije, zajednice i društveno-političke i druge društvene organizacije i udruženja građana.
U redu je, to menjamo.
Tekst sada glasio ovako – inicijativu za pokretanje postupka za vođenje pregovora i zaključivanje međunarodnog ugovora mogu dati i drugi državni organi, privredni subjekti ili udruženja preko organa državne uprave u čiji delokrug pretežno spadaju pitanja koja se uređuju međunarodnim ugovorom. Ne vidim zbog čega se neko plaši da prihvati dobar amandman gospodina Miroljuba Stojčića i Đorđa Milićevića koji kažu da inicijativu jedinice lokalne samouprave. Znači, ne može SO Vranje, odakle je gospodin Stojčić da da inicijativu, ali može Udruženje golubara u Vranju da da inicijativu za zaključenje međunarodnog ugovora.
Da li je to normalno ili nije normalno? Znači, ako dozvoljavamo udruženjima građana da pokreću inicijative, da li je skupština bilo koje lokalne samouprave legitimnija od bilo kog udruženja, od udruženja pecaroša, od nekog udruženja u sportu ili bilo gde. Mislim da je dovoljno argumenata za sada dato i ja apelujem na predstavnika Vlade da prihvati ovaj apsolutno osnovan amandman i time ćemo doprineti afirmaciji prava svake lokalne samouprave. Ukoliko toga ima po sada važećem zakonu, zašto ne bi imale i ubuduće, pogotovo što se dozvoljava raznim organizacijama i udruženjima da budu inicijatori.
Svaka ta inicijativa, razmotriće se, neka će biti prihvaćena, a neka neće. Zašto bežimo od dozvole da bude dozvoljena inicijativa?

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarko, gospodine Stojčiću, ja ću svakako glasati za ovaj amandman i ja kao Kruševljanin zahvaljujem se vama kao Vranjancu što ste ovaj amandman podneli, jer kao što je lepo obrazložio moj kolega Srđan Miković, smatram da lokalne samouprave i te kako trebalo bi da imaju inicijativu, da podnose ovakve predloge Vladi i treba to da rade, jer trebalo bi da imamo inicijativu kod lokalnih samouprava za svaku međunarodnu saradnju, pogotovo kada pogledamo da postoji već sada, ovog trenutka da egzistira takva želja za regionalnom i međudržavnom saradnjom koja kreće iz lokalnih samouprava.
Godine 2002. u Nišu je pokrenut projekat saradnje gradova Sofije, Skoplja i Niša. To je ogroman projekat i saradnja te tri velike regije svakako će proisteći potreba za uspostavljanjem nekih bližih kontakata za potpisivanje određenih ugovora koji će pratiti tu saradnju. Mislim da uz dužno poštovanje prema izvestiocu Odbora za spoljne poslove, smatram da bi trebalo da se razmotri inicijativa da se ovaj amandman prihvati. Ovde se ne kaže da će lokalne samouprave zaključivati međunarodne ugovore, a imaju pravo da daju inicijativu. Samo da vam dam jedan plastičan primer, zamislite kada gospodin Bačević bude završio kanal Beograd – Stalać – Trgovište – Dragobudže – Solun, koliko će tu biti novih inicijativa?
Zamislite inicijativu da se serija umesto "Na pjeni od mora" radi u Vranju na "Pjeni od mora", zamislite koliko ću tu biti predloga za kulturnom saradnjom, za vas koji me prozivate, eto tako izgleda kada me prozivate.

Prvo Miloš Aligrudić, po amandmanu, pa Miodrag Đidić, Marijan Rističević.
Izvolite, gospodin Arsić, replika.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se oduševljavam kako ljudi koji se trude da nešto kažu i da svaki pokušaj bilo koga da nešto uradi, osude već unapred na propast, a zaboravljaju pri tome da lokalne samouprave imaju svoje nadležnosti definisane zakonom i nemojte te nadležnosti da mešate sa međunarodnim ugovorima, zato što i sam član 4. kaže – iz oblasti delokruga rada udruženja privrednih subjekata itd. A koji je to delokrug rada lokalne samouprave? Već imamo zakonska rešenja koja dozvoljavaju lokalnim samoupravama da se udružuju sa drugim jedinicama lokalnih samouprava u svetu i u čemu je tu problem, da li to njima neko brani, da li su radili, da li su tako neke velike demokratske vlasti, kao vlast u Novom Sadu, bivša, zabranila da se udružuje više jedinica lokalnih samouprava sa gradom Novim Sadom ako su iz iste zemlje?
Toliko ste napredni kada ste donosili statut grada Novog Sada. Jeste, samo sa jednom jedinicom možete u Novi Sad po važećem statutu koji ste doneli, da se bratimi. Onda spominjete gospodina Bačevića, a mi nismo ništa pokvarili, mi pokušavamo da napravimo. Pogledajte šta ste sve pokvarili.
Kao što sam rekao više puta, da nije u ovoj zemlji bilo hrabrih ljudi, ne bi imali ni TE u Kostolcu, ni TE u Obrenovcu, ni HE na Đerdapu, ne bi imali ništa, da ste se vi pitali pre 30 ili 40 godina, nego neki ljudi koji su nekim svojim entuzijazmom želeli nešto da urade za svoju zemlju, bez obzira na ideologiju.
Čini mi se da je vama na prvom mestu ideologija i tu vam je najveća greška.

Replika, Srđan Milivojević, ima pravo na repliku, nema pravo repliku na povredu poslovnika.