Hvala.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, narodni poslanici, pred nama je izuzetno važan zakon koji reguliše veoma kompleksnu oblast, a to je Zakon o železnici. Ne ulazeći u usko stručno tumačenje samog zakona, želela bih da istaknem nekoliko činjenica o značaju železnice i razvojnim šansama koje ona pruža, a koje sprovođenjem ovog zakona mogu biti pokrenute.
Železnica ima značajne kako ekonomske, tako i ekološke prednosti, uz daleko veću efikasnost masovnog prevoza i robe i putnika, od svih drugih vidova saobraćaja, osim vodnog, u smislu cene, ali ne i brzine. Železnica ima daleko veću bezbednost i značajno manju potrošnju pogonske energije u odnosu na masu prevezenog tereta, daleko manje ekološke posledice i velika prednost železnice je mogućnost odvijanja saobraćaja u gotovo svim meteorološkim uslovima. Poslednjih decenija prednost železničkog saobraćaja ogleda se i u velikoj brzini transporta. Stoga, za svaku državu koja strateški razmišlja železnica i ovaj vid transporta mora biti od vitalnog značaja.
Srpska železnica već decenijama ne funkcioniše po tržišnom principu i služila je u velikoj meri za zadovoljavanje socijalnih potreba građana, ali i za transport materijala za izgradnju infrastrukturnih projekata bez adekvatne naknade. Ovo je u velikoj meri uticalo na povećano habanje infrastrukture i voznih sredstava, što je uz permanentan nedostatak sredstava za održavanje infrastrukture dovelo do veoma lošeg stanja.
Pokretanjem privrede efikasnost železnice će doći do izražaja. Država mora strateški da usmeri sve vidove saobraćaja u željenom pravcu, pri čemu se nedvosmisleno akcenat mora staviti upravo na razvoj železničkog saobraćaja kao ubedljivo društveno najkorisnijeg vida transporta. Ovu tvrdnju je jasno i nesumnjivo potvrdio i Beli papir EU, objavljen 2001. godine.
Razdvajanje delatnosti upravljanja javnom železnicom i obavljanje železničkog prevoza putnika i roba jedna je od značajnih novina u ovom zakonu. Nezavisno poslovanje upravljača železničke infrastrukture i železničkih prevoznika uticaće na pojavu konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza, što jeste bio cilj predlagača zakona. Ovo je takođe predstavljalo i ključnu temu i direktivu prvog Belog papira EU o saobraćaju.
Kada je u pitanju upravljanje infrastrukturom, članom 34. predlagač je predvideo zaključivanje ugovora upravljača infrastrukture i Vlade, odnosno AP i jedinice lokalne samouprave. Ovim ugovorom uređuju se međusobna prava i obaveze u pogledu finansiranja troškova upravljanja železničkom infrastrukturom, u delu koji čini razliku između stvarnih troškova upravljanja železničkom infrastrukturom i ostvarenih prihoda od naknada za korišćenje infrastrukture i usluga i cena.
Međutim, bez obzira koliko je železnička infrastruktura trenutno u lošem stanju, ona i dalje vredi milijardi evra, kao što znate, ministre, i nije svejedno ko i kako njome upravlja. Stoga, ovim ugovorom se mora jasno predvideti, ne samo pomenuta prava i obaveze, već i uslovi za dobijanje licence i sankcije za nepoštovanje ugovora, a nadasve alati i pokazatelji preko kojih bi Vlada mogla permanentno da kontroliše rad upravljača, i to prevashodno u smislu održavanja, a još bolje i postepenog unapređivanja stanja infrastrukture. Zbog toga se ovaj ugovor mora jako pažljivo i precizno sastaviti, jer upravo preko njega Vlada ima jedinu mogućnost da sprovede u delo i osigura svoje strateške ciljeve vezano za železnicu.
Osim toga, ovim ugovorom mora biti vezana kontrola i mora se predvideti mehanizam kako bi Vlada mogla da sprovede svoju volju i strategiju u vezi sa železnicom. U tom smislu, a uzimajući u obzir trenutno stanje naše infrastrukture, možda bi ugovorom upravo moglo da se predvidi, pored neophodnog održavanja, i postepeno unapređenje stanja infrastrukture iz godinu u godinu.
Ovim zakonom je predviđena i mogućnost da lokalne samouprave, autonomne pokrajine, privredna društva mogu da grade i upravljaju delovima železničke infrastrukture. Na primer, izgradnja i upravljanje industrijskim kolosecima.
Članom 64. Zakona predviđa se mogućnost da privredna društva, druga pravna lica i preduzetnici mogu imati industrijski kolosek priključen na železničku infrastrukturu, upravljača infrastrukture, kao i industrijske koloseke, postrojenja, uređaje i objekte na tim kolosecima, železnička vozna sredstva i druga sredstva izgrađena po posebnim tehničkim normativima i standardima.
Ovo novo rešenje privrednim subjektima otvara novu, lakšu mogućnost transporta, ali za upravljače infrastrukture može izazvati velike probleme, bar u početku primene ovog zakona, jer je poznato da najveća oštećenja zapravo dolaze od neadekvatnih teretnih voznih sredstava, naročito teško opterećenih i naročito neadekvatno održavanih.
Kako će se upravo od strane privrednih subjekata, koji poseduju industrijsku železnicu i koloseke, teško opterećena vozna sredstva uključivati na železničku infrastrukturu, potrebno je na mestima priključenja ovih pruga na javnu železničku mrežu postaviti uređaje za merenje kvaliteta voznih sredstava koja se ugrađuju u kolosek. Upotreba ovih mernih uređaja i procedure i postupci koji definišu šta će se raditi u slučaju nedozvoljenih odstupanja mogli bi se propisati nekim podzakonskim aktom.
Dosadašnjim propisima i praksom bilo je gotovo nemoguće napraviti balans između ekonomskog i socijalnog aspekta železničkog saobraćaja u celini. U vezi sa ovim nameće se i pitanje da li će novina u novom zakonu napraviti ravnotežu između potpisanog ugovora o obaveznom javnom prevozu i ekonomske isplativosti za prevoznika koji je izložen tržišnoj utakmici? Rizik ekonomske neisplativosti svakako postoji, ali je upravo tu i mesto i momenat gde bi trebalo da nastupi Vlada sprovođenjem svojih strateških ciljeva vezanih za železnicu. Od ovih ciljeva i jedino od njih će direktno zavisiti na koji način će Vlada ovde intervenisati, bilo u smislu dodatne motivacije, što bi svakako bilo poželjno i u skladu sa evropskim direktivama i planovima ili bilo kako drugačije.
U cilju vezivanja svih transportnih prednosti Srbije kao tranzitne zemlje, rečni, drumski i železnički saobraćaj, zakon predviđa državnu pomoć i stimulativne mere koje će uređivati Vlada Republike Srbije i samim tim otvara mogućnost podsticanja razvoja kombinovanog transporta, koji ima ekološke i ekonomske prednosti, što je pored revitalizacije železnice takođe još jedna od ključnih direktiva Belog papira EU iz 2001. godine.
Ovim zakonom Direkcija za železnice postaje regulatorno i kontrolno telo. Međutim, Direkcija ne bi trebala samo da kontroliše upravljača infrastrukture u smislu njegovog odnosa sa prevoznicima, već i u smislu kvaliteta njegovog ukupnog upravljanja infrastrukturom. Tačnije, Direkcija bi trebala da kontroliše sveopšte ponašanje upravljača, a prvenstveno sa aspekta ispunjenja strateških ciljeva Vlade, definisanih kroz nacionalni program železničke infrastrukture, koji usvaja Narodna skupština Republike Srbije. Možda ne bi bilo loše da i to bude implementirano u ugovor koji će se potpisivati sa upravljačima infrastrukture.
Gospodine ministre, svesni smo da efekte ovog zakona treba očekivati tek kroz nekoliko godina, nakon punog uspostavljanja predviđenog sistema. Iako su rokovi za usvajanje podzakonskih akata dve godine, nadamo se da će vaše ministarstvo i direkcija uložiti napore da se neophodni akti za punu realizaciju ovog zakona usvoje i pre predviđenog roka. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Igor Bečić. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani građani, ovo je važan zakon čije je donošenje neophodno pre svega zbog usklađivanja propisa u oblasti železničkog saobraćaja sa regulativama EU, proširenje delokruga Direkcije za železnicu u pogledu donošenja podzakonskih akata, već i, kako je predlagač istakao, efikasnijeg obavljanja poslova u oblasti železničkog saobraćaja, a sve u cilju regulisanja, unapređenja i bezbednog obavljanja železničkog saobraćaja.
Ovaj predlog zakona prvi put u našem pravu uređuje oblast kombinovanog prevoza, a takođe predviđa i da Narodna skupština na predlog Vlade donosi nacionalni program železničke infrastrukture za period od pet godina, koji između ostalog obuhvata i strategiju razvoja, rekonstrukcije, modernizacije održavanja železničke infrastrukture, kao i donošenje finansijskih sredstava potrebnih za izvršenje ovih aktivnosti.
Kao pozitivno rešenje koje ovaj predlog zakona donosi je razdvajanje železničkog sistema na deo koji je odgovoran za upravljanje železničke infrastrukture i na deo koji je odgovoran za prevoz, koji će odvojeno poslovati, čime će biti stvoreni uslovi za pojavu konkurencije i povećanje kvaliteta ovog vida saobraćaja, a posebno za kontrolu trošenja sredstava, jer će se tačno znati koja sredstva se koriste za železničku infrastrukturu, a koja sredstva za sam železnički prevoz, što do sada nije bio slučaj budući da su sredstva nenamenski trošenja.
Na potrebu donošenja ovog zakona ukazuje i stanje u kome se trenutno nalazi železnički saobraćaj u Srbiji. Ni približno, mi sada u ovom trenutku ne pratimo evropske, a kamoli svetske trendove kojima dominira ulaganje značajnih sredstava u elektrofikaciju železničke mreže, gašenje ne rentabilnih deonica, kao i ne investiranje u izgradnju modernih kapaciteta, već u modernizaciju postojećih, kako infrastrukture, tako i voznog parka. Naš železnički saobraćaj je u izuzetnim problemima. Veliki deo pruga je sa visokim stepenom dotrajalosti, na samo 3,2% mreže dozvoljene su brzine do 100 kilometara, što je za evropski prosek poražavajuće, a godišnje se otkaže i nekoliko hiljada polazaka.
Bezbednost putnika i železničkog osoblja je ugrožena, ne postojanje savremenih signalnih uređaja, dotrajali vozni park. Mislim da bi se moglo nabrojati još mnogi nedostaci, ali ovakvo stanje i dalje sve ne bi bilo naša stvarnost, ako mislimo da postanemo konkurentni u pružanju transportnih usluga u evropskim okvirima. Proces evropskih integracija nam kao potrebu stavlja obavezu ulaganja u železnički infrastrukturu, a donošenje ovog zakona je dobar korak u tom pravcu, kao i takođe novi menadžment koji je za ovo kratko vreme ima zavidne rezultate u poslovanju.
Deo Koridora 10 koji prolazi kroz našu zemlju stvara obavezu da što hitnije se pristupi modernizaciji i rekonstrukciji ove infrastrukture. Da podsetim, važan međunarodni pravac E85 pruža se kroz našu zemlju od Subotice, preko Beograda, Niša na relaciji Beograd-Crna Gora nalazi se internacionalni put E79, važan je pravac E70 preko koga se naša zemlja povezuje sa bivšim republikama SFRJ, kao i preko dalje sa Italijom i Austrijom.
Razvoj drumskog saobraćaja od 50-tih do 80-tih godina prošlog veka doveo je postepene stagnacije železničkog saobraćaja, ona je dovedena u položaj da se ne može održavati konkurencija sa ostalim vidovima saobraćaja, dok veliki troškovi, pre svega proizvodnje transportnih sredstava infrastruktura je dovodi do toga da u najvećem broju zemlja izgradnja i održavanje infrastrukture finansira iz budžetskih sredstava, kao što je kod nas slučaj, a ona ni kod nas ni u drugim zemljama nije mala.
Donošenjem ovog zakona i novim načinom realizacije železnica Srbije omogućiće se da ona bude manje zavisna od subvencija iz budžeta, odnosno da počne da stvara prihode. Zakonsko rešenje koje može biti veoma važno i za lokalne zajednice, pa i moj Vrbas i njegovu privredu, gde postoji određena infrastruktura, a i mogućnost da one same upravljaju delom železničke infrastrukture za koju privredno društvo nema ekonomski interes, što je značajno pre svega za povezivanje delova lokalne zajednice i lokalnih zajednica međusobom, što je nekada bio slučaj u mnogim opštinama u Vojvodini.
Na kraju, razlog zbog čega će poslanička grupa SNS da podrži ovaj zakon, je cilj da se konačno krene u efikasnije rešavanje dugogodišnjih problema koji postoje u železničkom saobraćaju u Srbiji koji se ogledaju, pre svega u velikim ekonomskim gubicima, da ovaj vid saobraćaja koji je posle rečnog najjeftiniji, počne da ostvaruje prihode i da se kroz modernizaciju infrastrukture i normativne okvire čiji je segment da ovaj zakon, čije donošenje pozdravljamo, stvori primamljiv teren za ulaganja u ovaj vid saobraćaja, kao da se poveća i zainteresovanost putnika za ovaj vid saobraćaja i prevoza. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre Mrkonjiću, predstavnici Vlade, danas na dnevnom redu su tri zakona u objedinjenoj raspravi,  vezaću se, kao i sve ostale moje kolege za jedan zakon, to je Predlog zakona o železnici.
Na prvo čitanje ovog zakona vidimo poruku Vlade, Vlada želi da nas približi EU, ne "Šarganskom osmicom", ne "Ćirom", nego jednim brzim, ekspresnim vozom. Da bi, ovaj zakon zaživeo mora da postoje određeni uslovi. Pre svega, država mora da bude pravno jaka na celoj teritoriji svoje države. Da li je Srbija jaka na celoj teritoriji? Nije. Druga stvar, u oblasti u kojoj se donosi zakon, to je železnica, pre svega da li je ta oblast, taj resurs spreman da inkorporira jedan ovakav zakon i da li je spreman da odgovori jednom ovakvom zakonu? O tome ćemo u toku ove moje diskusije.
Mnoge države u okruženju gospodine ministre su donosile ovakve zakone. Prvo one zemlje koje su ulazile u EU, pre svega mislimo na Rumuniju, na Bugarsku. Međutim, iako su prilagođavali ove zakone evropskoj legislativi, mislim da i do dan danas ovi zakoni nisu mogli da se realizuju u tim zemljama jer nisu spremni bili državni kapaciteti za tako nešto, njihovi sistemi nisu bili spremni da odgovore jednom ovakvom zahtevu da liberalizuju svoje železničko tržište.
Druga stvar, da bi se ovaj zakon primenio moramo da imamo kvalitetnu infrastrukturu. Da li Srbija, "Železnice Srbije" imaju kvalitetnu infrastrukturu? Šta znači to? To znači da imamo kvalitetne pruge, kvalitetne vozove, da imamo kvalitetne lokomotive, da imamo kvalitetnu logistiku koja prati tu železničku infrastrukturu. U kakvom je stanju taj naš resurs? Jednom rečju u katastrofalnom, kao što je i naša država.
Bojim se nečeg drugog ministre. Ako država u najskorijem vremenu ne reši problem Koridora 10 mislim da će taj Koridor 10 ostati mrtva tačka na papiru, mrtvo slovo na papiru, već će evropski vozovi za kojim svi vi ovde žudite ovde zaobići Koridor 10 i preći na Koridor 4. To je obaveza ove Vlade da u narednom periodu reši taj problem, da uloži u Koridor 10. Naša procena je da i magistralne pruge koje se ulivaju u Koridor 10 i u prugu Beograd – Bar mora se uložiti 4 milijarde evra da bi one bile konkurentne, da bi se elektrificirale, da bi bile kvalitetne i da pre svega na dobit ima i Koridor 10 i pruga Bar zbog tih magistralnih pruga.
Da podsetimo građane Srbije u kakvom stanju se nalazi naša železnička infrastruktura. Čuli smo ovde da je izgrađeno 3800 kilometara železnice, da je 3160 kilometara u funkciji, da je jedna trećina elektrificirano dok je standard evropski, upamtite 50%, da je svega 7% dvokolosečne pruge, a da je standard evropski 36%. Da na našim prugama naše lokomotive koje su stare po četrdeset godina jure čak i do 40 kilometara u nekim delovima jure između 10 i 30 kilometara, to se odnosi pre svega na Grdeličku klisuru prema Kuršumliji. U ovom trenutku, verujte mi, od pruge od Beograda ka Leskovcu voz prelazi za šest sati. Kada se ona izgradila 1886. godine tada se prelazilo za pet sati. Onda možete da vidite u kakvom stanju je ova naša infrastruktura. Očekujem od ove vlade da u narednom periodu modernizuje taj Koridor 10.
Sam zakon, gospodine ministre, izazvao je izuzetno veliku polemiku i kod samih železničara. Sam direktor Železnice nije zadovoljan ovakvim zakonom jer kaže da u ovom trenutku kada ovaj zakon stupi na snagu biće to neravnopravna utakmica. Da će mnogi operateri biti privilegovani, a mnogi će biti diskriminisani. To su njegove reči, samo citiram direktora. On kaže dalje da Železnice Srbije nemaju sve potrebne dozvole i sertifikate da mogu da prevoze robu i putnike na određenim prugama u Srbiji. Međutim, ono što je iskustvo iz okolnih zemalja je to da su to železničke uprave upravo svojim operaterima dodelili i dozvole i sertifikate, a svi oni novi operateri su morali da podnose zahteve za dozvole i sertifikate. Ovim zakonom i Železnice Srbije moraju da podnesu zahteve za sertifikate i za dozvole.
Na kraju, takođe, moram reći da razvijene ekonomske zemlje su rešili to na jedan korektan način. Prvo su modernizovale svoje operatere, svoje železnice, pa su onda tek ušli u reformu i liberalizaciju železničkog tržišta. Tako rade pametne zemlje, tako rade zemlje koje žele da sačuvaju svoj resurs. Zbog toga Železnice Srbije će biti u nezavidnom položaju, neće biti u ravnopravnom položaju. Zašto recimo, nije se moglo pomoći Železnicama Srbije, kao što se pomoglo JAT. U tom smislu ste mogli da razmišljate da naše železnice budu konkurentne ostalim operaterima.
Ovaj zakon, poštovani ministre, trebao je da uđe u Skupštinu još odavno, da bude izglasan u ovoj Skupštini još odavno, ali zbog svađa u samoj vladajućoj strukturi iz jednog prostog razloga zato što je jedna AP, koja sebe smatra evropskom regijom tela, u vlasništvu "Železnice Srbije" i da raspolaže njima i to je dobro što ste radili, što niste dozvolili.
Međutim, ja vas pitam i to je pitanje na koje želim da mi odgovorite, šta ćemo sa 330 kilometara železnice na Kosovu? Njihova knjigovodstvena vrednost je dve milijarde evra. Da li ćemo se odreći tog resursa kao što smo se odrekli teritorije i naroda na severu Kosova ili ćemo pak nešto učiniti za te naše železnice? To je pitanje na koje takođe želim da mi odgovorite.
Takođe, poštovani prijatelji, mi smo svi ovde govorili u predizbornoj kampanji, a to vidim i sprovodi se, da ćemo se boriti protiv korupcije, da ćemo donositi antikoruptivne zakone. Međutim, ovaj zakon demantuje to. Kako je moguće da ministar odlučuje o svemu gde su pare, kada se uslovi za ostvarivanje nadoknade obaveze javnog prevoza, materijalne nadoknade za sertifikate? Zar to nisu mogle da rade komisije od asocijacija upravo ovih operatera? To je i moj predlog.
Inače, gde god da su ministri mogli da koriste ta novčana sredstva, danas su u zatvoru, to ne mislim na vas gospodine ministre, pričam generalno, pričam globalno da je to moglo da se reši na jedan korektan način.
Još jedna bitna stvar, poštovani prijatelji, ako smo se već u kampanji zalagali da ćemo raditi na departizaciji i potpisali one važne dokumente koje je ponudio gospodin Dinkić, potpisala i vaša politička opcija, u ovom zakonu se predviđa da direktora direkcije imenuje Vlada na predlog ministra. Nećete mi reći valjda ministre da ćete nekoga iz DSS tamo predložiti? Evo, Miška Petkovića. Ja ne verujem da ćete njega predložiti, pretpostavljam da će neko iz SPS to biti. Najbolje bi bilo da to uradite na konkursu, jer smo se za to zalagali u toku predizborne kampanje.
Iskoristiću priliku sada gospodine ministre da vas pitam još jednu bitnu stvar, a vezanu za moj kraj, za Koridor 10 koji prolazi kroz Grdeličku klisuru. Vi znate da vas je zbog te situacije vaš kolega Živojin Stefanović vam je podneo krivičnu prijavu, vama i gospodinu Duliću i gospodinu Drobnjaku, zato što niste ispoštovali zahteve lokalne samouprave. O čemu se oni odnose? Sad ću vas podsetiti.
Naime, mi smo tražili da trasu Koridora 10 koju je projektovala naša direkcija, implementirate. Dakle, da trasa Koridora 10 prođe pored motela "Predejane" sa petljom koja će se odvajati za taj motel, za tu mesnu zajednicu. Znate, taj motel "Predejane" je najbolja privatizacija u 2003. godini. Zapošljava 150 radnika i hrani šest stotina usta. Znači, to je jedini privredni subjekat u tom delu opštine Leskovac.
Ako vi zaobiđete taj motel "Predejane", to će biti čekaonica smrti. Mnogi ljudi će se iseliti sa tog prostora, verujte. Zato, očekujem od vas u narednom periodu da nam date jasne stavove, hoće li pored motela "Predejane" sa petljom biti Koridor 10 ili ne, da znamo i mi kako da reagujemo iz lokalne samouprave? Ako tako ne bude, poštovani prijatelji, mi ćemo morati na sledećoj sednici Skupštine da podnesemo zahtev da nam odobrite datum, kako bi južna Srbija postala punopravni član Srbije, da građani južne Srbije postanu građani prvog reda, a ne građani drugog reda kao što su do sada.
Gospodin Dačić je rekao jednu bitnu stvar kada je imao sastanak u Nišu sa predsednicima opštine vezano za jug Srbije, vlast sa juga Srbije sete se samo kad su ratovi. Inače, da vas podsetim da iz Jablaničkog okruga je otišlo 12.500 ratnika, rezervista na Kosovo, mnogi se nisu ni vratili sa Kosova.
Eto, gospodine Mrkonjiću, možete da razmišljate i u tom pravcu, da pomognete jug Srbije, jer smo ovde doneli jedan zakon o ravnomernom regionalnom razvoju. Ako želite da ravnomerno regionalno Srbiju razvijate, onda morate da prihvatite inpute lokalne samouprave. Mi ćemo ako treba i doći kod vas da zakažemo sastanak, da pričamo o tome. Mi smo čak i bili spremni na neke radikalne poteze, da blokiramo taj deo puta, ali želimo da čujemo vašu reakciju, kako ćete vi odreagovati.
Dakle, DSS što se tiče ovog zakona je amandmanski reagovala, to ste mogli da vidite. Mi smo pre svega hteli da poboljšamo ovaj tekst zakona, da ga upodobimo sa našim resursima, sa našim podnebljem, a ne da ga upodobimo sa evropskom legislativom.
Dakle, ako želimo da napravimo ubuduće kvalitetne zakone koji ćemo koristiti i koji će biti realni, koji će moći da se ostvare, onda poslušajte inpute DSS, prihvatite te amandmane i videćete da je to neka realnost.
Gospodine ministre, na kraju, ako ste planirali da nas u EU uvedete ili ekspresnim vozom ili "Ćirom", molim vas, recite mi, kada će to biti? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministar Mrkonjić. Izvolite.

Što se tiče mladog kolege, on zna moj stav od pre četiri godine, prema tome, može da vam kaže odmah, da se okrene i da vam kaže, nisam ga promenio, ja sam u tim stvarima vrlo krut i teško menjam te stavove, ali naravno, stvar je političkih odluka struktura koje vladaju, pa o tome ne govorim.
Dakle, gospodin Pejčić je, prvo da pohvalim Igora Bečića koji je podržao odredbe zakona, ali vi ste lepo analizirali i potpuno ste u pravu u nekim stvarima, a u nekima možda i niste. Većina vaših amandmana već je zagolicala moje saradnike i verovatno ćemo da ih i prihvatimo, možda ne sve, ali neke.
Što se tiče "Železnice", naravno znamo svi u kakvom je stanju "Železnica", naravno, i to sam juče nekoliko puta rekao, već 30 godina Evropa radi ovako kako mi radimo. Ja sam najmanje čovek koji nešto radi zbog ulaska u EU, ja radim ono što smatram da treba, da je dobro za "Železnicu". Dakle, dobro je da se odvoji infrastruktura od saobraćaja, dobro je da se vide cene i u infrastrukturi i u saobraćaju i dobro je da "Železnica" počne da koristi resurse koje ima i vi ste to lepo definisali.
Šta nije dobro? Nije dobra organizacija "Železnice", naravno. Kroz razne faze smo prolazili u prethodnih 20 godina, od toga da su potpuno decentralizovane "Železnice", pa do maksimalne centralizacije. Ali, "Železnica" je živ sistem, ona živi i država bez železnice ne može. Nigde u svetu, to moram da kažem, ako neko ima neki nov podatak, moji saradnici koji su daleko bliži svetu nego ja, kažu - "Železnica" nije pozitivna u profitabilnom smislu. Delovi "Železnice", teretni transport, da, putnički saobraćaj nigde. Dakle, država mora da subveniše barem taj deo saobraćaja koji se odnosi na putnički deo saobraćaja i to je suština.
Kada govorimo o infrastrukturi, ja moram da podsetim da smo prošle godine baš zbog toga što sam želeo da pokažem da nije sve samo u novim prugama, mi provukli nekoliko vozova iz Slovenije za Istambul preko naših granica u vremenu koje je dozvoljeno, kao da je infrastruktura izvanredna. Znači, nije samo u tome problem, "Železnica" ima subjektivne probleme koji je opterećuju, disciplina, red, itd. Mi smo uspeli da na granicama objedinimo sve službe, da preko Hrvatske i preko Dimitrovgrada vozovi prođu bez zadržavanja i da stignu na odredište u rekordnim vremenima za ove uslove sada.
Dakle, ja znam da nije problem samo u infrastrukturi, zakon to ne može da reši. Problem je ono što je u odnosu na "Železnici" prema poslu. Dakle, "Železnica", ona stara koju ja pamtim, vi je ne pamtite, vi ste mladi ljudi, je bila nešto što je bila disciplina skoro kao vojska, ona takva treba da bude i danas.
Zbog toga, ulaganje u "Železnicu" danas, vratiće se višestruko. Naravno, organizovano ulaganje u "Železnicu", ne ad hok. Mi sve nažalost radimo ad hok, od Vlade do Vlade, to ne valja. Ako se opredelimo danas, vi ste pomenuli plan. Mi imamo master plan do 2027. godine. Sva dokumenta imamo, samo treba sa ovim zakonom koji stvara preduslove da i u zemlji izorganizujemo kako valja, samo treba na tom pravcu da radimo.
Na kraju, "Predejane" koji su, obično ne želim da govorim o temi koja nije na dnevnom redu, ali vas poštujem i zbog toga kažem, "Predejane" su sve rešene pre mog postavljenja za ministra. Postoje komisije, postoje organi koji rade posao, bez obzira što ja imam veliko iskustvo i što sam građevinski inženjer punih 40 godina, ali odluke o tome kuda će ići trase Koridora su donete pre mog dolaska na mesto ministra.
Pokušao sam i nekoliko puta sam bio, za "Predejane" sam emotivno vezan. Sada neću govoriti o tome. Uopšte me nemojte ubeđivati koliko je to značajno za taj kraj ili mog druga Žiku, ali neke odluke su donete ranije i samo mogu da se menjaju upravo u organima i komisijama koje tu rade, znači, nadležna je državna komisija. Rekao sam nekoliko puta ljudima dole – dajte predloge državnoj komisiji, neka ona donosi odluke. Ministri, ni Oliver Dulić, ni ja nismo u stanju bilo šta da menjamo, kao ni sada gospodin Velja Ilić.
Prema tome, ako se u tom smislu bude delovalo, biću uvek prema toj poziciji. Koliko šta košta, to je stvar stručnjaka, ali sigurno je da "Predejane" ne bi trebalo ostaviti van tokova Koridora 10. Ono što je naš interes, nije taj, ali šta molim?
Molim da ubedite građane da autoput i pruga tih evropskih karakteristika ne mogu da prođu kroz naše domove i kroz naše kuće. Ne može, moraju da idu malo dalje, jer su to velike brzine. Vezaćemo Preljane i Džep i ostala mesta dole nekim drugim putićima. U tom delu vas molim da pomognete i nama, ministrima u Vladi, pa i svim tim našim projektima delujući tako na građane.
Ima svuda zahteva. Gde god smo stali, uzeću Pirot za primer, stali smo dve godine i sada kasnimo, naravno zbog mene, zbog mene se kasni svuda. Vidite koje kritike trpim. Nažalost gde god se promene trase i gde uđemo u novi proces odlučivanja, od idejnih projekata, glavnih projekata, prostornih planova onda su to strašni problemi. Zato molim da u tom delu imam razumevanje barem vas poslanika. Do sada sam ga imao i da u tom delu i podržite mene kao ministra i Vladu Republike Srbije. Hvala gospodine Pejčiću.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić, replika.

Zahvaljujem gospodine Mrkonjiću na ovako iscrpnim odgovorima, ali mi niste dali odgovore na neka pitanja koja sam postavio.
Znate da smo mi iz DSS glasali za taj ruski kredit jer smatramo da je ulaganje u infrastrukturu i te kako bitno. Kada je reč o motelu "Predejane" i Koridoru 10 kroz Grdeličku klisuru mi smo sve dozvole i sve idejne projekte podneli državnoj komisiji. Međutim, bili smo odbijeni. U stvari nismo imali odgovore od strane te državne komisije.
Ono što mene zanima u ovom trenutku a niste mi dali odgovor na to pitanje – šta ćemo sa 330 kilometara pruge na Kosovu? Nemamo informacije. Nisam dobio odgovor od vas. S obzirom da je knjigovodstvena vrednost tih pruga i kompletne logistike oko dve milijarde evra da li ćemo se mi odreći tog resursa? Naročito na severu Kosova je najveći natalitet Srba, 1200 dece se godišnje rodi na tom prostoru. Tamo živi oko 50.000 Srba. U mom gradu živi oko 165.000 stanovnika, 600-700 dece se godišnje rodi. Zamislite ako im ukinemo tu železnicu kako će oni dolaziti do Beograda i do Srbije? Hvala.