Hvala.
Poštovani ministre, amandman koji je podnela LSV odnosi se na član 9. i ne vidim zašto ga niste prihvatili, pošto se dobro zna da je vojvođanska Železnica u godinama kada je na neki način bila samostalno privredno društvo, bila najrazvijenija železnica u bivšoj Jugoslaviji, tadašnjoj Jugoslaviji, od 1977. godine do 1989. godine.
Naime LSV je predložila da poslovi upravljanja javnom železničkom infrastrukturom na teritoriji AP Vojvodine izuzev, naravno, magistralnih pruga, da se infrastruktura prenosi na delove koje osniva pokrajina, odnosno da se osnuje društvo AP Vojvodine. Naravno, odluku o prenosu treba da da Vlada Republike Srbije na zahtev AP Vojvodine.
Taj amandman smo podneli iz tog razloga, što sam na početku već i rekla, dobro zna kako je izgledala infrastruktura železnice u tadašnjoj Jugoslaviji, a prvenstveno u AP Vojvodini, kada je npr. postojao ŽTO Novi Sad. Tada je, znamo, remontovano više od 527 kilometara pruga, da je kupljeno 100 teretnih vagona, 20 savremenih putničkih vagona, itd, da ne nabrajam sve te pogodnosti koje je imala tadašnja železnica.
Mislim da još jednom razmislite o predlogu LSV, jer smo danas došli do toga da na velikom delu pruga u AP Vojvodini se železnički transport, prevoz, ne obavlja ni što se tiče putnika ni robe, a zato postoji interes građana i privrednih društava, posebno po modelu javnog privatnog partnerstva.
Prema Predlogu zakona, član 9. poslovi upravljanja mogu biti preneti upravljaču samo ukoliko ne postoji ekonomski interes od strane društva. Smatramo da poslovi upravljanja treba bezuslovno da budu preneti Društvu AP Vojvodine, pa vas stoga molim da još jednom razmotrite, pogledate šta se dešavalo u železnicama od 1977. do 1989. godine i danas. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Izvolite.

Dve stvari. Prvo, mi inače po teritoriji nismo velika država. Takvi smo kakvi smo.
Deljenje Koridora 10, na dve železničke uprave u Srbiji bi bilo katastrofalno za razvoje železnice, ukupno za infrastrukturu. Ali, pošto je ove i u načelnoj raspravi bilo kako je sjajno ŽTO Novi Sad funkcionisao, a posle toga je bilo mnogo loše, želim samo, i zbog toga sam se pre svega javio da kažem jedan podatak. U tom periodu, znači tih 15 godina, ukinuto je u Vojvodini 287 kilometara pruge, a od 1989. godine do danas 87 kilometara.

Hvala.
Olena Papuga, replika.

Izričito sam rekla našta mislimo, da se to ne odnosi na magistralne železničke puteve. Vi o tim magistralnim putevima sada i govorite. Tako da ne znam da li me niste shvatili, ali sam izričito rekla da se to ne odnosi na magistralne puteve.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram reći da je član 9. veoma precizan i da on govori o poslovima upravljanja na delu železničke infrastrukture za koju društvo nema ekonomski interes, mogu se preneti u preradne infrastrukture koga osniva autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Dakle, već je samim članom predviđeno da se određeni poslovi upravljanja mogu preneti na autonomnu pokrajinu, na lokalnu samoupravu. Amandmanom se ne govori o prenosu nadležnosti već se govori o izričitom, bezuslovnom prenosu nadležnosti na AP Vojvodinu. S obzirom na odnose i na federalizaciju, na težnju za federalizacijom Srbije, bojim se da bi se to prenelo i na ovo javno preduzeće, odnosno da bi se to prenelo na Železnice Srbije.
Imajući vidu da živimo u okolnostima u kojima živimo društveno ekonomskim, političkim, nije teško pretpostaviti da bi usvajanjem ovog amandmana moglo da dođe do velikih nesporazuma, svađa koje bi se kasnije sa profesionalnog železničkog terena i te kako mogle preneti i na politički. Razumem predlagača zato što je to stranka regionalnog karaktera. Razumem od prilike šta bi oni želeli, ali se bojim da bi tu napravili još jedan propust koji po meni ne znam da li bi bio u skladu sa Ustavom.
Dakle, predlagač je već predvideo da se određene nadležnosti iz upravljanja na delu železničke infrastrukture mogu preneti na lokalnu samoupravu, odnosno na jedinice AP Vojvodine, ali da predlagač amandmanom to traži bezuslovno tako da bi Železnice Srbije izgubile bilo kakvo pravo upravljanja na celoj teritoriji Republike Srbije pa bi s obzirom na političke odnose to moglo biti preneto i na železničke. Recimo, tamo bi neki delovi pruge mogli da imaju sasvim drugačije upravljanje od onoga čime upravlja Republika. To bi naravno u nekim situacijama dovelo i do međunarodnih sporova, do zastoja u železnici.
Govorim sve šta bi se moglo desiti, ne tvrdim da bi se to desilo. Ali, bojim se, s obzirom na sadašnji Ustav, na sadašnje zakone i prenete nadležnosti, na odluke Ustavnog suda, na političke okolnosti koje vladaju u Srbiji, s obzirom i na političke okolnosti koje vladaju u okruženju, ja kao neko ko je 1990. uvažavao potrebu za određenim stepenom autonomije Vojvodine, na tom stanovištu sam i sada.
Mislim, da bi ipak u ovom trenutku bilo previše ukoliko bi usvojili ovaj amandman bez obzira što vidim u ovome i dobru volju predlagača da na određeni način udovolji i AP Vojvodini i da u određenim situacijama poslove upravljanja na delu železničke infrastrukture može da poveri, dakle, može, a ne mora da poveri ukoliko bi se amandman usvojio onda bi to bilo bezuslovno. Poznavajući političku garnituru predlagača, njima svaka čast, ali poznavajući sadašnju političku garnituru u Novom Sadu bojim se da bi to bio razlog za još veće sporove i za još veću neefikasnost naše železnice i moguće plaćanje određenih penala ukoliko bi došlo do železničkog sukoba koji bi se dao očekivati u ovim okolnostima, ukoliko bi do toga došlo, onda bi došlo do određenih šteta za neke druge međunarodne predstavnike.

Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Govoriti o tome šta bi bilo kad bi bilo ili tvrditi ili ne tvrditi šta će se možda desiti, govorila sam samo o činjenicama u toj fazi kada je stvarno Vojvodina imala punu autonomiju koja stvarno nikome nije išla na štetu, od 1977. do 1989. godine, govorila sam o činjenicama stvarnim kako je funkcionisala železnica, ne samo u Vojvodini, nego koje je dobro donela celoj bivšoj Jugoslaviji.
Na drugi način, govorila sam i o tome da bi sa tim našim predlozima amandmana, ne bi naškodili nikome i da jednostavno za to postoji, to je sve navedeno, da ne čitam sada amandman ponovo, da postoji interes građana, koji bi doprineo, ne samo građanima Vojvodine nego i celoj sadašnjoj Srbiji. Time stvarno ne skupljam, jer ja dolazim sa terena koji je iz Vojvodine, regionalne stranke, ali mislim da mi to nije manjak i da govorim sada o razvoju i boljem funkcionisanju cele železnice u Republici Srbiji.

Replika, Marijan Rističević.