Prvo želim da kažem da često kada slušam svoje kolege koje dolaze iz Vojvodine, odakle dolazim i ja, često ne mogu da ih razumem.
Dakle, interes građana u Vojvodini, interes građana u Srbiji je isti. Njihov interes je da imaju efikasan celovit železnički prevoz, da se ne događa da lokomotive ostanu bez goriva, da se događaju udesi, da se putuje brže itd.
Mislim da je taj interes ne podeljen. Što se tiče ovog amandmana, već sam rekao da je članom 9. predloženo da se određeni poslovi upravljanja mogu preneti na AP Vojvodinu i jedino što ne piše mora, a predlagač amandmana želi, ne insistira na tome da se bezuslovno prenesu ta prava na AP Vojvodinu. Rekao sam da kao stranka koja je prva uvažila autonomiju Vojvodine još 1990. godine kada mnogi nisu smeli to da pomenu, kao prva, ja sam protiv toga da se usvoji ovaj amandman iz razloga koje sam naveo. Kada slušam ove predlagače, bojim se da oni brkaju interese građana sa interesima Vlade Vojvodine.
Dakle, Vlada Vojvodine nisu građani Vojvodine. Vlada Vojvodine je ovakva kakva jeste, mislim da počiva na svega 25 do 30% birača koji su izašli na izbore.
Izborni sistem, da ne govorim o tome koji je doprineo da ova Vlada bude u Vojvodini formirana, sasvim je legitiman i ja uopšte sa te tačke ne želim da osporavam. Svi smo svedoci da Vlada Vojvodine pokušava da svoje funkcije poistoveti sa funkcijama Vlade države Srbije. Dakle, oni vodeća stranka u Vladi Vojvodine ima neku federalno uređenje u svojoj partiji i to uređenje želi da prenese na celu Srbiju i ja želim da kažem da se ovde brka šta su ovlašćenja autonomije i države i mislim da je predlagač ovog puta u pravu i da je jasno definisao šta radi država, a šta pokrajina. Hvala.

Olena Papuga, i polako da se vraćamo na temu, molim vas.

Opet mislim tu na lokale i sve što traže građani na lokalima, ako hoće da unaprede svoju železničku mrežu, da bolje funkcionišu, da bolje putuju, da transportuju svoju robu, mislim da tu ne može da dođe ni do kakvih međunarodnih incidenata ili ne znam o čemu vi sada tu pričate, šta sve tu može da se desi, pa ako se to samo spušta na lokal i da je građanima u lokalnim samoupravama da odlučuju o tom nekom svom životu i transportu.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda sednice.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.

Poštovana predsedavajuća, ministre, dobro je što je odbor odbio ovaj amandman, s obzirom da mi znamo da je bio Ustav iz 1974. godine i da je Vojvodina imala tu infrastrukturu koju je uništila za njen period vladavine i tog dela Ustava, tako da nije dobro što se na ovakav način hoće da, što je moj kolega Marijan rekao, na neki način, sve prenese na AP Vojvodinu i da na takav način, kako su i sada krenuli, sva ta prenošenja sa Republike koja su pod nekim ustavnim pitanjem, da jednostavno hoće da otcepe Vojvodinu od Srbije.
Dakle, upornost ovih stranaka koje traže da autonomija bude republika, a to se vidi golim okom ne treba tu mnogo čitati ni između redova, a ni ono što piše u tekstu, jer imamo sada ovu deklaraciju o kojoj se govori, to je sve u interesu vladajuće koalicije u AP Vojvodini.
Dakle, dobro je što nije odbor prihvatio ovaj amandman i ne slažemo se, SNS neće o ovome odlučivati.

Reč ima Olena Papuga.

Ovde se radi o lokalnoj mreži. Ne vidim zašto vi sada mislite da mi otcepljujemo Vojvodinu od Srbije. Da li je u godinama kada je Vojvodina imala punu autonomiju, da li je bila otcepljena od Srbije? Ja to ne razumem, i zašto sada kroz ovu našu dobru nameru, odmah vidite neki secesionizam  ili ne znam šta sve vidite, jer mislim da smo ušli u neku raspravu koja nije primerena ovome i ja sam samo mislila na lokalnu mrežu, da se spusti na lokalni nivo, da bi se olakšao život građanima i to jednostavno traže građani na lokalima i ne vidim razlog, možda niste gledali činjenice, neću sada da čitam, kada je Vojvodina imala svoju železničku infrastrukturu, da li je to bilo na štetu Srbije i da li je bilo nekih naznaka otcepljenja?

Replika, Vučeta Tošković.

Ni u jednoj državi nema infrastrukture koja se prenosi, a da ima neki ekonomski interes, da se prenosi i na lokalnu samoupravu, ali i na pokrajinu, na neke druge oblasti. Dakle, 1994. godine Ustav je doneo da je pokrajina bila jedinica, federalna jedinica Savezne Republike Jugoslavije i uništili su svu kompletnu infrastrukturu železničku u Vojvodini, sem Beograd, Novi Sad, Subotica, a ovo drugo ništa nije upropašćeno, Bačka Palanka, Novi Sad, preko Bačkog Petrovca, bilo gde, Vršac, Beograd, nigde ne postoji infrastruktura, a to su baš te vlasti koje su dobile, sva prava i prenešene nadležnosti za tu infrastrukturu i jednostavno su uništili. Ne vidim razlog da vi sada ponovo, kada se neka deklaracija spominje, vi ćete sada na neki način tu infrastrukturu da unapredite, da će pokrajina da ekonomski posluje, do sada niste poslovali ekonomski i ne treba o tome raspravljati. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković. Izvolite.