Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Mirjana Dragaš.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman, a Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima ministarka, izvolite.

Stav 3. je iz tehničkih razloga izostao, inače kompletan amandman je prihvaćen, pa samo molim da se to ima na umu kod definitivnog izjašnjavanja i usvajanja teksta.

Hvala.
Reč ima gospođa Ljubica Mrdaković Todorović.

Jako mi je drago što ste prihvatili ovaj amandman na član 12. gde se govori o lečenju osoba sa mentalnim smetnjama u zajednici, jer smatram da bi u budućnosti zaštita mentalnog zdravlja u zajednici trebala da bude dominantna u odnosu na bolničke uslove i to bi u suštini bilo u skladu sa Helsinškom deklaracija iz 2005. godine, u kojoj su se ministri zdravlja zemalja potpisnica obavezali, u tački 10. stav 11. da će podržati, citiram – razvoj službi mentalnog zdravlja u zajednici koje bi zamenile negu u velikim institucijama za osobe sa ozbiljnim problemima mentalnog zdravlja.        
Htela bih da kažem da u Nišu mi imamo pozitivna iskustva sa ovakvim konceptom lečenja i da je u Nišu dve godine funkcionisao prvi Centar za zaštitu mentalnog zdravlja u zajednici u Opštini Medijana, a nešto slično, sa zaštićenim stanovima, odnosno hostelima, imamo iskustva i u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici Gornja Topaonica kod Niša.
Način funkcionisanja ovakvog lečenja bi značio da sve službe bi bile teritorijalno organizovane po istim principima, da bi multidisciplinarni timovi, kejs menadžmenti, koji bi se formirali iz redova postojećeg kadra psihijatrijskih službi, da bi organizovali ambulantnu službu, službu za kućne posete, tretman u stanu ili zaštićenom stambenom prostoru, dnevne centre sa različitim psihosocioterapijskim programima, službu za psihoterapiju i smatram da osnova ovakvog terapijskog pristupa u budućnosti bazirao bi se na individualnim programima koji bi uvažavali, kako zdravstveno stanje pacijenata, tako i njihov socijalni status, želje i mogućnosti i time bi se lakše obezbedio terapijski kontinuitet kroz tretman pacijenta od strane istog tima i za vreme hospitalizacije i nakon otpusta. Hvala.

Izvolite.

U sklopu deinstitucionalizacije, mreža institucija centara za mentalno zdravlje je zapravo neminovnost. Mi smo po mnogim aktima i, na kraju, realnim okolnostima u kojima funkcioniše briga o mentalnom zdravlju, napravili nekoliko važnih koraka. No, podzakonskim aktom ćemo u narednih šest meseci detaljnije urediti ovu problematiku i mislim da će to biti zaista na dobrobit podizanja zdravstvene kulture i nivoa zdravstvenog funkcionisanja građana.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?(Ne)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Nebojša Zelenović.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče.
Na odboru nisam pričao o ovome zato što je u nekom trenutku rasprava otišla u drugom pravcu, pa nismo dovoljno pričali o ovim stvarima, ali mi je jako bitno. Ja sam pravnik po struci, nisam psihijatar, niti neko ko se ovim bavi, tako da sve ovo što sam do sada govorio su zapravo saveti ljudi koji su iz struke, sa teritorije odakle ja dolazim. Imali smo i konsultaciju dr Paola Sere, koji je uvaženi psihijatar i koji je dosta pomogao da ovi amandmani koje imam zapravo budu, u suštini, a vidim i iz rezultata, dobri. Ono što smo mi sugerisali je individualni plan lečenja, da je on sastavni deo dokumentacije i da se ažurira jednom nedeljno i to je jako bitno. Mislim da je dobro da uvedemo takvu praksu u našu medicinsku dokumentaciju i uopšte način postupanja.
Dalje ću se kroz raspravu interesovati kako stvari stoje u vezi sa tom socijalnom inkluzijom, ali mislim da idemo dobrim putem i da je ostalo da vidimo šta će uraditi druga ministarstva koja ste vi pozvali kada smo pričali o raspravi u načelu, šta će uraditi povodom toga, odnosno da li će se Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike uključiti, sa kojim sredstvima i da li će se uopšte uključiti. Interesuje me da li postoji neka vrsta komunikacije koju ste već napravili, da li je taj poziv više onako deklarativan ili zaista postoji interesovanje i kod druge, treće strane, da ovo zaista zaživi i da probamo da deinstitucionalizacija bude pravilo u Srbiji, da vidimo koje su to usluge koje se mogu pružati na lokalnom nivou, a verujte, u Šapcu smo jako zainteresovani da uključimo ove usluge i da probamo da napravimo jedan iskorak, da pokažemo da možemo te evropske vrednosti da uvodimo, ako možemo u svaku od lokalnih samouprava i ne vidim prepreku za to. Želeo bih da čujem te informacije, ako ih imate. Hvala.

Izvolite.       

U okviru IPA deset projekata već smo krenuli i radne grupe Ministarstva rada za socijalu i zdravstva upravo rade na implementaciji svih ovih segmenata u jedinicama lokalne samouprave, zajednički i svako sa svojih aspekata. Osobe koje su u stanju socijalne potrebe i osobe koje imaju mentalne smetnje su sigurno posebna briga. Mislim da ćemo relativno brzo, pošto to rade radne grupe i drugih ministarstva, ne mogu decidno reći kada, ali bih volela da to bude najviše u narednih šest meseci, izaći sa zajedničkim programima, pa i izmenama određenih zakonskih akata, kako bi u jedinicama lokalne samouprave socijalni radnici, psihijatri, defektolozi i drugi predstavnici institucija, u zavisnosti od sredine, dali svoj doprinos da ovo funkcioniše na kvalitetan način.