Hvala.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Nebojša Stefanović, Katarina Rakić, Saša Dujović, Gordana Čomić, Radojko Obradović i Dušica Morčev.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednik Narodne skupštine, povodom pretresa u pojedinostima druge tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača, magistra Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, pozvao da sednici prisustvuju i: Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija i privrede, Milica Bisić, poseban savetnik ministra finansija i privrede, Biljana Todorović i Biljana Mirić Bogdanović, savetnice u Grupi za porez na dobit pravnih lica u Ministarstvu finansija i privrede.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOBIT PRAVNIH LICA.
Sačekaćemo samo dva minuta da nam se ministar pridruži, molim vas.
U međuvremenu ću da pročitam koliko je kojoj poslaničkoj grupi ostalo vremena: SNS - ovlašćenom predstavniku četiri minuta, a ukupno vreme je 57 minuta i 30 sekundi; DS - ovlašćenom predstavniku sedam minuta i poslaničkoj grupi 19 minuta; SPS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi 26 minuta; DSS - potrošeno vreme ovlašćenog predstavnika i poslaničkoj grupi 10 minuta i 40 sekundi; URS - ovlašćenom predstavniku seda minuta i 30 sekundi i poslaničkoj grupi 17 minuta i 50 sekundi; LDP - potrošeno vreme ovlašćenog predstavniku i poslaničkoj grupi ostalo šest minuta; PUPS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi 14 minuta i 53 sekundi; SDPS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi 11 minuta i 10 sekundi; NS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi devet minuta i 55 sekundi; JS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi osam minuta i 41 sekund; ZZS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi sedam minuta i 26 sekundi; SVM - ovlašćenom predstavniku 11 minuta i poslaničkoj grupi šest minuta i 12 sekundi; SPO-DHSS - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi šest minuta i 12 sekundi; LSV - ovlašćenom predstavniku 15 minuta i poslaničkoj grupi šest minuta i 12 sekundi.
Izvinjavam se, samo ispravak za URS, poslaničkoj grupi nije ostalo 17 minuta i 50 sekundi, nego je ostalo 8 minuta i 40 sekundi.
Prelazimo na raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Borislav Stefanović, profesor dr Janko Veselinovć, Gordana Čomić, Nataša Vučkovć, Aleksandar Senić, Ljuban Panić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović, Srđan Milivojević, Milica Vojić Marković, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić, Miljenko Dereta, Gorica Mojović, Donka Banović, Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik, Dragan Andrić, Vladimir Ilić i Miodrag Nikolić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Borislav Stefanović, profesor dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, Nataša Vučković, Aleksandar Senić, Ljuban Panić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović i Srđan Milivojević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman sa ispravkom podnela je narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić i Miljenko Dereta.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta.

Hvala, potpredsednice.
Naš predlog da se ono što je povećano sa 2,5 i na 5% zapravo poveća na 10 ima mnogo razloga. Prvi je da u trenutnoj situaciji sa budžetom, koji sve teže može da zadovolji rastuće potrebe u sferi socijalne podrške sve većem broju nezaposlenih, sve većem broju onih koji su ugroženi siromaštvom, treba pomoć sa svih strana. Jedan od mogućih izvora jeste davanje od strane onih koji direktno proizvode nešto, odnosno imaju promet i za deo prometa koji bi uložili u pojedine aktivnosti mogu biti naknadno oslobođeni od poreza.
Razlog zašto smo to predložili jeste da je to oslobađanje od poreza zapravo na dobit koja bi bila minimalna i na minimalan način utiče na sam budžet, a istovremeno može da predstavlja veliki doprinos rešavanju nekih konkretnih problema sa kojima se i na lokalu i generalno susrećemo danas. Na ovaj način zapravo potencijalni poreski obveznik može direktno da usmeri svoja sredstva za određeni cilj, a ne da deo njegovog poreza ode u jedan opšti lonci iz koga će se onda raspoređivati po prioritetima koje određuje neko drugi, a ne onaj koji je te prihode i taj porez obezbedio.
Drugi razlog jeste da je ovo istovremeno i podsticanje onoga za šta se svi zalažu na rečima, a to je društveno odgovorno poslovanje kao jedan princip na osnovu koga bi trebalo obezbediti veću brigu onih koji rade u proizvodnji i onih koji nešto stvaraju u odnosu na okruženje u kome žive.
Još jedan razlog želim da navedem, a to je da, nažalost, u ovom članu zakona, pri nabrajanju svih oblasti u koje se može ulagati, nije poštovano sve ono što je uključeno u Zakonu o udruženjima, fondacijama i zadužbinama. Naime, ova vrsta ulaganja nije dozvoljena za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, evropske integracije, održivi razvoj, ruralni razvoj, zaštitu potrošača i ne znam prosto da li smem da izgovorim – ovim zakonom se ne odobrava ulaganje u borbu protiv korupcije, što mislim da je svojevrstan komentar na sve ovo što nam se događa.
Ono što je dobra strana ovog člana jeste da je uvedena kategorija kinematografske produkcije, jer je na taj način problem kinematografije u Srbiji izveden iz onoga što je bilo obrazloženje Ministarstva kulture – naime, nula za film je bila ideološka procena, a ne ekonomska. Dakle, činjenica da se proizvodnja filmova sada posmatra kao filmska industrija, a ne samo kulturna delatnost jeste jedan pomak koji smatram veoma važnim.
U tom smislu, i ona promena u članu, koja daje zapravo Ministarstvu finansija pravo da odlučuje o tome šta jeste kulturno davanje, a ne više davanje tog prava samom Ministarstvu kulture, čini mi se da može da doprinese jednom drugačijem odnosu prema filmskoj industriji koja zapošljava stotine ljudi koji će zbog nule u budžetu ostati bez posla.
Dakle, molim vas da ovaj član ponovo razmotrite. Razlika od 5% je naizgled velika, ali je zapravo faktički relativno mala, a mogla bi da doprinese na jedan direktan način mnogo boljem položaju, pre svega u sferu socijalne politike.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman sa ispravkom podnela je narodna poslanica Gorica Mojović.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman sa ispravkom
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Gorica Mojović. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hvala lepo što je Vlada prihvatila moj amandman. Ali, rekla bih, pošto je to jedan jedini od 63 amandmana koja je podnela poslanička grupa DS nisam sigurna da bi ovaj bio prihvaćen da je neko drugi iz bilo koje druge poslaničke grupe podneo neki sličan amandman, ali pošto je kultura u pitanju nema baš mnogo zainteresovanih.
Žao mi je što se moj amandman dobrim delom je u suprotnosti sa onim što je sada govorio gospodin Miljenko Dereta. Da bih, da kažem na neki način ubedila poslanike da daju podršku ovom amandmanu ja ću ga ipak obrazložiti.
Dakle, članom 5. Zakona o porezu na dobit pravnih lica, predviđena je mogućnost da se sa 3,5%, procenat koji pravna lica mogu da izdvoje za kulturu, poveća na 5%. Moram da kažem do sada po mom iskustvu, ova olakšica nije dala neke velike efekte kad je kultura u pitanju. Vrlo je mali broj firmi, ja bar znam samo za jednu za sve ove godine od kada ova mera postoji, a postoji već 12 godina, koja je izdvojila sredstva na ovaj način za kulturu, ali dobro, lepo, i to znači nešto.
Međutim, ono što nije dobro, i tu se sad razilazim sa mojim kolegom Miljenkom Deretom, nije dobro to što propise o tome šta se smatra ulaganjem u kulturu donosi ministar finansija, a ne ministar kulture. Tako je bilo, i kako jeste u postojećem zakonu.
Zašto? Zato što, pre svega, može ministar finansija da misli šta god hoće o znanju, stručnosti, kompetencijama ministra kulture, ali on je, svejedno, ministar kulture. I, pored toga u Zakonu o vladi, o Zakonu o ministarstvima, lepo piše – da je za poslove kulture nadležan ministar kulture. A, moram da kažem, da je i daljim predlogom člana ovog zakona, ministar sam sebe diskvalifikovao da donosi propise iz oblasti kulture, jer upravo, ovo što je i Dereta rekao, kaže – odobrava se procenat 5%, ulaganja u kulturu uključujući i kinematografsku produkciju.
Gospodo, u članu 8. Zakona o kulturi pobrojano je sve što se ima smatrati kulturom, dakle, knjiga, muzika, likovno stvaralaštvo, pa i kinematografija. Nije bilo potrebno to posebno naglašavati, ali dobro, hajde, možda i može. Ali, isto tako u Zakonu o kinematografiji u članu 2. lepo piše – da kinematografija obuhvata i produkciju i distribuciju i javno emitovanje, da njoj pripada i opšte razvoju filmske kulture i kinematografije, pripada i prikupljanje, restauracija i popularisanje filmskih i drugih audiovizuelnih dela koja čine istoriju srpske kulture.
Da je ostalo ovako rešenje, kako je predloženo u zakonu, dakle, kinematografska produkcija, čitava oblast kinotečke delatnosti, knjige i časopisi iz oblasti filmske umetnosti, učešće na festivalima u svetu i u zemlji naših filmova ne bi se moglo smatrati kulturom.
Prema tome, pozivam sve poslanike da ipak glasaju za ovaj amandman, a molim ministra finansija da ubuduće, kad priprema predloge zakona iz oblasti za koje je nadležan, a na bilo koji način se tiču kulture, da natera svoje saradnike da bar bace pogled na Zakon iz oblasti kulture.

Gospođo Mojović, podsećam vas, s obzirom da su i Vlada i resorni odbori prihvatili ovaj amandman, on je postao sastavni deo zakona, tako da se za njega ne glasa posebno.
Miljenko Dereta, je želeo repliku. Izvolite.

Hvala potpredsednice.
Dakle, razlog zbog čega sam pozdravio ovu odluku ministarstva jeste u činjenici, ponoviću je, da je Ministarstvo kulture svoj odnos prema kinematografiji definisao ideološki tj. politički. Ovo je jedan, ako mogu da kažem, bar malo zdraviji odnos prema kinematografiji kao jednoj industriji koja zapošljava i od koje žive stotine, da ne kažem hiljade ljudi, to je prvo.
Drugo, moram da kažem da mi je svaka odluka Ministarstva kulture pod znakom pitanja zbog spiskova koje to ministarstvo proizvodi i zbog ideološkog pritiska na stvaraoce koji treba da stvaraju tzv. patriotsku, a ne neku, ako mogu čak da kažem, profitabilnu ili drugačiju kulturu, a najmanje kritičku kulturu. U tom smislu, dakle, Ministarstvo finansija, za sada, bar ne znam da je pravilo spiskove nepodobnih.
Doduše u svom izlaganju ministar Dinkić je na jedan vrlo, kako bih rekao, negativan način govorio o nevladinom sektoru. Stavio ga je u kontekst od prilike reprezentacije i trošenja uzaludnih para na lokalnom nivou pre svega, što je za mene jedan zanimljiv odnos prema sopstvenoj prošlosti jer je njegova prošlost u velikoj meri vezana za nevladin sektor i ta vrsta kritičkog odnosa bi možda trebala da postoji i prema sadašnjim aktivnostima samog ministra.
Dakle, pozdravljam i ponovo pozivam ministarstvo da prihvati naš amandman od 10% jer bez obzira koliko to bio relativno mali doprinos i kinematografiji i svim onim uslugama koje nevladina organizacije mogu da daju sada u skladu sa novim Zakonom o socijalnim uslugama. Dakle, da se ta suma poveća onoliko koliko to budžet može da podnese, a ovih 10% sasvim sigurno može da podnese.
Pozdravljam i činjenicu da se sa gospođom Mojović apsolutno ne slažem po ovom pitanju jer to znači da između ove dve klupe ne postoji puna saglasnost kako neko to hoće lažno da predstavi.

Hvala.
Sledeći se za red javio narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uprkos činjenici da ovo nije amandman o kojem ćemo glasati, budući da je postao sastavni deo teksta zakona, čini mi se da je započeta i polemika važna, a polazeći od pretpostavke da predstavnici Vlade i gospodin Dinkić konkretno u diskusionim prilozima poslanika mogu dobiti i određene instrukcije ili inspiracije za budući rad.
Slično kao i kolega Dereta mislim da je ovde izuzetno značajno pohvaliti ovu spremnost Ministarstva finansija da se na kulturne delatnosti, tzv. kao na oblike kreativne industrije. Uz saglasnosti sa gospođom Mojović, da kultura svakako potrebuje i jednu vrstu javne podrške i podrške kroz demonstraciju društvene odgovornosti kapitala što upravo prihvatanje ovog amandmana omogućuje, sasvim je izvesno da kultura zahteva emancipaciju od socijalnog pogleda i stanovišta u razumevanju i tretiranju njenih potreba i problema. Baš kao i u diskusijama po amandmanima na prethodnom zakonu gde smo se mi iz poslaničke grupe URS baš trudili da objasnimo oponentima prosocijalističke političko-filozofske orjentacije, da porez nije socijalne kategorija. Jako je važno razumeti da to nije ni kultura.
Upravo je za razvoj kulture u Srbiji od suštinskog značaja emancipacija kulture kao delatnosti, kulture kao produkcije i samih kulturnih stvaralaca od privilegovanog kvazi aristokratskog položaja socijalnog lica, a u stvari svaka vrsta građanske emancipacije se osvaja isključivo i samo na tržištu.
Naravno, pogotovo u zemljama nedovoljno razvijenim kao što je naša, u zemljama zahvaćenim ekonomskom krizom. Ni kulturna delatnost u formi kulturne industrije ne može biti prepuštena surovosti tržišta, ona zahteva podršku. Upravo u prihvatanju ovog amandmana ja vidim tu vrstu razumevanja od strane Ministarstva finansija i Vlade Republike Srbije.

Hvala.
Narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Poštovana predsedavajuća, kolege i koleginice, vrlo kratko ću govoriti, ne glasa se o amandmanu koji je podnela moja koleginica Gorica Mojović, ali svakako ima podršku svaki onaj čovek koji je odgovorno razmišljao u vezi sa ovim delom zakona u vezi sa članom 5. pa je prihvatio ovaj amandman i u tom smislu odluka Vlade sigurno nailazi na odobravanje poslaničkog kluba SPO i Demohrišćanske stranke Srbije.
Čini mi se da je ovo bio još jedan pokušaj da se Ministarstvo finansija uključi u raspodelu sredstava ili odlučivanje kada je u pitanju kultura.
U tom smislu pozivam ministra za kulturu da agilnije i odlučnije u sledećem periodu pred izradu budžeta za sledeću godinu, postavi neka pitanja ministru finansija, traži drugačiju raspodelu sredstava.
Ne možemo očekivati od onih koji u prethodnom periodu, a odlučivali su o budžetu Srbije, najmanje sredstava su izdvajali za kulturu.
Pogledajte na šta nam liči prestonica, kulturni centri po Srbiji, sem Beograda, gotovo da više i ne postoje kada je u pitanju kulturni život i stoga moramo svi, koji smatramo da je kultura jedan od osnovnih temelja, odnosno da je temelj budućeg kulturnog oporavka Srbije i nekakvih drugih relacija i na kraju krajeva i kada govorim o onima koji se zalažu za to da se ljudi vrate u one delove Srbije odakle su ili gde su rođeni, onda bi trebalo više voditi računa o tome da im se ponude i kulturni sadržaji i kulturni život.
Nekako mi se svi čini da je u svrsi dobijanja lakih i jeftinih političkih poena, a mnogo manje se ovde govori o nekoj brzi prema građanima Srbije i prema onima koji su direktno zainteresovani kada je u pitanju svaka delatnost koja se odnosi na kulturu.
Stoga, SPO i Demohrišćanska stranka Srbije pozdravlja odluku Vlade, ali Vlade, a ne ministra za finansije da prihvati amandman moje koleginice Gorice Mojović.