Zašto to isto pitanje ne postavite i za one koji su vlasnici restorana, trgovina na veliko i malo? Šta će oni koji će kad završe školu da se bave tim poslom? Zašto oni mogu da vode knjige, a ovi ne mogu? Objasnite mi - kako možemo da objasnimo što tvrdite da će advokatima to biti posebno teško, a nije teško ljudima koji rade u trgovini? Jel nije teško ljudima koji drže restorane, kafiće i nije teško ljudima koji drže agencije za nekretnine? U čemu se oni više sposobni od advokata? Hajde nemojte da preterujete.
Znači, prosto ovde se radi o tome da jedan deo iz sloja advokata želi da se zaštiti i da mu se omogući da i dalje plaća nerealno nizak porez u odnosu na prihode. Znači, ovde se ne radi o borbi za takozvane advokate u malim mestima, u Surdulici, u Žitorađi ili ne znam Bojniku.
Nego, ovde se radi o tome da neko želi da omogući onim advokatima koji više zarađuju od 35.000 dinara mesečno, ako su vrhunski u Beogradu, a to jeste činjenica da više zarađuju, da ostanu na ovom niskom paušalnom porezu, da ne plate više, odnosno da imaju privid da poštuju zakon, jer oni sada poštuju zakon. Kako ga poštuju? Tako što im je određen nerealan način obračuna poreza, paušalni porez. Ispada oni poštuju zakon, a sada oni koji vode knjige moraju da se snalaze ako hoće oni izbegavaju. Niko neće da goni advokata koji krivotvori, jer on plaća paušalni porez, a ove će svi da proganjaju od poreske policije do svih ostalih. To nije pravedno.
Samo na to ukazujem i želim da stavim u isti status obveznike potencijalno slične poreske snage.

Hvala.

Redosled govornika je Srđan Spasojević, Milorad Nikolić, Marijan Rističivić i Vladimir Ilić.

Srđan Miković po Poslovniku.

Radi se o mom amandmanu.
Po Poslovniku, zato što smatram da je član 107. povređen, zato što se tumači mišljenje i stavovi onoga ko je podnosio amandman. Na šta to liči? Trenutno se govori o amandmanu koji sam ja podneo i gospodin ministar tumači šta sam time hteo. Da li to ima smisla? Smatram da nema smisla.
Ako ste prekinuli zato što vam je potpredsednica rekla da prekinete, završavam diskusiju da se slučajno ne posvađam sa potredsednicom.

Reč ima Nenad Konstantinović.

Predsedavajući, ne može da bude u Skupštini ministrovova zadnja. Valjda imaju pravo poslanici da odgovore.
Ministre Dinkiću, niste u pravu. Tražili smo raznim amandmanima da obrišete ceo član, da to ne važi ne samo za lekare i advokate nego da ne važi i za druge profesije. Vi to niste hteli i vi ste taj amandman odbili, a Vlada je ovaj amandman prihvatila. Sve vreme govorite suprotno onome što je odlučila Vlada koju vi na ovoj sednici treba da predstavljate. Složićete se da je to prvi put u istoriji višestranačkog sistema u Srbiji da ministar ne zastupa stavove Vlade, a došao je da brani izveštaj Vlade. U izveštaju Vlade piše da se ovaj amandman prihvata.
Čini mi se, pošto stalno pominjete advokate, da je ovde želja da se stave na neki način advokati pod kontrolu. Ako moraju da vode knjige neće biti porez veći, a onda vaši službenici iz Poreske uprave mogu da dođu u kontrolu tih knjiga. Ukoliko su neki advokati neposlušni ili zastupaju protiv države ili brane nekoga protiv države onda je tu država da uđe i da pregleda njihove knjige. Siguran sam da će biti selektivna kontrola i da će dolaziti u kontrolu onima koji se sukobljavaju sa državom, a onima koji se ne sukobljavaju neće.
Advokatura je slobodna profesija i uvek je bila. Advokatura je u Ustavu definisana kao posebna delatnost. Ne može građanin sam da se brani na sudu. Mora da uzme advokata jer odbrana je obavezna. Nije proizvoljna stvar da li ćete angažovati advokata ili nećete. Apropo onih zajedljivih komentara o velikoj advokatskoj tarifi da vam odgovorim. Nema advokata koji u Srbiji može da naplaćuje po advokatskoj tarifi. Pogledajte i pitajte u vašim mestima da li građani mogu da plate jednu radnju 20, 30 ili 50.000 dinara. Razgovarajte i sa stomatolozima i lekarima i advokatima i videćete kakva je realnost.

Vreme.
Ministar Dinkić ima reč.

Vaš argument, kako ste nazvali, o tzv. potrebi kontrole tzv. neposlušnih advokata je u najmanju ruku neozbiljan. Ako smo to isto predložili za zubare, šta hoćete da kažete, da država uvodi to da zubari treba da plaćaju porez prema stvarno ostvarenom prihodu da bi kontrolisala neke neposlušne zubare? Dajte molim vas. Želimo samo da stavimo u isti tretman sve.
Isto tako, niko ne spori slobodu advokatske profesije. Mi slobodu ničiju ne želimo da ograničimo, kao ni bilo koje druge profesije. Ali, želimo da plate porez, a ne da ga izbegavaju i to na legalan način, zato što im zakon lošim rešenjem sadašnjim to omogućava. To je jedina stvar koju želimo. Sloboda da, ali nemojte da pravimo od čitavog sistema komediju, na neki način, i da kažemo – jeste, snaga advokata je mesečni prihod u proseku 30.000 dinara mesečno, što je niže od prosečne plate u Srbiji. Ne može niko da me ubedi, ko god to bio, da ove profesije zarađuju ispod proseka Srbije i to skoro 30%. Ako je 45.000 prosečna plata, da li je to implikacija na šta plaćaju porez?
Još jedna stvar, ne bih o ovome govorio da je skupštinski Odbor za finansije prihvatio amandman. Pošto ga nije prihvatio govorim u želji da ubedim poslanike da ne treba prihvatiti taj amandman, zato što je nelogičan i nepravedan.

Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane kolege, gospodine ministre, uvažavajući sve diskusije i konstruktivnu diskusiju koja se u nekim stvarima razlikuje ipak želim da ukažem na neke stvari koje i gospodin ministar, a i određene kolege javno mnjenje treba da znaju. Ne može se bilo koja profesija meriti po deset ili dvadeset nekakvih uspešnih. Oni i predviđeni sadašnjim zakonom vidite kako možemo da dođemo do njihovih podataka, da oni izuzetno dobro sarađuju i to znači da su obaveznici vođenja knjiga i zato i može da im se uđe u trag. Ima puno mladih pravnika. Govoriću za advokaturu jer pripadam advokatskoj organizaciji i član sam Komore.
Postoji mnogo mladi ljudi koji kad završe pravni fakultet, kada polože pravosudni ispit, negde to odrade i onda se upuste u vode advokature, odnosno ne mogu svi da budu izabrani u tužilaštva i u pravosuđe i na kraju moraju da otvore jer nemaju od čega da žive. Verujte, govorim za Kraljevo, sigurno da znam masu mladih ljudi koji jedva krpe kraj sa krajem. U ovom trenutku govorim u njihovo ime, a ne u ime onih pet, šest ili sedam advokata u svakom gradu koji su bolje stojeći.
Ovde, gospodine ministre, ima određenih problema i ja bih želeo da ukažem na njih. Kako će advokat da zavede u knjigu odbranu po službenoj dužnosti, kada se ta službena dužnost njemu isplati posle tri ili četiri godine? Kada će da bude prihod tog advokata i na osnovu čega će on da plati porez? Želim da građani Srbije znaju i to i želim ipak da zaštitim našu profesiju u tome da se i sada po odbrani po službenoj dužnosti ne primenjuje puna tarifa, već se ta tarifa polovi, a bilo je godina kada su advokati prihvatali čak i samo 10% da bude od odbrane po službenoj dužnosti.
Dakle, želim da ukažem na to da tu postoji niz tehničkih problema. Želim da ukažem i na to da advokatura nije bilo koja profesija o kojima govorimo, jer jedna radnja, jedan kiosk neće u po noći i u po dana da se otvori ako nekom nešto zatreba, ali će vrlo često advokat da bude pozvan od Ministarstva unutrašnjih poslova i u dva i u tri noću da ode da prisustvuje nekoj odbrani, jer proces ne može da se odvija bez njegovog prisustva ili kod nekog istražnog organa. Za tu svoju uslugu vrlo često neće biti adekvatno nagrađen. Prvo će tarifa biti podeljena na pola, a onda će se isplatiti za tri ili četiri godine.
Prema tome, želim da ukažem na to da tu postoji niz tehničkih razloga koji onemogućavaju jednog advokata da svoj realan prihod koji je ostvario ne može, jer to nije klasičan pazar, ako vam se nešto isplati za tri ili četiri godine, a možda i nikada. Postoji tu i problem otkaza kod punomoćja. Mi koji se bavimo advokaturom znamo da ste dužni u roku od mesec dana da unapred otkažete punomoćje, pa ako se na bilo koji način ne desi da je to punomoćje otkazano, ipak morate da se pojavite, a vrlo često stranke u takvim situacijama i ne plate advokatima, a oni se pojave na sudu. Šta ćemo da uradimo u toj situaciji? Hoćemo li to da priložimo i da zavedemo u knjige, neki prihod koji nismo imali, pa onda da prikažemo nešto što uopšte nije ostvareno i da se na taj način plati porez?
Dakle, kod ovih stvari sigurno da ima argumenata koji govore i u prilog ovome. Upravo sam i želeo da podržim amandman gospodina Babića, koji se uglavnom oslanja i koji je govorio o građanima Srbije koji će plaćati veće usluge. Građani Srbije, a to sam više puta i u prošlom mandatu u ovom parlamentu pričao, su jako opterećeni kad žele da ostvare neku svoju pravdu, jer su ogromne sudske takse, ogromne su naknade za veštačenja, a tek na kraju možemo da pričamo o nekim taksama za advokaturu. Prema tome, sa svim ovim povećanjima, o kojima je i gospodin Babić pričao, kroz sudske takse, kroz veštačenja i kroz mnoge druge stvari, oštećeni su pre svega građani Srbije i o tome mora da se povede računa.
U to ime sam želeo par detalja da kažem. Bilo je ovde reči da se i kod lekara i kod advokata ide sada samo kada muka natera. Nisu advokati samo krivičari, advokati se bave i parnicama, upravnim postupkom, pravnim savetima i vrlo često ugovornim kupoprodajnim odnosom ili nekim drugim stvarima. Dakle, ne možemo pričati da se stranka pojavi kod advokata samo kad ga muka natera, jer ima tu i pozitivnih stvari - kada neko vrši kupoprodajni ugovor ili tako nešto, a to je nešto lepo što se nekom čoveku dešava. Znači, ne treba takva percepcija da se pravi - da se kod advokata samo pojavljuju kada se krši zakon. Bojim se da se nekim diskusijama ovde ipak želi od jedne profesije, koja je sastavni deo pravosudnog sistema, napravi to da advokati nešto žele da zloupotrebe. Verujte, veoma malo poznajem ili uopšte ne poznajem takve ljude koji tako nešto žele da urade.
Dakle, još jedanput, oni koji jako dobro zarađuju, postoji limit za njih, oni vode knjige, ali ne treba ljude koji su objektivno u nekim situacijama, naročito mislim na mlade ljude koji kreću u advokaturu, da ih opteretimo sa ovakvim nekim stvarima, koje sigurno da će da ih sputavaju u razvoju svog posla. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miodrag Nikolić. Izvolite.