Hvala.
Reč ima narodna poslanica Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajuća. Možete li samo da mi kažete koliko je ostalo vremena mojoj poslaničkoj grupi?
(Predsedavajuća: Vašoj poslaničkoj grupi je ostalo dva minuta i 20 sekundi.)
Zahvaljujem.
Kako pre neki dan reče jedan kolega – umalo se ne rasplakah nad sudbinom jadnih advokata, ali nije strašno što ja htedoh da se rasplačem, nego što se bojim što će se građani zaista rasplakati nad njihovom sudbinom.
To su oni građani o kojima ste danima govorili o njihovim kokošinjcima, bunarima, štalama itd. Ukoliko bi bilo istina da oni treba da podnesu teret krize, onda bi to zaista bilo žalosno. Ali advokati, dame i gospodo, o čemu pričamo?
Malo sam duže poslanik. Nije bilo Vlade i nije bilo poslaničke većine u prethodnih, kada su uvedene fiskalne kase 2005. godine, koja je imala hrabrosti da na ovakav način reguliše plaćanje poreza advokata. U startu sam rekla, kada je ovaj amandman podnesen, zaista ne znajući kako će se na kraju izjasniti moja poslanička grupa, da za taj amandman neću glasati.
Neću glasati zato što mi osam godina moji prijatelji, komšije govore – kada ćete jednom uvesti advokatima ista pravila pod kojima mi živimo i radimo? Imam komšiju koji drži jednu malu radnju. On prodaje elektromaterijal. Za svaku sijalicu koju proda mora da da fiskalni račun. Onda dođu poreski inspektori i kažu – dobro, dajte fiskalne račune. Ali, znate šta, na ovom fiskalnom računu mi se malo ne slaže vreme, sat itd, pa on lepo plati kaznu od 50.000 dinara, ili kolika je već kazna, zato što je odneo kasu na baždarenje, ali taj majstor nije baš adekvatno popravio tu kasu. Ali, advokati zato plaćaju kao da zarađuju 20.000 dinara.
Molim vas, o čemu pričamo? O kakvoj pravdi u ovom društvu želimo da pričamo, ako smo spremni da prihvatimo ovako bacanje prašine u oči?
Znate šta, nedavno je u parlamentu formirana Ženska parlamentarna mreža, ali postoji ova mnogo jača parlamentarna mreža koja ovde već 10 godina funkcioniše i iza nje neću stajati. Znate li zašto? Sada sam pogledala tarifu po kojoj advokati naplaćuju svoje usluge. Ako imate tzv. smetnje poseda, ili se razvodite, ili imate neki radni spor, podnesak ćete platiti 16.500 dinara advokatu.

Vreme.

Žalbu ćete platiti 33.000 dinara. Ako vodite prekršaj pred prekršajnim sudom, žalbu ćete platiti 54.000 dinara. Jednu žalbu.
(Predsedavajući: Molim vas, pazite na vreme.)
Da, poštovaću vreme. Završiću. Samo jednu rečenicu. To ćete mi dozvoliti. Uvek mi uskraćujete vreme.
Dakle, ako je jedna žalba 54.000 dinara, da li je moguće da je onda ukupan prihod 21.000 dinara? Zaista vas molim i pozivam sve kolege da konačno stanemo na put na pokušaju da se vara država od strane onih koji su sposobni da plate porez.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da vam kažem nešto, malopre smo čuli najbolji primer predrasuda prema advokatima. To je ujedno bio i poziv na linč. Dakle, advokati koji naplaćuju prema tarifi, bogami, trebaju i te kako sa se zamisle da li će sutra izaći na ulicu, pa će možda neki nezaposleni radnik, je li tako, da ih dočeka sa nekom toljagom. To jeste linč, kada vi javno čitate jednu advokatsku tarifu, a zaista i ne znate da li je uopšte advokatska tarifa naplatila u današnjim ekonomskim uslovima u državi Srbiji.
Dakle, Srbija nije idealna država. U idealnoj državi svi plaćaju porez. Nemojte zaboraviti da advokati plaćaju porez, sada je samo pitanje da li će biti paušalno oporezovani ili će voditi knjige. To apsolutno nije problem. Ali, nemojte zaboraviti da nisu svi advokati iz Beograda. Nisu svi advokati iz Novog Sada. Nisu svi advokati oni koji su branili pedofile, koji brane zaštićene državne huligane, oni koji brane organizovani kriminal. Dakle, ne radi se o jednom estradnom delu advokature. Ovde se radi o 90% preduzetnika koji se bave intelektualnim uslugama i to treba istaći.
Da li se ponovo vraća ono vreme da je inteligencija sumnjiva? Ovde se radi o preduzetnicima koji, pre svega, pripadaju srednjem sloju. Da li mi ponovo trebamo nekome da deremo kožu sa leđa samo zato što pripada onom delu populacije koji predstavlja...

Vreme, gospođo Judita.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Zašto stalno menjate teze? Oni koji nemaju posla neće plaćati porez. Ako vode knjige, neće imati prihode, samim tim nema ni poreza. Ako imaju mali prihod, takođe. Kažete da nisu svi advokati u Beogradu. Naravno da nisu. Onaj koji ima manji prihod, ima rashode, na razliku plaća porez. Zašto ste vi protiv da se istinito utvrđuje porez za advokate, prosto, nije mi jasna ta pobuda da štitite nekog da istinito plaća porez? Ne znači da će plaćati veći. Možda će neko plaćati i manje od ovoga ako stvarno nema klijenata. Ali, oni koji imaju više klijenata, treba da plate više. Zašto štitite istinu? Jel parola vaše stranke istina? Pravda? Ovo je sve drugo samo nije istina i nije pravda.
Mi samo tražimo da se utvrdi stvarno stanje. Poštujemo profesiju i advokata, stomatologa, knjigovođa, sve su profesije zaista respektibilne. Nema razloga da se bilo koji advokat plaši od vođenja knjiga, sem ukoliko ne želi državi da utaji porez na legalan način. Kako legalan? Paušalni porez zbog prisustva lobističkih grupa abolira one koji imaju više od odgovornosti da su krivotvorili knjige. Hajde da pogledamo istini u oči.
Sistem koji mi predlažemo štiti one advokate koji nemaju puno posla. Oni ne treba ni knjigovođu da plaćaju. Ko je završio pravni fakultet i ima tri transakcije godišnje, to sam može da uknjiži koliki je prihod a koliki rashod. To nije neka visoka matematika. Ovde imate Konstantinovića kome je cela porodica u advokaturi, reći će vam to isto. Koliko ima advokata koji danas vode knjige? Ako mogu jedni, zašto ne mogu drugi? Zašto ne mogu svi?
Mi samo želimo da bukvalno ostavimo paušalno oporezivanje samo za one profesije gde postoji izuzetno pravo, jer oni nisu sposobni da vode knjige kao što su obućari, kao što su neke druge profesije. Pa, nećete mi reći da onaj jedan obućar kome nažalost sve ređe ljudi dolaze da popravljaju cipele i kolike su cene njihove, da on sada treba da bude u istoj grupi sa advokatima? To nije normalno i nije pravedno.
Znači, mi samo hoćemo da se plaća porez ne na procenjeni prihod nego na stvarni prihod, za advokate, za stomatologe. Opet ponavljam, oni advokati koji nemaju posla ne mogu da plate porez na nešto što nisu zaradili. Kolika zarada – toliki porez. Prosto, ne razumem čemu otpor ideji da se porez plaća srazmerno ekonomskoj snazi i srazmerno onome što se stvarno dešava u životu? Ako to možete da mi objasnite, ubedili biste me da ste u pravu. Jer, još jednom ponavljam, i advokati u Novom Sadu i Beogradu, a kamoli, recimo, u Trgovištu ili u Adi, ako nemaju prometa, neće plaćati porez. Imate advokate koji su i sada u sistemu knjiga. Ima advokata koji i sada ne plaćaju nikakav porez jer su iskazali da nemaju nikakav prihod.
Mi samo želimo istinu i želimo pravdu. Ako su advokati protiv pravde, onda ne znam ko treba da bude moralni stub pravosudnog sistema društva?

Ima reč Snežana Stojanović Plavšić. Replika.

Ne bih želela da sada rasplamsavamo ovu diskusiju, ali, zaista se osećam prozvanom pošto ja ni na koji način nisam pozvala na linč. Doživljavam to kao uvredu, pošto nikada ni na kakav linč ne bih pozvala i ne smatram da je pozivanje na linč ako se javno iznesu neki podaci.
Našla sam tarifu za pet sekundi na internetu, što znači da to svaki građanin može i to nije nikakvo pozivanje na linč ako sam ovu tarifu javno iznela. Čak naprotiv, mislim da kada govorimo o jednoj temi koja je važna za građane, treba i da ih upoznamo sa svim činjenicama. Ja sam samo rekla ono što je istina. Ne razumem zašto bi neko tražio da plaća porez po stopi kao da zarađuje 20 ili 25.000 dinara, ako njegova jedna usluga košta 60.000 dinara? Ili, 19.000 dinara? Nijednu nisam našla da je ispod toga.
Nenaplativo je. Nemojte mi govoriti da ja govorim o ljudima iz Beograda. Ja sam iz Leskovca. Ja imam prijatelje advokate u Leskovcu. Ne kažem da oni mogu da naplate 60.000, ali, znate šta, nijedan od njih zaista nije sirotinja. To moram da vam kažem. I sigurno je manje sirotinja od onih koji već vode knjige i plaćaju poreze radeći u nekim malim zanatskim radnjama. Ono što tražim je pravda za one koji jedva zarađuju za sebe i svoje porodice i pošteno plaćaju dug državi.
Danas smo pričali o tome da je država u krizi, da svi treba solidarno da podnesemo teškoće u kojima se nalazimo. Ako to mogu da urade svi građani, ne razumem zašto bi advokati bili izuzetak? To je jedino ono što sam tvrdila u svojoj diskusiji, iza čega i dalje stojim i molim da se zaista moja diskusija ne kvalifikuje nikako drugačije nego kao potreba za pravednim plaćanjem onoga što državi sleduje, kako bismo onda svi mogli da imamo za ono što je zaista potrebno najsiromašnijima. Hvala.