Odredbe Poslovnika se odnose na poslaničke grupe a ne na nezavisne poslanike.

Onda samo još dve misli ako nije problem. Mislio sam da imam duplo vreme.
Što se tiče učenja srpskog jezika u sredinama gde većinu čine nacionalne zajednice, kao što je slučaj u Vojvodini gde imamo visok izražen procenat stanovnika npr. mađarske nacionalne manjine, slovačke i drugih nacionalnih manjina, ono što mi je sugerisano od mojih koalicionih partnera jeste da učenje srpskog jezika odnosno jezika okruženja, kako se definiše, u ovom slučaju državnog ili nematernjeg jezika, ide se sa pretpostavkom da deca u kućama uče i govore srpski jezik. Samim početkom obrazovanja i školovanja dolaze u izuzetan problem jer ne uče jezik već srpsku književnost. Mislim da bi naučno nastavne programe trebalo uskladiti i staviti na nivo ili level koji bi bio prihvatljiv za decu jer su deca u velikom problemu iako imaju veliku želju učenja srpskog jezika pa i srpske književnosti i jednostavno su pod ogromnim opterećenjem.
Završiću sa članom 30. gde se kaže da odeljenje istog razreda može da ima 30 učenika. U prethodnom zakonu je stajalo 30, a u izuzetnim okolnostima 34. Međutim, ovde se eksplicitno kaže 30 učenika. Želim da informišem i vas ministre i javnost…

Završavajte.

Završavam. Na primer u razredu mog sina ima 40 učenika. U određenim odeljenjima taj broj je mnogo veći, 45 ili 50 i jednostavno nije moguće se na adekvatan način odvija nastava i da se ponudi onaj kvalitet koji je potreban.
Završiću rečenicom da pored svih ekonomskih problema u kojima se zemlja nalazi sa stalnom pričom o stranim investitorima i investicijama, mislim da najbolji način investiranja u budućnost jeste investiranje u našu decu.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Komlenović.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre i članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, konačno je došao red i na set zakona o obrazovanju i vaspitanju koji će omogućiti da se implementira Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine. Ispustio sam i da pohvalim ministra i članove ministarstva koji su omogućili pre dva dana narodnim poslanicima da učestvuju i daju svoje sugestije na ova pitanja i pohvalio bih ministra koji je našao vremena i prošle nedelje da poseti KiM i Univerzitet i dekane fakulteta i razgovara sa studentima.       
Odmah da kažem na početku da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj set zakona i glasaće za ovaj set zakona. Set zakona koji su nama bitni za budući razvoj srpskog društva u celini. Na dnevnom redu su veoma važni zakoni koji kada se menjaju mogu da tangiraju veliki broj ljudi a u ovom slučaju sa jedne strane su nastavnici, a sa druge strane su roditelji. Svi ovi predlozi zakona stavljaju na početak prve korake stvaranja zakonski oblika i uslova za ostvarenje obrazovnih politika i usvojene Strategije obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine.
Svi ovi predlozi zakona predstavljaju početak, prve korake stvaranja zakonskih oblika i uslova za ostvarenje obrazovnih politika i usvojene strategije obrazovanja i vaspitanja do 2020. godine.
Podržavamo ove predloge zakona iako ima mesta da se u pojedinim delovima izvrše izmene koje u suštini bitno ne menjaju osnovnu ideju predlagača zakona. Dobro je da smo zakonom odvojili predškolsko obrazovanje i vaspitanje od osnovnog obrazovanja i vaspitanja i osnovno od srednjoškolskog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanje odraslih.
Što se tiče Zakona o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, još uvek ovaj zakon ima odredbe koje su posledica lobiranja i pritiska koji dolaze od nekih udruženja i društva i koje na mala vrata skoro neprimetno daju mogućnost da se pojedine odredbe tumače na ovaj ili onaj način, koji u ovom slučaju štiti interese nastavnika razredne nastave.
Rekao sam da ćemo podržati ove predloge zakona, ali ipak treba reći da postoje delovi zakona koji moraju biti precizniji, naročito u delu koji definiše realizaciju pripremnog predškolskog programa, kao obaveznog programa obrazovanja i vaspitanja. Preciznije, odredbe za izuzetne slučajeve, pod znacima navodnika, pod kojima osnovna škola realizuje kada, kako i ko. Nadam se da će to biti definisano Pravilnikom.
Moramo istaći da smanjenje broja dece moraju svi činioci obrazovanja i vaspitanja da zajednički pretrpe. Tu pre svega mislim na nastavnike razredne nastave, znamo da će ove godine oko 1.700 učenika biti manje upisano u prvi razred osnovne škole, a negde oko 7.000 učenika u prvi razred srednje škole, nastave kojima je omogućeno da rade u mešovitim odeljenjima, dok vaspitačima koji realizuju pripremni predškolski program, imaju problema i ne mogu da rade u mešovitoj grupi. Minimum dece predškolskog uzrasta mora biti fleksibilniji, imajući u vidu činjenicu da su te grupe obično u područnim vaspitnim grupama.
Predlagač je napisao neke odredbe oko realizacije dodatnih programa u predškolskim grupama. Na primer, škola plesa, stranog jezika, koje finansiraju roditelji, insistirajući da se one realizuju posle obaveznog programa aktivnosti, posle radnog vremena. Da vas podsetim da mnoge predškolske ustanove nemaju pokrivene zarade radnika iz budžeta lokalnih samouprava i da su im te i te kako organizovane aktivnosti izvor sredstava kojima se pokriva deo zarada zaposlenih. Nadam se da ćete imati razumevanja za ovu primedbu.
Što se tiče osnovnog obrazovanja, 1992. godine donet je Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, tačno pre 21 godinu, a 2002. godine imao je nekih malih dopuna. Koristeći praksu i iskustva, pred nama je novi zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Navešću nekoliko članova u ovom zakonu, a ukupno ih je negde oko 106. Šta je tu novina u ovom zakonu? Na primer, u čl. 13. do 18. prvi put se uređuje podela škola po tiplu. Tipologija, osnovni kriterijumi su 1) nastavni program i 2) osnivač. Termin - nacionalne pandam terminu - strana.
U članu 19. Predlogom zakona, kao novina, propisano je da privatna škola može da se ustroji kao škola posebne pedagoške orijentacije. Ova škola mora da ima sertifikat međunarodno priznatog udruženja, škola iste pedagoške orijentacije.
U čl. 26. i 27. posebna novina su individualno obrazovni planovi svih učenika koji se obrađuju po individualno obrazovnom planu i koji čine predlog školskog programa.
Članom 37. Predloga zakona, kao novina, uređena je nastava kod kuće i na daljinu, u ovom slučaju škola je u obavezi da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa nastavnim planom i programom.
U članu 64. Predloga zakona propisano je da učenik osnovne muzičke, odnosno baletske škole može biti oslobođen nastave izbornog predmeta u školi na zahtev roditelja ili staratelja.
Članom 75. Predloga zakona ostvarenost standarda postignuća učenika u toku osnovnog obrazovanja i vaspitanja proverava se i nacionalnim ispitivanjem na uzroku škola i učenika, što je isto novina.
Takođe želimo da se pravilnikom bliže odredi odgovornost na osnovu učeničkih rezultata na završnim ispitima na osnovu spoljašnjeg vrednovanja, kvaliteta škola. Mi smo u razgovoru sa ministrom čuli da se 2013/2014. godine to već radi, taj ciklus traje negde oko pet godina, i da ćemo da imamo jasne i relevantne podatke.
Preciznije definisanje i spremanje učenika za završni ispit, da to vreme bude definisano kao obavezno. Okrenuo bih se i na još jednu problematiku u osnovnoj školi, pošto sam profesor fizičkog vaspitanja i pre dva dana sam razgovarao i sa članovima ministarstva. Pre nekoliko dana smo imali poziv jednog časopisa "Kurira" koji kaže – dajte da vratimo sportu škole, pa smo imali i jednu masovnu akciju gde je učestvovao i ministar i ministarstvo. Smatram da treba od prvog razreda osnovne škole, mada i od predškolskog uzrasta i u vrtićima, da imamo uključene profesore fizičkih vaspitanja, da su oni pravi specijalisti u tom delu. Svaka čast učiteljima koji sada drže nastavu fizičkog vaspitanja od prvog do četvrtog razreda, ali smatram da je veoma bitno i u tom periodu da to rade specijalisti, a to su profesori fizičkog vaspitanja.
Osvrćem se na odluku Evropskog parlamenta od novembra meseca 2007. godine, moram da vam pročitam, koja u preambuli kaže – fizičko vaspitanje je jedini školski predmet koji pokušava da pripremi decu za zdravi život i fokusira se na njihov celokupni fizički i mentalni razvoj i da prenose važne društvene vrednosti: pravičnost, samodisciplina, timski duh, tolerancija i fer plej, da su časovi fizičkog vaspitanja u opadanju čak i u Evropi. Evropskom parlamentu postavila su se i dva pitanja u tom delu. Da li fizičko vaspitanje treba da bude odgovorno za bilo koje sveobrazovne ishode ili dobrobiti zbog kojih se traži, ili se u njegovo ime traži? Pod brojem dva – kako fizičko vaspitanje može da pruži sve ono što se tvrdi u samom nazivu? Za oba pitanja je važan spisak povezanih pitanja, na primer – kako je moguće uticati na gojaznost dece sa minimalnim vremenom u rasporedu od samo jednog ili dva časa od 30 minuta fizičkog vaspitanja nedeljno, kako možemo razviti širok spektar kreativnih veština u velikim razredima od 30 i više učenika, koje nastavnik viđa manje od 40 sati godišnje? Da li je i sat vremena fizičkog vaspitanja svaki dan dovoljno? To su sve neka pitanja i da ne širim dalje ovu problematiku, jer trebalo bi nam mnogo više vremena.
Ovom prilikom bih apelovao i na Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja informatičkog društva i na Ministarstvo prosvete da moramo uvesti, naročito na lokalnim samoupravama, jasno definisanje ko to može da otvara škole sporta i koji su to ljudi. Jer, znamo, na primer, ko to može da otvori apoteku, stomatološku ordinaciju ili lekarsku ili advokatsku kancelariju. U našem poslu se, na žalost, to ne zna.
Zakon o srednjem školskom obrazovanju, podržavamo formiranje mreže srednjih škola. Ta mreža daje velike mogućnosti koje moramo iskoristiti i dokazati efektivnost i efikasnost mrežnog povezivanja svake škole pojedinačno. Nadamo se da će predlagač zakona u delu novog modela finansiranja škola, počev od školske 2014/2015. godine sprovesti istraživanje na nacionalnom nivou od sledeće 2013/2014. školske godine pilotiranjem određenog broja škola širom Srbije. Dobili smo obaveštenje od ministra da 16 opština će biti uključeno u pilot projekat, tri u Beogradu, pet u Vojvodini, osam u Srbiji. Dobijeni rezultati biće osnova za dokazivanje predloženog modela finansiranja i daće priliku da se izvrše određene korekcije, ukoliko rezultati istraživanja pokažu neophodnost korekcija i novih predloga.
Podržavamo sve određene zakone koji definišu aktivnost reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika. Smatramo da bez jakih sindikata i njihovih aktivnosti, naročito njihovih predloga za poboljšanje ovih zakona i njihovu saradnju sa Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja informatičkog društva, nema ni dobro donetih zakona. Ali, moramo da ukažemo i na neke anomalije koje se pokazuju unazad niz godina, da skoro svaka školska godina počinje sa pretnjama o štrajku. Te pretnje i štrajkovi u bilo kom obliku realizuju se i tokom godine. svi traže prava, a o obavezama se malo govori.
Samo da vas podsetim, po poslednjim rezultatima pripremnih i završnih ispita i u velikom nezadovoljstvu roditelja i društva u celini slabijim rezultatima, da li su sindikati prosvetnih radnika prepoznali mesto i ulogu svojih članova u tim slabijim rezultatima?
Predlog je da profesori ostvare očekivana postignuća učenika na osnovu postavljenih standarda po predmetima. Konačno sindikatima i svom njihovom članstvu treba skrenuti pažnju da rade u fabrici znanja i srpske budućnosti. Ovako shvatanje škole možda će dati novi pristup postojećem nastavnom kadru i onim novim koji se zapošljavaju u školama.
Moram da iznesem jedan dokaz koji je jednostavan i nemilosrdan - rezultati IPA projekta koji su pokazali da proizvodimo 30% funkcionalno nepismene dece. Konačno i zaposleni u obrazovanju moraju biti svesni da su deo društva koje je u problemima i da ovo društvo od njih očekuje da podnesu teret tranzicije.
Nešto što želimo naročito da istaknemo i podržimo, jeste deo zakona koji definiše odlazak u penziju, gde po automatizmu kada se ispuni jedan od dva uslova, godine radnog staža – 40 godina radnog staža, ili godine starosti – 65 godina starosti, uz minimum 15 godina radnog staža na kraju školske godine, što će otvoriti mogućnosti mnogim nastavnicima koji imaju manjak radnog vremena, odnosno nemaju punu formu od 100% da bi ispunili puno radno vreme, što će im pomoći da nađu puno radno vreme i time će se na neki način smanjiti nezaposlenost.
Osvrnuo bih se sada i naročito bih istakao jednu ustanovu koja može puno doprineti implementaciji strategije u punom kapacitetu, a to su centri za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju i vaspitanju. Trenutno ih ima 12 i to su ustanove koje po definiciji svoje delovanje obavljaju na regionalnom nivou. Formiranje centara finansirale su delom lokalne samouprave, a delom švajcarska vlada. Svi centri imaju resurse koji nisu za zanemarivanje i koji mogu biti upotrebljeni u svim istraživanjima na nacionalnom nivou. Ministarstvo bi trebalo da radi na stvaranju mreža centra, a ta mreža bi bila sastavni deo možda i agencije za obrazovanje i vaspitanje, koju će formirati Vlada od 1. januara 2016. godine. Mreža centra predstavljala bi snagu i kapacitet koji se može kvalitetno uključiti u rad na svim nacionalnim projektima i programima.
Možda i ovaj predlog treba uključiti kada se radi na izradi i dopuni pravilnika. Obično gledamo mnogo daleko, pa ne vidimo ono što je ispred nas i što predstavlja kvalitet i snagu koju treba samo uvesti u posao, a rezultati su garantovani. Stalno svi govorimo o ekonomskoj situaciji, o ekonomskoj krizi, a ti centri su nastali sa malim našim ulaganjem, a mogu mnogo dati ako ih povežemo u sistemu obrazovanja i vaspitanja. Centri su prepoznati kao kompetentni partneri koji su izneli deo projekata koje su realizovali i Ministarstvo i Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja i Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Moram da kažem da je u Kruševcu ovaj Centar za obrazovanje i vaspitanje otvoren 2010. godine i da daje veliki doprinos da se obrazuju na najvišem nivou i stručni kadrovi. Stalno se odvijaju seminari i veliku pomoć ima školska uprava, što sam u ovim navodima i prezentirao.
Osvrnuo bih se još i na Zakon o obrazovanju odraslih. Starosna dob nije uslov za usavršavanje i učenje odraslih, tako da se donošenjem Zakona o obrazovanju odraslih po prvi put na sistemski način uređuje ova oblast i pružaju se bolje mogućnosti ljudima koji žele da se dodatno obrazuju ili da im se prizna prethodno znanje. Ovim zakonom stvara se pravni okvir za poboljšanje obrazovne i kvalifikacione strukture stanovništva, pa samim tim i povećanje zaposlenosti stanovništva, kao i povećanje profesionalne pokretljivosti radno aktivnog stanovništva. Ovaj zakon je veoma bitan za obrazovanje celog društva, pogotovo ako se zna da je Srbija i po starosti stanovništva među prvih pet u Evropi, a među prvih 10 u svetu.
Za održavanje nastave po nama prioritet bi trebale da imaju osnovne i srednje škole koje poseduju uslove za rad, a time bi se u velikoj meri rešio problem viška zaposlenih u obrazovanju i u obrazovnim ustanovama.
Na kraju bih rekao još jednom da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ove zakone i glasati. Hvala na pažnji.

Hvala.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Riza Halimi, ali nije u sali. Reč ima narodni poslanik dr Ivan Bauer. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, cenjene kolege narodni poslanici i koleginice narodne poslanice, građanke i građani Republike Srbije, poslanička grupa SDPS podržava predlog seta zakona iz oblasti obrazovanja, jer smatra da je ulaganje u obrazovanje temelj razvoja svakog društva, a da predložena rešenja to i omogućuju.
U našem društvu se vrlo često govori o različitim razvojnim šansama, ali se gotovo nikada ne čuje da je naša najveća razvojna šansa mladost Srbije, ali i generacije đaka i studenata obrazovanih na kvalitetan način, generacije koje poseduju suštinska, praktična i primenljiva znanja, a ne teoretska, reproduktivna, zastarela i potpuno neupotrebljiva. Zato je jako važno stalno unapređenje sistema obrazovanja, zasnovano na strateškim osnovama i ciljevima. Mi smatramo da usvojena Strategija obrazovanja do 2020. godine i set obrazovnih zakona koji se nalaze pred nama predstavljaju dobar korak u tom pravcu.
Mnogobrojni su primeri zemalja koje su ulaganjem u obrazovanje napravile pravi bum u razvoju. Kod nas se najčešće govorilo o primeru Republike Irske i njenog modela rasta i razvoja, zasnovanog između ostalog na velikom ulaganju u obrazovanje. Kao ilustrativan primer irskog modela najbolje mogu da posvedoče sledeći podaci. Negde sredinom 60-ih godina prošlog veka u Irskoj je bilo manje od 20 hiljada studenata, a 1998. godine, na primer, preko 110 hiljada, što je gotovo šest puta više. Da ne bi bilo nekih nejasnoća, istovremeno je broj stanovnika povećan za samo nekih 27,5%. Dakle, kada bismo uporedili povećanje broja studenata i povećanje broja stanovnika, dolazimo do odnosa od 20:1 ili možda čak 25:1. To govori o tome koliko je važno ulaganje u sve nivoe obrazovanja, a naročito u visoko obrazovanje.
Još jedan vrlo, čak mi se čini možda i ilustrativniji i bolji primer značaja ulaganja u obrazovanje za rast BDP, jeste primer zemalja jugoistočne Azije, koje su poznatije pod nazivom "Azijski tigrovi". To su zemlje: Južna Koreja, Tajvan, Hong Kong i Singapur. Ove zemlje su u periodu od 1966. godine do 1990/1991. godine beležile prosečne stope rasta BDP po glavi stanovnika negde između šest i sedam procenata. Da bi vam bilo jasno koliko je to veliki procenat, reći ću vam da su u isto vreme SAD beležile rast od 2%. Kako su došli do toga? Između ostalog ulaganjem u obrazovanje. U istom tom periodu broj svršenih đaka srednjih škola je porastao sa negde u proseku 20%, između 15 i 25% varira od zemlje do zemlje, do 70-ak posto, odnosno između 65 i 75%. Dakle, za nekih 25 godina oni su povećali broj đaka koji su završili srednje škole za 50 procentnih poena. Na taj način su dostigli vrednosti koje su bile približne onim koje karakterišu razvijene zemlje.
Osim ovih podataka, empirijska istraživanja i mnogi noviji modeli rasta i razvoja, recimo poznatog harvardskog profesora i ekonomiste Gregorija Mankjua, pokazuju da postoji pozitivna korelacija između nivoa ulaganja u obrazovanje i dinamike privrednog rasta. Srbija, prema najnovijem izveštaju Svetske banke, ima zadovoljavajući nivo ulaganja u obrazovanje prema procentualnom učešću u BDP, približan korespondirajućim vrednostima u zemljama centralne i istočne Evrope, a nešto niže od zemalja EU. Negde se to kreće između pola i jednog procenta, zavisi od godine za koju merimo.
Međutim, ono što je veliki problem, jeste to što je rezultat tog ulaganja u obrazovni sistem čije su performanse daleko ispod proseka EU, a nažalost i ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope. Na primer, rezultati programa za međunarodnu procenu đaka i studenata, tzv. PISA testovi, pokazuju da petnaestogodišnjaci u Srbiji imaju prosečne rezultate lošije od njihovih parnjaka iz zemalja OECD-a. Ono što je zaista poražavajuće, jeste da naši petnaestogodišnjaci beleže jedan, rekao bih čak tragičan rezultat, a to je da je čak trećina njih funkcionalno nepismeno.
Brojni problemi obrazovnog sistema u Srbiji su nabrojani u ranije pomenutoj Strategiji obrazovanja do 2020. godine, pa ne bih sada taksativno navodio svaki od njih. Verujem da je većina poslanika to pročitala, a građani mogu da nađu Strategiju na sajtu Vlade, pa i oni mogu da pročitaju.
Moram da primetim da moramo u najhitnijem roku da u fokus našeg obrazovanja stavimo sticanje veština i kompetencija, naročito onih neophodnih za rešavanje praktičnih profesionalnih problema. To je još jedna od stvari koje su oni ranije pomenuti PISA testovi na osnovu kojih se može primetiti da naši đaci, u stvari, imaju najveći problem sa praktičnim, odnosno primenjivim znanjima, odnosno da imaju uglavnom reproduktivno znanje.
Poenta obrazovnog sistema nije, kao što je kod nas nažalost, vrlo često bio slučaj, ispunjavanje planova i programa, još je manje učenje dece kako se polažu testovi. Poenta obrazovanja je da se deca nauče da razmišljaju. Samo tako mogu da se stvore generacije inventivnih pronalazača i preduzetnika spremnih na rizik, samo tako se generiše dugoročni rast.
Osim predloženih mera u strategiji obrazovanja i u zakonima koji se nalaze danas pred nama, poslanička grupa Socijaldemokratske partije smatra da bi trebalo razmisliti o još nekim idejama o kojima se govorilo u javnosti prethodnih dana. O tome se govorilo u javnosti, kao odmah uvođenje obaveznog srednjeg obrazovanja, rekao bih da bi to moglo da se uradi fazno, odnosno postupno.
Zašto ovo kažem? Evo juče je ministar rekao da ima vrlo visok procenat upisa u srednje škole, međutim, taj podatak prenebregne neke druge podatke. Dakle, to što se u srednje škole upiše možda između 95 i 100% onih koji su završili osnovnu školu, tu ne vidimo da se nisu svi upisali u osnovnu školu od onih koji imaju sedam godina. Tu ne vidimo da imamo osipanje u osnovnim školama, naročito između četvrtog i petog razreda osnovne škole. Tu ne vidimo da imamo osipanje u srednjim školama. Iz tog podatka ne vidimo da imamo jako nizak procenat, gde smo praktično na začelju u Evropi po procentualnom učešću gimnazijskog školovanja u srednjem obrazovanju, što sve onda rezultira time da imamo relativno nizak procenat upisanih studenata.
Dakle, da bismo sve povećali, nama se čini da bi možda trebalo porazmisliti o nekoj vrsti obaveznosti srednjeg obrazovanja i u nekom načinu insistiranja na tome da se poveća broj onih koji završavaju gimnazije, jer se to direktno preslika na povećanje broja studenata.
Druga stvar, koja mislim da je vrlo važna, jeste da treba uvesti neku vrstu konkurencije između srednjih škola i univerziteta u Srbiji, možda čak razmisliti i o tome da se to preslikava na sredstva koja oni dobijaju.
Juče je moj kolega, koji takođe radi kao profesor na fakultetu, kao i ja, govorio o tome koliki je problem to što smo uveli kao kriterijum prolaznost studenata, čime praktično snižavamo kriterijum studiranja, jer ako je najvažniji kriterijum da što više studenata završi godinu, onda ne pravimo kvalitet u smislu njihovog znanja, rekli smo najvažnije, valjda da naučimo decu da razmišljaju.
Kao jedan primer, dobar, kako se stvara konkurencija među univerzitetima, reći ću vam za jedan fakultet ili univerzitet, zove se Tehnološki institut u Indiji koji ima procentualnu upisnost na prijemnom ispitu od 1,5%, što je niže čak i od čuvenih univerziteta Harvard, Oksvord ili Kembridž. Dakle, nekoliko stotina hiljada dece se prijavi da se upiše na Tehnološki institut u Indiji, a upiše se samo nekoliko hiljada. E, tako se stvara vrhunski kvalitet i to je ono što je nama potrebno i na čemu treba da radimo u nekom budućem vremenu.
Što se tiče preostalih zakona iz ovih paketa hteo bih da se osvrnem samo sa nekoliko reči na Zakon o topografiji integrisanih kola, odnosno kako se po novom zove Zakon o topografiji poluprovodničkih proizvoda. Nije poznato kod nas, s obzirom na iskustvo iz devedesetih godina da je Srbija jedan od pionira zaštite intelektualne svojine u svetu. Mi smo bili jedna od jedanaest zemalja potpisnica tzv. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, doduše Kraljevine Srbije 1883. godine i osnivač tzv. Pariske unije.
Poslednjih godina u procesu pristupanja EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji mi ubrzano harmonizujemo naše zakone i uvodimo najviše standarde. Kada je reč o topografijama poluprovodničkih proizvoda naš zakon se uglavnom poziva na direktivu EU iz 1986. godine o pravnoj zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda i na tzv. TRIPS sporazum koji je potpisan u okviru Svetske trgovinske organizacije.
Najvažniji benefit donošenja ovog zakonskog rešenja predstavlja stvaranje uslova za podsticanje razvoja domaćih topografija integrisanih kola, odnosno poluprovodničkih proizvoda kao i transfer stranih tehnologija što je posebno aktuelno s obzirom na najavljenu investiciju iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u fabriku čipova vrednu, prema nekim najavama, četiri milijarde dolara. Ta činjenica predstavlja obavezu više da našu zakonsku regulativu prilagodimo najboljim svetskim praksama i najvišim standardima ne bi li tako stvorili povoljne uslove za privlačenje ovih investicija, za transfer najsavremenijih tehnologija koje bi u nekom budućem trenutku mogli i sami da razvijamo.
Ove izmene i dopune Zakona o topografiji poluprovodničkih proizvoda poslanička grupa SDPS vidi kao još jedan korak u susret privlačenju, kako je nazvano u medijima, jedne od najvećih investicija u Srbiji u poslednjih 30 godina, ali nadam se i nekih drugih sličnih investicija.
Pre nego što zaključim hteo bih da ukažem na jednu potencijalnu nejasnoću koju čini mi se kreira, da to tako nazovemo, proširenje definicije sa topografije integrisanih kola na topografije poluprovodnih proizvoda. Ovom intervencijom kako je navedeno u obrazloženju zakona u sistem pravne zaštite se uključuje osim integrisanih kola i diskretne komponente zasnovane na poluprovodničkoj tehnologiji što je svakako dobro jer time imamo praktično veći dijapazon zaštite kada je reč o električnim kolima, da ih tako nazovem.
Međutim, proširenjem ove definicije kreiramo jedan problem, a to je, postavlja se pitanje šta ćemo sada sa integrisanim kolima koja nisu zasnovana na poluprovodničkim tehnologijama, recimo, sa integrisanim kolima zasnovanim na nanotehnologijama ili na memsovima, odnosno mikroelektromehaničkim senzorima ili nekim drugim integrisanim kolima senzorskog tipa. Dakle, ova kola sada ispadaju iz sistema zaštite intelektualne svojine.
Odmah da vam kažem, naravno, Srbija u ovom trenutku na ovom nivou tehnološkog razvoja nije u stanju da stvara integrisana kola na bazi nanotehnologija ili memsova, ali se na neka integrisana kola senzorska rade u Srbiji, što će reći, bojim se da u ovom trenutku možemo da dođemo u situaciju da imamo problem sa zaštitom intelektualne svojine tih preduzeća, odnosno tih inovatora. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, juče sam kao ovlašćeni predstavnik poslaničkog kluba SVM već iznela naše osnovne zamerke i sugestije vezane za ove predloge zakona i postavila sam nekoliko pitanja sa molbom na vas gospodine ministre da urgirate ili da pomognete brže i lakše rešavanje nekih konkretnih problema koji se javljaju na terenu.
Ti problemi, odnosno naše zamerke i naši amandmani se uglavnom tiču obrazovanja na jeziku i pismu nacionalnih manjina ali i usklađivanja ovih predloga zakona kako sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina tako i sa Zakonom o nadležnostima AP Vojvodine.
Naglasila sam da od pet predloga zakona iz oblasti i sfere obrazovanja imamo zamerke na četiri i devetnaest amandmana. Imamo šest amandmana na izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Šest amandmana na Predlog zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Pet na Predlog zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju i dva amandmana na Predlog zakona o obrazovanju odrasli, ali o tome ćemo detaljnije pričati u raspravi u pojedinostima. Svesna sam toga da vi možda niste ni stigli da vidite sve amandmane pošto ih zaista ima mnogo, ali se nadam da ćete ovih dana podrobnije pogledati sve njih.
Juče sam već naglasila da je zaista za pripadnike nacionalnih zajednica, ili nacionalnih manjina, zavisi kako ko to zove, od esencijalne važnosti da imaju pravo, mogućnost, znači da kako osnovno tako i srednje obrazovanje pohađaju na svom maternjem jeziku. Vrlo je dobro što ovi predlozi zakona kako o osnovnom tako i o srednjem obrazovanju i vaspitanju zaista daju mogućnost da se obrazovno vaspitni rad izvršava na jeziku i pismu nacionalnih manjina, ali i dvojezično.
Mi smo predložili, znači poslanička grupa SVM, da se to dvojezično koliko je moguće briše zato što bi se na ovaj način nekako razvodnila ta mogućnost koja postoji u našem najvišem pravnom aktu, u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na obrazovanje na svom maternjem jeziku, ukoliko im se dozvoli ovo dvojezično, znači ili – ili, izgubilo bi se ovo i zbog toga tražimo da se to briše kako bi oni u državnim ustanovama, ali i u ustanovama AP zaista mogli da se obrazuju na svom maternjem jeziku.
Naravno, postoji drugi deo amandmana, oko koga se moj kolega, gospodin Varga i gospodin ministar, još ranije, oko čega ste razgovarali, i slažemo se sa tim, tako da smo na minimalan način ostavili i formulaciju dvojezično i nadam se da ćemo se oko toga složiti, ali ova formulacija dvojezično izvršavanje nastave jedino ako je u skladu sa ovim krovnim zakonom ili ti u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali ono što je značajno sa Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina.
Juče sam takođe spomenula da je vrlo značajno da ukoliko škola obavlja obrazovno-vaspitni rad na jeziku nacionalnih manjina, da se obezbedi učenje srpskog jezika. Izuzetno je značajno da i pripadnici nacionalnih manjina koji čuli su uglavnom u Vojvodini, nadam se da žive u većem broju ili imaju prilike da kada koriste zvanični jezik države, da zaista dobro nauče i srpski jezik.
Postoji problem neadekvatnog ili ti neefikasnog programa učenja srpskog jezika kao nematernjeg jezika ili kao jezika društvene sredine. Juče sam spomenula da koliko smo mi obavešteni postoji radna grupa Zavoda za unapređivanje, obrazovanja i vaspitanja koja bi trebalo da završi taj novi program za učenje srpskog jezika, to je nešto što je osnovno za pripadnike nacionalnih manjina da bi se olakšao kako njihovo zapošljavanje, tako i dalji život u Republici Srbiji.
Nadalje, potrebno je precizirati da ukoliko ipak pripadnici nacionalnih manjina pohađaju nastavu na srpskom jeziku, znači, ne pohađaju razrede na jeziku manjina, da imaju ipak prilike da uče svoj maternji jezik sa elementima nacionalne kulture, kako u osnovnoj školi, tako i u srednjoj. U osnovnoj školi je problem ako je to kao izborni predmet, a ako je to izborni predmet da ne gube pravo da biraju još dva izborna predmeta, kao i na primer predstavnici većinskog naroda, a u srednjoj školi je problem što se predlaže da maternji jezik sa elementima nacionalne kulture bude fakultativni predmet, koji nikako ne bi motivisao đake da ga izaberu zato što ne postoji obaveza finansiranja tog predmeta, a zbog toga što ne bi bili ocenjivani, ta ocena ne bi išla u njihov prosek, pa bi zbog toga bilo mnogo bolje da je ovo izborni predmet i da bi oni bili motivisani ili možda sada u tim godinama oni ne znaju koliko im je to značajno da izaberu ove predmet, da se on ocenjuje i da ta ocena ulazi u njihov prosek.
Pošto mi vreme juče nije dozvoljavalo, samo sam ukratko spomenula, odnosno postavila pitanje – da li se planira donošenje novog zakona o udžbenicima i nastavnim sredstvima, jer mediji su spekulisali i pisali o tome, ali ono što je za nas značajnije i što je realan problem na koji smo ukazivali, ne samo mi već nacionalni saveti Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i mnogi i ostali pripadnici Nacionalnog saveta, znači, ne samo Nacionalni savet Mađara, je realan problem udžbenika, jer gospodine ministre, predstavnici manjina se žale da postoji nedostatak udžbenika na njihovim jezicima.
Naime, još početkom proleća, početkom marta ove godine mnoge škole su obavestile, na primer Nacionalni savet Mađara da u katalogu udžbenika koje je Zavod za izdavanje udžbenika prosledio školama nedostaju brojni udžbenici.
Među udžbenicima koji nedostaju je naprimer što se tiče mađarskog jezika bilo 34 naslova od kojih 23 udžbenika uopšte nema na zalihama, dok 11 udžbenika ima, ali u nedovoljnom broju, znači, u broju manjem od potrebnog.
Među udžbenicima za osnovce na mađarskom jeziku naprimer nema njenih osnovnih udžbenika, znači, hvale neki kao što su učim da pišem, znači, osnovni udžbenik za prvi razred osnovne škole ili čitanka za šesti razred, udžbenici iz gramatike, istorije, geografije, biologije za peti razred itd.
Kao što sam spomenula više, konkretno šest, nacionalnih saveta nacionalnih manjina, se zajednički obratilo Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje da bi se zajednički obratili i ministarstvu i pre izvesnog vremena, već da ne kažem nekoliko meseci, ali više nedelja je dopis Pokrajinskog sekretarijata sa bojaznim od ovih nacionalnih savete zbog nedostatka udžbenika otišlo u vaše ministarstvo i mi smo na Odboru za obrazovanje postavili pitanje, vi niste bili prisutni, bili su prisutni vaši saradnici i rekli da je to zaista stiglo.
Međutim, ja sam se juče, sinoć raspitivala iz Pokrajinskog sekretarijata kažu da se nije desilo ništa novo i da ovog problema još uvek ima. Naime, vi vrlo dobro znate da je Zakonom o udžbenicima predviđeno da se izdavanje udžbenika sa malim tiražima finansira iz jednog posebnog fonda, a među ove udžbenike sa malim tiražima spada upravo i ovi na jezicima nacionalnih manjina i u taj fond bi trebalo da se uplati određena suma novca. To bi trebalo da uplaćuje svaki izdavač koji se bavi izdavanjem udžbenika, ali to trenutno u poslednje vreme čini jedino Zavod za izdavanje udžbenika.
Sa druge strane, važeći Zakon o udžbenicima predviđa da što se tiče naredne školske godine, izdavači bi već do kraja januara, do 31. januara, trebali da sastave katalog. Ukoliko se uspostavi da nedostaju neki naslovi, da ima teškoća upravo u štampanju ovih naslova, da bi ministarstvo trebalo da raspiše konkurs na koji bi mogli da se prijave izdavači ukoliko bi izdali ove nedostajuće udžbenike.
Međutim, konkurs, bez obzira što je sada već sredina juna, još uvek nije raspisan. Naravno, znamo da postoji problem nedostatka novca, jer u ovom fondu nema dovoljno novca za izdavanje malotiražnih udžbenika, ali smatramo da treba taj konkurs da se raspiše i da se obezbedi novac za taj fond. Jedini izdavač koji je obavezan da izda manjinske udžbenike je Zavod za izdavanje udžbenika, ali oni tvrde da su oni onemogućeni jer nemaju neophodna sredstva za ovo.
Mi smatramo da bi ovakva konfuzna situacija koja postoji, na koju ukazujemo već izvesno vreme, mogla da se reši, tako da ministarstvo raspiše konkurs ili da reši ovaj problem, da izabere među prijavljenim izdavačima, a ukoliko ipak ne bude prijavljenih, da se posao naravno poveri jedino mogućem Zavodu za izdavanje udžbenika.
Naravno, znamo da nema dovoljno novca, ali da se ipak obezbede sredstva. Smatram da jednostavno moramo omogućiti da đaci pre početka nove školske godine ili ti pre 1. septembra dobiju nedostajuće udžbenike kojih za sad ili nema ili ih je nedovoljno. Iskreno se nadam da ćete uspeti da rešite ovaj problem, jer svi pričaju o tome, Nacionalni savet i mediji su se bavili o tome, kako manjinski mediji, tako i televizije sa nacionalnom frekvencijom, ali kažu da to stoji, verovatno postoji neka začkoljica zbog čega to još nije rešeno.
Kao što sam spomenula u uvodu, verujem da niste stigli da podrobnije pogledate sve amandmane, ali kao što ste to vrlo lepo rekli juče u vašem zanimljivom uvodnom izlaganju, trudićete se da prihvatite sve što cilja poboljšanju ovih zakonskih predloga, pa videćemo u raspravi u pojedinostima sledeće nedelje. Zahvaljujem.