Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, juče smo već razgovarali o ovoj temi i uvaženi ministar je rekao da je ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije, prihvatila amandman poslaničke grupe SVM, ali na tzv. krovni zakon, iliti Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji se odnosi na osnivačka prava.
Podsetiću vas, kao što smo to čuli iz prethodne diskusije, da na osnovu člana 11. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, nacionalni savet može samostalno ili sa Republikom Srbijom, autonomnom pokrajinom, ili jedinicom lokalne samouprave da osniva ustanove vaspitanja, obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda, kao i vršiti prava i obaveze osnivača. To je zakon koji smo mi doneli 2009. godine, trenutno važeći zakon i logično je, ako mi ozbiljno radimo i ako pravni sistem treba da bude u skladu, ako mi sada donosimo zakone iz sfere obrazovanja, da i tu postoji ova odredba. Tu smo verovatno na istom stanovištu, pošto ste vi prihvatili taj amandman.
Nejasno je, međutim, zašto u ovom zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji smo zapravo i čuli, a mogu da ponovim, član 14. se upravo odnosi na podelu, na kriterijum kako se dele škole. Prema osnivaču škola može da bude javna ili privatna. Ovde se nabrajaju osnivači javnih škola – Republika Srbija, autonomne pokrajine i lokalne samouprave. Mi smo predložili da se tu dodaju i nacionalni saveti nacionalnih manjina, upravo zbog toga što smatramo da ovo precizno formulisanje ili preterano objašnjavanje je neophodno jer, nažalost, u praksi postoje negativna iskustva, što se tiče ove teme, pa ne bi bilo dobro ovde budu izostavljeni nacionalni saveti, a u krovnom zakonu budu uključeni. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Uz poštovanje značaja teme, kao i u prethodnom javljanju, moram priznati da ovde imam određenih nejasnoća koje ne isključujem mogu biti i sasvim privatne i proisticati iz mojih ograničenja i neznanja. Ali, nije mi jasno i molio bih za objašnjenje - kako bi savet nacionalnih manjina vršio ulogu osnivača škole? To jeste oblik samouprave, ali ne teritorijalne samouprave, bez povezanosti sa nekim oblikom teritorijalne samouprave. Budući da nema ni svoj budžet, kako bi vršio osnivačka prava i dužnosti? Nešto ne razumem suštinski u tom pitanju. To je ono što ne razumem dobro.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Elvira Kovač.

Zahvaljujem.
Samo ukratko, pošto verovatno javnost to nije čula. Nacionalni saveti imaju svoj budžet. To je odgovor na prethodnu diskusiju. Ali, ovaj naš amandman se odnosi na mreže škola. Juče sam na Odboru za obrazovanje pokušala da objasnim koliko je značajno i da je i to problem u praksi, naravno, jasno, svi oni kriterijumi koji se spominju u ovom članu 15. vezani su za mreže škola, kao što su objekti, dostupnost obrazovanja, i svi su značajni i logični kriterijumi za pravljenje te mreže.
Ono što je još značajno je i mogućnost sticanja obrazovanja i vaspitanja na maternjem jeziku. Ustav Republike Srbije dozvoljava tzv. pozitivnu diskriminaciju pripadnika nacionalnih manjina. Moram da naglasim da dolazim iz Zrenjanina, gde je procenat mađarske nacionalne manjine, nažalost, zbog demografskih promena sve manji i manji.
Trenutno u Zrenjaninu postoji jedna jedina osnovna škola u kojoj se obrazovanje odvija dvojezično i na mađarskom i na srpskom. Postoji bojazan, ukoliko ne zaštitimo ove škole, da će se, recimo, u vrlo bliskoj budućnosti spojiti sa nekom drugom osnovnom školom zato što se dve osnovne škole nalaze vrlo blizu teritorijalno jedna drugoj. Mi smatramo da bi na taj način postojala mogućnost, jer ipak ta škola ima tradiciju itd, da se izgubi na kvalitetu i dostupnosti obrazovanja na jeziku nacionalnih manjina. Zbog toga smatramo da je značajno kao kriterijum uključiti i mogućnost sticanja obrazovanja i vaspitanja na maternjem jeziku, kada pričamo o osnovnim školama i o formiranju mreže tih osnovnih škola. Zahvaljujem.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na naslov ispred član 18. i član 18. amandman je podnela narodna poslanica Ana Novković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 18. se odnosi na škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju. Mi smo predložili da se stav 1. u ovom članu 18. briše. Reći ću zašto. Pogledajte ovu definiciju. U školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju školuju se deca bez obzira na vrstu smetnje.
Dakle, moram da ukažem na nekoliko stvari koje iz ovoga zakona idu. Znači, inkluzivni sistem ovog trenutka izgleda ovako. Imamo u osnovnoj školi inkluziju, imamo inkluzivnu školu, inkluzivna odeljenja. Još uvek, i zakon to ponovo komentariše, dakle, zakon predviđa specijalna odeljenja u okviru određenih škola. Očekivala sam, da budem krajnje iskrena da ona više neće postojati u ovom zakonu, iako je realnost da ona u nekim školama još uvek postoje, zato što mi se čini da je to korak u nazad. Na kraju, postoje škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju.
Sad, kad pogledate vašu definiciju, u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju školuju se deca bez obzira na vrstu smetnje. To znači da mi zapravo nemamo inkluziju, da se u ovim školama školuju sva deca koja imaju sve smetnje u razvoju. Dakle, vi negirate da mi imamo inkluziju u školama, što nije tačno. Naravno da inkluzija u školi postoji i naravno da smo mi u tome odmakli jedan korak, ali mi se čini da ga pravimo ovim zakonom u nazad, ali nema veze, ona postoji i o tome ne možemo da komentarišemo.
Ovo je prilično trapava definicija i to je problem sa ovim. Naravno da apsolutno poslanička grupa DSS nema ništa protiv inkluzije, što vi meni imputirate i kada mi napišete ovako neverovatno obrazloženje. Kažete ovako – amandman se ne prihvata iz razloga što je član 18. stav 1. Predloga zakona u skladu sa koncepcijom inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Upravo vam kažem da vam nije u skladu. Vi u ovom zakonu kažete da mi imamo inkluziju u školama, a ovde kažete da samo u specijalnim školama imamo inkluziju, zapravo, da imamo samo specijalne škole gde se školuju deca koja, normalno, treba da idu u inkluzivnu školu.
Još kažete da je ovaj amandman protiv ovog zakona i protiv Strategije razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine. Šta da vam kažem? Upućujem vas da vi imate to u sistemu. Vi napićete trapavu definiciju i još meni imputirate da ne prihvatam inkluziju. To u obrazloženju piše. Vi mene upućujete da ste vi zakonom predvideli inkluziju koju vam ja branim. Dakle, jedini komentar koji mogu da kažem na ovo je – o, Bože. Stvarno nemam drugi komentar. Hvala.

Bez namere da osporavam argumente koje je gospođa Vojić Marković iznela, razumem i taj aspekt i taj ugao, ali ipak moram da iznesem jedno razmišljanje da možda nije na odmet da stoji ova odrednica, bez obzira na vrstu smetnje, da bi možda subjektivno shvatanje toga koga treba uključiti u proces obrazovanja kroz inkluziju odagnali i da bi imali jasnu situaciju.
Naravno da u proces inkluzije ima svoju ulogu interresorna komisija. Drugo, tu se određuje tačno koja vrsta podrške je potrebna, koji je stepen smetnje, da li je reč o jednoj drugoj, ili o fizičkoj smetnji i tome slično. U svakom slučaju, kroz taj filter, sigurno da tu dolaze u obzir ona deca koja imaju određen stepen smetnji, takvog stepena, koji je moguće savladati, da tako kažem, kroz proces obrazovanja i vaspitanja, uz dodatnu podršku. Naravno da to ne podrazumeva unapred uključivanje i nekih težih slučajeva, da tako kažem, ili težih oštećenja, kada je reč o učenicima.
Naravno da je potrebno to naglasiti, jer je to jedna sigurnost u smislu da se unapred, po nekom subjektivno pristupu, neko nađe - da ovo može, ovo ne može.
Svi učenici, odnosno deca sa smetnjama u razvoju mogu da budu uključena, naravno, kroz određenu proceduru, koja je propisana ovim zakonom, i to ništa nije sporno. Oni učenici koji su sa težim oštećenjima i koji ne mogu da idu kroz redovan proces obrazovanja i vaspitanja, za njih postoje specijalne škole, one nisu ukinute. Tako da, zaista, uz potpuno uvažavanje ovih argumenata koje je navela poslanica, ipak smatram da ova odrednica treba da ostane i da ona ništa ne smeta u ovom članu.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Milica Vojić Marković.