Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, verovatno se neću javiti na amandman takođe po članu 10. gde sam i sam uložio i amandman je prihvaćen, u smislu dopune onoga što stoji u Predlogu zakona član 24a, oko definisanja poslova kojim treba ova agencija da se bavi. Želim da kažem da poslanici SPS podržavaju formiranje ove agencije na ovakav način i u vremenu kako je u Predlogu zakona definisano.
Moram da izrazim nerazumevanje bar za one poslanike koji pripadaju korpusu proevropskih poslanika, shvatanja i stavova, u težnji za evropskim integracijama, da nisu dosadni u tom smislu i ne poštuju ono što su standardi i ono što je praksa u EU. Dakle, mogu da razumem poslanike koji su protiv evropskih integracija, to je legitimno i sa svoje strane oni argumentovano to objašnjavaju, ali ne razumem ove druge. Moram da kažem da ovo uključivanje agencije za obrazovanje i vaspitanje u obrazovni sistem je zapravo upodobljavanje sa onim što je obrazovni sistem u EU. Naravno da je to potreba zbog čega se ovo čini.
Poznato je da poslanici SPS ne preferiraju, odnosno da ne podržavaju umnožavanje ili hiperprodukciju ovih agencija, kancelarija, direkcija i drugih sličnih institucija. Nismo u svom delu vršenja vlasti činili to, osim kada je to bilo potrebno i nužno i uslovljeno određenim dokumentima koja su od šireg značaja, a u vezi sa integracijama koje nas čekaju.
U vezi sa ovim valja pogledati član 44. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, u kome se kaže da će akt o osnivanju ove agencije biti dve godine nakon stupanja na snagu ovog zakona, a da agencija počinje sa radom i svojom delatnošću 1. januara 2016. godine. Dakle, ne žuri se sa tim. To demantuje one da se zapravo formira još jedna agencija zarad ne znam kojih interesa ili razloga, što svakako ne može da bude prihvaćeno i nije istina u tome, već se to odlaže u priličnoj vremenskoj distanci. Ako budemo u međuvremenu imali pregovore u ovom poglavlju sa EU i ako se ne insistira na formiranju ove agencije od strane EU, ona neće biti ni formirana.
Naravno, ovi razlozi bi trebali da budu prihvaćeni od strane onih poslaničkih grupa koje su se deklarisale za evropske integracije. U protivnom, onda razmišljaju ili se ponašaju dvolično. Prema tome, mi nismo u situaciji da sada nešto hoćemo, a nešto nećemo i da imamo stavove od trenutka do trenutka.
Ministar Obradović sa svojim timom je svakako ozbiljno promišljao i o ovoj odredbi u ovom zakonu, kao i u celini o svim zakonima i na veoma odgovoran način je i ovo pitanje postavio, a osvrćući se na ono što sam rekao – član 44, kada će agencija početi sa radom, a to je 1. januar 2016. godine.
Uostalom, ozbiljnost rada ministra za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj je sigurno evidentna, činjenična i ona se vidi, jer, koliko već dana ovde radimo i on neprestano sedi ovde sa nama, sa svojim timom, koji pored njega broji još 10 saradnika iz svih oblasti koje su na dnevnom redu, učestvuje u radu. Mislim da nijedan ministar nije na tako ozbiljan način pristupio svojim obavezama prema poslanicima, prema Narodnoj skupštini i činu donošenja zakona koji su važni za građane Republike Srbije.
Uzimajući u obzir sve ovo što je rečeno, smatramo da ova agencija iz tih praktičnih, pragmatičnih razloga, treba da bude formirana i da ovo ostane u zakonu. Zahvaljujem.

Po kom osnovu, gospođo? Ne vidim osnovu za repliku.
(Milica Vojić Marković: Koliko sam ja razumela, on je pominjao nas proevropske i nas koji smo protiv toga.)
On nije vas lično pomenuo. A pošto niste ovlašćeni predstavnik...
(Milica Vojić Marković: Ja jesam ovlašćeni predstavnik.)
Izvinjavam se. Imate reč.

Da malo ostavimo po strani to kako se bivši bračni partneri koji su učestvovali u bivšoj vladi odnose jedni prema drugim, to najbolje pokazuju sami. Ono što sam ja razumela iz ovoga što je gospodin rekao, jesmo mi rasterećeni te brige jer smo dosledni pa se borimo za stvar za koju smo se borili i ranije, ali, koliko sam ja razumela, agencija treba da postoji zato što je to evropski standard i EU to od nas traži. Ali, ako EU bude procenila da nam ne treba ta agencija, mi je nećemo ni osnivati.
Pošto smo mi za Evropu, mi moramo da glasamo za ovo, pa šta košta da košta. A da košta – košta. I zbog toga nećemo imati odeljenja sa 25, nego ćemo imati sa 30 i više, zbog toga ćemo imati grupe odraslih ne sa 10 nego sa 15, 20 itd. Mislim da je konačno trenutak da vodimo računa o interesima zemlje, a ne o interesima nekih drugih koji nas neće. Hvala.

Miletić Mihajlović. Izvolite.

Želim da dodam samo kratko da sam uveren ja i poslanici SPS, a verujem i vladajuća većina, pa čak i deo opozicionih stranaka ili pojedinaca iz njihovih redova, da ovakvim zakonima i rešenjima koja su obrazložena na ovakav način zapravo dokazuju da veoma odgovorno postupamo, u cilju bolje budućnosti za Srbiju i njenih građana.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Nataša Mićić, mr Svetislava Bulajić, Radmila Gerov, Miljenko Dereta i dr Žarko Korać.
Reč ima narodni poslanik Svetislava Bulajić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ovo je nastavak debate koja se upravo otvorila i bez imale ambicije da se svrstavamo ili deklarišemo za ili protiv evropskih integracija, ja mislim da Liberalno-demokratska partija u tome zaista prednjači i da je prilično prisutna u javnosti, a ne sporeći pravo ljudima da o tome razmišljaju, iako nisu naši istomišljenici, skrećem pažnju da baš ovo na šta je ukazano, pominjane agencije, oročavanje na tek za dve i nešto godina, od 1. januara 2016. godine, pokazuje da je ovo ekonomska situacija koja uopšte tome ne pogoduje.
To formalističko razumevanje evropskih integracija, osnivanje agencija zato što je očekivanje EU možda da će to biti neophodno, mi mislimo da za ovaj trenutak to mogu da budu i postojeće institucije i da se taj zadatak procene rada ministarstva, koje će svakako biti najveći korisnik a utoliko i najveći trošadžija i u odnosu na sve ono o čemu smo pričali evo već dva dana, sirotinjskoj logici, rebalansu budžeta, o lošem trenutku, mislim da je ovo preuranjeno. Biće još prilika da se ovaj zakon usavršava, iskreno se nadam, jer je već sad postao prilično nečitljiv. Prosto, naša je preporuka da o tome razmislite, jer se i nadležnosti ove agencije moraju precizirati, a zaista se mogu iskoristiti i angažovati postojeće ustanove, nema nikakve prepreke za tako nešto.
Sve je to sa aspekta one prave vizije promene obrazovanja, koja ne menja samo obrazovni sistem, sam radi sebe, nego društvo kao takvo i onda apstinira da uđe u EU, ali, opet podsećam, ne iz razloga formalističke prirode jesmo li za ili protiv, nego suštinskih, vrednosnih razloga, koji podrazumevaju da ćemo o obrazovanju razmišljati na način kako razmišlja Evropa, a ne kakva su joj očekivanja. Zato i kažem da je ovo formalistička stvar, jer ne mora to nužno biti agencija, mada se njome može i prozvati.
Poslednja stvar, jasno je da se radi o agenciji u pravom smislu te reči, jer piše u ovom dodatom članu 24a. da će se na rad i obavljanje delatnosti agencije primenjivati propisi o javnim agencijama. Prema tome, jasno je da se radi o agencijama u onom smislu o kojem govorimo u javnosti, gde govorimo da je preveliki broj agencija za današnji trenutak i gde je to ekonomski neizdrživo. U tom smislu vam se preporučujemo za pomoć, ako je eventualno potrebna i pokušavamo da na vas utičemo da taj proces na neki način dovedete u saglasnost sa onim dokle ste stvarno u reformi i stigli. Hvala.

Na član 10. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Stefana Miladinović.
Vlada je prihvatila amandman, sa ispravkom, i postao je sastani deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Radoslav Komlenović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman, sa ispravkom, podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada je prihvatila amandman i postao je sastavni deo zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandmane, u istovetnom tekstu, zajedno su podneli narodni poslanici Balša Božović i Vladimir Gordić, narodni poslanik Nataša Vučković i zajedno narodne poslanice Gordana Čomić i Jovana Mehandžić.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.

 Član 11. u osnovnom tekstu dodaje reči: "kao i škola koja ima udaljenja učenika sa smetnjama u razvoju". Odnosi se na novo rešenje, na dodatno rešenje kojim se praktično, najjednostavnije rečeno, inkluzijom smatra osnivanje odeljenja u školama redovne nastave, ali takva da su odeljenja sa nekim brojem dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. To je nedopustivo, pogotovo što se čita iz obrazloženja zašto je odbijen ovaj amandman kojim mi tražimo da se brišu ove reči.
Kaže se da se amandman ne prihvata iz razloga što se rešenjem iz Predloga zakona na detaljniji i precizniji način uređuje proces inkluzije, čime će se proces inkluzije u obrazovnom sistemu učiniti efikasnijim i pružiti stručna pomoć nastavnicima i vaspitačima koji rade sa decom, učenicima i odraslima sa smetnjama u razvoju. Kako će se to proces inkluzije učiniti efikasnijim, ako se osnivaju posebna odeljenja? Šta je tu inkluzija? Da imate učionicu sa pet, deset, dvadeset, koliko god hoćete dece, ali sva deca su deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Nažalost, na ovom amandmanu, odnosno na ovim rečima, koje su inače u suprotnosti sa Konvencijom o pravima deteta i sa opštim komentarom, broj jedan, Komiteta za prava deteta, u suprotnosti je sa idejom inkluzije, da vi u Zakon o sistemu osnovnog obrazovanja uvodite rečima: "osnivanje specijalnih odeljenja u redovnim školama", a na ovo ste se pozivali u odbijanju mojih amandmana na Zakon o vaspitanju i obrazovanju.
(Predsedavajući: Vreme, gospođo Čomić.)
Ogromnu grešku ćemo napraviti ako ovaj predlog ostane u zakonu. Molim vas da, bez obzira što vidim da nema volje, da se zaista jasnom porukom opredelimo za primenu inkluzije, da prihvatite bar ovaj amandman. Hvala vam.