Hvala.
(Bojan Đurić, s mesta: Replika.)
Niste bili pomenuti. Nisam bio siguran da li se obraćala vama ili ministru, tako da mislim da nema osnova da vama dam repliku.
Reč ima narodni poslanik Biljana Ilić Stošić.

Hvala.
Gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, slušajući izlaganja svojih uvaženih kolega, posebno iz opozicije, gotovo da sam podlegla iskušenju da atmosferu u društvu uporedim sa onim čuvenim nešto preinačenim manifestnim usklikom – bauk kruži Srbijom, bauk bankrota iz straha od rebalansa.
Strah i paniku širi sadašnja opozicija, a bivša vlast, koja od kako su građani najurili iz vlasti ne može dovoljno da im se osveti. Zarad umišljenih i unapred politički promašenih jeftinih političkih poena, dotična gospoda iz
opozicije pokušavaju da poseju strah kod građana, što najbolje govori o tome kako i koliko iste te građane poštuju, tačnije potcenjuju, kao i da mali Perica već ne zna da država ne bankrotira iz razloga nastalih preko noći, kao i da se višegodišnji nagomilavani problemi gurani pod tepih ne mogu za godinu dana rešiti.
Uostalom, ko je vama, gospodo iz opozicije, branio da mnogo ranije počnete sa suočavanjem sa istinom i primenom bolnih rezova? Niko, sem rezultata istraživanja javnog mnjenja, koji su za vas bili važniji od sudbine ljudi. Možda ste znajući da je kriza javnog duga, da se mora rešavati samo dugoročnim merama, unapred odustajali u strahu da će neko drugi politički profitirati, pa su dopustili divljačku privatizaciju, uništavanje ono malo realnog sektora što je preostalo.
Nakon 90-tih, koje jesu bile strašne, a na koje se tolik pozivate, ostalo je bar nešto da se ponovi. Nakon vaših 2000. kuća je ostala prazna, jer sve su pojeli skakavci. Potpuno mi neverovatno izgleda ponašanje većine opozicije, da likuje nad problemima u kojima se našla država, pogotovo zato što su za finansijske probleme naše države u najvećoj meri oni sami odgovorni.
Bivša vlast, a sadašnja opozicija, razmažena prevelikom uzurpacijom vlasti, zaboravlja šta je kokoška a šta jaje, a naročito ono kukavičje, pa zadovoljno likuju nad činjenicom da je aktuelna Vlada odlučila da već sada predloži rebalans.
Je li vama, gospodo iz opozicije, važnije da se pokaže da ste bili u pravu, ako ste uopšte i bili u pravu, ili vam je važnija sudbina zemlje koja je za vas majka samo kada ste na vlasti? Da li stvarno mislite da građane uopšte interesuje vaša "nepogrešivo tačna prognoza" i da će to biti krunski dokaz da vi opet treba da dođete na vlast? Zar vas u vezi sa tim ne demantuju rezultati poslednjih lokalnih izbora?
Pošto nisam sklona da se petljam u sve i svašta poput samozvanih stručnjaka opšte prakse, mene kod teme rebalansa zanimaju najšire socijalne posledice koje će usvojena rešenja doneti u svakodnevnom životu običnih građana. Jer, svako zna da se kanta štedi od vrha, a ovoj vladi ostavljena je posuda toliko prazna da joj je i dno izbušeno. I šta sad raditi a da se ne proizvede još veća beda? Stezanje kaiša? Opšta štednja lepo zvuči, ali, štedi se samo kada se ima, a kaiš je kod većine građana već napukao od višegodišnjeg pritezanja.
Ostvarenje što većeg stepena socijalne pravde jedan je od temeljnih principa ove vlade. Ono podrazumeva raspoređivanje tereta društvene krize tako što bi najveći doprinos dali oni koji imaju najviše, odnosno najmanje su ugroženi pa će i posledice za njihov standard biti manje bolne. Zato je odlučeno da se u štednju prvo krene od sebe, od ministarstava, od organa državne uprave i javnih preduzeća, kroz racionalizaciju trošenja budžetskih sredstava. Problem je što se tu zatvara krug. Jer, najveća javna preduzeća imaju problem sa niskom naplativošću usluga od građana i privrede, koji baš i nisu najsolventniji korisnici.
Ali, među njima ima i dobar broj onih koji su naviknuti da ne plaćaju ništa. Najčešće su bili bliski sa nekim iz vlasti, pa su praktično bili nedodirljivi. Zato, bar za početak, treba krenuti od njih, pa da vidimo ko su stvarno dobri i uspešni biznismeni koji servisiraju sve obaveze državi, a ko posluje i živi pod protekcionističkim uslovima, šepureći se lažnim sposobnostima. Dosadašnja vlast se prema njima odnosila kao Alan Fordov Superhik – uzimamo od siromašnih da bi davali bogatima.
Precizno odrađene socijalne karte – praksa sa kojom se već krenulo u nekim ministarstvima – možda i jesu najbolji način da socijalna pravda bude zadovoljena, barem u meri realnoj i mogućoj. Posebno sam zabrinuta za sudbinu onih 55 hiljada radnika u državnim preduzećima u kojima traje višegodišnje formalno restruktuiranje, a stvarno se finansiraju iz budžeta.
Šta će biti sa onima čija su radna mesta, kako nedavno reče ministar Dinkić, fiktivna, a ja bih dodala – bez njihove krivice? Znamo da je uglavnom reč o ljudima poodmakle životne dobi koji neće biti dobrodošli ni u jednoj stranoj kompaniji. Zato posebno pozdravljam odluku o povećanju iznosa budžetskih sredstava tzv. tranzicionom fondu koji će dobiti 5,2 milijarde dinara umesto dosadašnjih 1,6 milijardi. Ovaj fond je namenjen za rešavanje statusa zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom u privrednim društvima čiji se status rešava. To praktično znači da je izdvojen dodatni novac za isplatu otpremnina ljudima koji će ostati bez posla nakon gašenja gubitaša.
Želim ovom prilikom posebno da upozorim Vladu da se građani masovno žale na neskriveni "ejdžizam" odnosno diskriminaciju po starosnom kriterijumu, pogotovo kada je reč o stranim poslodavcima. Naravno, država ne može da im se meša u poslovnu politiku ali može bar delimično da ih uslovi ili da ih stimuliše kada zaposle nekog od tih starih lavova, kako su ih nazivali Nemci i Francuzi kada su ih iz penzija vraćali na posao zbog njihovog ogromnog znanja i iskustva koje im je nedostajalo u poslovnoj praksi. Ovako, bojim se da smo ideju o zapošljavanju mladih i stručnih pretvorili u mantru koju su poslodavci zloupotrebili na najbrutalniji način.
Zbog svega ovoga, kao legitimni predstavnik građana, želim da podsetim kreatore rebalansa da ne zaborave da iza brojki koje premeštaju iz desne u levu kolonu i obrnuto stoje živi ljudi, realni ljudi i njihove životne sudbine za koje smo mi u najvećoj meri odgovorni jer su nas ti isti građani ovlastili, poklanjajući nam poverenje, da u njihovo ime vršimo vlast. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre, predsedniče Skupštine, kolege i koleginice narodni poslanici, ovim rebalansom nastavljamo istim putem kojim smo započeli sa budžetom na početku ove godine, a utvrdili još setom poreskih zakona koji su bili ovde u Skupštini od pre par meseci.
Pošto danas idemo sa citatima, najviše mi se dopada vas da citiram, rekli ste pre neki dan da mi ostavljamo visoke plate u javnim preduzećima a na račun umanjenja sredstava u budžetskom fondu za vanredne situacije. Ako ništa, bar je istinito. Dalje kažete – bolje da sada uzmemo gorak lek nego šećernu vodicu, da ne bismo kasnije uzimali najjače injekcije. Ja predlažem da najjače injekcije uzmemo odmah, jer mislim da je sada krajnje vreme. Htela bih da pitam da li je ovo najbolje što smo sada mogli u ovom trenutku, jer sam ja zaista očekivala nešto mnogo radikalnije?
Predlažete tri paketa mera u ovom budžetu i na tome se i zasniva ovaj naš rebalans. Između ostalog – mere za stabilizaciju državnog budžeta, smanjujemo rashode a povećavamo investicije. Kažete da nećete više povećavati poreze. Stvarno bi bilo sramota da više povećavamo poreze, jer, povećali smo i PDV i akcize, porez na dobit, porez na kapitalnu dobit, doprinose za PIO fond, itd. Stvarno smatram da je to previše.
A kako i na koji način ćemo mi da unapredimo proizvodnju, privredni rast i slično ako ne ulažemo, ako minimiziramo sami investicije? Dobro ste malo pre rekli kako su na Zlatiboru, na primer, odrađene investicije veštačkog osnežavanja, ulaganje u žičaru i sl, generisala su se neka nova ulaganja, povećanje standarda, više ljudi koji dolaze i ostavljaju sredstva tamo – prosto, sve se unapredilo. Smatram da i sada tako moramo da uradimo.
U ovom trenutku sve ode u javnu potrošnju, a ništa ne ide u investicije. Ako stojimo, naravno da ništa ne trošimo, ali svakako ništa novo ne možemo da privredimo. Mislim da je Srbija sasvim zrela za novo, sveže i da idemo napred.
Što se tiče strukturnih reformi, svakako bih se složila da restrukturiranje ovih 179 preduzeća, odnosno završetak ovog postupka, treba da se realizuje do kraja. Kažete da će se na taj način poboljšati investiciona klima. Nisam sigurna kako i na koji način ćemo to uraditi, kada mi nemamo ni elementarne infrastrukture da bi nam došli investitori, da budu tu. Zašto? Zato što obaveza države jeste da gradi tu elementarnu infrastrukturu a mi smo ta sredstva potpuno u budžetu smanjili. Lokalnim samoupravama smo oduzeli sredstva kroz smanjenje poreza na dohodak, smanjenje transfernih sredstava, davanjem velikih drugih obaveza bez dodatnih sredstava, tako da ni one same ne mogu da rade.
Da li je podsticaj za unapređenje investicione klime za domaću proizvodnju 10 hiljada evra po radnom mestu za strane investitore? Mislim da nije. Da li kada gradimo neku infrastrukturu i uzimamo sredstva iz kreditnih linija, rade strani izvođači radova? Da, tako je i oni ne plaćaju PDV po tim ugovorima, a obično se dešava da ti strani izvođači uzmu domaće podizvođače koji, naravno, plaćaju PDV i onda ulazimo u još veće probleme, a ovi izvođači u stvari samo pokupe kajmak. Građevinska industrija je u haosu, u velikim problemima, otpušteno je 3.000 radnika u najskorije vreme, 10.000 je na ledu, čekaju šta će biti, plate su im u potpunosti smanjene, posla nema nigde. Znači, mi na taj način, kroz nove investicije, generišemo sledeće, pravimo infrastrukturu i na taj način dovodimo i investitore i nova ulaganja kod nas. Čini mi se da bi tako bilo normalno.
Zaslužuju li gubitaši da imaju tako visoke plate? Mislim da ne zaslužuju. Moramo da vodimo računa o učinku – ko radi dobro, taj i treba da ima dobre rezultate i da se dobro nagradi.
Ne znam da li je primereno da Ministarstvo ekonomije, koje treba da generiše neki razvoj, ima najveće uštede u budžetu? Slažem se da treba, ali da li je to baš to ministarstvo na koje se oslanjamo?
Pominjete izmene Zakona o planiranju i izgradnji, o radu, itd. Tu bih se složila sa vama i mislim da je to neophodno da bismo ove sistemske zakone doveli na jedan pravi nivo. Ali, kako ako Zakon o planiranju i izgradnji, kako se bar najavljuje, govori o tome da se naknade za uređenje građevinskog zemljišta neće morati platiti sve do upotrebne dozvole? Pazite, ti ljudi onda neće ni plaćati komunalno opremanje. Od čega će lokalne samouprave da grade infrastrukturu koja će biti neophodna da bi se tu izgradio neki objekat, itd? Isto je tako i što se tiče Zakona o radu, Zakona o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, Zakona o platama državnih službenika itd. Znači, mora sadržati neke nove kriterijume po kojima će se računati plate, zapošljavanje, pa i ovi kapitalni projekti o kojima govorimo u Zakonu o budžetskom sistemu, u izmenama ovog zakona, ali, moramo i imati neke druge kriterijume po kojima će se vrednovati.
Govorim o onom učinku, ali isto tako govorim o tome da ne može broj stanovnika biti prosti kriterijum kako ćemo mi nekome nešto da dodelimo. Onda, možemo, na primer da računamo koliko PDV se slije iz jedne opštine. Možemo da računamo budžet po glavi stanovnika, broj posetilaca, infrastrukturu po kvadratnom kilometru, pa broj investicija u toj lokalnoj samoupravi. Na primer broj zahteva za gradnju, po broju izdatih dozvola itd. Ne može, dakle, biti samo prosti kriterijum broj stanovnika.
Ono što mislim da treba da bude suština jeste da u državnom aparatu treba prvo da rešimo ove stvari. Dakle, hajde da u državnim institucijama, javnim preduzećima, ministarstvima, agencijama, zavodima, upravama, direkcijama, direktoratima i svim ostalim državnim službama prvo rešimo ove probleme, uvedemo kontrolu platama kroz učinak na radu, kroz zapošljavanje i sređivanje i racionalizaciju od institucija, pa tek onda da krenemo na one lokalne samouprave. Da ne udaramo uvek tamo gde je najtanje, jer je najlakše da tako nešto uradimo sa lokalnim samouprava, jer ćemo im zabraniti transfere, odnosno smanjiti transfere, a verujte dosta lokalnih samouprava, sigurna sa da znate, živi samo od tih transfernih sredstava.
Penzije treba svakako da vezujemo za rast BDP, a ne nikako drugačije. Rekla sam za plate, i ponoviću, možda negde čak i da smanjimo, jer učinak ne pokazuje da te stvari idu u pravom smeru. Moramo da postavimo dobre polazne osnove, jer samo tako dobićemo dobar rezultat. Ako uđemo u pogrešan kolosek ishod mora biti negativan u svakom slučaju.
Morate slušati ljude sa terena i ne treba da dozvolite da se ljudi isele u potpunosti iz unutrašnjosti i dođu u Beograd, jer možete misliti, šta će biti kad mi svi dođemo ovde u Beograd? Ja želim da gajim svoju decu na obroncima Tare, Zlatibora i Zlatara i da tamo ostanem, u svakom slučaju.
Htela bih samo da vas podsetim, kad već odavno niko nije, na vaša predizborne parole, departizacija i ravnomerni regionalni razvoj koji vidimo nigde nije uzet u obzir u okviru ovog budžeta. Kažem, eto, suviše je bilo lepo, i svakako bilo istinito da idemo u tom rok fazonu, smejem se zaista, a plakala bih nad ovim što vidim.

 Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Ovo što, poštovani građani, ministre Dinkiću, imamo danas ispred nas i o čemu pokušavamo da razgovaramo je rebalans budžeta Republike Srbije, koji u sebi nosi brojne manjkavosti.
Ali da počnemo kako smo od jutros krenuli sa citatima. Inače, kad ste već spomenuli "EKV" imali ste i bolji primer. Ako mi dozvolite, kao čovek koji se dugo bavio rokenrolom, na neki način, mogli ste recimo, citirati pesmu "Novac u rukama". Mislim da vam to više priliči, imate stih "kupi me prodaj me", sećate se te pesme.
Inače, ja se danas obraćam Skupštini i građanima Srbije, u danu dok mi ovde pričamo o Staroj planini i gondolama, u Srbiji nema stentova za operacije na kardio-vaskularnim odeljenjima. Dobili smo jutros informaciju da u Užicu ima samo sedam stentova, ministre Dinkiću. Inače, nema vakcina u Srbiji danas, a ratni i mirnodopski invalidi nisu dobili novac za deo invalidnina. To se prvi put desilo, mislim od 2000. godine. To je slika onoga što mi danas imamo. Imali smo malopre masovan skup naučnih radnika koji nisu dobili svoje prinadležnosti, o tome je moj kolega Đelić juče dosta govorio, i govoriće prof. Stojković kasnije.
Ova Vlada umesto da danas govori o neophodnim reformama, u praktično svim segmentima našeg društva, ona potura ovaj budžet koji će do kraja ove godine uvesti zemlju u minus od dve milijarde evra, što će verovatno potpuno zaustaviti privredu, dovesti u pitanje isplate plata, penzija i socijalnih davanja i sigurno uvesti državu u prevremene izbore.
To moramo reći građanima. Ovaj politički testament ove neuspešne Vlade i još neuspešnije koalicije danas je na neki način ne samo politički testament već, ako hoćete, i politički parastos i priprema za prevremene izbore gde svako od vas grabi ono što može da dohvati levom i desnom rukom.
Nakon više nedelja i nebrojenih sastanaka nečega što zovete državni vrh na kojima su najavljivane krupne istorijske odluke na kraju je došlo do konsenzusa da se nastavi po starom, a da izgubljenih 120 milijardi dinara budžetu nadomestite uštedama od 36 milijardi dinara. Svaka vam čast. Pri tom, više od polovine tih navodnih ušteda predstavljaju podsticaji privrede, poljoprivredi i ulaganju u infrastrukturu, tako da kao posledicu njihove primene možemo očekivati dodatni pad privredne aktivnosti i nažalost gubitak radnih mesta poštovani građani.
Prvo pravilo borbe protiv krize u svakoj državi pa čak i u onoj koja ima ovako nesposobnu Vladu glasi pojačati investicije u infrastrukturu, pod dva – uložiti u nauku i obrazovanje i pod tri – smanjiti troškove države. Vrlo jednostavan recept. Ova vlast radi apsolutno sve suprotno od toga i to se vidi u ovom rebalansu. Planirano je bilo 500 miliona evra za kapitalne investicije tj. za izgradnju velikih projekata, a do sada je potrošeno samo 50 miliona evra. Ali, zato imamo tri ili četiri ministra za to i ti ministri, poštovani građani, sa njihovim službenicima koštaju nas preko 10 miliona evra. Plaćamo ih preko 10 miliona evra, a oni su dobili 50 miliona evra, a ničega nema, ništa izgradili nisu. To je Srbija u kojoj danas živimo.
Vlada je odlučila da najviše uštedi tamo gde će najviše naneti štetu u budućnosti Srbije, a to su obrazovanje i nauka. Čak tri milijarde dinara, od čega 1,8 milijardi za naučne institute kojima će prihodi iz budžeta u drugoj polovini biti umanjeni za 23%. Ušteda države na robi i uslugama tj. da bi građani razumeli, njihovim dnevnicama, reprezentaciji, putovanjima iznosi samo, poštovani građani, 0,6%. Dakle, to je ono što Vlada namerama da se odrekne što se tiče svojih privilegija. Što bi se, poštovani građani i drage kolege, odricali kada uvek možete lepo da zavučete ruku u džep građana kroz neki novi poreski namet, kao što se uradili pre mesec dana sa poreskim zakonima?
Zaboravljate da ste obećali da ćete ukinuti 70 agencija i time napraviti ogromne uštede. Zaboravili ste da glas za Đilasa znači glas za Dinkića. Zaboravili ste puno toga, a danas za njih, za te agencije izdvajate preko 100 miliona evra kako bi zapošljavali partijske kadrove za koje ste rekli da nema šanse da više bude partizacije u Srbiji jer to je odlika zle Vlade DS, a vi ćete brzo departizovati tako što izdvajate preko 100 miliona evra za zapošljavanje vaših partijskih pajtosa.
Naime, neke nezavisne procene kazuju da ste za godinu dana uspeli da zaposlite na raznim nivoima preko 10 hiljada partijskih vojnika SNS, URS i SPS, a u isto vreme 40 hiljada zaposlenih, neki se neće složiti, odmah da kažem, je u privredi izgubilo posao. To vam je poštovani građani slika današnje Srbije i slika ovog političkog parastosa ove vlade. Pri tom, rebalansom predlažete smanjenje budžeta za aktivne mere zapošljavanja za tri milijarde dinara, a povećavate tranzicioni fond za čak 5 milijardi. To je gospodo fond za otpremnine. Tako ga lepo nazovite da znamo o čemu da pričamo ili ako hoćete – budžet za otpuštanje.
Pre dva meseca ste se hvaliti, o čemu će govoriti moje kolege detaljnije, kako usvajate zakon o podsticajima u poljoprivredi i da će biti garantovane subvencije i sada u sred kampanje menjate taj isti zakon kako bi subvencije smanjili za 3,5 milijarde dinara. Nakon prošlogodišnje suše najavljivali ste velika ulaganja u navodnjavanje, a sada umanjujete rashode za te namene za 50%. Smanjen je i Fond za vanredne situacije, pošto vi očekujete da posle vas ovu zemlju nijedna vanredna situacija više ne može udariti i da ne možemo doživeti ni sušu ni poplavu.
Zbog takvog pristupa i ne čudi što smo u 2013. godini u spoljnoj trgovinskoj razmeni i poljoprivrednim proizvodima ostvarili gubitak od čak 200 miliona evra, poštovani građani, u odnosu na prethodnu godinu.
Pričali ste o zamrzavanju plata i penzija danima. Šta ste uradili? One će biti povećane rekli ste, svaka čast, za čak 0,5%, što je 230 dinara više za radnika i 150 dinara više za penzioner mesečno. Šta znači to povećanje kada je godišnji inflacija 10%? Tom istom radniku su primanja realno manja za 4.000, a penzioneru za 2.300 dinara. Dragi penzioneri, zašto vi ćutite i dajete podršku ovom rebalansu?
Ono što je, takođe, tačno je da prema Republičkom zavodu za statistiku prosečna isplaćena plata u maju je realno niža za 10% nego u aprilu i 6,2% nego u maju prošle godine, što pokazuje da ste uspeli dalje da srozate životni standard građana Srbije. Kako mislite da tako mizernim primanjima povećate tražnju za srpskim proizvodima i privrednom aktivnosti i kako mislite da dođe do većeg zapošljavanja?
Industrijska proizvodnja je u maju niža za 0,5%, nego u maju 2012. godine. Prvi put od demokratskih promena u ovoj zemlji došlo je do pada vrednosti ukupnih kredita privredi sa 10,8 milijardi evra na 10,5 milijardi evra.
Inače, predsednik Tomislav Nikolić je nedavno izjavio da su investitori zbog kriminala i korupcije, inače vaše dve omiljene reči, a za koje nemate nijednu optužnicu u Srbiji, do pre godinu dana izbegavali Srbiju, reče predsednik Tomislav Nikolić, ali u seriji njegovih gafova slabo zabeležena izjava.
Investicije su 2012. i 2013. godine iznosile ukupno 400 miliona evra, a za vreme prošle vlade, to već znamo svi napamet, samo u 2011. godini preko dve milijarde evra ili pet puta više, poštovani građani. Pri tome, Nikolić je u predizbornoj kampanji najavio investitore i rekao da stoje u redu, guraju se, samo čekaju novu Vladu, pucaju hodnici od vaše nepostojeće kancelarije za brze odgovore, ne mogu ljude da smeste fizički.
Godišnje investicije, rekli ste, biće 10 milijardi. Toga se svi sećate, a vi pokušavate da zaboravite. Očekujem da realizujete barem jedan posto onoga što ste obećali.
Aktuelnu ekonomsku situaciju vi sami u Vladi najbolje opisujete. U obrazloženju rebalansa budžeta, pa ću citirati šta vi sami kažete za ovaj budžet. "Snažan pad realnih primanja i kupovne moći stanovništva krajem 2012. i početkom 2013. godine, rast aktivnosti na sivom tržištu, pad realnog prometa u trgovini na malo kao posledica prva dva faktora", ne DS, nego vas samih, "pad profitabilnosti privrede u 2012. godini i posledično pad isplaćenih dividendi, rast nelegalne trgovine duvanskih proizvoda itd". To je rezultat vašeg vođenja Vlade. To je u izvesnom smislu, na čemu vam čestitam, povratak u 90-e, koje toliko volite.
Morali ste znati da će porez na dobit biti niži zbog pada privredne aktivnosti u 2012. godini, da PDV ne može da raste linearno ako imamo pad tražnje i kupovne moći građana Srbije, da porez na dohodak ne može da raste kada imamo manje radnika i realan pad zarada. Sve smo vam to govorili i sve ste to odbacili.
Zašto niste smanjili rashode javnih preduzeća za samo 5% i tako uštedeli 30 milijardi dinara na godišnjem nivou, na primer? Zašto ste se odlučili da u najgoroj krizi otvorite stečaj i prodaju imovine u 110 firmi sa preko 30 hiljada zaposlenih? Umesto da ste doneli odluku da im plate budu na nivou minimalne zarade i tako biste uštedeli 15 milijardi dinara, a toliki ljudi ne bi ostalo na ulici. Zašto prvo ne otpustite onih 10 hiljada partijskih kadrova koje ste zaposlili mimo konkursa i tako uštedite 10 milijardi dinara, na primer? Šta je sa gondolama? To smo čuli. Pruga Valjevo-Loznica, da, ali to je 33 milijarde dinara garancija iz Fonda za razvoj koji bog otac ne kontroliše, a kontroliše Mlađan Dinkić. Ne znamo kako i po kom kriterijumu.
Ako ste rebalansom predvideli da se zadužite za dodatnih 800 miliona evra, to je ono što ste uradili. Nastavljate sa politikom pokrivanja ogromnog budžetskog minusa, zaduživanje države i građana. To je nešto što prati ovu Vladu, jer ste uspeli da probijete četiri milijarde od kada ste došli na vlast.
Samo kroz RTB Bor i Petrohemiju građanima ćete na taj način natovariti nove obaveze u iznosu od jedne i po milijarde evra, koliko ćete povećati javni dug, jer planirate da preuzmete obaveze na 20 najvećih preduzeća u restrukturiranju.
Demokratska stranka postavlja pitanje – da li ste formirali fond od ušteda koje ste nam obećali u javnim nabavkama? Koliko ste para do sada prikupili, pošto se ove godine očekuju uštede od najmanje 600 miliona evra, kako ste rekli? To smo tražili amandmanom, ali i to ste odbili. Ako ga još niste formirali, očekujemo da nam kažete kada će to biti, jer bi se tu moglo uštedeti dva posto BDP.
Subvencije su i dalje potpuno netransparentne. Zvanični rezultati poslovanja privrede od 2012. godine najbolje govore o rezultatima ekonomskih mera koje sprovodi ova Vlada.
Samo vrlo kratko. U Srbiji je prošle godine poslovalo 107.363 privredna društva. Neto gubitak je povećan za četvrtinu. Iskazalo ga je 31.498 preduzeća, dok 7.263 firme nije predalo finansijski izveštaj. Ukupan finansijski gubitak veći je za zastrašujući 77,5%, poštovana gospodo iz Vlade.
Kada se podvuče crta, celokupna privreda svela se na 38.000 zdravih preduzeća koja treba da nose teret celokupnog društva. Ako se nešto hitno ne promeni, a kako čitamo, izgleda da se vi nešto ne razumete najbolje, tragičnom epilogu srpske privrede prisustvovaćemo u skorijoj budućnosti.
Jasno je da će se ovim rebalansom budžeta izvršiti samo kozmetičke promene, a odluka da se tek nakon godinu dana rada Vlade krene u izradu strategije analiza i akcionih planova, samo pokazuje odsustvo volje da se rešavaju stvarni problemi ovog društva. Evidentni problem u funkcionisanju obrazovanja, zdravstva, penzionog sistema, državne administracije, socijalnih davanja, javnih preduzeća, biće ostavljeni nekoj hrabrijoj i odlučnijoj Vladi od ove koja će biti spremna da žrtvuje svoju popularnost za bolji život građana Srbije, a ne da čoveka koji popularnosti nema guraju da ovde sam sedi sa nama i sluša sve ovo što mu govorimo dok oni imaju važnija posla, umesto da podrže svog koalicionog partnera.
Demokratska stranka, time završavam, je još pre šest meseci upozoravala kakve će biti posledice neodgovorne ekonomske politike i dala sveobuhvatan program za izlazak iz krize, konkretnim merama. Danas više nego ikad, čitajući ovo što ste uradili, čitajući ovaj nevešt, tužni, poslednji trzaj, pokušaj, još više, još snažnije i sa punom svešću smo sigurni da je to jedini put i alternativa vašoj štetočinskoj, nestručnoj i apsolutno vremenom neprilagođenoj vlasti. Hvala.

Reč ima ministar Dinkić.

Moram priznati da mi veoma prija vaš rokerski rečnik. Vi kao da ste bili vidoviti kada ste svoju rok grupu nazvali u mladosti – generacija bez budućnosti. Tačno ste znali kako će izgledati vaša politička stranka kojoj ćete pripadati posle izvesnog perioda. Ako pređemo sa rokerskog na ekonomski rečnik, mogu samo da vas pitam o kakvoj vi hrabrosti govorite kada kritikujete izdvajanje za tranzicioni fond, za rešavanje pitanja tzv. bivših društvenih preduzeća u restrukturiranju, koja 10 godina gutaju po 750 miliona evra godišnje subvencija države.
Ceo narod plaća poreze da bi se davalo za preduzeća koja suštinski neka imaju perspektivu, ali ne mnogo njih, a većina nema. Da je bilo hrabrosti, valjda bi predpristupni pregovori sa EU bili otvoreni za vreme mandata Vlade DS, a ne sada. Vi ste izgubili dve godine za borbu, vi lično, za borbu za neku pahuljicu tamo. Terali ste ljude da ne smeju da prisustvuju sastancima gde se pojavljuje neki kandidat ili neki predstavnik iz Prištine, a oni su u međuvremenu lobirali i dobijali politički na poenima. Čitavu ujdurmu napravili pred UN pre dve godine, ne znam Deklaracija, Srbija će napraviti, vi ste tad bili zamenik ministra spoljnih poslova ili pomoćnik, svejedno.
Šta je bilo od te rezolucije? Zamajavali ste narod godinama, pričali o Evropi, a ta Evropa nikako nije dolazila kod nas. Šta je naša Vlada uradila? Ne zahvaljujući meni, zahvaljujući našem premijeru, prvo potpredsedniku Vlade, potpredsednici Suzani Grubješić, za manje od godinu dana smo otkočili sve ono što je bilo ukočeno u prethodnim godinama.
Da li je to bilo kukavički ili hrabro i da li je to bilo u interesu Srbije ili nije? Ono što ste vi pričali, niste smeli da uradite. Plašili ste se, što ne kažete. Plašili ste se kako će reagovati tadašnja opozicija i plašili ste se kako će reagovati narod. Što niste bili hrabriji? Isto tako ste se plašili još više u domenu ekonomije.
Kako vi mislite da danas bude više para za nauku, ako ste nam ostavili dubiozu neplaćenih računa putarima, zdravstvenim ustanovama, reciklerima, lokalnim samoupravama, u iznosu od 13 milijardi dinara? Ukoliko ste nam ostavili dubioze, razne banke Vojvodine, nove "Agrobanke" od 200 miliona evra, direktno još 400 miliona evra indirektno na raznim propalim dokapitalizacijama koje ste vršili. O čemu vi pričate? Govorite o 2012. godini. To je godina vladavine Vlade DS. Tačno je da je to bila najgora godina u poslednjih 12 godina u istoriji Srbije u ekonomiji. Tačno je, 2012. godina. Prva godina mandata ove Vlade je suštinski ova 2013. godina.
Šta možemo da kažemo kada uporedimo te dve godine? Nije sada situacija sjajna, o tome sam govorio ovde narodnim poslanicima, ali prošle godine, dok ste vi vodili ekonomiju, Srbija je imala četiri uzastopna kvartala, pad BDP.
(Božidar Đelić, s mesta: Nismo mi, ti si.)
Nego ko je? Da li je Mirko Cvetković? Ja nisam bio u Vladi prošle godine uopšte, ljudi.
Znači, priznajte ono što je istina. Ja ću uvek stati iza onoga što jeste istina. Dakle, Vlada Mirka Cvetkovića, da budem potpuno konkretan, DS, ostvarila je u četiri uzastopna kvartala prošle godine pad BDP. Sada je u prvom kvartalu BDP povećan 2,1%.
Industrijska proizvodnja je veća 4,2% za prvih pet meseci. Da li je u maju pala u odnosu na prethodni mesec? To je Đelić juče priznao javno. Jeste, ali znate li zašto? Zato što smo imali Uskrs u maju ove godine, a nismo ga imali u maju prošle godine, pa je bilo više neradnih dana i to je samo zbog toga.
Kada pogledate kumulativ pet meseci, to je rast od 4,2%, izvoz raste 21%, manji je spoljnotrgovinski deficit za jednu petinu, zaustavljena je stopa nezaposlenosti, niža 1,4% nego u aprilu prošle godine, inflacija je 2% a bila je 12%, doduše 2% za pet meseci, ali svejedno, u prvih pet meseci prošle godine bila je dramatično veća. Budžetski deficit je niži za prvih šest meseci za 12% nego u istom periodu prošle godine. Biće niži i do kraja godine za 1,5% BDP, a evo već sada je niži za 12%.
Dakle, šta hoću da kažem? Situacija sada nije sjajna, ali je bila katastrofalna dok je DS vodila Vladu. Ono što mene međutim čudi je da kao bivša reformska i demokratski orijentisana stranka, ne podržavate mere koje imaju podršku i privrede i sindikata i Svetske banke i stručne javnosti, da se konačno stavi tačka na gubitke preduzeća u restrukturiranju, da se ona preduzeća koja mogu samostalno da posluju, da im se omogući da rade na tržištu. Nije tačno da u njima radi 140.000 ljudi. Govorite istinu. Radi 54.000 ljudi i nije tačno da će svi od njih posao, jer mnogi od njih će raditi u kompanijama koje će ostati državne, kao što je RTB Bor. Samo u RTB Boru od tih 54.000 radi 5.000. U "Petoletki" 4.000. To neće biti kompanije koje će propasti, naprotiv, neke će ostati državne, neke će naći strateške partnere. Ima onih kompanija koje ne rade ništa 20 godina i njih održavati je besmisleno, omogućavati im da troše struju bez plaćanja, da ne plaćaju poreze, komunalne usluge.
Znam da je vama bilo lakše da takve stvari gurate pod tepih i niste želeli da navalite da se taj problem reši. Međutim, ako nećete da date nama podršku da to učinimo, a to je korisno za ovu ekonomiju, makar ćutite o tome, nemojte da govorite o tome. O kakvih vi 100 miliona govorite za agencije? Znate li šta je to? Deset milijardi dinara. Nađite mi tu budžetsku stavku, nemojte da izmišljate, nemojte da preterujete, to ne postoji. Deset milijardi dinara, to je ogromno.
Ne kažem da nema neracionalnosti u radu agencija, ali hajde da baratamo pravim ciframa. Šta ja ne mogu da shvatim? Kako je moguće da u ovoj skupštini opozicija iz svih drugih poslaničkih klubova oštro kritikuje argumentima budžet, a da vi morate da se služite neistinama, samo vaš poslanički klub, i teatralno aplaudirate sami sebi? Ako vam je to neko zadovoljstvo, to je u redu, ne morate, vi sami sebi aplaudirate, teatralno, preterujete, ne govorite istinu.
Dug devet milijardi evra je povećan dug za vreme ministra finansija i premijera iz DS. Znači, činjenica jeste , neko me je pitao za kamate, naravno da imamo ogroman problem i da apsolutno smo zabrinuti kako ćemo u narednim godinama otplaćivati kamate koje su se uvećale u mandatu DS, dok je vodio vaš premijer. To jeste ozbiljan problem. To je razlog što se niko neće hvatati mnogo za ovaj posao koji ja sada vodim, zato što je ogroman problem pronaći sredstva za redovnu isplatu penzija, plata nastavnicima, lekarima, policajcima u narednim godinama. To nije uopšte lako, to je moguće samo ako se poveća privredna aktivnost i mi radimo na tome.
Ako nećete da nam pomažete konstruktivnom kritikom i predlozima, mogu da shvatim i u redu je kada kažete i pitate zašto nauka ima manje, to je sasvim legitimno pitanje. Moje pitanje je samo, zašto oni nisu na platama kao i bilo ko u državnoj službi. Oni se vode sada kao neki ugovori, specijalizovane usluge, kao na klasi 4, umesto da su na platama. Zašto ne znamo tačno koliko ima naučnika, da znamo koga finansiramo, ovako, projektno finansiranje mi ne znamo na šta odlazi?
Ako je neko ulagao u nauku, to sam radio ja lično kao ministar finansija do 2006. godine iz Nacionalnog investicionog plana, za vreme Vlade Vojislava Koštunice, nikada više sredstava u opremu za nauku nije uloženo, nikada više u poslednjih 12 godina, realno, nikada više, realno, svi to znaju. Ali, hajde da vidimo, znam gospodine Đeliću da ste vi promovisali kao najvažnije vaše dostignuće muzej dinosaurusa u Svilajncu, ali ako je to nauka.
Ono što moramo da uradimo u narednom periodu, jeste, što se mene tiče, imate pravo da govorite i pričate šta god hoćete, uvek ću odgovoriti ako nije istina u pitanju. Ono što je jako važno, Srbiji je važno da imamo što širi front za potrebne simultane reforme u ekonomiji. Onaj ko se plašio reformi, više nije tu i oni ne moraju to da podrže. Oni koji žele i koji su pokazali da mogu biti hrabri, oni će ići napred i ovakve sporadične opaske ljudi koji su nekada sebe nazivali generacijom bez budućnosti, nas ne zanimaju. Nadam se, nije važno da li je vaša stranka generacija bez budućnosti, bitno je da narod Srbije ima budućnost. Hvala.

Pravo na repliku, šef poslaničke grupe URS, Vladimir Ilić. Izvolite.

Šta smo čuli malo čas? Ironija, feminizam, sarkazam i na drugoj strani kuknjava, plač. Znam da je vama teško, nije kasno da učite. Evo, imate dobre primere kolega iz DSS i LDP. Oni su imali sjajne diskusije, puno dobrih predloga, prave kritike, one kritike koju ovaj parlament zaslužuje da čuje. Ne znam ko vam je pisao te podatke, očigledno pojma nema ili je zlonameran. Stalno manipulišete tim podacima o broju zaposlenih, nezaposlenih. Naravno, to je manir, ne znam šta hoćete time da postignete?
Spominjete, gospodine Stefanoviću, već sam vam nekoliko puta objasnio. Trideset, sada 40.000, ne znam kako ste uvećali tu cifru nezaposlenih od početka godine, još jednom vam ponavljam, dakle, nisu svi oni koji su se prijavili na biro izgubili posao, neko završi školu osnovnu, srednju, fakultet pa se prijavi, neka domaćica reši da traži posao ili neko ko je bio neaktivan. Dakle, te podatke koje koristite su bez veze.
Dali ste nekoliko predloga, da se povećaju ulaganja u infrastrukturu, u nabavku, da se smanji administracija. Pa ko vam je to branio ceo prošli mandat? Zašto to niste radili? Pa niste radili, naravno. Uvećavali ste administraciju do besvesti, vi ste kraljevi partijskog zapošljavanja.
Evo da vam dam jedan predlog na kraju. Znam koji je vaš ključni problem, niste u vlasti, niste u velikoj stranci više, mislim da je pametno da se kolektivno učlanite u SNS, rešavate jednim udarcem dva problema. Postajete velika stranka. To su inače uradi moji zemljaci iz Požarevca, kompletna Demokratska stranka je prešla u SNS.