Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Nenad Popović i Aleksandar Pejčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Kao što vidite, gospodine ministre, poslanička grupa DSS je jedna od najaktivnijih poslaničkih grupa ovde i i te kako se temeljito spremala za ovaj rebalans budžeta.
Moj uvaženi kolega Nenad Popović i ja podneli smo amandman na član 2. koji jednostavno govori o transparentnosti. Želimo da sve bude transparentno i jasno i da građani Srbije budu upoznati i oko zaduženja na osnovu čega se zadužuje Vlada Republike Srbije.
Dakle, 2015. godine će doći do naplate upravo onih najvećih kredita za koje se zadužila prethodna Vlada sa velikom kamatnom stopom. Međutim, ono što je istina je da se i ova Vlada opredelila da se zadužuje kako bi pokrila deficit, što je i te kako nerealno, složićete se sa mnom. Setiću se godine 2006. kada ste vi bili ministar i kada je stožer te stranke bila DSS, kada smo vratili preko milijardu dolara duga MMF.
Jednostavno, ovim amandmanom želimo da zadužimo Vladu Republike Srbije da podnosi plan zaduženja na svakih tri meseca kako bi bili upoznati ne samo mi poslanici, već i kako bi građani Srbije znali koliki je javni dug, na osnovu kojih potreba će se zadužiti Vlada Republike Srbije i kod koga će se zadužiti. To je bila naša namera.
U obrazloženju koje ste nam dali stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što Narodna skupština donosi zakon kojim uređuje budžet i tekuću godinu. Tačno je, mi smo u ovom parlamentu doneli mnoge zakone, ali oni se ne poštuju. Doneli smo Zakon o poljoprivredi, o prosveti, o zdravstvu. Zbog čega Vlada ne bi radila transparentno i svaka tri meseca dostavljala plan zaduženja, kako bi bili upoznati i mi poslanici i građani Srbije? To je bila naša namera. Ne vidim razlog zbog čega niste prihvatili ovaj naš amandman.

Da li još neko želi reč?
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Izvolite.

Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. vi kažete da će se iz Trezora u nekim ekstremnim uslovima koristiti sredstva. Mi smatramo da je vrlo važno da se kaže da će se ta sredstva koristiti prema jasno utvrđenim i poznatim kriterijumima.
Zbog čega to tražimo? Obrazložiću vam. Da se u javnosti može čuti da javni dug Srbije u 2013. godini opada, da se smanjuje, a zapravo, on raste i to raste jako brzo. On je 31.12. bio 17,6 milijardi dinara, a krajem aprila 2013. godine on je porastao za otprilike 1,8 milijardi i bio je oko 19,8 milijardi evra. To je otprilike 56,1% BDP.
Prema MMF, oni kažu da će taj dug vrlo moguće do kraja 2013. godine narasti na preko 65% BDP. Onda je potpuno jasno da ste vi morali da stavite u članu 2. i ogradu da u slučaju preke potrebe morate imati neku rezervu sredstava koja će služiti za pokriće budžetskog deficita, za pokriće dospelih kreditnih obaveza i to je u redu. Ali, bojim se da sa ovako naraslim potrebama ta zahvatanja iz Trezora mogu biti česta i mogu biti zaista takva da dovedu u pitanje i ta trezorska sredstva. Zbog toga je vrlo važno napraviti ovu ogradu, uspostaviti javne kriterijume, a ti kriterijumi su svima poznati i onda po tim kriterijumima je to moguće izvesti. Ovako, bojim se da će se sredstva zahvatati prilično nekontrolisano i da će ugroziti i ovu trezorsku rezervu. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić i Dušica Morčev.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Gorica Gajić.

Hvala.
Danima vodimo raspravu o tome da ovako veliki budžetski deficit, odnosno Vlada je takav predložila, jedino može da se smanji, odnosno tako su odlučili, ako smanjuju pojedine rashodne stavke u budžetima pojedinih ministarstava. Jednostavno, pošlo se od te pretpostavke da je bolje malo kozmetički popraviti budžet, hajde da vidimo gde možemo na rashodnim stranama da smanjimo sopstvene prihode, a onda ćemo videti da li ćemo za sledeću godinu uraditi neke strukturne promene, strukturne reforme i mnogo ozbiljnije i suštinskije promeniti budžet.
U ovom slučaju mnoga od tih smanjenja u stvari kod rashodnih strana budžeta su bila opravdana, ali kod mnogih stavki koje su se ovog puta smanjile i nisu. Smanjenje kod budžetskog Fonda za vanredne situacije, koje je sada ovim rebalansom svedeno na 81.148.000 dinara smatramo nedopustivo niskim. Mi svake godine u Srbiji, nažalost, imamo neku elementarnu nepogodu, da li je suša, da li su poplave, da li su klizišta, da li je grad i svake godine, nažalost, nama elementarne nepogode donesu ogromne materijalne troškove i svake godine se kunemo kako ćemo već u sledećem budžetu da izdvojimo znatna sredstva za Fond za vanredne situacije. Onda slušamo i apele načelnika Sektora za vanredne situacije, kako jednostavno nema ni tehničke mogućnosti, ni kadrovskih potencijala da se izbori sa stihijama prilikom elementarnih nepogoda.
Zato smo mi sada, DSS, predložili i to vrlo radikalno da se ovaj fond poveća na 640.000.000 dinara, odnosno da se kompletna stavka sa Uprave za zajedničke poslove od 559.000.000 dinara u celosti prebaci na ovaj fond. Bili smo malo radikalniji prilikom predlaganja ovog amandmana, da bismo se trgli, da bismo shvatili da nam je Fond za vanredne situacije jako nizak, da su nam sredstva mnogo mala, da sa tim sredstvima ne možemo da se borimo sa svim onim što nam se dešava iz godine u godinu i da moramo da shvatimo da najmanje treba ovde da smanjujemo.
Vi ste u obrazloženju rekli da su već ova sredstva kod Uprave za zajedničke poslove potrošena za nove softverske programe. Da smo znali, predložili bismo sa neke druge stavke da se taj iznos prenese, ali sigurno je i to morate da znate da ovaj fond ne sme da ostane ispod bar 400.000.000 dinara. To je neki optimalni iznos sa kojim možemo da idemo, kada su elementarne nepogode u pitanju i kada nas takva situacija zadesi.

Hvala.
Na član 5. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Bojana Božanić.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić.

Hvala.
Ne znam da li su se kolege iz ostalih poslaničkih klubova istrošile na onim rok pesmama. Sve u svemu, izgleda da kada je o konkretnim stvarima reč, samo DSS ovde radi nešto.
U članu 5. smo hteli da zamenimo neke stvari kod planiranih izdataka. Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacije planiralo je 300.000.000 dinara za prelazak na digitalno emitovanje zemaljskog TV signala. Lično verujem da možemo da živimo i bez tog prelaska na digitalno emitovanje TV signala, prvo što je program i dosadan i nije nešto posebno inventivan, ali da bez nekih drugih stvari verovatno ne bi mogli.
Ukoliko već kažete da je ovaj budžet okrenut prema EU, prema tom pridruživanju itd, onda treba da pratimo i neke evropske standarde. Mislim da ono što smo mi predložili, a to je da deo sredstava, u iznosu od 110.000.000 dinara, prebacimo za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u onim lokalnim samoupravama koje imaju pripremljenu dokumentaciju i u kojima postoje neki efekti ili prekogranični ili za koje je veoma značajno da se reši ovaj problem.
Juče baš kada je bio predsednik parlamenta Slovenije, govorio je o tome. Kada smo ga pitali šta je to vrlo važno da bi ispratili te neke nove trendove u EU, prvo je spomenuo zaštitu životne sredine. Ukoliko ne budemo ulagali sredstva u izgradnju ovih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, da bi u te neke sredine, gde to bude urađeno, doveli npr. neke nove posetioce, neke nove investitore, pokazali neke nove turističke atraktivnosti koje, verujem, svaka sredina i svaka opština ovde u Srbiji ima, mislim da ne možemo krenuti dalje. Dakle, ako pratimo te savremene evropske trendove, u svakom slučaju moramo se baviti zaštitom životne sredine.
Kad smo već kod toga, postavila bih pitanje vezano za životnu sredinu – da li su planirana sredstva za subvencije reciklerima opasnog otpada za ovu godinu? Koliko znam, konkurs još uvek nije raspisan, a ni sredstva od prošle godine nisu uplaćena. Verujem da je to vrlo važna stvar, pre svega da bi pratili savremene tekovine i da bi već bili u skladu sa tim što govorite, da pratimo trendove EU.
Takođe, smatram da je vrlo važno da dodamo još neki dinar, pa neka je to i sto miliona dinara za nastavak Koridora 11, o tome sam već malo pre govorila, bez čega nema života pre svega u zapadnoj Srbiji. Isto tako, ako već pratimo te trendove i EU i modernizam evropskih država, moramo i granične prelaze da usavršimo, da ih modrnizujemo, pa predlažem da se u odnosu na 2.200.000 dinara, koliko je samo tek da se ne ugasi ova pozicija ostavljeno za izgradnju graničnog prelaza Kotroman između Srbije i BiH, da se zameni iznosom od 42.200.000 i da stvarno konačno uradimo taj granični prelaz kako bi na kraju ovu državu u potpunosti osavremenili. Slažem se da treba da štedimo, ali moramo da napravimo dobru ravnotežu između mera štednje i razvojnih projekata.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Sanda Rašković Ivić i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Sanda Rašković Ivić. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela amandman o ovom članu zato što su u budžetu za 2013. godinu planirani kapitalni izdaci za ulaganja u kulturu, za sanaciju i adaptaciju Narodnog muzeja. U 2013. godini je bilo predviđeno 130 miliona dinara, a rebalansom za njegovu sanaciju je predviđeno nula dinara. Za sanaciju i adaptaciju i nadgradnju Muzeja savremene umetnosti za 2013. godinu je budžetom bilo predviđeno 266.470.000 dinara, a rebalansom su ta izdvajanja prepolovljena.
S obzirom na značaj Narodnog muzeja i na činjenicu da je prošla već čitava decenija od početka njegove obnove, mi u DSS smatramo da je nedopustivim da se potpuno uvrnu, da tako kažem, sredstva za obnovu ovog muzeja.
Dame i gospodo, kultura jednog naroda koji nije veliki, kao što je srpski narod, jeste naša poslednja linija odbrane. Ako to ne budemo imali, nećemo znati ni ko smo ni šta smo. Jedino se plašim, pošto se sve više čuju neke izjave da Srbima treba menjati "majnd set", odnosno svest, da se tu radi o pokušaju promene svesti. Svest može da bude individualna i kolektivna. Naravno, individualnu svest je jako teško menjati, i to spada u domen patologije i kriminala ako se menja. Međutim, kolektivna svest je tradicija, kultura, kulturne vrednosti. Ako nam to oduzmete, gospodo iz vlasti, zaista nećemo znati ni ko smo ni šta smo, bićemo samo jedna bezoblična masa.