Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Ovo ako je tačno, ovo nije stvar za Budžetsku inspekciju, nego treba da podneste krivičnu prijavu, jer ako je to tačno, to je iznad domena Budžetske inspekcije. Ako imate takva saznanja jedina stvar koju treba da uradite je da podnesete krivičnu prijavu. To je za neke druge organe, a ne za Budžetsku inspekciju.

Hvala.
Narodni poslanik Srđan Milivojević želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, reklamiram povredu Poslovnika i to člana 106. i 107.
Član 106. kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ovde smo imali jedno drastično odstupanje od ove tačke Poslovnika.
S druge strane, reklamiram i povredu Poslovnika član 107. koji kaže da je govornik na sednici Skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Mislim da je to neprimereno, obraćanje bilo kome iz grupe 3%. Mogao bih da odgovorim – iz grupe 15%. Ne 15% koje ostvare na izborima, nego koje uzimaju za sebe. Ili, mogu da kažem – iz grupe pečat ili iz grupe falsifikatora, ali to nije primereno ovom visokom domu, pa bih vas molio da raspravu vodimo u kontekstu poštovanja poslovničkih odredbi. Hvala.

Hvala.
Molim sve narodne poslanike da u svojim izlaganjima vode računa o dostojanstvu Narodne skupštine.
Da li se još neko javlja za reč? (Ne)
Na član 6. razdeo 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Jakšić i Donka Banović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. razdeo 3. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik prof. dr Slobodan Samardžić.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, podneo sam amandman na jedan član budžeta, gde je Vlada bila jako široke ruke u ovom vremenu besparice i promene budžeta.
Naime, reč je o tome da se Kancelariji za stručne i operativne poslove za ovu godinu izdvaja 92 miliona i 800 hiljada dinara, što je tri puta više, 300% više u odnosu na novac koji je izdvojen za rad ove kancelarije prošle godine, 2012. godine, 33 miliona i 800 hiljada dinara. Kad se pogleda ovaj broj od 92 miliona prosto čovek ne zna da li je to mnogo ili malo, jer ne zna na prvi pogled ni šta ta kancelarija radi, mada ću o tome nešto reći.
Problem je zapravo u relacijama. Mi smo maločas u vezi sa ovim pitanjem navodnjavanja govorili o smanjenju sredstava za 50%, pa Vlada planira 250 miliona. Sada, uporedite 250 miliona za navodnjavanje i 92 miliona za jednu kancelariju koja radi stručne i operativne poslove i koja, zapravo, samo asistira pregovaračima itd. u vezi sa ovim pitanjem, najpre onih Borkovih sporazuma, pa onda ovog jednog sporazuma koji se zove "Prvi sporazum", pa onda i plana za primenu tog sporazuma.
Naime, očigledno najveći deo tih sredstava odnosi se na usluge po ugovoru. Mi smo tu predložili da se od 55 miliona, koliko je planirano za ovu godinu samo za usluge po ugovoru u okviru celog rada kancelarije, to spusti na 15 miliona, a da se ostatak novca da na transfere za opštine na KiM.
Naime, plaćanje ove kancelarije je skupo i politički i materijalno, jer je i politička i materijalna šteta za ovu kancelariju. Da se ona plaća jedan dinar, to bi bila velika materijalna šteta za ono što ona radi. Pomenuću samo njen veliki rezultat koji je ona postigla, da su oni sporazumi koje je postigao Borko Stefanović sa Kuperom, koji su sa pravne tačke bili čisti neidintefikovani leteći objekat, dakle, neki non pejpri. Oni su, zapravo, upravo stručnim delovanjem ove kancelarije bili pretvoreni u uredbe Vlade o sprovođenju tih sporazuma. Te uredbe su danas na Ustavnom sudu Srbije. Ustavni sud Srbije se ne usuđuje da ceni njihovu ustavnost i zakonitost, zato što ima politički pritisak Vlade. Ali, sve je zapravo zakuvano i započeto u ovakvoj jednoj kancelariji.
To morate imati u vidu, ali se postavlja pitanje i čisto materijalno - zašto ovoliko novaca? Imate prosto u zakonu jednu stavku da se predviđa tri miliona i 680 hiljada za putovanja po zemlji, kako bi se one kopije katastra koje smo mi dužni da dajemo za Kosovo bolje obavio taj posao, pa se nešto putuje po zemlji radi toga ili pak, preko 11 miliona dinara za putovanja po inostranstvu članova ove kancelarije.
To je zaista ogroman novac i po sebi, a posebno imajući u vidu šta ona radi, što može biti politički deo pitanja i vi se s time ne morate slagati, ali je 300% povećanja nešto što je zaista veliko i ne radi se o maloj svoti pa da kažete da je 300% relativno malo u odnosu na apsolutni iznos, nego o jako velikoj svoti, dakle, od 92 miliona, koja ako uporedimo samo sa ovim navodnjavanjem o kojem smo pričali za sat i po, iznosi svega jednu trećinu.
Prema tome, mi tražimo da se problem reši upravo na taj način vraćanjem na budžet iz 2012. godine, a da se ostatak planiranih sredstava prebaci na opštine na Kosovu i Metohiji .

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdeo 3. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Ivan Jovanović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč.(Ne.)
Na član 6. razdeo 3. sa ispravkom podneo je narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada nije prihvatila amandman.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Poštovane dame i gospodo, nekoliko stvari je vrlo bitno za ovaj amandman. Prvo, stvar koja se tiče formalno-pravne prirode. Moram to da objasnim sada kako je došlo do određenih stvari. Kada sam podneo amandman u izvornom smislu to je bilo na delu 4.8.1. i pokušao sam Kancelariji za ljudska i manjinska prava da objasnim da se radi o jednoj organizaciji, dakle, organizacija kao što je Crveni Krst, međunarodna organizacija, ima status međunarodne nevladine organizacije. Međutim, onda sam od stručnjaka iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava dobio informaciju - da bi to bilo transparetno, razvijte po klasifikacijama, da se zna tačno šta je za troškove, šta je za putovanja, šta je za prostore itd.
Onda sam ih poslušao, misleći da su stručnjaci, pošto rade već najmanje sedam, osam godina u toj ustanovi i zaduženi su ljudi za to, misleći da je to jedan od segmenata Kancelarije za ljudska i manjinska prava od prošlih vlada koji funkcioniše, da nije ista kao onaj deo koji je namenjen samo za integraciju Roma. Onda to uradim. Međutim, onda Odbor za zakonodavstvo kaže to nije dobro i potvrdi ono što sam ja rekao dami iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava da ovo nije radno telo Vlade i da kao radno telo Vlade ne treba na taj način finansira, kako oni predstavljaju.
Usput, da bude stvar još kompletnija, dobijemo u obrazloženju i u stavu Vlade, koji je verovatno opet ta kancelarija pisala, da to nije održivo. Sada ne znam da li nije održivo što oni ne znaju, da li nije održivo što postoji politička volja iz Saveta Vlade za integraciju Roma, koji je rekao da se to finansira i Odbora za finansije koji je podržao to. Šta sad tu nije održivo? Ili je održivo to što oni ne znaju, pa su juče mislili da to treba, a danas su shvatili da su napravili grešku, pa sutra kad postavimo pitanje – šta rade ti kadrovi u Vladi koji se već godinama tamo zamajavaju, onda se postavlja pitanje gde je problem? Pa, problem jeste u tome što ljudi daju pogrešne instrukcije.
Da bi to ispravili, danas ću napraviti ispravku ispravke amandmana. Vratiću to ponovo na 4.8.1, kao što je to bilo, i da rešimo taj problem formalno-pravne prirode, da ne bi u to ulazili.
Sada, da pređem na suštinu. Vezano za suštinu, ja zaista nisam kriv, a ni vi iz Ministarstva za finansije, što Kancelarija za ljudska i manjinska prava prošle godine nije potrošila 20 miliona, kada sam ja ovde kritikovao da je direktor nesposoban, pa je napokon posle toga smenjen i sada se u obrazloženju amandmana poziva na to – mi smo morali tih 20 miliona koje smo podelili prošle godine da platimo ove godini. Nije odgovornost ni ove Skupštine, ni ministra za finansije, nego je odgovornost te kancelarije i nesposobnih ljudi koji tamo još uvek sede.
Druga stvar, da li će da se ugrozi Dekada Roma ovim amandmanom? Ne znam od kad su oni počeli da se brinu za to, verovatno što su tim konkursom od 20 miliona 16 miliona podelili organizacijama koje se bave izborima, koje se bave svim nekim stvarima, pa usput, kaže, bavićemo se i romskim pitanjem. To su organizacije koje su pomagale neke političke opcije. Dajte da zagrebemo, da vidimo koje su to nevladine organizacije dobile, pa svi mi poslanici znaćemo ko se finansira iz tih izvora.
Postavljam pitanje – da li je nama bitnije da na toj klasifikaciji mi finansiramo i dalje političke prijatelje u NGO sektoru ili treba da ispoštujemo stav 30-ak nevladinih organizacija koje su osnovali Romi i koji su rekli da je ta raspodela sredstava bila kriminalna?
Mojim amandmanom samo smo pokušali da izmenimo strukturu tih sredstava. Zašto je to bitno za Srbiju? Zašto je to bitno za Rome? Zašto je to bitno i za naš put ka EU? Mi ne možemo u kapacitetu bilo koje nevladine organizacije koju finansira ta ustanova da sednemo ni sa jednim komesarom EU, ni sa jednim zamenikom direktora EU, niti da koristimo razvojne centre Budimpešte, koji se tiču tih projekata, ali u kapacitetu Romske interparlamentarne organizacije, mi smo samo za dva meseca to uradili.
Uspeli smo da pokrenemo razgovore u Direktorijatu za obrazovanje, da recimo Budimpešta, koja jeste u EU, koristimo njene kapacitete, upravo, ministre, ono što ste vi rekli, da napravimo projekte, jer nemamo projekte, da s tim projektima mogu da se finansiraju određene stvari.
Sad pitam - ko je taj ko hoće da koči takav put, pa da umesto na takve stvari, sredstva upotrebi da finansira neke svoje organizacije kojima se politički možda zadužio nekada? To neka rasprave oni sa njima sami.
Šta je suština svega ovoga? Da mi u Vladi Republike Srbije moramo da uspostavimo alate koji će da dovedu do toga da se u Ministarstvu privrede koriste sredstva iz opštih sredstava i za integraciju Roma, a to do danas nemamo jer ne postoje projekti. Upravo je to ono o čemu ste govorili ljudima – daćemo pare, ali nema projekta. Druga stvar, da ojačamo zajednicu koja može ravnopravno da nastupi u traženju tih projekata sa svima ostalima.
Ovim amandmanom se stvara taj poslednji alat u nizu. Isfinansirali smo u Ministarstvu urbanizma deo sredstava da se rade projekti i da se pripremaju projekti za infrastrukturna pitanja i za stanogradnju. Dužan sam svim poslanicima da kažem i to moram da kažem, ne za stanogradnju, ne na taj način da se nekome pokloni stan, već smo vodili razgovore sa Svetskom bankom da se finansira iz posebnih sredstava sa svega 1,5% kamate, stanogradnja za socijalno ugrožene, gde će ljudi da dobiju i zapošljavanje, da li kroz staklenike i plastenike, gde, opet, postoje posebna stimulativna sredstva iz međunarodnih finansijskih organizacija, ali da ti ljudi otplaćuju svoje stambene jedinice.
Dakle, ne da poklonimo 50 stanova, nego da izgradimo 1000 stanova, da se pokrene građevinska industrija u Srbiji, da ljudi na osnovu toga što imaju, dobiju stambenu jedinicu, kao socijalni stan, koji dobiju posao kroz staklenike i plastenike. Međunarodne finansijske organizacije žele pod posebnim uslovima da to kreditiraju, mnogo povoljnije nego što danas imamo zaduženja i da onda, na taj način, ti ljudi dugoročno otplaćuju svoje stambene jedinice, jer rade i na taj način da ceo ovaj projekat bude stvar koja će da smanji etičku distancu a ne stvar koja će da da mogućnost, kao što smo im 10 godina obećavali – dobićete besplatne stanove, pa ih raselimo iz Gazele, pa im onda na jedvite jade kupimo besplatne kontejnere, pa onda te kontejnere preselimo u šume i onda se posle pitamo šta to radimo. Onda nam dođe neko i kaže - pa to što vi radite to je strašno.
Dakle, molim ministra za odgovor i da vidimo šta možemo da uradimo. Postoji jedna mogućnost to je da ja pravno-tehnički uredim taj amandman, a to sam već uredio, i da se onda ispoštuje tako. Ukoliko ne, da se dogovorimo da to eventualno bude iz budžetskih rezervi, da se u narednih par meseci dogovorimo. Radi se o ukupnim sredstvima u iznosu od četiri miliona u Kancelariji za ljudska i manjinska prava i u pitanju je 2,5 miliona. To smo na sednici Saveta Vlade juče konstatovali da bi trebalo da se uradi, da se odvoji 2,5 miliona Ministarstvu kulture za muzejsko-galerijske aktivnosti i odgovor na ono pitanje koje postavljam svima da li u Beogradu postoji takav muzej? Da, u Beogradu postoji takav muzej. Da li taj muzej ima eksponate u Beogradu? Da, taj muzej ima eksponate u Beogradu. Da li je to jedan od najboljih muzeja na Balkanu? Da, jeste, jer ne postoje drugi takve vrste. Da li mi možemo taj muzej da podupremo sa 2,5 miliona dinara? Ja mislim da bi trebalo.
Dakle, mi imamo dve mogućnosti, da danas Skupština i vi ministre budemo žrtve određenih administrativnih radnika, jer na sednici odbora, kada je usvojen predlog, i vi ste bili svedoci, zamenik direktora Kancelarije kaže da je to u redu i da prihvata. Direktorica Kancelarije je na godišnjem odmoru, a neka službenica vama kaže da ona ne daje saglasnost za ovo. Sada pitam – ko je bitniji, službenica koja komunicira sa službenicima u Ministarstvu finansija ili zamenik direktora koji na sednici odbora kaže da je to u redu? Dakle, zaista ne znam kako funkcionišemo.
Prihvatam i još jednom molim ministra za pomoć u tom smislu, da tehnički ovaj amandman možda treba da se dotera i tu vas zaista molim za tu tehničku pomoć ukoliko treba nešto da se uradi, ili, ukoliko vi kao ministar finansija kažete da to pitanje možemo zajedno sa vama da rešimo kroz budžetske rezerve u narednih mesec do dva dana. Ali zaista treba zajedno da donesemo određena rešenja.
Ne mogu da razumem da u Srbiji i u tom budžetu postavljamo pitanje za 6,5 miliona, a neki ljudi su ranije potrošili, da vam ne pričam da je u jednom ministarstvu, izvinjavam se što toliko vremena govorim, jedna slikovnica koja se bavila integracijom Roma koštala par stotina hiljada evra. Par stotina hiljada evra je 10 puta više nego što se traži ovde. Ovde se isključivo radi o tome, još jednom ponavljam, da ta zajednica može, da vaše ministarstvo, Ministarstvo privrede, da Ministarstvo životne sredine, da Ministarstvo obrazovanja, stave na sto projekte i svi da kažemo – nemamo kapaciteta u Vladi da to uradimo. Hoćemo, imamo političku volju, imali smo je i pre pet godina, imali smo i pre šest godina, imamo je i danas, ali nema tih projekata.
Izvinite, ali za mene je odgovor na ovo pitanje odgovor da li iskreno hoćemo da stvorimo alate, da iskreno dobijemo projekte na sto i da te projekte iskreno i podržimo. Ministre, ukoliko nemamo tih alata, doći ćemo u situaciju, kao što ste rekli za ustanove kulture – ja hoću, ali dajte mi projekat, nema ko da napravi. Da li mislite da taj projekat može da napravi Kancelarija za ljudska i manjinska prava, gde ima u Odeljenju za integraciju Roma pet zaposlenih ljudi koji ne znaju da napišu jedan poslovnik? Isto tih pet ljudi nisu znali da napišu poziv za sednicu Saveta za ljudska i manjinska prava. Isto ti ljudi su morali da rade, da dobiju mentora od Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, da bi radili elementarne stvari koje im nalaže sistematizacija radnih mesta.
Ne želim sada da budem maliciozan i da ulazim u tu situaciju, kao i ko su ti ljudi, odakle su i kako su došli, ali imamo ozbiljno pitanje – ili hoćemo da Vladu učinimo efikasnom i da prevazilazimo te probleme, da možemo kvalitetno da otvorimo i poglavlje 22. i poglavlje 23. U suprotnom, mislim da ćemo zaista imati jedan ozbiljan problem i onda ćemo svi zajedno videti do čega će to da dovede. Hvala puno.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Pomoći ćemo vam da napravite tehničku ispravku ovog amandmana, ali vas molim da kada sledeći put premijer bude u parlamentu, da mu sva ova pitanja postavite. Zaista Ministarstvo finansija ima ulogu da pravi budžet za kompletnu državu, ali ovakve detalje mora da zna direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava. Ukoliko vam on ne daje takve odgovore, molim vas da pitate premijera vezano za sve to što ste sada rekli.