Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe, zato što smatram neophodnim opasku i komentar na izlaganje ministra o deci sa retkim bolestima, jer neznanje ne opravdava.
U Skupštini već šest meseci traje proces, u kojem učestvuje i predsednik Skupštine i Odbor za zdravlje i mnogi od nas, da se nađe i sistemsko rešenje. Mnogi od nas poslanika su se po sličnoj temi ili po toj istoj temi obraćali i sadašnjoj ministarki zdravlja i prethodnom ministru zdravlja, gospodinu Stankoviću, kao i onom pre njega, gospodinu Tomici Milosavljeviću. Onom pre Tomice Milosavljevića ne znam, mislim da je bila Leposava Milićević, ali njoj se nismo obraćali.
Ako je išta otkrila ova rasprava, to je da ministar ne zna šta mu piše u rebalansu budžeta, jer na razdelu Ministarstva zdravlja postoji namena sa sumom za lečenje dece od retkih bolesti. Licitiranje sa time koliko takvih slučajeva, sa tom rečju, ima u Srbiji je neprimereno i nedopustivo, a neznanje, koje je pokazano nedovoljnim informisanjem o tome koliko se narodnih poslanika iz svih poslaničkih grupa bavilo time, pokazuje jednu aroganciju bez pokrića, potpuno nedostojnu rasprave o rebalansu budžeta.
Činjenica da je problem Fond i činjenica je da su mnogi od nas i u raspravi o budžetima i o rebalansima budžeta poslednjih desetak puta govorili o tome da je, na primer, i stavljanje enteralne hrane na pozitivnu listu bio veliki problem, zato što direktor Fonda ne odgovara nikome i zato što ministarka zdravlja mora da moli direktora Fonda da bi se to dogodilo. Konsultacije sa stručnjacima i, naravno, konsultacije sa ljudima koji imaju životnu istoriju deteta sa retkom bolešću.
Ako je podatak o šezdesetoro dece povod da ministar kaže – to ćemo lako rešiti, ta je rečenica meni najveća briga, kada sam je čula u ovoj sali. Jer, ako sa takvom lakoćom smatra da je to rešivo i zašto to već neko nije rešio, jer to je samo 400 miliona, onda se stavlja pod veliki znak pitanja – šta je sa drugim stavkama u budžeta i šta je uopšte sa stavom ministra o pojedinim pozicijama u budžetu iz raznih drugih ministarstava?
Podatak o tome koliko ih je i novac koji je za to namenjen je već u rebalansu. Kolega Dušan Milisavljević traži više novca da bi ovih 60 slučajeva bilo sigurno da će dobiti finansijsku pomoć države za ono što je najteže u njihovim slučajevima, u porodicama sa decom sa retkim bolestima. Skupština će, nezavisno od Ministarstva zdravlja, ali u konsultaciji, obaviti i ukupni posao, kako je predsednik Skupštine informisao, o sistemskim rešenjima.
Na sve to, ne znajući to, ne raspitajući se, omalovažiti narodne poslanike je nedopustivo. Žao mi je što na ovakvoj temi ministar pokazuje takav nedostatak znanja kroz nedostatak empatije prema šezdesetoro dece, sa kojima poslanici jesu u vezi i rade kao i sa bilo kojim drugim udruženjem, jer to je naš posao, da slušamo ljude i da u ovoj sali predstavimo šta je to što je njihov interes. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Šajn. Izvolite

Dame i gospodo, zaista ja, kao roditelj, kao neko ko ima decu, moram da prokomentarišem. Ovo je za mene zaista bilo mučno i za mnoge ljude koji su slušali, za mnoge poslanike. Mislim da je ovo muka slušati. U tom smislu bih zamolio predsednika, zamolio bih predsednika Odbora za zdravstvo, dajte pripremite za narednih mesec dana, mesec i po ili dva, koliko vremena je potrebno, jednu informaciju, studiju, nazovite je kako god hoćete. Ja ću prvi da pritisnem dugme, ne pitajući nikoga za amandman, ako zaista rešavamo sa tim novcem ovu situaciju.
Svi smo dovedeni u jednu situaciju, mi koji nismo stručnjaci i koji se ne razumemo, čujem od koleginica koje su zdravstveni radnici da transplantacija srca nema veze sa time, neko spominje da je to deo toga, neko govori 60, tako da smo zaista dovedeni u situaciju da gorko slušamo sve ovo, da gorko trpimo sve ovo, da ljudi pored televizijskih ekrana gledaju i svi dolazimo u situaciju da sutra snosimo odgovornost, jer za nešto i imamo odgovornost kao poslanici. Šta vi tamo radite, koji je vaš odnos prema deci, prema bolesnima? Znači, svako ko ne vodi računa o tome, ja prvi ako ne vodim računa o tome, nije mi mesto ovde da sedim.
Zaista posle svega ovoga ne znam šta da mislim. Zamolio bih vas, predsedniče, da na tragu onoga što ste rekli, nevezano za budžet, date u narednih mesec-dva dana pravu informaciju. Mislim da svi mi poslanici, ukoliko postoji rešenje, pa najjeftinije je to da sednemo jedan dan i da se dogovorimo, da donesemo pravo rešenje, ali to rešenje mora da bude jednako za sve i svi mi zajedno da ga podržimo. Tu nema mesta da na ovom pitanju ocenjujemo da li je ovaj ministar dobar ili onaj. Ako nemamo dobro rešenje, niko od nas poslanika ne valja. To nije pitanje pojedinca, to je pitanje naše zajedničke odgovornosti.
Zaista vas molim, predsedniče, vas kao predsednika Skupštine i predsednika Odbora za zdravstvo, da učinite sve da svi poslanici dobiju pravu informaciju. Tu zaista nema prostora da razgovaramo o bilo čemu, o nekakvim politikama, to je naš odnos prema deci, to je naš odnos prema budućnosti Srbije, ali dajte pravu informaciju i da vidimo šta da uradimo sa tim. Hvala.

Trudićemo se da to bude i brže.
Reč ima gospodin Ilić. Izvolite.

Verovatno kao i ljudi koji gledaju ovaj prenos, i ja se osećam loše i stvarno mi je muka od ove rasprave. U izlaganju gospođe Čomić, svesno je pominjem, nije bilo ni malo politizacije, ni malo zle volje ili već kako ko to tumači. Čini mi se da smo ipak prešli onu granicu koja je nedopustiva. Ne znam zašto neko hoće da stvori predstavu da ovde na jednoj strani postoje ljudi koji brinu o našoj deci, koji vole našu decu, a na drugoj strani ljudi i zli ministri koji ne vole decu, koji ne brinu o njima, da jedni poslanici hoću da pomognu, a da drugi neće. Mislim da je takav zaključak, ako je to cilj, potpuno naopak i pogrešan.
Juče sam se i danas u toku dana javio sa tom idejom. Da, konstatovali smo problem i dogovorili smo se kroz ovu raspravu i potpuno je očigledno da ovaj problem treba da se reši na jedan način. Ne može da ga reši ministar finansija danas i ovde sa nama, ali je potpuno jasno koliko je to ozbiljan problem i jasno je da niko ovde, u ovoj sali, nije protiv toga da se problem reši. Ispada da neko ne želi da pomogne deci.
Juče smo čuli jednu strašnu kvalifikaciju na koju sam burno odreagovao, gde šef Odbora za zdravstvo, koji je lekar, humanista, doslovce izgovara sledeće, prvo je pobrojao od čega boluju deca, čekaju transplantaciju pluća, srca i onda kaže sledeće, doslovce, citiram: "Ova Vlada je osudila tu decu". Pa, zar to nije monstruozno? Ja sam reagovao juče na to i to je monstruozna konstrukcija od strane jednog lekara. Mene je stid toga. Stid me je i od ove diskusije.
Ja vas molim, predsedniče, da zaustavimo ovu diskusiju, jer ona stvarno sada prelazi jednu normalnu granicu. Da konstatujemo zajedno da imamo problem, da konstatujemo da smo svi, uključujući nas poslanike i Vladu, spremni i voljni da problem rešimo. Nećemo ga danas i ovde rešiti kroz ovakav način i ovakvu debatu, jer stvarno je mučno i teško. Onaj ko je u ovoj sali, oseća to. Nemojte da neko beži. Stvarno je ružno da to politizujemo. Niko ovde neće da pokupi poene. Kako možemo u jednom trenutku da kažemo da bismo uradili to, to, to, i to, ali nismo u poziciji, a kada smo u poziciji, o svim tim problemima ćutimo, pa puštamo tada opoziciju da isto to radi.
Svi smo mi upetljani u to i svi smo pokazali da nismo sposobni da rešimo probleme, pogotovo ne u ovoj atmosferi i ne da se na ovaj način konfrontiramo oko ovakvih stvari. Uopšte nije problem da pričamo da li treba graditi puteve ovde ili tamo, da budemo lokal patriote i da budemo, ali da se igramo ovako sa ljudskim sudbinama.
Pazite sada, stavite se u položaj nekoga ko ima bolesno dete i ko sluša sve nas. Kako se on oseća i šta misli o nama? Evo, verujte mi, iz srca ovo pričam. Uopšte, bez ikakve ideje da bilo koga… Meni je teško i neprijatno zbog toga. Molim vas da prekinemo, ako je moguće, sa ovim. Hvala.

Gospodin Kasalović.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, takođe delim mišljenje kolega da zaista ovde niko u sali sigurno nije protiv toga da se svakom građaninu Republike Srbije, posebno svakom bolesnom detetu pomogne. Mislim da tu nema sumnje i mislim da odavde, iz ove rasprave, jedna takva poruka mora da ode odavde.
Međutim, bilo je i teških kvalifikacija o nekoj vrsti organizovanog haosa u radu, ili već tako nečemu slično. Mislim, da to zaista u potpunosti ne odgovara istini. Istina je da mi po prvi put, možda, vodimo ovako jednu ozbiljnu raspravu ovde u parlamentu, a da, evo, nakon 20 godina, u Ministarstvu zdravlja se ozbiljno povelo računa i opredelila određena sredstva za lečenje bolesnih od retke bolesti, tzv. Gošeove bolesti. To do sada nije, zaista, bio slučaj.
S druge strane, naravno da tako jedan ozbiljan problem zaslužuje i ozbiljnu raspravu, ozbiljan pristup i sistemska rešenja. Verovatno da je to bilo vrlo lako i kroz samo jednu raspravu rešiti, to bi do sada bilo rešeno.
Svakako, očekujem da će ova rasprava u tom pravcu osvetliti ovaj problem u našem društvu i pozvati sve one, pre svega i Ministarstvo zdravlja i Vladu Republike Srbije, ali i sve nas u društvu, nevladine organizacije i druge institucije koje se mogu uključiti u rešavanje ovog problema i odrediti određene sistemske pravce kako bi se ovaj problem rešio.
Naravno, siguran sam, kažem još jednom, da svi u tom smislu, u istom pravcu razmišljamo i da želimo da pomognemo, ali zaista trebamo, na kraju krajeva, da budemo realni i da nemamo teške kvalifikacije i da na ozbiljan način pristupimo rešavanju ovog problema, a on se ne može rešiti samo kroz jednu ovakvu skupštinsku raspravu.

Gospođa Čomić.

Zahvaljujem. Ako i kada ikada u ovoj skupštini neko bude izabrao zle ministre, nemate nikakvih briga da ću ja to i reći jasno i glasno. Za sada to nije bio slučaj, ali je bio slučaj da ima ministara koji ne znaju, a ni ne znaju da ne znaju.
Molim vas, da ni ne pokušavamo da bilo kakvom drugom retorikom osim činjenicama ovu raspravu maknemo ka temi koja jeste, a tema je sledeća. U rebalansu budžeta je 130 miliona. Ministar brani taj rebalans budžeta. U komentarima na amandman kolege Dušana Milisavljevića on ne zna da taj iznos postoji, to je očigledno jer pita koliko treba novca. Amandman kaže – dodajte glasovima većine 400 miliona na taj iznos da bi se na osnovu procene koje imaju sami roditelji i udruženja pokrilo i troškove za još pedesetoro dece. To je situacija. Ništa više i ništa manje.
Ministar koji brani rebalans mora da zna da mu to piše u budžetu kao što mora da zna da je legitimno da se takav amandman odbije, nikakva to problem nije. Ali, ne može da se ne zna da jako dugo vremena u ovoj skupštini teče jedan proces dijaloga o tome da se sistemski reši problem, kao što ne može da ne zna da je jako mnogo poslanika iz svih poslaničkih grupa se bavilo i retkim bolestima i enteralnom hranom i dnevnim boravkom i raznim drugim problemima koji imaju porodice koje su jako dugo bile potpuno nevidljive za sistem.
To nije nikakva politizacija, to nije nikakav slučaj koji ne može biti rešen ali isto tako opaska koju je ministar dao – ma, dajte ako vam je to 400 miliona, ma to se rešava lako, zahteva komentar poslanika, ako nam je stalo do toga da se ovde razgovara o činjenicama. Mi ne sumnjamo da će problem biti rešen kao što ne pristajemo da ministar postavlja pitanja poslaniku, a da pre toga nije pročitao da u budžetu postoji taj iznos. Kako je do tog iznosa došlo? Na osnovu kojih konsultacija u Vladi? Mi se u to ne mešamo, taj iznos je nama ponuđen i mi kažemo dodajte još 400 miliona kroz amandman kolege Dušana Milisavljevića.
Legitimno je prihvatiti, legitimno je odbiti. Ne dopustivo je pokušavati ljudima koji su pročitali budžet i koji se godinama bave temom o kojoj je trenutno reč podmetati da se radi o politizaciji i da se radi o nečemu što je neko drugi trebalo da reši. To čak nije ni pitanje stila. To je pitanje elementarnog, odgovornog odnosa prema temi koja je trenutno na dnevnom redu, a to je rebalans budžeta Republike Srbije.
Nadam se da će proces koji je započeo u okviru Odbora za prava dete, predsednik Skupštine i sa predsednikom Odbora za zdravlje dati rezultate u sistemskom rešenju. Ali, se nadam da bi dotle moglo da bude i dogovora među poslaničkim grupama da se usvoji amandman kolege Dušana Milisavljevića i da time damo i pravo za ministru da je lako rešio problem ako je već u ovoj skupštini rekao da je eto to rešivo, jer mora da ima 400 miliona u fondu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.