Osmo vanredno zasedanje, 16.07.2013.

8. dan rada

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala puno.
Narodni poslanik Slobodan Jeremić. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Slobodan Jeremić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, gospodine direktore Republičkog geodetskog zavoda, dame i gospodo narodni poslanici, predložene izmene i dopune Zakona o državnom premeru i katastru, nalaze se pred narodnim poslanicima i predstavljaju nastojanje predlagača da odgovarajuće odredbe postojećeg zakona uskladi sa okolnostima koje su nastupile posle usvajanja osnovnog teksta, kako bi se rad Republičkog geodetskog zavoda, kao institucije od krucijalnog značaja za geoprostorni, ali i privredni sistem ove zemlje poboljšao. Ovo je mnogo bitno, kao definicija.
Naime, donesen je Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i podnošenje svih do sada podnetih nerešenih zahteva za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata u nadležnost Zavoda. Postojeći obim posla koji je zatekao tu instituciju se verovatno učetvorostručio, da ne kažem umnogostručio. U sve to treba uračunati i činjenicu da je građanima ostavljen dodatni rok od godinu dana, da od dana stupanja na snagu Zakona, da podnesu zahteve za upis prava svojine, tako da treba očekivati nove predmete.
O tome sam govorio kada smo usvajali leks specialis zakon o pravu upisa svojine na nelegalno izgrađenim objektima, kojih u državi je bilo oko 1.300.000. Po nekim procenama sa kojima sada baratamo, do sada su podneti zahtevi za 650.000 do 680.000, što znači nešto malo više iznad polovine.
Ovim zakonom stvaramo kontinuitet u daljem regulisanju pravnih odnosa, pogotovu na zemlji. Sledeći zakon o legalizaciji, koji treba da izađe vrlo brzo, a posle njega zakon o planiranju i izgradnji, oni praktično zajedno treba da izađu, bila bi zaokružena kompletna problematika koja se stvara. Zbog toga ne treba stvarati zabludu oko cene, iz ničega se nešto ne može napraviti. Mora da postoji cena, ako hoćemo nešto da postignemo, a želja nam je da hoćemo.
Uzevši napred navedeno u obzir, predloženim izmenama uredilo bi se pitanje utvrđivanja službeničkih zvanja, specifičnih za ovu instituciju. Odgovarajuća školska sprema i radno iskustvo, kao i način određivanja njihovih plata, kao stimulans za povećani obim rada. Javni interes za tim je mnogostruk, obzirom da je evidencijom o nepokretnostima, pravima na njima, primarni preduslov za ostvarivanje prava svojine i samim tim zaštitu investicija, koji su našoj zemlji u ovom trenutku preko potrebne.
Pored toga, izmene propisa koje su usledile u međuvremenu, od donošenja Zakona, iziskuju potrebu da se ovaj zakon uskladi sa odgovarajućim odredbama tih propisa. Inače, ovde je bila dilema, da li će biti novi zakon, ili će biti samo dopuna. Opredeljeno je samo za dopunu.
Ujedno, olakšani su uslovi za obavljanje delatnosti geodetskih organizacija, kako bi licima koja do sada nisu ispunjavala formalne uslove za obavljanje geodetske delatnosti, a čija stručna sprema i dugogodišnji radno iskustvo to opravdavaju, bilo omogućeno da obavljaju geodetske poslove manjeg stepena složenosti. Ovo je vrlo isto bitno.
Preciznije su regulisane dužnosti i odgovornosti lica koje izvodi geodetske radove i ublažene mere za povrede te dužnosti, na taj način što je izuzetno restriktivna mera oduzimanje licence, predviđa težu povredu dužnosti, zamenjena su suspenzijom licence na period od tri meseca do tri godine, što smatramo adekvatnom merom.
Zakon je precizirao i odredbe o taksama. Za korišćenje javnih usluga koje pruža Republički geodetski zavod, pre svega izvršeno je terminološko usklađivanje sa relevantnim odredbama Zakona o budžetskom sistemu, koji naknadu za jednu uslugu koju pružaju organi javne vlasti, definiše pojmom taksa, dok se rečju "naknada" označavaju naknade koju korisnik plaća za korišćenje dobara u javnoj svojini, prirodnih resursa i dobara u opštoj upotrebi.
Takođe, usklađivanje je izvršeno i sa odgovarajućom odredbom koja propisuje da se za jednu javnu uslugu može propisivati samo jedna taksa. Proširen je krug lica koja su oslobođena plaćanja taksi, pa su tako plaćanja oslobođena lica koja podnose zahteve za izdavanje izvoda iz evidencije Zavoda, u cilju ostvarivanja prava iz oblasti socijalne zaštite i osiguranja brige o porodici, itd.
Takođe, oslobođena su i lica koja su uvidom u podatke premera, katastra vrše u prostorijama Službe za katastar nepokretnosti, što smatramo dobrim, obzirom na značaj koji ti podaci imaju u pravnom prometu.
Međutim, nikako ne smatramo dobrim i poželjnim odredbu po kojoj se visina naknade uređuje podzakonskim propisom koji donosi direktor Republičkog geodetskog zavoda. Ovo pre svega, iz razloga što je visinu naknade do tada utvrđivala Vlada, kao kolegijalni organ, što smatramo i svoje opravdanje, jer se za više strana mogu sagledati različiti faktori koji utiču na visinu takse, koja je naknada za javne uslove.
Na predloženi način Republički geodetski zavod bi bez ikakvog zakonskog ograničenja mogao po sopstvenom nahođenju podizati visinu takse, kada god nađe za shodno. Ujedno, ovakvo rešenje, suprotno je i odredbi člana 17. stav 6. tačka 1. Zakona o budžetskom sistemu. Stoga smo u tom delu intervenisali odgovarajućim amandmanom.
Zakonom je zbog učestalih nepravilnosti prilikom izdavanja kartografskih publikacija, uveden inspekcijski nadzor. U tom delu su propisane prekršajne kazne za nepoštovanje tih odredbi.
I na kraju, smatramo da ovaj zakon treba podržati kako bi se pružila mogućnost službenicima Republičkog geodetskog zavoda da ostvaruje dodatnu motivaciju postojećem poslu, koji je od velikog značaja za čitavu zemlju, a nije mali i vremenski je ograničen. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Uvažena potpredsednice, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, takođe ću, gospodine Iliću imati nekakve kritike. Nadam se da neću biti izložen ovakvoj baražnoj vatri kao koleginica Batić pre nekoliko trenutaka.
Naime, slažem se sa vama da je vrlo važno zanimanje geodeta i geometara. Neke velike ličnosti svetske istorije su bili geometri, Džordž Vašington, čini mi se. To je stvorilo mnoge zemlje, ali nisam siguran da je i jedna zemlja probala da reši probleme koje ima u toj oblasti na ovakav način. Sasvim je jasno da javnim službama u Srbiji, katastarskoj službi, svim drugim sistemima koji su na neki način važni ili vezani za javne evidencije, javne sisteme, treba temeljita reforma i LDP se za to godinama zalaže.
Međutim, to valjda prvo, makar što se nas tiče, podrazumeva suštinske promene u modelu organizacije, stepenu efikasnosti, pre toga, promene u onim delovima državne uprave od kojih direktno zavise sistemi kakav je sistem Republičkog geodetskog zavoda, pa tek onda rešavanje pitanja koeficijenata plate.
U ovakvom obliku, LDP neće moći da glasa za Predlog zakona koji ste izneli pred ovu Skupštinu. Mi smo podneli neke amandmane. Videćemo da li ćete na njih reagovati pozitivno.
Očekivao sam u vašem obrazloženju, gospodine Iliću, mnogo više podataka o tome kakvo je zaista stanje u Republičkom geodetskom zavodu. Kada dođete ili kad dolazite pred ovaj parlament sa očekivanjem da Narodna skupština dopusti ovlašćenje, u ovom konkretnom slučaju direktoru Republičkog geodetskog zavoda, da po vrlo bezobalnim kriterijumima koje utvrđujete u zakonu uvećava koeficijent zaposlenima u državnoj upravi u rasponu koji je između tri i 50%, onda mislim da je elementarna obaveza koju imate kao član Vlade, kao ministar, kao predstavnik vladajuće koalicije, da nam kažete - a kolike su to sada zarade u Republičkom geodetskom zavodu?
Tu obavezu, gospodine Iliću, posebno imate u situaciji kada ste prošle nedelje rebalansom budžeta praktično zamrzli plate u javnom sektoru i penzije u Srbiji. Dozvolili ste povećanje od 0,5%, što je u realnom životu praktično isto što i zamrzavanje. Suštinski to je sniženje plata zbog dvocifrene ili gotovo dvocifrene inflacije koju će Srbija imati u ovoj godini. U takvoj situaciji vi, gospodine Iliću, dolazite pred parlament i tražite ovlašćenje za Republički geodetski zavod, da se zaposlenima i to vrlo širokom krugu zaposlenih uvećavaju koeficijenti u rasponu, ponavljam, između tri i 50%. Formalno, to nije kršenje one obaveze koju ste postavili Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o budžetu. U suštinskom smislu, naravno da jeste. Plata će biti veća u određenom broju slučajeva, dakle, i do 50%.
Pošto vi, gospodine Iliću, niste rekli kolike su prosečne plate u Republičkom geodetskom zavodu, to ću reći ja. Ti podaci su javni u ovoj zemlji. Poslednje podatke koje imam su o stanju iz decembra 2012. godine.
Ne protivimo se mi osnovnoj ideji da ti ljudi moraju da imaju ozbiljna ili mnogo veća primanja, ali ako ste krenuli ovim putem, onda prvo vi, gospodine Iliću, a mnogo više lideri vaših stranaka, odnosno oni koji vode vladajuću koaliciju, pogotovo u ovim danima kada se najavljuje rekonstrukcija, recite kakav model državne uprave hoćete, koliko ljudi hoćete u državnoj upravi, šta su vam prioriteti, šta vam je važno. Onda ćemo moći da imamo celovito rešenje, a ne ovakvo rešenje.
Kako će se, gospodine Iliću, osećati oni državni službenici ili zaposleni u državnoj upravi, javnoj upravi u najširem smislu reči, kada u nekim delovima zadržite platu na istom nivou ili uz minimalno povećanje od 0,5%, a negde povećate plate do 50%? Prvo nam recite za koliko ljudi će biti ovakva mogućnost povećanja plata, koliki procenat od onog broja zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu? U ovom trenutku u Republičkom geodetskom zavodu, makar prema sistematizaciji radnih mesta, ima 2.750 državnih službenika i nameštenika. Koliko, međutim, ljudi faktički radi za Republički geodetski zavod, gospodine Iliću? Rekao bih 2.715, predviđeno sistematizacijom, 2.370 je zaposleno na neodređeno vreme, 195 na određeno vreme i 659 ljudi na ugovor o delu. To je u zbiru nešto preko 3.000 ljudi.
Razumem da je obim posla povećan. Za to nisu krivi ljudi iz Republičkog geodetskog zavoda. Krive se prošla i ova Vlada, koje su svojim izmenama zakona, koje su bile ad hod, na vrat na nos, zapravo proizvele taj problem. Vi to kažete na korektan način u obrazloženju, konverzijom, tom katastrofom od konverzije koja je uvedena zakonom, onda problemima u legalizaciji, činjenicom da mi u ovom trenutku, bez obzira što vi najavljujete konačno usvajanje novog zakona, zapravo imamo neregulisano polje ili oblast legalizacije više od milion objekata itd.
Dakle, kolike su plate u ovom trenutku u Republičkom geodetskom zavodu? Referent, koji po ovom predlogu koji vi ustanovljavate, s obzirom na zvanje posla lica koje je završilo srednju školu je 45.837 dinara, makar je toliko bilo u decembru. Reći ćete ako se to u međuvremenu promenilo. To nije mnogo para, naravno. To je malo para u ovakvoj zemlji. Ali, izvinite, gospodine Iliću, tolika je osnovna plata profesora u školi. Profesori su ljudi koji su završili fakultet. Verujem da mislite kao i ja da su takođe važni za ovu zemlju, makar koliko i referenti Republičkog geodetskog zavoda.
Plata saradnika, što su ljudi koji su završili fakultet na samom početku svoje karijere, je nešto iznad 52.000 dinara. Na takvu platu vi tražite povećanje koeficijenta. Ako na to bude povećanje od 50%, kolika će biti ta plata, gospodine Iliću, u Republičkom geodetskom zavodu? Hoće li biti 70.000? Takvih ljudi, saradnika, ima 572, više od petine ukupnog broja zaposlenih.
Idemo dalje. Samostalni savetnici, 76.000, viši savetnik u Republičkom geodetskom zavodu, a ima ih 214, njihova sadašnja plata je 105.351 dinar. Predlogom zakona koji ste podneli, recimo, viši savetnici nisu izuzeti od mogućnosti da im se na ovaj način povećava koeficijent. Hoće li onda oni imati platu do 150.000? Hoće li imati veću platu od vas, gospodine Iliću? Vi ste ministar u Vladi.
Da ste postavili drugačije kriterijume za ovaj raspon uvećanja, pa možda i da imamo razumevanja. Ali, vi ste kao kriterijume naveli složenost poslova itd. To su oni kriterijumi, pre svega iz Zakona o državnim službenicima, koji će ići u korist licima koja su i sada na višem položaju, odnosno izvršilačkom mestu, koji i sada imaju veću platu. Kad njima podignete koeficijent, onda će njihovo povećanje biti četiri, pet puta veće nego povećanje ovih ljudi koji su referenti i koji zapravo uglavnom rade onaj posao o kome ste vi govorili na samom početku.
Možete da donesete političku odluku da hoćete da imate 200 ljudi na sto i nešto hiljada dinara u ovom sistemu, ali to onda recite drugim delovima državne službe. To je fer, to je politički stav. Vladajuća koalicija na to ima pravo, ali onda to treba otvoreno reći.
Zašto je još važno pitanje na koliko ljudi se primenjuje u sistemu Republičkog geodetskog zavoda ovaj zakon? To je bitno zbog procene da li je potreban dodatni novac ili nije potreban. Ako je to 50, 60, 70% ljudi, onda se bojim da će biti potreban dodatni novac.
Mi smo na predlog vaše vladajuće koalicije, odnosno vi ste usvojili rebalans budžeta prošle nedelje i njime je definisan iznos sredstava za Republički geodetski zavod. On je četiri milijarde i 280 miliona dinara. Plate, dodaci, naknade zaposlenih i doprinosi na teret poslodavca, sve ono što ide uz platu, su oko dve milijarde i 800, dve milijarde i 900 miliona.
Ako za ovoliko uvećate zarade, kako ćete ostati u okvirima granica koje su postavljene Zakonom o budžetu? Važni su geometri, gospodine Iliću, ali izvinite, meni su važniji ljudi koji plaćaju naknade, odnosno takse Republičkom geodetskom zavodu.
Nisam siguran da oni na kraju neće zapravo platiti ceh ove odluke, već je plaćaju. Ministar Dinkić je u sklopu svoje velike fiskalne reforme, na neki način, ukinuo sopstvene prihode, sistem naknadi i taksi je sve skupio u jednu taksu, što jeste jedan od razloga zašto predlažete ovaj zakon. Sa stanovišta poreskog obveznika, odnosno onog ko plaća taksu, to je svejedno.
U ovom zakonu sada kažete – sve se objedinjuje u jednu taksu, određivaće visinu takse Republički geodetski zavod. Taksa je cena za uslugu koju državni organ pruži građaninu. Taksa nije porez. Ona ne može da bude onoliko velika koliko je potrebno državi da bi isfinansirala sistem koji inače nije u stanju da sama finansira. Bojim se da će na osnovu toga, na osnovu troškova koji je tako glomazno i loše uređen, ponavljam to još jednom, nije to samo njihova krivica, mnogo je veća krivica Vlade, odnosno vlada koje su vodile ovu zemlju, da će godišnji budžet koji je potreban za funkcionisanje Republičkog geodetskog zavoda na kraju, zapravo, biti namaknut uvek, tako što će se iznos taksi kreirati u odnosu na to.
Već sada imate čudan sistem boda i vrednosti boda u Republičkom geodetskom zavodu. Toga u Srbiji nije bilo od 1993. – 1994. godine, kada je bila hiperinflacija, pa su cene bile u bodovima da formalno ne bi bile, zapravo u evrima, a suštinski su bile u evrima.
Predložili smo amandman. Za nas je taj raspon od 3-50% preveliki, daje prevelika diskreciona ovlašćenja direktoru. Ne postoji u ovoj zemlji funkcioner koji može da odlučuje o povećanju plate ili koeficijenta u iznosu do 50%. To ne može predsednik Republike da uradi. Eventualno, on može da dâ orden i da kaže – vežite se, preko TV-a, ali ne može 50% da uvećava nekome platu.
Izvinite, verujem u javnu službu, u njihovu nezavisnost, ali mi je malo preveliko ovlašćenje i da se toliko povećava koeficijent, zato što će vam sutra tražiti to neko u nekom drugom delu državne uprave i onda to nećete moći da ispunite. Tako može da vam kaže predsednik suda da treba njemu ovlašćenje da raspolaže tako velikim iznosom, odnosno rasponom povećanja plata i svako to može da vam kaže. To može da vam kaže direktor nekog kliničkog centra. U svakom segmentu javne administracije ili javnih službi ćete isto opravdanje naći. Svugde će ljudi reći da su niske plate i to je svuda, kao što znate, uglavnom tačno, gospodine Iliću.
Nisam i dalje siguran da su u tom smislu najugroženiji oni koji rade u Republičkom geodetskom zavodu, pogotovo ovi koji rade na višim pozicijama i koji, još jednom ponavljam, za srpske uslove već imaju relativno pristojne plate.
Naš predlog je da se raspon smanji, gospodine Iliću. Recimo, da on bude do 20%. To je neki raspon koji je možda i razuman, prihvatljiv i ima dovoljno prostora da se zaista omogući nešto veće primanje onim ljudima koji su najangažovaniji ili koji su najopterećeniji.
Još jednom kažem da je raspon od 50% neprihvatljiv. Nama izgleda, a imamo iskustvo života u ovoj zemlji i funkcionisanja uopšte tog sistema poreza, taksi i naknada, da će biti previše odluka o povećanju koeficijenta u ovim višim iznosima do 50%, da će to poskupeti uslugu i da ćete, gospodine Iliću, zapravo postići suprotan efekat od onog za koji se zalažete retorički u obrazloženju ovog zakona – da će to poskupeti usluge, da će odbiti investitore, da neće biti pozitivan impuls na putu integracije Srbije u EU, kako vi kažete u obrazloženju zakona.
Još jedan od razloga zbog čega mislimo da ovaj zakon nije na dobar način pripremljen, poslat Skupštini i da ne zaslužuje podršku o ovakvom obliku, vidi se iz obrazloženja koje predlažete. Očigledno da ovaj zakon nije urađen ili da makar njegove prve ruke nisu urađene pre 15, 20 ili mesec dana, kada je poslat u Skupštinu, nego je rađen mnogo pre toga. Pošto kažete da je jedan od razloga za usvajanje po hitnom postupku to što po zakonu, po novim odredbama Zakona o budžetskom sistemu, da se visina taksi za javne usluge koje se pružaju dostave na saglasnost Ministarstvu nadležnom za poslove finansija do 31. marta 2013. godine, ili takse neće moći da se naplaćuju.
Razumem da je to argument, ali je to argument u januaru i februaru, nije argument 16. jula, danas raspravljamo o ovom zakonu, niti je bio argument 20. juna, kada je Vlada utvrdila ovaj predlog i poslala ga Skupštini. Ne razumem čemu hitnost, kada mora da se prijavi visina taksi do 31. marta? Ovaj 31. mart je prošao, a sledeći 31. mart je za nekih osam ili devet meseci.
Neću sada ulaziti u druge stvari, gospodine Iliću - zašto, kakvi još sve problemi postoje čak i u okviru sistema Republičkog geodetskog zavoda, ali ću vam reći šta su primedbe NALED-a. Mislim da je juče izašao drugi kvartalni izveštaj o statusu reformi 2013. godine, to je za period od aprila do kraja juna. Mnoge od tih preporuka se odnose na probleme sa građevinskim dozvolama i katastrom nepokretnosti. To su prepreke koje teraju strane investitore.
Pažljivo sam čitao i nisam siguran da su njihove primedbe, ili da su makar ključni zahtevi, kako ste vi u jednom trenutku rekli, da se povećaju plate u Republičkom geodetskom zavodu. Ima mnogo drugih poslova koje treba uraditi pre toga, koje oni traže da se urade, a koji su vezani za politički deo države, za Vladu kada kreira i zakone a onda i poslovno okruženje. Ništa od toga nije odradila ova vlada, gospodine Iliću, ili vaše Ministarstvo, a Vladu posmatram kao celinu.
Odlučili ste se da zatražite drastično povećanje koeficijenata, odnosno plata u sistemu državnog premera i katastra, da tako kažem, koristeći formulaciju iz naslova ovog zakona, a da mimo toga, zapravo, nema nikakve ozbiljne reforme. Taj problem naravno da nije od juče. To su primeri vežbi za studente Pravnog fakulteta već nekih 30-40 godina, o neuređenom sistemu stvarnih prava, zemljišta, primene različitih pravnih režima. Činjenica je da praktično od kraja Drugog svetskog rata nismo uspeli da uspostavimo efikasan sistem u ovom smislu.
Baš zbog toga mislim da nije pravi put i da nije rešenje da se to radi ovako selektivnim, delimičnim izmenama zakona i zakona koji će stvoriti velike probleme i napetost u društvu, pogotovo u sektorima javne uprave i inače neki delovi javnih uprava, pogotovo privatnih sektora, a oni su, gospodine Iliću, investitori za koje navodno brinete ovakvim predlogom zakona, plaća ceh i cenu nesposobne države. Kada plaća taksu, to radi najdirektnije. Kada plaća porez, to radi malo manje direktno, ali ponovo finansira neefikasnu državu.
Bojim se da ste uz ovakav predlog zakona produžili tu praksu, da ste ponudili jednu vrstu rešenja, koja pomalo izgleda sada kao to rešenje za hrast, o kojem se mnogo priča proteklih dana, koje možda divno i fantastično zvuči sa svim tim pasarelama, čeličnim oblogama itd. Mislim da našoj politici i sistemu državne uprave pre svega treba dobra hladna obloga, otrežnjenje, suočavanje sa tim koliko je taj sistem neefikasan, a da će onda moderni projekti, povećanje plata, formiranje takve vrste sistema doći na red. Pre toga ćete imati problem sa prosvetarima, sa zdravstvenim radnicima, sa mnogim segmentima onih koji primaju platu iz budžetskih sredstava, zbog ovoga što pokušavate da uradite ovim zakonom. Taj problem ćete posebno imati u manjim mestima, gde je i inače katastrofalna socijalna i ekonomska situacija. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Velimir Ilić

Gospodine poslaniče, pažljivo sam vas saslušao i u pravu ste i vaša diskusija je dobra. Slažem se sa vašom diskusijom, ali bih želeo da vam dam neka pojašnjenja.
U prošloj Vladi Republički geodetski zavod je uvek poslovao i sam je sebe otplaćivao i nije bio na teretu budžeta. Sada u ovoj vladi svi prihodi i sve takse odlaze u budžet Republike Srbije. Znači, nema više sopstvenih prihoda, što je nekada bilo.
Tačno je da su plate povećane, da se predlaže povećanje plata. Tačno je da ste i vi rekli – primanja zaposlenih. O tome i jeste, zato se i menja zakon, zbog tih primanja.
Na primer, plata geometra sa srednjom stručnom spremom u Republičkom geodetskom zavodu po rešenju koje on ima je 23 hiljade dinara. Maksimalno, sa radnim stažom od 30 godina, on se popne na 32 hiljade. Da bi taj geometar izlazio na teren da radi, da li znate koliko je tamo štrajkova bilo, pa se angažovala radna snaga po ugovoru o delu itd, oni su ga godinama, u zadnjih pet godina, plaćali iz sopstvenih prihoda preko prekovremenih sati i raznoraznih dodataka itd, i on je imao ta primanja o kojima vi govorite.
Sada mi to ukidamo, nema ništa od toga, jer Ministarstvo finansija više neće da daje odobrenje da iz budžetske rezerve da neke pare da se to nadomesti, nego samo fiksna plata po ugovoru. Ovaj sa 23 hiljade, geometar koji je svaki dan na terenu, neće više da izađe napolje, neće ni novi da dođe. Nije tačno i ovde je pogrešno i napisano i to ćemo promeniti. Oni imaju pravilnik o tome i direktor poštuje pravilnik, 3% se odnosi na visoku stručnu spremu, a 50% na ove najniže sa 23 hiljade.
Oni su tražili da prežive i štrajkuju. Vi znate da je štrajk bio svake godine i svake godine se na mala vrata nekako davalo da se to nadomesti na nekih 35-40 hiljada. Sada to želi da se vrati na platu koju će on da ima, a da mu se ne daje milostinja svakog 1. Ako je dobar, neko mu da prekovremene sate, ako nije poslušan, on mu kaže – nemaš ovog meseca itd. Oni to traže, to traži sindikat, to traže sva njihova udruženja, da se definiše plata i da on ima svoju platu za koju zna da će primiti svakog meseca, a ne da zavisi od nekog rukovodioca da li će mu pisati sate, koliko sati, gde će ga voditi, kako će ga voditi.
Oni izuzetno dobro pune budžet od taksi koje naplaćuju i nisu na teretu države, ali neko im to sve uzima i oni od toga nemaju ništa. Zato je to veoma bitno, a takse uređuje Vlada Republike Srbije. Visina takse se donosi uredbom Vlade i Vlada te takse uzima u budžet, a njih ostavi sa platom od 23 hiljade i ti ljudi dolaze svaki dan pred Vladu i traže sastanak sa svim ministrima. Mi više ne možemo sa njima da raspravljamo o istoj temi. Kada dođe gospođa geometar, svaki dan na terenu, u čizmama i kaže – ministre, ja imam 23 hiljade platu, ali jednom nisam otišla na teren i šef mi nije dao prekovremeni, mojoj koleginici je dao jer ona je slušala, a ja sam mu se jednom suprotstavila i on mi nije to uradio. To se sada želi regulisati. Direktor neće moći da određuje, nego oni imaju svoj pravilnik koji su doneli i koji je potpisan, a direktor je dužan da sprovodi taj pravilnik. To ćemo popraviti. U pravu ste.
Tačno je da ima tu puno problema. Tačno je da se zakoni mogu menjati. Zakon o planiranju i izgradnji je spreman za parlament. Pozivam vas da dođete i da pogledate. Ima jedna sporna stvar, a to je konverzija. Gospodine Đuriću, vi i svi pravnici koji žele da pomognu, ne samo u parlamentu da dođemo i da raspravljamo, jeste, nije, radili su najbolji stručnjaci, radili su i spolja, USAID, Svetska banka, svi su radili i svi kažemo da nije dobro rešenje o konverziji. Hajde pomozite, vi ste iz te struke.
Dođite i vi da se uključite, pogledajte, dajte primedbe da to popravimo, ali moramo izaći sa tim zakonom. Nemojmo posle kada ga donesemo u parlamentu da ga svi napadnemo, onda ga upropastimo raznoraznim amandmanima itd, nego da to dovedemo u red. Imate otvoren poziv da to dovedemo u red.
Ponavljam, vaša diskusija je potpuno na mestu kada pogledate primanja, kada pogledate sve, ali više niko neće u finansijama sa njima da razgovara kada dođu. Ovo je bilo zadnji put i kažu – donesite zakon da znamo koliku platu imate i u koji program ulazimo sa vama za narednu godinu, nemojte svakog prvog da dolazite i da tražite, jer mi ne znamo šta ćemo sa vama više, ne možemo da vam dajemo, a sa 23 hiljade vi nećete da radite. To je problem danas. Zato smo i došli u parlament da ovaj problem razrešimo, ako možemo da ga razrešimo. Ako ne možemo, imaćemo opet problem, pa će onda i "Nalet" i svi da nas napadnu i kažu – niste efikasni. Nismo efikasni da geometar sa 30 godina staža sa srednjom školom, oni nose najveći deo posla na terenu, izađe na teren, na kišu, na vetar, po ceo dan i da donese 23 hiljade platu. Onda dođe neko pa kukumače, pa popušta, pa daj na mala vrata itd. Načeli ste jednu temu koja je veoma ozbiljna.
Pitanje hrasta, svi pričaju o hrastu i stvarno je čoveku muka da sluša tu priču. Pojavio se hrast koji je gazda prodao i naplatio u punom iznosu i nije reč rekao da je to nešto važno. Rekao je - imam hrast. Izašao je sudski veštak, procenio i on je naplatio. Svi se zaređali tamo i naplatili. Neko četiri hiljade evra, neko 11, nego šest, nije bitno. Sada kada je sve naplaćeno, prodato, oni kažu – ne možemo sad da damo. Kako ne možete kada ste prodali? Oni kažu - To je važno za naše selo. Zašto ste onda prodali, što niste rekli projektantima da je to važno?
Bila vam je kafana važna, pa ste svi potpisima tražili da je obiđemo, pa je škola važna, u redu je, pa važno ovo, pa važno ono, crkva je važna, nijednu nismo zakačili, oskrnavili itd, ali hrast niko nije pomenuo. Kada je došla mašina do hrasta, onda su svi rekli – ne može. Nismo hteli da uđemo u konflikt i da isečemo. Ne bih voleo da raspravljamo o toj temi.
Pozvao sam projektante, stručnjake, svi su ljudi rešili problem, ušli u problem, pomerili most koji još uvek nije liven. Na jednoj strani mosta nisu izliveni stubovi, neki stub za dva metara, neki za metar. Potpuno su uveli radijus auto-puta koji je 100% ispoštovan po zakonu i nije ugrožena bezbednost saobraćaja i sve to su završili i obišli su hrast. Evo je trasa auto-puta, hrast je obiđen, most je malo razmaknut, razmaknute su trase (pokazuje mapu, prim. sten. ) i šta se dogodilo? Projekat mosta zahteva samo dva meseca da se ozvaniči, nema zastoja, nema ničega i to je sve u skladu sa zakonom i bezbednost saobraćaja je ispoštovana, i uglovi, i ulasci, i radijus, i tuneli i sve je po zakonu i propisu. Traži se vreme da se ovi stubovi na mostu od 600 metara pomere sa jedne strane, a sa druge se liju, pravi se most i to je sve u redu.
Prema tome, svi oni koji brinu o tom hrastu, koji sede tamo ispod njega, nema potrebe da ga čuvaju, niko ga neće dirati, on ostaje zaštićen, zemljište oko njega ostaje. Ponavljam, ti koji se tamo najviše guraju su najviše naplatili i ćutali dok su naplaćivali, sve su uradili i posle toga su se setili. Sve je u redu i mi taj problem nemamo. Sve će biti u najboljem redu izvedeno do kraja, kao što zakon zapoveda. Neće biti ugrožen saobraćaj.
Ne bih želeo o toj temi da vas smaram, ali sam dužan da upoznam narodne poslanike. Svaki dan se provlači priča, ja bih odsekao, ja bih ovo, ja bih ono.
Mi nismo hteli da uđemo u sukob ni sa jednim građaninom. Za svaki problem postoji rešenje. I za ovaj zakon postoji rešenje. Dobro je da ste podneli amandmane. Svaki dobar amandman treba usvojiti, treba ga prihvatiti i treba urediti, ali ne možemo dozvoliti da neko danas radi za 23 hiljade dinara odgovoran posao i da ga neko zbog toga proganja.
Hvala vam i izvinite što sam malo odužio, ali bio sam dužan. Potpuno se slažem sa vašom diskusijom, ponavljam, i veoma sam zadovoljan, kad god sam u parlamentu, što vi, gospodine Đuriću, veoma konkretno diskutujete i dajete određene sugestije koje su za mene sasvim solidne. Želim da vas pohvalim kao poslanika.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima Predrag Marković, po povredi Poslovnika. Izvolite.

Predrag Marković

Hvala vam, uvažena potpredsednice, a vi ste prva potpredsednica Narodne skupštine. Skrećem vam pažnju na član 106. Meni lično je bilo vrlo neprijatno dobacivanje koje se čulo, a, kao što znate, član 106. kaže: "Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres". To se odnosi na sve govornike i dobacivanja koja su govorila da može i da se okrene televizor, da ne mora da se okreće mapa, su vrlo nekorektna, pre svega prema ministru Iliću, kao što su i dobacivanja prema prethodnom govorniku kada je izgovorio i ogradio se da je Džordž Vašington bio geometar, što je naravno posledica onoga što danas naša deca takođe rade - koriste podatke sa interneta.
Samo da nešto objasnimo. Sve je stvar konteksta, kao što je i ovo objašnjenje bilo stvar konteksta da se ne bi pogrešno tumačile plate. Isto tako, i ovo je pitanje konteksta. U veku u kome živi u Virdžiniji Džordž Vašington postoji drugačije shvatanje škole, obrazovanja i diplome. Džordž Vašington nije imao nikakvu školu, kao što znate, on se obrazovao u crkvi kao samouk, kao i Vuk Karadžić. U svojim beleškama je napisao da je njegovo interesovanje za geografiju, istoriju, vojsku, matematiku, muziku, a jeste od šesnaeste godine bio na funkciji koja se u to vreme prevodom danas može zvati, recimo, glavnim geodetom - neko ko proverava sporove između zemljoposednika.
Vrlo je važno da u ovakvoj diskusiji svi vodimo računa da dajemo tačne podatke, proverene podatke, ili da na vreme, kao što je sada ministar pravovremeno uradio, razgraničimo šta je ono što je formalno primanje, a šta je ono što je stvarno primanje, jer ovakve činjenice su važne za ozbiljnu diskusiju. Hvala svima što to čine i vama što ćete ubuduće sprečavati dobacivanja. Ne tražim da se glasa o ovome. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, replika. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Neću trošiti više od 20-ak sekundi oko Vašingtona. Hvala vam, gospodine Markoviću. Doduše, nije sa interneta. Dosta dobar pogled na karijeru Džordža Vašingtona imate, recimo, u knjizi "Istorija američkog naroda". Zašto je pominjem? Zato što je to jedan od najboljih prevoda takve vrste literature na naš jezik, a uradila je gospođa Đordana Kurir, koja radi u ovom parlamentu i ne verujem da je mnogo grešila u prevodima, onako kako vi na neki način implicirate.
Gospodine Iliću, hvala vam na pohvalama. Neću doći kao pravnik da vam pomažem za Zakon o konverziji. Ako me zovete kao političara, mislim da tu odluku ne možemo da donesemo ovako. Donesite odluku u rekonstrukciji da menjate stranački sastav vladajuće koalicije, pa onda možda o tome i možemo da razgovaramo, ali onda za mnoge ne bi bilo mesta.
Kao političar ću vam reći šta mislim o konverziji. Kao i onda kada je zakon usvajan, i danas sam protiv tog koncepta uopšte, a pogotovo onog dela koji se tiče naplate za one koji su došli do određenih nepokretnosti kroz procese privatizacije itd. Mislim da je to bila demagoška, populistička i besmislena odluka, da je nije ni trebalo uvoditi i da je služila samo zamazivanju očiju javnosti i da zbog toga, između ostalog, toliko danas imamo problema i sa tim zakonom, da imamo problema sa investicijama. Ali, neke od tih stvari, takav odnos prema onima koji investiraju, su karakteristične za ovu vladu, nisu bili samo za onu koja je bila na vlasti do 2012. godine.
Drago mi je na razjašnjenju za ove koeficijente, ali ne piše tako u zakonu, gospodine Iliću, već piše da će se koeficijent od tri do 50, u zavisnosti od zvanja, posebnih uslova rada, odgovornosti, složenosti poslova, obima, težine, prirode posla i osnovne plate. Jeste jedan kriterijum osnovna plata, ali svi ovi drugi kriterijumi idu u korist onih koji su na višim pozicijama i već imaju veću platu. Hvala.