Hvala, gospođo predsedavajuća.
Član 19. Predloga zakona glasi: "Za usluge koje pruža Zavod plaća se taksa" i u stavu 3. "Visine takse utvrđuje Zavod podzakonskim aktom".
U načelnoj raspravi sam naveo primer kako se prema ovom problemu odnosila prethodna Vlada, koja je donela uredbu na osnovu koje svi oni koji su hteli urgentno da reše svoj problem, da preko reda dobiju uslugu koju treba da pruži Republički geodetski zavod, moraju da plate naknadu 100% veću. Verovatno je ideja bila da se na taj način zakrpi budžetska rupa, a u praksi se pokazalo da su se verovatno napunili džepovi nekih pojedinaca na osnovu te odredbe.
Ponavljam još jednom, Agencija za borbu protiv korupcije je reagovala na to i Ustavni sud, koji inače ne radi ono što bi trebalo da radi i ne rešava suštinska pitanja za teritorijalni integritet i suverenitet ove zemlje, ali se ipak bavio ovom uredbom i proglasio da je ona protivustavna. Sada nailazimo ponovo na slično rešenje, s tim što je ovog puta zavod za to ovlašćen i mi smo predlogom svog amandmana predvideli rok u kome Republički geodetski zavod treba da donese ova podzakonska akta.
Obrazloženje koje smo dobili od Vlade jeste da se amandman ne prihvata jer je rok za podnošenje podzakonskog akta određen izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. U tome i jeste problem, što je Zakon o budžetskom sistemu verovatno zakon koji je najviše puta prekršen od strane i prethodne, a bogami i ove vlade. Mi smo nedavno vršili izmene i dopune ovog zakona i podsećam vas, gospodine ministre, u tom zakonu piše da je visina javnog duga maksimum 45% od bruto društvenog proizvoda. Neka mi neko kaže u ovoj sali ili bilo gde, bez obzira da li se bavi finansijama, privredom ili ekonomijom, kolika je visina javnog duga, da li je manja od 45%, kako stoji u zakonu? Svi smo svesni da je ona prešla procenat od 60%.
Prema tome, ako se već vrše neke, da kažemo, kozmetičke izmene ovog zakona, ako menjamo red reči u rečenici, ako menjamo članove u kojima brišemo da se navodi ime i prezime, nego da će stajati podaci podnosioca, ukoliko izjednačavate visoku stručnu spremu, višu i srednju u pojedinim sektorima, dajte da preciziramo nešto. Dajte neka zakon odredi ono što se očigledno ne poštuje prema drugim zakonima. Najlakše je reći – to je već regulisano propisima, ali to se ne primenjuje i godinama traje takvo stanje.
Zbog toga predlažem da se ovaj amandman prihvati, kako bi se stalo na put takvom ponašanju i kako bismo obavezali RGZ da u određenom roku donese podzakonska akta, a nadam se da neće biti onakvi kako je to rešila i prethodna vlada, pa da se Ustavni sud opet za dve, tri ili četiri godine izjašnjava i o ovom pitanju.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Zahvaljujem se.
Ovim članom zakona predviđeno je da se za usluge koje pruža zavod plaća taksa i da visinu te takse utvrđuje zavod. Činjenica je da je izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu jasno rečeno da je za takve takse potrebno pribaviti saglasnost ministra finansija, najkasnije do 31. marta.
Poštovani ministre, da li to znači, pošto je 31. mart odavno prošao, ovaj zakon i ove izmene nisu stupile na snagu, da Republički geodetski zavod, obzirom da nije bio u prilici i nije pribavio saglasnost ministra finansija u zakonom propisanom roku, do 31. marta naredne godine neće naplaćivati takse građanima, privrednim subjektima za pružene usluge, znači, od danas do 31. marta naredne godine?
Mi znamo da je Republički geodetski zavod do maltene juče naplaćivao naknade, na šta nije imao pravo. Ili će se, suprotno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, prekršiti zakon i Republički geodetski zavod nastaviti sa naplatom taksi?
Pošto pored vas sedi direktor Republičkog geodetskog zavoda, a oni, kao zavod, treba da propišu visinu taksi, moram da postavim tu još jedno pitanje - da li će predlog taksi biti viši u odnosu na postojeću naknadu ili niži? Mi u LDP smatramo da vi, kao direktor, treba ministru nadležnom za poslove finansija da predložite niži iznos taksi za pružanje usluga zavoda, u odnosu na naknade koje su do sada plaćali građani. Obrazložiću zašto.
Sigurno je da Republički geodetski zavod u narednom periodu od godinu dana treba da obavi značajan posao, a pogotovo vezan za upis prava svojine nad objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Vi ste u načelnoj raspravi rekli da ima otprilike oko 650.000 predmeta koje ste već dobili od lokalnih samouprava. Trenutna taksa ili naknada je negde oko 100 evra, otprilike. Po tom osnovu, u državni budžet, znači, u budžet Republike Srbije, trebalo bi da se oprihodi 65 miliona evra. Ali, taksa od 100 evra ili 9.000 dinara, 10.000 dinara je jako velika za građane ove zemlje.
Složićete se, ministre, da vaš koalicioni partner nije ostvario predizborno obećanje i u ovoj godini mi nismo imali 11 milijardi evra investicija koje je obećala jedna stranka, vladajuća stranka, ove vlade. Činjenica je da imamo milion nezaposlenih u ovoj zemlji, da od 1. avgusta poskupljuje struja za 11%, da je već poskupela hrana, a poskupeće sigurno i na jesen ponovo. Kako će onda ovi građani, ovih 650.000 koje ste samo primili od lokalnih samouprava, platiti taksu kakva je bila do sada?
Znači, oni za to nemaju prosto para. Plata u Srbiji, u lokalnim samoupravama, za sve one koji rade kod privatnika je negde između 15 i 20 hiljada dinara. Pola svoje plate treba da daju, ti građani, samo za tu taksu.
Mislim da ćete se složiti sa mnom, ministre, da od ovih 650 hiljada predmeta, da je bar 90% predmeta onih građana koji su jedva krpili kraj sa krajem, zato su uradili bez dozvole i sazidali sebi stambene prostore. To nisu predmeti bogataša, jer sigurno ima 10%, a 90% je od najsiromašnijih građana.
Ukoliko bi RGZ predložio ministru finansija neku nižu taksu, mislim da bi ti građani mogli da plate i time bi se obezbedio prihod u ovaj prazan budžet, u ovu rupu bez dna što imamo na državnom nivou. Ukoliko stavite ovakvu taksu, građani to neće moći da plate, vi nećete moći da upišete pravo svojine, niti ćete imati prihod u budžet, niti će građani završiti svoj posao.
Dakle, osim ovih 650 hiljada predmeta, vi znate da Zakon o upisu prava svojine daje mogućnost i onima koji se nisu prijavili za legalizaciju kod lokalne samouprave, da se sami prijave, svoj objekat kod katastra nepokretnosti i tu je rok od godinu dana.
Takvih predmeta ćete imati bar milion, ali opet od tih građana koji ne mogu da plate.
Zato smatram da direktor RGZ prilikom, kada bude utvrđivao predlog cena, odnosno taksi i kada ga bude slao na saglasnost ministru finansija, treba da povede računa o ekonomskoj situaciji građana u Srbiji i da te predložene takse budu niže u odnosu na one koje danas RGZ naplaćuje.
Molim vas, ministre, odgovorite mi na pitanje, da li će RGZ naplaćivati građanima nešto do 31. marta naredne godine, jer bi to bilo suprotno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

        Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Jeremić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, uvaženi direktore RGZ, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo u raspravi u načelu izneli niz pozitivnih rešenja i dobrih rešenja koje je ovaj zakon iznedrio. Tamo smo takođe dali i ovu primedbu po pitanju naplatnih taksi i usluga.
Smatramo da bi bilo poželjnije da takse i usluge RGZ reguliše Vlada svojom uredbom, umesto što to sada radi podzakonskim aktima, pravilnicima, naredbama i uputstvima RGZ.
I jedno i drugo rešenje su moguća i oba su u duhu zakona. Smatramo da bi ovo rešenje, naše rešenje bilo bolje, iz dva razloga.
Prvi razlog, što bi se automatski član 25. izbrisao iz zakona, ne bi bilo potrebe za njim.
Drugo, smatramo da je bolje da nadređena distanca opredeljuje ova sredstva što su prethodni govornici izneli.
Mislim da ona izreka: "Kadija te tuži, kadija ti sudi", sa ovom distancom, ako bi ovo preneli u nadležnost Vlade bi bilo poželjnije, jednostavnije i celishodnije za ispunjenje ovih obaveza. Ne bi zavisilo od volje pojedinaca, onih koji daju usluge da im naplaćuju, da određuju visinu naplate, nego da to radi Vlada. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice, ali najduže do završetka pretresa u pojedinostima prve tačke dnevnog reda – Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Sada određujem redovnu pauzu i sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Senić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Obradović i Ivan Jovanović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić.

Hvala.
Htela sam ovde da ukažem samo na jednu ispravku. Verujem da ljudi koji su pisali obrazloženje, stručnjaci za ovaj zakon, prosto su prevideli neku stvar. Dakle, kolege predlažu da se ovde u okviru ovog člana doda još stav 7. koji kaže – za potrebe izrade planskog i urbanističkog dokumenta, opštine, pokrajina, ministarstva, dobiju bez plaćanja takse, sve ono što je potrebno iz katastra.
Međutim, u obrazloženju piše, da je to već definisano članom 174. stav 5. Ako možete da vidite i ako znate, član 174. je izmenjen i više u njemu ne stoji da je dužnost katastra da da lokalnim samoupravama i pokrajinama upravo ove topografske, katastarske planove itd.
Tako da smatramo, da zaista ukoliko je ovo bio previd da obratite pažnju i smatramo da bi ovo trebalo svakako da bude deo zakona. Znamo da je neophodno uraditi planska dokumenta za sve lokalne samouprave. Ta aktivnost je započeta obavezom svih lokalnih samouprava, prvo da urade prostorne planove i planove generalne regulacije za centre i sedišta njihovih opština. Ne znam da li je to završeno, ali svakako je vrlo važno zbog cene i zbog tih prihoda i uopšte državnih organa, odnosno to je sve državno, zajedničko, znači katastar i opština i slično, da nije potrebno ovo da se plaća.
Isto tako, sasvim je slično i sa prethodnim amandmanom, pa ću tu iskoristiti priliku da mislim da bi svakako trebalo da stoji da - Republika Srbija i autonomnka pokrajina i jedinica lokalne samouprave i njihovi organi i organzacije, se oslobađaju plaćanja taksi za ove izvode, odnosno za upis nepokretnosti u njihovoj svojini.
U obrazloženju kaže da se to podrazumeva, i da se naravno, misli da za sve kancelarijske poslove neće se plaćati taksa i da se to podrazumeva. Znamo, da se u zakonima vrlo malo šta podrazumeva i mislim da to treba decidno navesti, jer do sada je bilo različitih tumačenja, upravo u plaćanju ove takse, konkretno za ove topografske planove.
Tako da, smatram da je ovo vrlo važna stvar. Upravo ono što je ministar pričao kada je obrazlagao zakon, a to je da moramo unaprediti saradnju između dražvnih organa i svih onih službi koje rade u javnom interesu, pa su to znači, i opštine, ali i RGZ i službe za katastar nepokretnosti.
Mislim da su ova dva amandmana dobra i da samo pojašnjavaju ono što bi trebalo da stoji u zakonu, i mislim da bi ih trebalo prihvatiti.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Bojana Božanić i Miroslav Petković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Član 23. ovog zakona, o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru menja se član 178 koji kaže, odnosno dodaje da se oduzima licenca geodetskoj organizaciji, odgovornom licu, odnosno licu koje izvodi geodetske radove, a koje ne mora da ima licencu. Ne znam da li je tu reč o previdu, ne znam kako da oduzmemo licencu licu koje nema licencu i nije planirano uopšte da ima.
Dakle, odgovorno lice kao što smo već pominjali u dugu prethodnih ovih amandmana, je ono lice svakako geodetske struke koje je dobilo licencu za te svoje radove, dakle licencirani inženjer geodezije i kako to svakako nije praksa, rekla sam, u zemljama EU, potrebno je obratiti pažnju na ove stvari kako ne bi dolazilo do propusta i kako mi ne bi pratili, kako ne bi došlo do praćenja standarda u zemljama EU, a mislim da bi to bio veliki problem.
Tako da vas molim da obratite pažnju kako i na koji način će se ovaj zakon primenjivati i da li on zaista u saglasju sa modernim evropskim standardima u smislu ovog broja ljudi koji, odnosno ljudi koji su sa određenim obrazovanjem, srednjim ili visokim, ovlašćeni da budu nosioci posla u geodetskim organizacijama.
Razumela sam u obrazloženju da kada nije bilo dovoljno mesta u RGZ i sličnim državnim službama, te su ti ljudi sa srednjom školom koji su se ranije tako školovali, morali da napuste i sada oni ne znaju kako i na koji način da zarađuju za život. Onda je ministarstvo rešilo navodim, da relaksira određene uslove za otvaranje geodetskih radnji, što ne mislim da je dobro.
Mislim da ta odgovornost i sam pojam inženjera licenciranog i visokog obrazovanja na neki način gubi smisao. Tako da, ipak mislim da bi trebalo malo više da porazmislite o tome, da se reguliše način rada na određenoj teritoriji, znači tamo gde se dobija više zahteva, gde se vrši veći promet, gde služba za katastar ima više obaveza, da se tamo na neki način reše ti problemi, malo bolje.
Tržište govori o geodetskim radnjama, odnosno tržište pokazuje da li će se negde otvoriti radnja, to ne zavisi od veličine opštine i slično, ljudi dolaze, normalno za novcem, za profitom. Tako da, tamo gde ima puno gradnje, gde ima puno prometa, gde se razvija sredina, tu svakako ima dosta geodetskih radnji.
Ima dovoljno licenciranih inženjera, a naravno o tome sam govorila i u načelnoj raspravi, da na pravi način i vođenjem prave obrazovne politike možemo da povećamo broj ljudi geodetske struke. Dakle, da im pomognemo kroz stipendije da studiraju građevinski fakultet, odsek geodezija, da ih onda obavežemo određenim uslovima, ako iz stipendiramo da se vrate u te manje lokalne samouprave i da tamo rade.
Mislim da je to jedan odličan način kako bi to moglo da se reguliše, sigurno bi se ta deca pre opredelila da tako nešto rade.
Tako da vas molim, da o tome razmislite i da samo se zapitate da li je ovo stvarno ovo što mi u ovom zakonu donosimo, i na ovaj način umanjujemo kriterijume, zaista evropska praksa.