Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kada stigne iz Vlade Predlog zakona prvo što uradim okrenem da pročitam obrazloženje. Ono što piše u ovom obrazloženju je da usled potrebe da se grupišu istorodni poslovi, otprilike tako, parafraziram, a sve to u cilju primene načela racionalizacije poslova u državnoj upravi, da će se sada poslovi državne uprave obavljati umesto u 17, u 18 ministarstava.
Mogu odmah reći da se ne slažem sa tim. Kada govorimo o istorodnim poslovima, možemo pričati o nazivu svih ministarstava koji su navedeni u članu 1. ovog predloga zakona, naime, ako govorimo o istorodnim poslovima, malopre smo razgovarali o amandmanu moje koleginice Jelene Travar Miljević gde je u obrazloženju Vlade za odbijanje ovog amandmana upravo navedeno da se amandman odbija zato što bi obrazovanje novog ministarstva za zaštitu životne sredine doveo do povećanja troškova za rad organa državne uprave.
Sada postavljam pitanje, a u svrhu te racionalizacije državne uprave – da li ovo razdvajanje ministarstava isto tako povećava troškove rada državne uprave. To je ono što je moja dilema. Naravno, URS zauzimaju, odnosno ostaju pri svom stavu da ovo ministarstvo ne treba deliti pogotovo kada govorimo o tim tzv. istorodnim poslovima, a pogotovo imajući u vidu i ekspoze premijera Vlade koji smo naveli. Radi ostvarenja ekonomskih ciljeva naše mišljenje je da ovo ministarstvo treba da nastavi kao do sada pod istim nazivom kao što je funkcionisalo do sada.
Naravno, treba imati u vidu da URS nemaju nikakav personalni cilj, naime, izvesno je da ministar Dinkić neće biti niti ministar finansija i privrede, niti ministar finansija, niti ministar privrede. Dakle, mi nemamo taj neki personalni zahtev da ovo ministarstvo ostane da radi kao jedinstveno ali svakako je bolje za vođenje ekonomske politike u Vladi Republike Srbije da to ostane kao jedno ministarstvo.
Ne bih dužila, mnogo se polemisalo na ovu temu. Zaista se slažem sa kolegama koji su govorili u prilog opstanka jedinstvenog ministarstva, brojni su razlozi za to. Tako da moliću moje kolege da još jednom razmotre ovaj predlog, ovog amandmana i da eventualno podrže ovakvo rešenje. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vladimir Ilić.
Da li želite reč?
Gospodin Ilić ima reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, posle ove pauze možemo da nastavimo, ipak je ovaj zakon koliko god on pisan na brzinu, ipak on u velikoj meri oslikava suštinu ove rekonstrukcije. U načelnoj raspravi sam rekao da ona nije ni dubinska, ni temeljna, ni suštinska, već je personalna i to se vidi iz samog teksta zakona. Imali ste prilike da čujete od mojih kolega da je stav URS da Ministarstvo finansija i privrede treba da ostanu jedno ministarstvo.
Ima mnogo argumenata za to. Možda jeste i argument to što je i moja koleginica spomenula. Ne radi se ni o kome personalno. Mi bismo mogli da kažemo – pa dobro, nismo više u Vladi, Mlađan Dinkić nije ministar, sve nam je jedno šta će biti.
Slušajte obrazloženje - saglasno razlozima za donošenje ovog zakona, a uvažavajući načelo racionalnosti u organizovanju obavljanja poslova državne uprave, članom 1. ovog zakona predlaže se obavljanje poslova državne uprave, da se obavljanje poslova državne uprave organizuje u okviru 18 ministarstava.
Načelo racionalnosti kaže da je racionalnije da umesto 17 imamo 18. Dakle, 17 je više nego 18, po ovom načelu kako se ovde shvata. To je zaista paradoksalno, ili je to nešto sasvim drugo.
Zašto, između ostalog, treba ostaviti ovo ministarstvo da bude zajedno? Pa, od nečega što smo imali do sada u praksi. Evo, hipotetički moguće je da dva buduća ministra ne budu u dobrim odnosima. To se dešavalo u prethodnim vladama. Čak smo sad imali prilike da čujemo i preko društvenih mreža nekakav spor između budućih ministara, u ovom trenutku, kandidata. To može da dovede do ozbiljnih posledica u vođenju ekonomske politike Vlade.
Odluke, zakoni, rešenja koja donosi ministarstvo finansija, po pravilu u najvećoj meri se reflektuju na ministarstvo privrede. Nekad negativno, nekad pozitivno. Ako ministarstvo finansija uvodi poreze, ograničenja, kvote ili bilo šta slično, to direktno pogađa privredu. Dakle, ono što je neophodno, neophodna je ta koordinacija između ova dva ministarstva, a ona se postiže na najefikasniji način ako se to objedini u jedno ministarstvo, ili u jednoj ličnosti, odnosno jednom ministru.
Na neki način, mislim da je predlog Vlade i kompliment za URS i Mlađana Dinkića. Ja mogu da shvatim ovaj predlog i kao tu vrstu komplimenta da niko osim Mlađana ne može da vodi ova dva ministarstva, pa da je neophodno personalno dvoje ljudi za jedan takav posao. To, tzv. mega ministarstvo, kako smo imali prilike da čujemo do sada, zapravo nije mega ministarstvo, nego je odraz jedne ekonomske politike koja podrazumeva koordinaciju ministarstva finansija i ministarstva privrede.
Ako bismo se povodili za tim rezonom i tim obrazloženjem, mogli bi da zaključimo, imajući u vidu da Vlada ima mega probleme i imaće ih, možemo da sledstveno ovome zaključimo da su i potrebna dva premijera, pa da jedan premijer vodi jedan deo Vlade, a drugi deo Vlade. Želim da ukažem samo na logiku onoga ko piše zakon da manjka logike u tome. Ako je Srbija u najtežoj ekonomskoj krizi u poslednjih 10-ak godina, onda je prvi prioritet upravo sinhronizacija ove dve ključne politike, dakle, ministarstvo finansija, ministarstvo privrede.
Evo i nekoliko praktičnih pokazatelja da je to tako. Mere, koje je donela ova Vlada i povodom rebalansa i pre toga, zakoni su počeli da daju efekte zato što su upravo uvažavali potrebe srpske privrede i potrebe stabilizacije javnih finansija.
Mi imamo sada odlično punjenje budžeta, krenula je nulta tolerancija na neplaćanje poreza, imamo privredni rast koji nije značajan, ali koji je daleko veći nego prethodne godine i imamo rast izvoza.
Ja želim i ovu priliku da iskoristim da jedan podatak, kojim se ovde manipuliše već mesecima, mi imamo, doduše ne značajan, ali pad nezaposlenosti i to zvanične nezaposlenosti sa 25,5% na 24,2%. Tim podatkom se ovde manipuliše i dodatni podatak još, koji je takođe tačan, rast broja onih koji rade u Srbiji za 28.000 u odnosu na isti period prošle godine. Izvor ovih podataka je RZS.
Ja molim sve one koji manipulišu podacima o broju nezaposlenih, zaposlenih, da nam se pozovu i na izvor, jer smo čuli paušalne ocene da je tobože rast onih koji traže posao za više od 40.000. Želim da svi koristimo, pre svega, činjenice da bi rasprava bila kvalitetna.
Ujedinjeni regioni Srbije očekuju da Vlada prihvati ovaj amandman. Moje kolege su pričale ranije o potrebi da se razdvoji Ministarstvo energetike i životne sredine. Naravno da to podržavam i prihvatanjem ovog amandmana bi zapravo rešili ove dileme koje sam izneo. Međutim, ja znam da je to teško ovoj Vladi, jer bi zapravo prihvatanjem ovog amandmana značilo da nije ni bilo potrebe da se menja Zakon o ministarstvima, jer su to ključne izmene.
Ali, bilo kako bilo, ja sumnjam da će amandman biti prihvaćen i u tom smislu poslanička grupa URS neće moći da podrži izmene ovog zakona. Hvala.

Reč ima gospodin Pejčić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre Selakoviću, već četiri sata govorimo o pojedinostima Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, čiji je predlagač upravo vaše Ministarstvo pravde i državne uprave. S obzirom da je vaše ministarstvo pratilo prethodnih šest meseci rad Vlade jednom energičnom merom, pokušavao da otkloni određene anomalije koje su se u toj Vladi desile.
Međutim, ovo je faktički uvodu u rekonstrukciju Vlade, one Vlade o kojoj je premijer Dačić govorio da je napravila istorijski uspeh, da je jedna od najboljih Vlada u prethodnom periodu, a samo onomad je devet ministara iz ove Vlade dalo ostavku. Da li je istina da je ova Vlada stvarno napravila istorijski uspeh kada se devet ministara ne slažu sa konstatacijom ministra i daju ostavke.
Zapravo, zbog čega je ovaj zakon u proceduri i zbog čega je u skupštinskim klupama? Iz jednog prostog razloga, zato što je u Vladi napravljena velika rokada, zato što su gospodin Dačić i gospodin Vučić promenili mesta. Dobili smo faktički kralja, to je gospodin Vučić. No, gospodin Dačić, da bi sačuvao mesto, pokušava da pribegne jednoj mudrosti, izbacuje gospodina Dinkića ne na klupu za rezervne igrače, već na tribine. No, da igranka bude veća, gospodin Vučić ga vraća na klupu za rezervne igrače.
Ovaj zakon se donosi samo iz jednog prostog razloga, da bi se podelio ratni plen. Plen koji je imao svojevremeno URS, tj. njihovi resori. Mi sad, u skladu sa ovim amandmanom, vidimo da se jedno ministarstvo razdvaja u dva. S obzirom da znamo koji će biti kandidati koji će biti ministri, mi vidimo i disonantne tonove u samoj Vladi. Vidimo kako je dočekan mladi Lazar Krstić, koji je trebao da bude ministar finansija, od jedne političke opcije koja vodi socijalnu politiku i sada smo mi, građani Srbije, zbunjeni. Kakva će se socijalna politika uopšte voditi u ovoj Vladi? Hoće li uopšte građani Srbije imati koristi od ove rekonstrukcije Vlade? Kakvu ćete vi to politiku voditi kada se sami ne možete dogovoriti i oko reforme penzionog sistema i oko socijalnih davanja? Demokratska stranka Srbije, i sami vidite, nije amandmanski reagovala na ovaj zakon, jer smatramo da je ovo farsa. Smatramo da ovim zakonom ništa građani Srbije neće dobiti.
Najbitnije u celoj ovoj situaciji nije bitna rekonstrukcija Vlade, nije bitan rebalans Vlade, već je bitna rekonstrukcija politike ove Vlade. Fundamentalna promena politike i prema nacionalnim pitanjima, kako ćemo sačuvati KiM, a možda i neke druge teritorije naše države, prema ekonomskim pitanjima, prema socijalnim pitanjima i prema svim onim pitanjima koja su i te kako bitna za građane Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Evo, baš ove diskusije kolege Ilića, koleginice Kovač i koleginice Miljević, odnosno njihovi predlozi, pokazuju da sam u pravu kada sam malopre rekao da svako od nas ima svoje viđenje. Prethodna diskusija pokazuje da svi mi imamo neka svoja mišljenja i vezujemo ih za ovu rekonstrukciju, odnosno za ovaj predlog. Niko od nas nije toliko vidovit da može da zna šta je bilo u glavama predlagača, i zašto je predloženo da izmene zakona izgledaju ovako kako su nam prezentovane.
Ali, onog trenutka kada je sadašnji premijer dobio mandat od predsednika države da formira Vladu, njegovo je pravo da odredi tim kojim će da radi. Njegovo je pravo, ali i on će da podnese sve konsekvence ako ta Vlada ne bude uspešna.
Ne mora da znači da je ovih devetoro ministara podnelo ostavke zato što su loše radili, možda nisu dovoljno dobro radili i možda nisu spremni da urade sve ono što od njih zahteva premijer. Zato smatram da predlog koji je predložila Vlada, odnosno predlog i novog sastava koji će dati premijer je njegovo pravo i mi možemo da se slažemo sa tim ili ne slažemo. Zato ćemo morati da sačekamo dan kada ćemo dobiti predlog premijera za sastav Vlade i onda ćemo da kritikujemo personalna rešenja i sve ostalo. Danas, mislim da možemo jedino da se saglasimo sa predlogom koji je dala Vlada i da dalje u svojim diskusijama postupamo prema tom predlogu da se slažemo ili ne slažemo. Hvala.

Hvala.
Gospodin Babić, replika na izlaganje. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Nekako mi je i u današnjem jednom izlaganju gospodina Samardžića i žao mi je što nije tu, i u malopređašnjem izlaganju gospodina Pejčića, nekako mi je zaparala uši ta rečenica - podela plena. Nisam siguran da li je ta podela plena terminološki pojam iz nekog vremena kada ste formirali neke vlade, pa imate takvo iskustvo i takve ste vrste pregovora vodili u to vreme, pa je to bila podela plena.
U ovom slučaju i za Srpsku naprednu stranku je preuzimanje odgovornosti gospodine Pejčiću, u periodu kada je državna kasa prazna nažalost, kada je ekonomija u višedecenijskoj silaznoj putanji, kada je nezaposlenost na istorijskom maksimumu, kada su svi ekonomski pokazatelji teški. Ne može da bude plen nešto što je prazno. Kako može plen da bude prazna kasa i prazan budžet? Plen je kada je puno i kamo sreće da smo ušli i napravili vladu i zatekli punu kasu, ali to jednostavno nije tako, i to ne može da bude plen, već odgovornost da u narednom periodu i za neke buduće vlade zaista ostavimo kasu koja će biti puna, zemlju koja će biti uređena, zadovoljne ljude, građane Srbije koji će raditi i od svog posla živeti. Ali, podela plena, plašim se da je to terminološki nešto iz nekog perioda kada ste vi imali odgovornost da formirate vlade.

Gospodin Pejčić. Replika.