Hvala, gospodine Šutanovac. Dva minuta.
Po Poslovniku, Bojan Đurić.

Reklamiram povredu člana 116, u vezi sa članom 106. Poslovnika.
Član 106. kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Sada je, gospodine Stefanoviću, na dnevnom redu izbor članova Vlade, u skladu sa ekspozeom koji je juče izneo premijer. Međutim, premijer je danas došao u Skupštinu sa potpuno novim ekspozeom. Dakle, ono što on danas govori ovde, ima vrlo malo veze, a vrlo često i suprotno u odnosu na ono o čemu je juče govorio.
Danas je gospodin Dačić ponovo stari Ivica Dačić, koji drži besmislena predavanja o razlici između klasičnih liberala, neoliberala, šta god to značilo, Obame i socijaldemokrata. To, gospodine Dačiću, nema nikakvog smisla, ništa nam neće doneti takva rasprava. Znate kakav je posao pred nama, pred vama pre svega, ali ja mislim pred celim društvom, kada je u pitanju reforma PIO fonda. U Sloveniji se sve raspalo kada su krenuli u promenu PIO fonda, a onda došli pred Ustavni sud koji je uveo pravilo stečajnih prava i sve se srušilo. Vlada, orijentacija zemlje, nakon toga delimično i privreda.
Šta mislite, šta čeka nas? Umesto da se time bavite, da počnemo ozbiljno da razgovaramo, kako ste juče predložili, o reformi PIO fonda, vi i dalje koristite skupštinsku govornicu, poziciju premijera, predsednika Vlade za ta sitna podmetanja – ko je kriv, ko je pljačkao?
Evo, ne znam, možda prigovarate DS da je sada za ponovno podržavljenje. Mi nismo. Mi smo za nastavak privatizacije, dovršetak privatizacije i mi to ne krijemo. Ono što je upropastilo privatizaciju do sada je što je taj privatni sektor koji je nastojao zatrovala država. Toliko je ima u svakom poslu, toliko pravila ona određuje, toliko guši sve da onda ovi koji se bave privatnim poslom ili gužvaju kapu i ćute ili su pokušavali da nađu neku, veliki deo njih, vezu sa državom i tako nastaje taj lanac korupcije ili kriminala. Umesto da o toj vrsti modernizacije govorite, vi pričate o tome ko je komunista, ko nije komunista. Koliko ja znam, u ovoj vašoj novoj Vladi samo jedan član je deklarisani komunista.

Po Poslovniku, Saša Milenić.

Reklamiram član poslovnika 107. uz iskreno priznanje da se sam lično ne osećam uvređenim nego više pobuđenim diskusijom premijera koja postaje sve zanimljivija jer se vraća zapravo na početne principe političke filozofije.
U ekspozeu tako nečeg nije bilo, ali prvi član Ustava Republike Srbije izričito definiše Srbiju kao državu koja je zasnovana na načelima građanske demokratije i građanskog društva.
Građansko društvo, kao što znamo, počiva na ideji o tržištu. Građanin je čovek koji ima svoje interese i ume organizovano i slobodno da ih zastupa i brani na tržištu. Suprotnost tržištu je monopol i sila.
Vi ste, gospodine predsedniče, izričito rekli gde vam je to tržište. Vi izražavate, ako sam razumeo, sumnju u tržište kao civilizacijsku i građansku vrednost nacije i ovog društva i revidirali bi ste tu elementarnu pretpostavku građanskog društva, to bi moralo biti u ekspozeu jer najavljujete u najmanju ruku reviziju ustava, a zapravo ulazak u vremeplov gde ćemo jedan koncept monopola i nasilja, karakterističnog za riterski ambijent srednjeg veka želeti da održimo ako preziremo tržište.
Građane Srbije, koji imaju suviše jak društveni konsenzus u otporu prema tržištu, valjda baš kao malopre potpredsednik Vučić, treba da ohrabrujemo da se otvore za tržište kao prostor emancipacije, a ne valjda da ih zastrašujemo mehanizmima delovanja tržišta.
Kažem, iskoristio sam reklamiranje povrede Poslovnika, a uveren sam da ovo vraćanje ka principima političke filozofije pri diskusiji o izboru ministara, može biti jako korisno.

Replika, gospodin Jovanović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine Dačiću, možda su ovo teme koje su prikladnije za ekspoze nego za ovakvu vrstu polemike, ali, prvo, reći ću vam šta su za nas lopovske privatizacije. Privatizacija NIS. Za to ste, između ostalog, i vi glasali. Prodali ste nacionalnu industriju za 400 miliona, monopol ove države koji bi danas i te kako bio koristan, recimo, kada razgovarate sa poljoprivrednicima, pa im kažete – ne može Vlada da propisuje cenu i ne može, pa na to stavite tačku, jer ne možete da stavite zarez, ali Vlada može da vam pomogne preko nacionalne naftne industrije. To je lopovska privatizacija.
Bio sam u Vladi koja je „Telekom“ vratila Srbiji, ne da bi druge vlade taj „Telekom“ opljačkale, nego da bi to koristile. Mi smo vodili međunarodni spor i vratili „Galeniku“ Srbiji i radila je, a danas je ruina.
Moramo završiti privatizaciju. Ne može ova zemlja nigde stići ako vi na takav način, kao što ste rezonovali sada, nastavite da se ponašate.
Zakon o radu, koji želite da promenite, moja Vlada je promenila pre 12 godina. Prvo što je uradila vaša Vlada 2004. godine bilo je rušenje tog zakona.
Žao mi je, privatizacija ne može da bude pravedna. Ako tražimo pravdu u privatizaciji, neka bude brza i neka bude poštena. Nema pravde onome što se desilo ljudima u Srbiji. Tačno je da su mnogi bez posla.
Nama pričate o penzijama? Pa, nasledili smo zemlju u kojoj su penzionerima dugovali 15 penzija. Nismo mogli da promenimo Zakon o PIO fondu, jer je bio na nivou savezne države, kao ni Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala da primenimo, zbog čega nam je predsednik Vlade ubijen.
(Predsednik: Vreme.)
I da se ne vraćamo u to vreme, tamo nećete vi naći svoju sreću, a ni mi zadovoljstvo u tome, nego jasni principi.
Može da se troši ono što se stvara. Ako nam je malo, moramo da stvaramo više, da nađemo najbolje, one koji će nas u tome povesti. Nikada Srbija nije bila ovakva. Plata je niža od plate u Crnoj Gori. Najveća stopa nezaposlenosti, najveći procenat mladih koji odavde žele da odu. To su cene pogrešne orijentacije.

Hvala.
Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.

Tačno, gospodine Jovanoviću. To sam rekao prošle godine u ekspozeu, da je Srbija po ekonomskim parametrima u katastrofalnoj situaciji, da imamo najniže plate u regionu, najveću stopu nezaposlenosti ne samo u regionu, nego možda i u Evropi, najnestabilniju valutu, da imamo najviše kamatne stope. Sve je to tačno, samo to nije nastalo u ovih godinu dana, otkad postoji ova vlada Srbije.             Ako niste to čitali ili zapamtili, pročitajte u mom ekspozeu, evo, ima ga gospodin Šutanovac, od prošle godine. Sve to sam rekao otvoreno i jasno. Tačno je da je Srbija država koja je zasnovana na principima građanske demokratije.
Gospodine Mileniću, kada već citirate Ustav, zašto niste citirali ceo taj prvi član Ustava? „Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima“. Sve ovo što piše treba primenjivati.
Daleko smo mi od toga da sada mi želimo državnim intervencionizmom da rešavamo ova pitanja. Država samo treba da pomogne.
Slažem se da ove sve stvari, koliko i na koji način, treba ostaviti za raspravu. Bili bismo mi u Vladi najsrećniji da država uopšte ne mora da pomaže. To je cilj, da država pomaže samo svojom regulatornom funkcijom, zakonodavnom funkcijom, a ne sada da subvencijama ili raznim drugim kompromisima, cenom gasa, cenom struje, rešava pitanje socijalnih problema u Srbiji.
U svakom slučaju, ne bih ulazio sada u ova pitanja ko je i kada zašto bio krivi, samo morate da shvatite da deset godina u prethodnom mandatu ste se vraćali na prethodno vreme, pre 2000. godine. To boli. I vas boli sada kada se vraća na neko prethodno vreme, samo nemojte vi sada da govorite – nemojte da se vraćate na prethodno vreme, kada ste vi celu svoju politiku gradili na antimiloševićevskim postavkama. Što se toga tiče, svakome je narod izmerio svoju veličinu na izborima. Sa svima vama sam bio u Vladi, a sada imam više glasova od svih vas, pa procenite sami. Hvala.

Narodni poslanik Dejan Radenković želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Član 107.
Uvaženi predsedniče, vi ste prekršili Poslovnik onog trenutka kada niste gospodina Čedomira Jovanovića upozorili da ne obmanjuje i da ne urušava dostojanstvo Narodne skupštine i građane Srbije onog trenutka kada priča, kada navodi i kada koristi zamenu teza da je pljačkaška privatizacija NIS.
Da li je NIS trebao da ostane i dalje državni i da beleži ogromne gubitke od po nekoliko milijardi dinara godišnje, a kada je privatizovan, NIS je zabeležio preko 50 milijardi dobiti i od toga procentualno ide u budžet? Samo 37 miliona je plaćeno poreza od kada je NIS privatizovan.
Nemojte da se služimo obmanama. Građani Srbije dobro znaju. Dobro su osetili na svojoj koži te pljačkaške privatizacije, završili su na ulici.
Dajte da krenemo konačno sa normalnom raspravom, da pričamo ono što je danas na dnevnom redu. Zamolio bih vas da tako i nastavimo današnju raspravu. Hvala.