Član 27, član 107. Poslovnika. Prvo prethodni govornik, odnosno gospodin Cvijan, je izvređao čitavu opoziciju ovde. Tvrdio je da se mi prepucavamo ovde već treći dan i zato tražim da nadležne službe dostave ovom parlamentu da vidimo ko je više govorio u ova tri dana. Ja sam siguran da će se pokazati da su predstavnici vladajuće koalicije…
(Predsedavajući: Gospodine Đuriću, po čemu sam ja povredio Poslovnik?)
Po tome što niste opomenuli gospodina Cvijana, recimo da ne može da traži nemoguće od Vlade. Dakle, traži od Vlade, odnosno od opozicije da propituje kandidate za ministra o njihovom programu. Kandidati za ministre nemaju program. Program ima gospodin Dačić, to se zove ekspoze. Liberalno-demokratska partija je tražila pre početka ove…
(Predsedavajući: Ne, to nije povreda Poslovnika.)
Kako vi to možete da ocenite?
(Predsedavajući: Odgovoriću vam.)
Samo sačekajte da ja završim. Prvo morate da sačekate da ja završim, da obrazložim šta ja mislim, u čemu se sastoji povreda.
(Predsedavajući: Znam, ali vi vodite repliku gospodine Đidiću.)
Sa kim?
(Predsedavajući: Praktično na izlaganje Cvijanovo. Izvinite, molim vas.)
Ne po Poslovniku nije moguće da raspravljamo o programima pojedinačno ministara, kandidata za ministre. Morate to da znate gospodine Arseniviću.
Da li je moguće? Mi smo probali da obezbedimo raspravu odnosno razgovor sa kandidatima za ministre o njihovim programima, o tome se ovde govorilo u petak, gospodin Cvijan je bio protiv toga. Zato danas kažem da traži od nas, od poslanika u Narodnoj skupštini da vode raspravu i da postavljaju pitanja kandidatima koji ne mogu da govore. To je uvredljivo. Ja mislim da je to uvredljivo.
Dakle, nisam govorio ni o kakvim činjenicama i nisam ocenjivao da li je nešto istina ili nije istina. U tome se sa vama slažem, da na to ne možete da reagujete, ali samo tražim da reagujete na situaciju kada narodni poslanik traži od nas da radimo nešto što nije moguće po Poslovniku, a onda nas smatra neodgovornima zbog toga što to ne radimo. Ja mislim da nije pristojno da ispitujem nekoga ko ne može da mi odgovori.

Vreme.
Gospine Đuriću, mislim da nije korektno da tražite od predsedavajućeg da utiče i vi da utičete šta će koji narodni poslanik da govori. Njegovo je slobodno pravo da izabere temu kada je reč o Vladi. Nema nijednog pitanja o kome se ne može raspravljati ovde. Ovo je jedinstvena prilika kada poslanici mogu govoriti o svakom problemu koji se tiče Srbije.
Prema tome, smatram da uopšte ne možete po tom osnovu i nemam pravo da utičem na bilo kog poslanika kako će on da izražava svoje stavove vezano za određeni problem. Reč „prepucavanje“ ne mislim da je toliko uvredljiva. Ne vidim da je ponižavajuća. Možda je mogao neki adekvatniji termin, ajde da kažem. U tom smislu da vam prihvatim kao neku…, ali ne vidim da je toliko uvredljivo.
Možete da se izjasnite u danu za glasanje. Ne, hvala.
Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. Posebno izdvajam stav 7. i 8. On govori da je predsednik Narodne skupštine dužan da narodnom poslaniku koji se ne pridržava odredaba iz st. 1, 2, 4 i 6. ovog člana ili na drugi očigledan način zloupotrebljava prava predviđena ovim članom, a radi se o povredama Poslovnika, reklamaciji, izrekne mere predviđene članom 108. do 111.
Stav 8. – u slučaju iz stava 7. ovog člana predsednik Narodne skupštine je dužan da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući prava iz 1. ovog člana oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda, ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.
Da ovo obrazložim. Nisam da ih kažnjavate po stavu 7, da izričete opomene ili sankcije. Shvatam da određene poslaničke grupe nisu osvojile dovoljno mandata na izborima i da nemaju dovoljno vremena koje troše u skladu sa Poslovnikom, koji su sami usvojili i doneli.
Na vas apelujem da primenite mere iz stava 8. i da svaku njihovu zloupotrebu kaznite tako što ćete im to vreme uračunati jer ste po Poslovniku dužni da to učinite, uračunati u vreme poslaničke grupe. Tako ćemo na jedan efikasan način sprečiti zloupotrebu Poslovnika. Mislim da je ova mera koju su oni usvojili u stavu 8. člana 103. i predviđena za ovakve situacije kada se radi o preteranoj opstrukciji.
Ponavljam, dozvoljavam umerenu favorizaciju opozicije, ali mislim da su na određeni način prevršili meru i da vi da je vreme za sankciju iz stava 8. primenjujete od sada pa ubuduće. Zahvaljujem i ne tražim da se glasa u danu za glasanje.

Moram da prokomentarišem da vas molim da što se tiče izricanja mera to prepustite predsedavajućem, da on proceni kada će izreći eventualnu meru. Molim da na taj način ne vršite pritisak na predsedavajućeg. Moja je slobodna volja, da li ću proceniti i da li ću izreći meru ili ne.
Sa druge strane, ovo što ste sada govorili oko oduzimanja vremena, ona se jedino odnosi ako bih ja izrekao opomenu, a pošto nisam izrekao opomenu gospodinu Đuriću, nemam pravo ni da mu oduzmem vreme od njegove poslaničke grupe. Izvinjavam se, ili bilo kom poslaniku. Slučajno sam vaše ime spomenuo.
Gospodine Cvijane, molim vas da bar vi ne…
Reč ima narodni poslanik Žarko Korać.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Gospodine predsedniče Vlade, poštovani narodni poslanici, na početku ekspozea premijera se pojavljuje jedna rečenica, koju nisam baš dobro razumeo zbog načina kako je konstruisana. „Rešili smo da uđemo u najširu i najtemeljniju rekonstrukciju jedne Vlade u parlamentarnoj istoriji Srbije.“ Da li je to najtemeljnija? Do sada, uzgred, nije. Naravno da Vlada ima prava da se rekonstruiše, to nije ništa sporno, posle godinu dana rada da zameni ministre, da odredi svoj drugi kurs, ali je činjenica da je moguće da će ova rekonstrukcija ući u istoriju onih rekonstrukcija koje su najduže trajale i vrlo je teško objasniti zašto je rekonstrukcija trajala šest meseci. Odmah ću obrazložiti zbog čega mislim da to nije beznačajno pitanje.
Šest meseci je trajala rekonstrukcija i većina ljudi je, kao i ja, stekla utisak da je neko rekao da rekonstruišemo, pa tek onda počeo da razmišlja kako će da rekonstruiše, koga će da rekonstruiše, koga će da zameni, koga će da doda.
Pošto vi u ovom ekspozeu insistirate, kao premijer, to ne mogu da zamerim, sa razlogom, za neki novi optimizam, za želju da se Srbija promeni, onda morate razmišljati i o onome što je rečeno ovde, a to je da 24%, iz nekog istraživanja, građana Srbije misli da ne postoji Vlada koja je u stanju da promeni stanje u zemlji i to je poražavajuće za sve ljude, ne samo za Vladu, pre svega za nju, ali za sve ljude u političkom životu Srbije to je diskvalifikacija svih ljudi koji se bave u ovoj zemlji politikom.
Jedan od odgovora imate i u tome što sve ovo traje šest meseci, što mediji to prate, što imaju svoje interpretacije zašto to traje tako dugo. Meni je, recimo, posebno zasmetalo nešto što se ne tiče niti moje struke, niti je u mom domenu, to je npr. spekulacija o tome da li ministar građevina treba da ostane, ne treba da ostane? Ja ću ovde da iznesem da je Ministarstvo građevina u Srbiji prvi put formirano 1862. godine. Dakle, 1862. godine u Srbiji je bilo dovoljno stručnjaka da mogu da grade, kako je rečeno tada u aktu o osnivanju Ministarstva građevina, mostove, zgrade, puteve, itd.
U formalnom smislu, iz velikih liceja, itd, hajde da kažemo pre formiranja visoke škole, velike škole, oko 1897. godine se počinje školovanje inženjera u onom smislu kako mi to danas moderno shvatamo. Srbija ima generacije izvanrednih građevinskih stručnjaka, koji su radili širom sveta. Moram da branim svoje kolege sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, koji je uvek bio jedan od najboljih fakulteta Beogradskog univerziteta. Poruka je da mi nemamo dovoljno stručnjaka. Možete dati odgovor – ne možemo da se dogovorimo, partijski interesi. Taj ministar može da bude ekonomista, može da bude menadžer, obično je građevinski inženjer. To je odluka Vlade i može da bude svaki. On je i sposoban, bez obzira.
Poruka za tih šest meseci je da nemamo stručnjake, da građevinska struka, nešto joj manjka. To je faktički ono što su mediji preneli. Vi možete sada da kažete – ja nisam za to odgovoran. Ali, to je interpretacija medija i to su građani primili kao poruku.
Kada pogledate vaše zalaganje za taj novi optimizam, ja se sa tim slažem, ali novi optimizam mora da ima u sebi nešto konkretno. Ako pogledate vaš ekspoze, gospodine predsedniče, sem mesta gde kažete da je 65% bruto proizvod onaj koji je bio 1989. godine, što je tačno, i još na jednom mestu procenat, jedina egzaktna stvar u ekspozeu je broj uhapšenih ljudi i broj optužnica. To je u tom smislu onda jedinstveni ekspoze, jer jedino što je kvantifikovano i što je precizno navedeno, a to je borba protiv kriminala i korupcije.
Sada bih rekao da to, zapravo, obeležava godinu dana rada Vlade, to je da je ovo ono na čemu će se insistirati, a druge stvari su manje-više na neki način u drugom planu. Evo, pogledajte i sami, videćete da su ostalo politički stavovi. U redu, ja to uvažavam, ali jedino što je egzaktno dato je ovo.
Ako pogledate, ako se okrenete na istoriju u 20. veku, vi možete izabrati uzorak koji god hoćete, to je naravno vaše pravo. Recimo, jedan predsednik koga obično Amerikanci smatraju svojim velikim predsednikom, Ruzvelt, on je došao na vlast u sred velike američke ekonomske krize sa tzv. „nju dilom“ ili novim dogovorom sa SAD. On je vrlo precizno naveo u svojoj predizbornoj predsedničkoj kampanji šta će da promeni. Naime, punu zaposlenost i smanjenje ekonomske krize, tržište i čitav niz konkretnih mera su sprovedene neposredno. Uzgred, ukinuo je i prohibiciju, koja je ukinuta doslovno na dan kada je on izabran. Amerika je ponovo taj glupi zakon ukinula.
Hoću da vam kažem, gospodine predsedniče, meni je jasno da političari ne vole čvrsta obećanja. Svi, ne samo vi, niste vi izuzetak. Zaista bih više bio srećniji da sam video neka konkretna obećanja kako će to da izgleda. Vi ste godinu dana na vlasti, imaćete još vremena, naravno, pred sobom. Sami kažete da niko ne može da vas sruši, ne može opozicija samo, kako ste sami rešili vaš dogovor, ili razlaz sa svojim glavnim koalicionim partnerom.
Ono što hoću da kažem je da mi nedostaje jedno novo, konkretnije obećanje – šta će Vlada uraditi u sledećih pola godine, u sledećih godinu dana? Završavam, pošto nemam previše vremena.
U ovim razgovorima ovde su se pojavile neke tvrdnje o tome kako će izgledati fiskalna politika, kako će izgledati poreska politika, ali mislim da je to trebalo da piše u ovom ekspozeu, jer kada se Vlada rekonstruiše, onda se daju i ta nova obećanja, sa tim novim ljudima. Meni to u velikoj meri nedostaje da bi to imalo čvrstinu.
Bojim se da nije stvorena pozitivna atmosfera, nego da ovo što imate ovde navedeno na trećoj, četvrtoj strani, broj uhapšenih, broj istraga i borba protiv korupcije, vaša Vlada će ostati upamćena po tome. Ne tvrdim, gospodine predsedniče, da ste vi nosilac te atmosfere, ali to je atmosfera koja danas Vlada u Srbiji i po tome će ova vlada biti zapamćena. Svaka vlada je po nečemu zapamćena. Bio sam i ja u dve vlade i svaka, na kraju, ima svoj sud istorije. Ova vlada će ostati nažalost zapamćena, ne po svojim ekonomskim uspesima, i po onome što je najveći uspeh vaše Vlade, a koji je nesporan, znači, brzina i intenzitet evropskih integracija, pregovori sa Prištinom, to sam više puta rekao i napisao, imali ste političke hrabrosti da to uradite, to je nesporno, ali bojim se da će ostati zapamćena po ovakvim podacima: koliko smo uhapsili, koliko smo optužnica podigli, kao da je to glavni i jedini sadržaj rada jedne Vlade. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Imate devet minuta na raspolaganju.

Poštovani predsedavajući, gospodine predsedniče  Vlade, potpredsednici, gospodo ministri, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, već nekoliko dana razgovaramo o ovoj temi, koja bi trebalo konačno da se završi izborom novih ministara i da Vlada nastavi svoj rad punim kapacitetom.
Dozvoliću sebi da, kao poslanik SPS, izrazim zadovoljstvo nas poslanika iz SPS da pripadamo ovoj koaliciji koja je izabrala jednu uspešnu Vladu. Možemo da konstatujemo da posle višedecenijskog lutanja, tapkanja u mestu Srbije, velikih obećanja i reči, konačno imamo Vladu koja je dala vidne rezultate, bar ako se polazi od toga gde se mi danas nalazimo i sa kojim teškoćama smo suočeni. Ako ćemo prihvatiti da se vreme meri od 2000. godine, kako neki tvrde, onda je ova vlada svakako ubedljivo najbolja u tom vremenu od 2000. godine na ovamo.
Valja reći, još jednom, da rekonstrukcija nije rezultat pritisaka opozicije, niti nezadovoljstva šire javnosti ili činjenice da je ova vlada bila neuspešna. Čak naprotiv, u poslednjih 13 meseci pokrenut je točak promena u Srbiji. Točak koji je zaista otežan velikim otporima, već dugo vremena unazad, starim navikama, shvatanjima, jalovom demagogijom, besmislenim populizmom i stranačkim interesima. Uostalom, ova višednevna rasprava je to jasno pokazala.
Ukratko samo da kažem da rezultati ove vlade su na spoljnopolitičkom planu gde je učinjen snažan prodor u pravcu evrointegracija. Izvršena je ili se radi punom parom na normalizaciji odnosa sa Prištinom u cilju bezbednije i sigurnije budućnosti naših građana i našeg naroda na ovom prostoru.
Evidentni su početni rezultati i ohrabrujući u ekonomskoj sferi. Imamo uspešnu borbu protiv korupcije i treba da konstatujemo da danas imamo mnogo bolju poziciju, međunarodnu pravnu i političku poziciju, i možemo da se pohvalimo da zahvaljujući ovoj vladi mi danas imamo inostrane partnere sa kojima možemo da razgovaramo i koji će zajedno sa nama učiniti korake u pravcu oporavka Srbije.
Postavljalo se pitanje – zašto se vrši rekonstrukcija? Rekonstrukcija se vrši, sasvim je jasno, radi bržeg okretanja točka promena, o kome sam figurativno govorio. Rekonstrukcija će dati dodatnu snagu, nov polet Srbiji. Reč je o dostizanju novih ciljeva i težih ciljeva koji su pred nama. Potrebno je da se preduprede i spreče greške koje su činjene unazad i, što je veoma važno, da se izgradi svest o potrebi većeg i iscrpljujućeg rada i podizanja odgovornosti, ne samo članova Vlade, već i drugih državnih organa. Takav jedan princip, takva jedna praksa se zapravo projektuje dole, projektuje se na građane, na narod, da svako na svom poslu pokaže jedan drugačiji odnos. Praktično, Vlada je jedan primer u tom pravcu. Predloženi ministri svakako su deo te motorne snage, nove snage koja treba da stremi novim uspesima ove vlade i svih državnih organa.
Ovom prilikom bih želeo da pomenem novog ministra prosvete, gospodina Tomislava Jovanovića, kome treba dati punu podršku, jer u ovoj sferi i u prosveti i u nauci ima puno, puno problema. Odlazeći ministar, gospodin Žarko Obradović, bio je zapravo suočen sa jako velikim problemima, uzimajući da je veoma mali procenat korišćen za potrebe obrazovanja i nauke, u odnosu na ono što su ta lična primanja itd, i da u takvim okolnostima nije bilo moguće izaći na kraj. Jedan takav sistem, gde se nedovoljno odvaja za prosvetu i nauku, normalno da nije održiv. U tom smislu je njemu potrebna podrška. Uz činjenicu, kako je on najavio da će izaći, sigurno u smislu da će obratiti pažnju u toku svog rada na ono što su tekući problemi ili sprečavanje pojave novih problema, kako se ne bi gasio požar, moram da pomenem da je i odlazeći ministar imao jedan politički teret male mature, krađe testova, gde on direktno nije bio kriv, ali naravno to se u priličnoj meri ispolitizovalo.
Želim da kažem da Socijalistička partija Srbije veruje u ovu vladu i ona će sigurno dati velike rezultate u narednom periodu. Prisutna je svest u ovoj vladi o potrebi većeg rada. Ta neverovatna volja, posvećenost i vera u uspeh premijera Dačića i vice premijera Vučića i članove Vlade je sasvim evidentna. Taj spoj velike energije i rešenosti da se uradi više, rekao bih slikovito, ta čudesna legura snage, rešenosti i vere da se može uraditi više u Srbiji je jedan neverovatan i dragocen resurs za Srbiju, koji treba da se iskoristi i koji ne sme propasti. U tom smislu mi dajemo veliku podršku ovoj vladi i ova vlada ima istorijsku šansu da uradi u korist Srbije mnogo, mnogo više nego što su svi očekivali i mi u to zaista verujemo.
Zato, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, mi poslanici Socijalističke partije Srbije apelujemo na vas da radite predano svoj posao i da ostavite na stranu vaše stranačke interese i da date jedan snažan primer onome što je pre svega interes Srbije. Srbija mora biti u ovom trenutku svima na prvom mestu. Svako drugo poentiranje, političko ili stranačko, to treba ostaviti na stranu i treba da bude zapravo jedan takav apel prihvaćen od svih članova ove koalicije. Socijalistička partija Srbije vam želi pun uspeh i pobedu na planu oporavka Srbije, što će se dugo pamtiti. Zahvaljujem.

Obaveštavam Socijalističku partiju Srbije da je vreme koje je imala na raspolaganju potrošeno, pa ostali prijavljeni narodni poslanici neće moći da dobiju reč.
Reč ima narodni poslanik Snežana Stojanović Plavšić. Izvolite.

Zahvaljujem.        
Dame i gospodo, biću veoma iskrena. Od samog početka smatrala sam da je rekonstrukcija Vlade u prvoj godini njenog mandata nepotrebno gubljenje vremena i rasipanje pozitivne energije koja je sa njenim formiranjem pokrenuta u Srbiji. Prva godina mandata je najstabilnija godina. To je godina u kojoj se raščišćava teren. To je godina u kojoj se grade dobri odnosi. To je godina u kojoj se postavljaju temelji za ono što će biti vidljivo u narednom periodu. Umesto da smo to radili, šest od trinaest meseci na političkoj sceni Srbije odvijala se jedna složena partija šaha. U toj partiji, kako smo videli, nije se dobro snašla čak ni Alisa Marić, zato što je igrača bilo više, a potezi su razmenjivani preko medija. U toj partiji šaha URS nisu učestvovali, oni su se bavili svojim poslom i to je jedini razlog zbog čega više nismo deo ovog tima. Reći danas da je to zbog neuspeha ekonomske politike blago rečeno je neistina, zato što je bilo uspeha u oblasti finansija i ekonomske politike. O tim uspesima govorio je gospodin Vučić i danas. Zemlja je izašla iz recesije, povećan je izvoz, povećana je industrijska proizvodnja i to su oni temelji o kojima sam govorila.
Nemojte mi reći, dame i gospodo, da je neko u Srbiji verovao da je u zemlji koja je na ivici bankrota moguće napraviti takve rezultate u ekonomiji i finansijama da oni budu istog trenutka vidljivi u standardu građana. To može samo čarobnjak. To ne može ni Mlađan Dinkić. Ali, prozivati ga za ovo, isto je kao zatražiti, recimo, ostavku premijera zato što Srbija u prvoj godini mandata ove vlade nije ušla u EU. To je legitiman cilj Srbije, a nije ostvaren. Ali, to bi, dame i gospodo, mogao samo neko ko je potpuni neznalica, veliki cinik ili beskrupulozni populista.
No, to je prošlost, rekonstrukcija je iza nas. Sada treba da se bavimo novom Vladom i pravo pitanje jeste – možemo li podržati ovu vladu? Mi joj želimo uspeha, ali ne možemo da je podržimo. Zašto? Zato što su u njoj ostali mnogi ministri koji nisu najbolje radili, a iz nje su otišli mnogi ministri koji su dobro radili. Zato što nam nisu jasni odnosi među strankama u koaliciji sada. Pre neki dan oni su ovde upravo u parlamentu dovedeni do ivice groteske. Zato što se pojedini ministri još uvek prepucavaju sa premijerom. Dame i gospodo, pre svega zato što imamo još uvek istog premijera. Premijera koji nije uspeo da održi i harmonizuje tim koji je vodio, nije uspeo da ga dovede do rezultata i po nama on nema prava da još jednom traži mandat za isti posao.
Neću mnogo govoriti o rezultatima koje su imali naši ministri, to ću da ostavim svojoj koleginici. Mi smo na te rezultate, dame i gospodo, ponosni. Ali, mi ćemo ubuduće biti opozicija. I da, bićemo konstruktivna opozicija, podržaćemo sve ono što je dobro i kritikovaćemo sve ono što je loše. I ovih dana smo kritikovali dvostruke račune za električnu energiju. Dolaze iz istog preduzeća, odnosno iz dva različita preduzeća u okviru istog sistema za isti obračunski period različiti računi. Građani su zbunjeni, ne znaju da li treba da plate oba, jedan ili razliku. Što je najgore, da bi to pravo ostvarili, moraju ponovo stajati u nekim beskonačnim redovima.
Ali, ima i onoga što je dobro. Dobre ideje su stručnjaci. Da, gospodine premijeru, odlično ste primetili, to je ideja koju baštine upravo Ujedinjeni regioni Srbije. Da, mi smo pre 14 godina u jednoj potpuno poklekloj i posustaloj zemlji okupili 2.000 ljudi stručnjaka, koji se pre toga nisu bavili politikom i nisu nameravali da se njome bave. Ja sam jedna od njih.
Da, doveli smo neke stručnjake iz inostranstva, neki su još uvek ovde. Zbog ovih ljudi koje sada dovodite vam kažem i podsećam vas na to, zašto smo ušli u politiku, i zašto ta ideja nije u potpunosti uspela? Upravo zato što smo političku podršku za tu ideju izgubili jako brzo, upravo zato što je ideja bila izvrgnuta ruglu i podsmehu, i mnogi su nam rekli - a u čije ime vi to radite? Ko je to od vas tražio? Kakvi ste vi stručnjaci? Idite tražite podršku na izborima, pitajte građane da li vas hoće? To je razlog zašto smo danas u politici. Ali, mi još uvek verujemo u tu ideju, jer snažne dobre genijalne ideje, ne umiru, pa čak ni u Srbiji. Evo, vi danas sprovodite tu ideju. To je dobro. Mi ćemo to podržati.
Da mogu da glasam pojedinačno za neke od vaših ministara, ja bih za dvojicu glasala sigurno. Glasala bih za gospodina Tasovca, da radila sam sa njim i znam sa kojom brzinom, lucidnošću i kreativnošću izazove pretvara u probleme, da ne samo da je vrstan umetnik, ne samo da je izuzetan čovek sa veštinama komunikacije, nego poseduje i veštine modernog menadžera, ozbiljnog modernog menadžera u kulturi, i to je ono što Srbiji treba. Odličan izbor gospodine premijeru, ali gospodin Tasovac je rekla bih i majstor timske igre i imaćete šta od njega da naučite. Da, vi ste sinoć rekli da Vlada treba da bude kao filharmonija. Potpuno se slažem. Ali, gospodin Tasovac će vam reći, da dok izvođenje traje, dirigent stoji leđima okrenut publici, a licem ka svom timu. On pažljivo prati svakog izvođača i sve zajedno ih vodi do harmonije koje će dati melodiju i tek na kraju, dirigent se okreće da podeli uspeh sa svojim timom, ne između stavova, nikako ne između stavova.
Drugi, ministar koga bih ja od sveg srca podržala jeste gospodin Krstić. Da, dobro dete, dobar đak, diplomac najbolje svetske škole, vrstan finansijski stručnjak, koji se vraća da pomogne svojoj zemlji. Da, to jeste ostvarenje srpskog sna, bar ostvarenje nas srpskih roditelja, da ta Petnica, to sam zaboravila. Jesam jedan od roditelja koji taj san sanja i usudila bih se da kažem da je taj san ono najlepše i najvažnije što gospodin Krstić donosi u ovu Vladu i u Srbiju. Ne, neki spektakularni ekonomski program. Da, štednja. Da, smanjenje javne potrošnje, svakako jeftinija država, bolji uslovi za privređivanje. To jeste i program Mlađana Dinkića. To govori i Fiskalni savet, to govori MMF, Svetska banka. Znamo da to treba uraditi, ali mi za to nismo imali podršku od svih stranaka u prethodnoj Vladi.
Ono što je važno to je da gospodin Krstić dobije podršku za to kod svojih partnera u parlamentu, a mi ćemo je svakako u parlamentu dati, ali i od javnosti Srbije, jer samo tako gospodin Krstić, a i sva naša deca mogu da budu uspešni i u Srbiji, a ne samo u dalekom belom velikom svetu.
Ali, ja brinem za gospodina Krstića i bojim se da srpski san, krhki srpski san može da se sruši pred navalom populizma pojedinih stranaka na srpskoj političkoj sceni. Za to vas gospodine Krstiću, na „Jejlu“ sigurno nisu dovoljno dobro pripremili.
Dozvolićete mi na kraju da sa vama podelim radost što danas u poslaničku grupu URS dolaze još dve poslanice i da će time URS imati 50% žena u svom sastavu. Ostajemo kao i uvek, ne na rečima nego na delu istinski lider u modernizaciji Srbije. Hvala vam.

Reč ima predsednik Vlade, Ivica Dačić. Izvolite.