Replika, Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, gospodine predsedniče, ni u jednoj nauci realni i imaginarni brojevi ne mogu da se sabiraju. Ne može da se sabira broj osnovnih sudova sa brojem sudskih jedinica, zato što, po mom skromnom pravničkom znanju, predmeti koji se sude u osnovnim sudovima su različiti od predmeta koji se sude u sudskim jedinicama, u osnovnim sudovima se sudi krivica i dobar deo parnica, a u sudskim jedinicama se sudi jedan manji deo parnica. Zbog toga broj od 34 ne može da se sabira sa brojem od 102, koliko je po važećem zakonu sudskih jedinica.
Voleo bih da neke stvari gledamo pravim očima i realnim očima. Po važećem Zakonu o mreži sudova, na teritoriji AP Vojvodina radi i funkcioniše osam osnovnih sudova. Po novom zakonu koji će, siguran sam, dobiti punu podršku Narodne skupštine Republike Srbije, biće 15 osnovnih sudova. Hajde to da posmatramo na jedan realan i na pravi način, da po važećem Zakonu o mreži sudova u Južno Bačkom okrugu je bio samo jedan osnovni sud i to sud u Novom Sadu za opštine i Bač i Bačka Palanka i Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Vrbas, Žabalj, Novi Sad, Sremski Karlovci, Srbobran, Titel, Temerin. Hoćete da kažete da je dobro i ispravno da građani Vrbasa, recimo, putuju 60 km, Srbobrana 60 km, Bača 62 km, da bi došli do Novog Sada …
(Predsednik: Vreme.)
… i da ti ljudi ne trebaju da imaju osnovni sud u Vrbasu za te opštine i da do osnovnog suda putuju po desetak, 12 ili 15 km?
Hajde da pričamo o realnosti i pravim ciframa, a da ne spajamo ono što deca u Srbiji kažu – babe i žabe.

Pre nego što dam repliku gospodinu Veselinoviću, pošto su neke kolege pitale šta je bila osnova, osnova je bila pominjanje poslaničke grupe SNS na početku izlaganja.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Kompletno jučerašnje izlaganje ovlašćenog predstavnika SNS je bilo posvećeno prethodnom mandatnom periodu, odnosno Vladi u kojoj je DS bila na čelu te koalicije, pa nisam dobio repliku. Istina, ne od vas nego od vašeg zamenika. Pretpostavljam da bi vi bili mnogo tolerantniji po tom pitanju.
Neću reći da je ministar izneo grube neistine ili, kako je on kvalifikovao – istinu koja ga je pogodila, ali je činjenica da nijednu stvar koju sam ja izneo nije demantovao. S druge strane, ministre, u Zakonu o sudijama, od člana 33. do člana 37. su norme, da ne kažem kriterijumi, koje se tiču vrednovanja sudija. Ja sam kroz svoju diskusiju tražio od vas, odnosno smatrao da bi bilo dobro da ste utvrdili detaljnije kriterijume po kojima bi sudije bile vrednovane.
Ovde već postoje norme, pa se kaže: „Ocene koje se odnose na vrednovanje sudija su: izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju, uspešno obavlja sudijsku funkciju i nezadovoljava“. A šta je to?
Ali, mene, gospodine ministre, brine nešto drugo. Vi ste mrtvi hladni prešli preko činjenice da predmeti u Srbiji zastarevaju. Vi ste mirno spavali posle dana kada je predmet Bajatović zastareo. Vi ste, po svemu sudeći, mirno spavali kada je zastario predmet „Jugoskandika“. Jako ste osetljivi na četiri godine koje je u pritvoru proveo gospodin Jezdimirović. Nemojte nam ništa vi govoriti o pritvorima, gospodine ministre.
(Predsednik: Vreme.)
… A da ne govorim o činjenici i patnji ljudi koji su bili oštećeni od tog čuvenog „Jugoskandika“, odnosno Gazda Jezde, a prema njima nemate nikakvog sažaljenja. I ne brine vas to što je taj slučaj zastareo. I baš se radujete što će mu država isplatiti naknadu štete koju će on, kako kaže, deliti siromašnima. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Mene nikad istina ne pogađa, ja pred istinom stojim i nemam nikakvih problema da se sa njom suočavam. Možete da priđete i da vidite da nisam mrtav hladan, vrlo sam živ i topao. A preko činjenica ne prelazim, već isključivo ostavljam posao da se njime bavi onaj ko je za bavljenje tim poslom nadležan.
Prema tome, da li se meni dopada što u Srbiji predmeti zastarevaju? Ne. Mislim da je to veoma loše. Mislim da je to, i trudim se da budem maksimalno objektivan, za razliku od promena raspoloženja nekih koji mogu da budu jedno vreme „objektivni“ a neko vreme ne, da je to hronični problem srpskog pravosuđa. Vi navodite dva slučaja, gde je reč o nekim malo zvučnijim imenima. Koliko li je predmeta koji zastarevaju a u kojima su zainteresovani malobrojni obični građani, a za koje mi ne znamo?
Da li je to dobro? To nije dobro. Ja mislim da to treba da se otklanja, ali da to ne sme da otklanja ni Narodna skupština, ni Ministarstvo pravde i državne uprave, ni Vlada Republike Srbije, već srpsko pravosuđe. Srpsko pravosuđe poslednjih nekoliko godina i u narednih nekoliko godina dobijaće budžetska ovlašćenja. To je dobro. Kad sam juče pričao o nezavisnosti, s jedne, i odgovornosti, s druge strane, dobiće svoj budžet pa će iz tog budžeta plaćati brljotine svoga rada ili nerada i ovakve stvari. Verujem da se u tome značajna većina nas, pogotovo pravnika, pogotovo onih koji se bave pravosuđem, i slaže.
U tom slučaju će se mnogo više voditi računa kako se postupa, da li se ročišta zakazuju na 12 meseci ili se zakazuju, ako ima prostora, mnogo češće, da li se presude donose u razumnom roku, da li se po odlukama koje su donete po pravnom leku postupa adekvatno, da li se odluke po pravnom leku donose utemeljeno a ne ofrlje, da li se pritvori određuju i kako se određuju, itd. Kažete – nemojte da ja pričam o tome. A zašto ja da ne pričam o tome kada sam kao ministar nadležan za pravosuđe nasledio hiljade i hiljade zahteva za naknadu štete lica neosnovano lišenih slobode, za preko 120 hiljada dana neosnovano provedenih u pritvoru, u periodu pre nego što sam stupio na funkciju ministra pravde i državne uprave?
Mnogi od nas smo kritikovali, dakle, i sam sam bio neko ko je kritikovao važeći Zakonik o krivičnom postupku, u čijoj izradi nisam učestvovao, u čijem donošenju nisam učestvovao, ali je država preuzela obavezu da počne sa primenom toga zakonika. Moje je mišljenje da tu postoji jedna, u moru loših, od dobrih strana, a to je što ćemo prvi put imati i mnogo više i mnogo bolje definisanu odgovornost za rad tužilaca, koji će i te kako voditi računa šta će optuživati a šta neće optuživati. Jer, za ono što optuže, u slučaju pada optužnice pred sudom, donošenja oslobađajuće presude, odgovaraće budžet tužilaštva a ne više budžet suda. Pa ako neće moći da plate, onda neće moći ni da primaju plate.
Veliki problem našeg pravosuđa, i o tome otvoreno moram da govorim, jeste činjenica da je to jedan neodrživ sistem, da je to sistem u kome se dugi, dugi niz godina samo uzima i to što se uzima ne vodi se računa kako se uzima. Juče su na jedan pogrešan način protumačene moje reči kada sam govorio o platama sudija. Ja se nikako ne zalažem da te plate budu manje, ja sam čak neko ko misli da one u svakom trenutku kada se stekne mogućnost treba da budu i veće, ali da svaki nosilac pravosudne funkcije mora da bude svestan koliko je u Srbiji teško zaraditi taj novac. Ko to najbolje zna? Najbolje zna privatnik. I svako onaj ko se privatno bavio nekim poslom zna koliko je teško zaraditi i 30 i 40, a kamoli 100 ili 120 hiljada dinara. To ljudi najbolje znaju.
Građane zaboli kada dođu u bilo koji državni organ, ili u sud, kada mu se pred nosem zatvore vrata, kada mu se spusti šalter, kada ga neko kao građanina ne ceni, a on je onaj koji plaća budžet, a iz tog budžeta se isplaćuju plate, svakome onome ko radi u uslužnim delatnostima, kojoj god grani vlasti da te uslužne delatnosti pripadaju.
Malo pre je bila izneta jasnija konstatacija, koju opet nisam razumeo, da su u prethodnom periodu doneta merila za ocenu rada. Znate, to što u zakonu piše, a o čemu ste vi govorili, bez donošenja pravilnika od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca je apsolutno nesprovodivo.
Ta dva organa su imala, ako se ne varam rok od šest meseci da donesu te akte, dakle polovinom 2010. godine. Oni to nisu doneli, kao ni mnoge druge. Onda je Narodna skupština pritrčala u pomoć sudskoj vlasti kada je donela Zakon kojim je omogućila izbor sudija i zamenika tužilaca koji su izabrani na tri godine, na stalnu funkciju. Dakle, da nije narodnih poslanika bilo, da nije bilo Narodne skupštine, Srbija bi ostala prvo bez svih sudija prekršajnih sudova, a tek o sudovima redovne nadležnosti da ne pričam koliki je to broj. Dakle, dogodilo bi se nešto što bi stvorilo ogroman, možda neispravljiv sistemski problem. Zašto? Zato što Visoki savet i Državno veće nisu radili svoj posao.
Onda se postavlja osnovno pitanje, sada se dotičem nečega o čemu ste malopre govorili, da li je to moguće da u Srbiji neko ne može da odgovara zato što nije radio svoj posao? Zakoni kažu da jeste, što znači da su zakoni u tom delu loši. Onaj ko nije radio svoj posao, ili ga je radio ali na jedan veoma loš način, mora da snosi odgovornost. Znate, nemaju nosioci javnih funkcija visoke plate zato što su bogom darovani za ta mesta, već zato što vuku jednu izuzetnu odgovornost zbog funkcija na kojima se nalaze, i zbog mogućnosti povlačenja poteza koji im pravni sistem daje u nadležnost.
Daću vam jedan slučaj, mislim da će biti interesantno svima, građanima naročito. Pre nešto više, pa ne nešto više, ali pre možemo reći 10 godina, u Vladu Republike Srbije izabran je na funkciju jednog važnog resora jedan ministar koji je ušavši u svoje ministarstvo, mimo svih važećih propisa koji regulišu status državnih službenika, zaposlenih lica, u svom ministarstvu sproveo nešto što se kolokvijalno naziva „čistka“. Otpustio je preko 350 ljudi. Potpuno suprotno zakonu. Dakle, pre nešto malo manje od 10 godina. Ljudi koji su otpušteni presavili su tabak tužili državu. Odjednom se našlo 350 sporova pred sudovima.
Naredni ministar koji je došao da rukovodi tim resorom video je u evidenciji svoga ministarstva dok su se još i vodile evidencije, sada ih uspostavljamo, dakle evidencije sporova u kojima je ministarstvo jedna od strana, video da ima 350 sporova. Pitao je svoju službu za opšte i pravne poslove, imao, pretpostavljam sastanak sa zamenikom pravobranioca, i rekli su mu da je potpuno izvesno da će država izgubiti svih 350 sporova, zato što je ministar samo svojom pukom političkom voljom otpuštao ljude.
Šta se dešava posle toga? Taj ministar koji je video da će se to dogoditi, koristeći svoje veze i vezice u pravosuđu, uspeo je da godinama prolongira donošenje pravnosnažnih sudskih presuda u tim sporovima. I kako se to već, desi u trenucima smena Vlade, posle izbora, sudije u tih 350 sporova donesu jednobrazne odluke.
Sada imate situaciju da jedno ministarstvo u kome je popunjena sistematizacija, u kojem nemate slobodnih mesta, gde nemate finansijskih sredstava da plaćate 350 ljudi više, imate presude na osnovu kojih morate 350 ljudi da vratite na posao. I ne samo da ih vratite, već da im nadoknadite neisplaćene zarade za čitav taj prethodni period.
Postavljam jedno pitanje, i postavi ga svako od građana, verovatno kada čuje ovu priču. Ko će to da plati? Ministar koji je sada na čelu tog resora, imao je jedan razgovor samnom, savetovao sam mu da tuži onoga ko je donosio takva nezakonita rešenja, i da traži naknadu štete. Zato što ministarska funkcija ne nosi samo vlast, već nosi i odgovornost.
Ne verujem da će se u Srbiji naći neko ko će da kaže da ako neko pričini štetu svestan da nešto čini protiv zakona, tu štetu ne treba da nadoknadi. Mislim, da je to sasvim ispravan pristup. U suprotnom, svako može da radi šta hoće. Nisam dao primer jednog ministarstva gde se to desilo pre 13. godina. Svega i svačega imate, svakakvih primera.
Još jednom ću da skrenem pažnju, ne, nikako ne doživljavam i ne prihvatam lagodno informacije da je neki predmet zastareo, ali ću se obratiti nadležnom, a nadležni su disciplinski organi Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca, koji treba da provere zašto je do toga došlo.
Da li ja mogu tu nešto da utičem, mogu u doziranoj jednoj meri zato što sam po funkciji član ta dva organa. I mogu da postavim ta pitanja, i takva pitanja postavljam, i koristim tu svoju funkciju Ustavom i zakonom na predviđen način, jer sam uveren u činjenicu da su članstva po funkciji predsednika skupštinskog odbora i ministra nadležnog za pravosuđe u ova dva, upravo onaj glas građana koji treba da se čuje tamo gde je pretežno prisutan glas struke.
To je razlog što i većinu osnovanih pritužbi tražim da rešavaju ti organi i zašto mislim da ih treba i stručno i kadrovski i materijalno i tehnički osposobiti da se time bave na zadovoljavajući način i sa odgovarajućim zaradama kada smo o onome juče pričali. Zato smo tu da podržimo i verujem da ćemo to podržati svi mi koji se zalažemo za istinski nezavisno pravosuđe. Izvinjavam se što samo oduzeo ovoliko vremena, ali mislim da sam se dotakao ovih stvari o kojima ste rekli. Naročito, ovoga što ste rekli o merilima i da vreme nije potrošeno. Zahvaljujem.

Hvala.
Janko Veselinović, replika. Izvolite.

Zaista se više neću javljati za reč, ne mislim da nemam šta da kažem na ovo što je ministar rekao nego zato što njegova izlaganja traju jako dugo. On je po svemu sudeći, da tako kažem, baždarena na školski čas i da to ne može da traje bezmalo, sa jednom malom pauzom, traje 45 minuta.
Ne pada mi napamet ministre da vam merim temperaturu. Dakle, vi ste pozvali da ja na neki način vidim da li vi imate veću ili manju temperaturu. Pre svega, od vas hoću da čujem odgovor da li vi kao odgovoran ministar nadležan za oblast pravosuđa imate i trunku svesti o vašoj odgovornosti. Da ste za godinu i po dana mogli da učinite nešto da se ovakvi slučajevi ne dese. A vaša je mogućnost u predlaganju izmena zakona, predlaganju novih zakona. Dakle, ovakvi zakoni, zakone koje smo dobili pravosudni, ali ne ovakve sadržine jer su oni kozmetički.
U ovom delu kada smo govorili o merilima koje se odnose na sudije, upravo to, trebalo je naći način da sudija kome zastari predmet ne dobije kao sada, što je na prošlom izboru sudija dobio najvišu sudsku funkciju kojom je zastareo slučaj Pahomije. Kada sam govorio o tome da ne treba vi da pričate o pritvorima neosnovanim, govorio sam, imajući u vidu, skoro iznete stavove gospodina Cvijana o pritvorima i neosnovanim pritvorima.
S druge strane, voleo bih da mi odgovorite na jedno pitanje koje nisam stigao da postavim, a to je kako ćete ubrzati i poboljšati efikasnost sudstva, odnosno tužilaštva u situaciji kada, recimo, tužilaštvo u Vrbasu, Srbobranu, za njih je nadležno tužilaštvo u Somboru, a SUP Novi Sad pokriva Vrbas i Srbobran. S druge strane, tužilaštvo u Zrenjaninu pokriva Bečej, a sa druge strane SUP Novi Sad pokriva Bečej.

Hvala.
Reč ima ministar Selaković.

Hajde da krenemo od ovog poslednjeg što ste rekli. Prvo, to uopšte ni do sada nije bio usamljen slučaj u Srbiji. Pozabavite se malo bolje organizacijom sudstva, sa jedne strane policijskih uprava, sa druge strane organizacijom upravnih okruga i videćete da tu apsolutno nije bila neprisutna pojava u našem sistemu.
Nažalost, kod nas je još uvek situacija takva da mnoge stvari zavise i direktno su vezane za ličnu komunikaciju čelnih ljudi i određenih organa. Ne znam kako ste mi postavili to pitanje baš za Vrbas koji je udaljen skoro 60 kilometara od Novog Sada gde je do sada morao da ide tužilac iz Novog Sada. Pa se onda ovde sa pravom od jednog broja narodnih poslanika postavljalo pitanje velikog problema krađa, naročito u seoskim sredinama, zato što je jedino tužilaštvo za područje 10 opština jednoga grada, na kome živi 680.000 stanovnika, jedno jedino u Novom Sadu. On mora da goni sve od onoga koji nanosi teške telesne povrede do onoga ko ukrade neku stvar vrednosti od 10,15 hiljada dinara. Onda nije ni čudo što imate toliko visok stepen krađa. Zašto? Zato što je jedno jedino tužilaštvo. Zamenik tužioca sada treba da izađe na uviđaj u Vrbas i treba da putuje iz Novog Sada. To me čudi, kako takvi problemi nisu uopšte bili uviđeni. Naravno, kao što rekoh, postoje političke razlike, neko kaže da su suštinske stvari kozmetika, verovatno su kozmetičke stvari suština, iz mog ugla gledano, tu se razlikujemo, a nešto čitajući nalaze, odnosno mišljenja Venecijanske komisije, nisam video da su oni pričali o kozmetici.
Prilično su ozbiljno neka pitanja sagledavali, skretali pažnju gde je potrebno obratiti više pažnje, mislim na neke propise, ali što se tiče merenja temperature, neću da reagujem nikako, jer ako za nekoga prvo tvrdite da je i mrtav i hladan, a posle toga se pravdate da nećete da mu merite temperaturu, ne znam kako ste uopšte došli do toga.
Da li ovi zakoni jednim delom sadrže mere koje treba da sprečavaju te negativne pojave u srpskom pravosuđu o čemu ste vi pričali, poput zastarevanja, sadrže.
Dakle, u jednoj meri, sadrže, da. Nikada ne biste pričali o slučajevima nečijih izbora, da nismo imali pre četiri godine izbore ljudi na određene, vrlo važne i visoke funkcije koji su bili predsednici veća, kojima su predmeti zastarevali, ali su bili mnogo bliski vladajućoj strukturi, pa su zato izabrani na neka važna sudijska mesta, a malopre ste pričali o mestu koje nije sudijsko.